• psа 1
  • quote 4
  • А 14
  • а 307
  • авансује 1
  • августу 1
  • авлије 3
  • авлији 9
  • авлијски 1
  • авлијској 1
  • авлију 5
  • агенат 2
  • агенте 1
  • Адвокат 1
  • адвокат 2
  • адвокатовом 1
  • адвокату 1
  • адресује 1
  • азил 1
  • академија 1
  • академију 1
  • Ако 20
  • ако 60
  • аконтно 1
  • актива 1
  • активном 1
  • Ал 2
  • ал 6
  • албума 1
  • али 10
  • Али 2
  • алтернативу 2
  • аљкавости 1
  • ама 1
  • амбиција 1
  • амбиције 1
  • Амо 1
  • амо 4
  • анамнезу 1
  • анатемишу 1
  • ангажован 1
  • ангажована 1
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • анђелска 1
  • анђелску 1
  • антитеза 1
  • апетит 1
  • апсолутно 4
  • апсурдума 1
  • Аранжери 1
  • артиљерија 1
  • атмосфера 1
  • аустријску 1
  • ауторитет 1
  • бабе 7
  • бави 1
  • бавила 2
  • бавио 1
  • Бадава 3
  • бадава 5
  • бадрим 1
  • бајаги 8
  • бајну 1
  • Бајроновом 1
  • бакалин 1
  • балавца 1
  • банкарске 1
  • банкарску 1
  • банке 1
  • банкера 1
  • банкротовао 1
  • банкротства 1
  • банкротство 1
  • банку 2
  • бање 1
  • бар 13
  • барометар 1
  • батаљона 1
  • бацајући 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • баци 5
  • бацила 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • Бачванка 1
  • Баш 2
  • баш 79
  • баштенска 2
  • башти 1
  • бега 3
  • бегати 1
  • бедни 1
  • бедних 1
  • беду 1
  • бежећи 1
  • Без 1
  • без 26
  • безбрижни 1
  • Безброј 1
  • бездан 1
  • безименој 1
  • безлисним 1
  • безначајних 1
  • безобразника 1
  • безобразно 1
  • бела 3
  • беле 1
  • бележница 1
  • бележницу 1
  • белетристика 2
  • Бели 1
  • бели 5
  • белила 1
  • белим 3
  • белина 1
  • белих 1
  • бело 4
  • белог 1
  • белога 1
  • белој 2
  • белу 1
  • Белу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 2
  • Београда 4
  • београдске 1
  • београдским 1
  • београдских 1
  • Београдских 1
  • Београдско 1
  • БЕОГРАДСКОГ 1
  • Београдског 3
  • Београдској 1
  • београдском 1
  • Београду 6
  • беседа 1
  • бескућник 1
  • бесмислено 1
  • бесмртни 1
  • Бесни 1
  • бесни 2
  • бесомучан 1
  • беспредметном 1
  • бесцење 1
  • беху 13
  • бечку 1
  • Беше 1
  • беше 53
  • би 150
  • бива 1
  • бивала 1
  • бивша 1
  • бивши 1
  • бије 3
  • бију 1
  • бик 1
  • Била 2
  • била 51
  • биле 8
  • били 26
  • Било 3
  • било 71
  • Био 3
  • био 70
  • бирам 1
  • бирао 1
  • биро 2
  • бисерним 1
  • бистар 1
  • бистром 1
  • битангама 1
  • бити 42
  • Битка 1
  • битке 2
  • битношћу 1
  • битци 1
  • биће 3
  • бих 12
  • блага 4
  • благајник 1
  • благи 1
  • Благо 1
  • благо 3
  • благодаран 1
  • благодејање 1
  • благородно 1
  • благосиљали 1
  • благосиљам 1
  • благословени 1
  • благослови 2
  • благословио 2
  • благословити 1
  • благост 3
  • благошћу 1
  • благује 1
  • блаже 1
  • блажен 1
  • блажени 2
  • блаженим 1
  • блаженство 1
  • бламажу 1
  • бланкет 1
  • блату 2
  • блед 1
  • бледе 1
  • бледоме 1
  • блесасти 1
  • ближе 4
  • близини 7
  • близу 1
  • Бог 7
  • Бога 6
  • Богами 1
  • богаства 4
  • богаство 3
  • богаству 1
  • богат 3
  • богата 3
  • богаташ 1
  • Богаташ 2
  • богаташа 1
  • богаташи 1
  • Богаташи 1
  • богаташки 2
  • богаташу 2
  • богате 1
  • богати 1
  • Богати 1
  • Богатић 58
  • Богатића 19
  • Богатићев 3
  • Богатићева 1
  • Богатићеве 1
  • Богатићеви 1
  • Богатићеву 3
  • Богатићем 7
  • Богатићком 1
  • Богатићу 8
  • богато 6
  • богатог 2
  • богатој 1
  • богатом 1
  • богату 2
  • богиња 1
  • богова 1
  • богоданим 1
  • богом 1
  • Богу 7
  • божанства 1
  • божанствене 1
  • божанствени 1
  • Боже 5
  • божјом 1
  • Бој 1
  • бој 3
  • бојазни 1
  • бојати 1
  • боје 2
  • бојећи 2
  • Боји 1
  • боји 4
  • бојим 3
  • бојишту 1
  • бол 2
  • бола 2
  • боле 2
  • болест 1
  • болести 1
  • болнице 2
  • болничара 1
  • болничари 1
  • болно 2
  • болну 1
  • болови 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 17
  • бољег 2
  • бољем 1
  • бољи 1
  • бомбардање 1
  • бомбу 1
  • бора 1
  • борављаше 1
  • борац 1
  • бораца 1
  • борба 5
  • борбама 2
  • борби 1
  • борбу 1
  • Боривоја 1
  • Боривоје 2
  • борила 1
  • боримо 1
  • борио 1
  • борити 1
  • Босна 1
  • Босне 1
  • браду 1
  • брајко 1
  • брака 1
  • браковима 1
  • браком 1
  • браку 2
  • брани 2
  • браства 1
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 1
  • братске 2
  • браћа 2
  • браћо 2
  • брачног 1
  • брачном 1
  • брачну 1
  • брбљава 1
  • брда 1
  • брдо 2
  • брзо 9
  • брзу 1
  • брига 3
  • бриге 3
  • бригу 1
  • бријати 1
  • брилијантни 1
  • брине 1
  • бришући 1
  • брк 1
  • брке 1
  • бркова 1
  • Бркове 1
  • брод 1
  • броди 2
  • броду 1
  • број 1
  • броја 1
  • бројала 1
  • брујаху 1
  • брука 1
  • Брука 1
  • бруке 1
  • бруталан 1
  • Брчићи 1
  • бубрези 1
  • Бугара 2
  • Бугари 4
  • Бугарима 4
  • бугарска 2
  • Бугарска 2
  • бугарске 2
  • Бугарске 2
  • бугарски 1
  • бугарско 1
  • Бугарској 3
  • Бугарском 1
  • Бугарску 1
  • буд 1
  • буде 25
  • будем 2
  • будемо 2
  • будеш 1
  • буди 1
  • будиле 1
  • буду 1
  • будући 2
  • будућност 2
  • буђелара 1
  • Буковичку 1
  • Булом 1
  • буран 1
  • буре 2
  • бурету 1
  • бурмут 1
  • бурмута 1
  • бурмутом 1
  • буџаку 1
  • буџачићу 1
  • ваде 1
  • важе 1
  • важна 1
  • важније 2
  • важност 1
  • важности 2
  • вазда 12
  • ваздан 1
  • ваздух 5
  • вајдило 1
  • вајду 1
  • вајкадашњи 1
  • вајних 1
  • валима 1
  • Валожића 2
  • ваља 4
  • ваљало 1
  • ваљану 1
  • ваљао 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 18
  • Вам 6
  • вам 7
  • вама 1
  • ван 2
  • ванили 1
  • ванредна 1
  • Ванредна 1
  • ванредне 1
  • ванредним 1
  • ванредног 1
  • вањски 1
  • вара 1
  • варење 1
  • варош 2
  • вароши 7
  • вас 7
  • Вас 7
  • васелени 1
  • васпитају 2
  • васпитан 2
  • васпитана 1
  • васпитања 1
  • васпитање 1
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватре 4
  • ватрен 1
  • ватрено 1
  • ватру 3
  • Ваш 3
  • ваше 2
  • Вашег 1
  • вашем 1
  • вашој 1
  • вашу 2
  • вегетирам 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведрија 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • ведром 1
  • веза 2
  • везана 3
  • вези 2
  • везу 2
  • век 1
  • вековног 1
  • веку 1
  • велекупца 1
  • велелепно 1
  • велепродавца 1
  • вели 11
  • Велика 1
  • велика 5
  • велике 16
  • Велики 1
  • велики 14
  • Великим 1
  • великим 3
  • великих 1
  • велико 3
  • великог 6
  • великога 1
  • великодушни 1
  • Великој 1
  • великој 3
  • великом 9
  • велику 4
  • велим 1
  • Велимира 1
  • велите 1
  • величанствен 2
  • величанствену 1
  • велиш 1
  • Вељка 1
  • венац 1
  • венозна 1
  • венце 1
  • венчавају 1
  • венчани 2
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 1
  • Веома 1
  • веома 54
  • вера 1
  • верена 2
  • вереником 1
  • веренице 1
  • вересију 1
  • веридба 1
  • веридбе 1
  • веридбо 1
  • веридбу 1
  • верили 1
  • верни 1
  • верно 2
  • веровала 1
  • веровале 1
  • веровао 1
  • веруј 1
  • верује 3
  • верујем 1
  • верујеш 2
  • верујте 1
  • верују 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • Веселе 1
  • весели 2
  • веселији 1
  • веселили 1
  • веселим 2
  • веселих 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселости 1
  • весеље 1
  • весео 2
  • вест 1
  • вести 2
  • ветар 1
  • ветрић 1
  • већ 101
  • Већ 2
  • већа 3
  • веће 5
  • већег 2
  • Већи 1
  • већи 2
  • већим 1
  • већина 2
  • већине 2
  • већином 3
  • већих 1
  • већма 3
  • већу 1
  • вече 14
  • вечера 1
  • вечерају 1
  • вечерали 1
  • вечерало 1
  • вечерас 7
  • вечерашњој 2
  • вечере 2
  • вечери 6
  • вечерња 1
  • вечеру 5
  • вечита 1
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечне 1
  • вешта 1
  • вештине 2
  • ви 1
  • Ви 7
  • вид 1
  • виде 14
  • видела 3
  • видели 3
  • Видело 1
  • видело 4
  • видео 3
  • видети 3
  • видеће 3
  • Видећи 1
  • видећи 6
  • Види 1
  • види 10
  • видим 5
  • видимо 1
  • видите 1
  • видиш 5
  • виђења 1
  • визите 1
  • вије 1
  • викали 1
  • викао 1
  • вике 1
  • викне 3
  • викну 2
  • викнуо 1
  • Виктор 1
  • вила 1
  • вилице 1
  • Вина 1
  • вина 4
  • Вино 2
  • вино 8
  • винова 1
  • винограде 1
  • вином 2
  • вири 1
  • виртуоз 1
  • вис 3
  • виса 2
  • висаше 2
  • висини 1
  • висину 1
  • висова 1
  • висок 3
  • висока 2
  • високи 1
  • високо 4
  • вису 3
  • вити 1
  • вичу 2
  • више 75
  • виши 5
  • вишим 1
  • виших 1
  • вишој 1
  • влада 3
  • владало 1
  • владаше 1
  • властито 1
  • властољубље 1
  • вода 2
  • воде 3
  • води 3
  • водили 1
  • водило 1
  • водио 2
  • водити 1
  • водом 1
  • водоскок 1
  • водоскока 1
  • водоскоком 1
  • воду 3
  • вођен 1
  • Војводини 1
  • Војвођанин 1
  • Војена 1
  • војени 1
  • Војник 1
  • војник 3
  • војнику 2
  • Војници 1
  • војници 2
  • војницима 1
  • Војницима 1
  • војничке 1
  • војска 8
  • војске 4
  • воле 1
  • волела 2
  • волео 1
  • воли 9
  • волим 1
  • воља 2
  • вољан 3
  • воље 1
  • вољи 2
  • Вољна 1
  • вољна 9
  • вољни 1
  • вољу 6
  • врат 1
  • Врата 1
  • врата 19
  • врате 1
  • врати 10
  • вратима 3
  • вратио 4
  • вратити 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћале 1
  • враћало 1
  • враћао 2
  • враћати 1
  • Врачара 1
  • врашка 1
  • Врба 1
  • врбу 1
  • вредан 1
  • вреде 2
  • вреди 7
  • вредило 1
  • вредло 1
  • вредна 1
  • вредни 1
  • вредном 1
  • вредност 1
  • вредности 1
  • вредноћи 1
  • вређа 1
  • вређало 1
  • врелим 1
  • Време 2
  • време 25
  • времена 11
  • временима 2
  • времену 2
  • врзле 3
  • врлина 2
  • врлинама 1
  • врло 5
  • врљика 1
  • врсте 1
  • врсту 1
  • врт 3
  • вртела 1
  • вртећи 1
  • вртијаше 1
  • врту 5
  • врх 2
  • Врховни 1
  • врховног 2
  • вршењу 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршњацима 1
  • Вула 14
  • Вуле 36
  • Вулом 2
  • Вулу 3
  • вуни 1
  • вуче 1
  • г 5
  • га 102
  • Гадна 1
  • Газда 15
  • газда 46
  • газдарица 2
  • газде 1
  • газди 3
  • гази 1
  • гаји 1
  • гајили 2
  • Гарантујем 1
  • гардеробе 1
  • гардероби 1
  • Где 1
  • где 42
  • гдегод 2
  • гђа 3
  • гђе 1
  • гејак 1
  • генерацији 1
  • геније 1
  • гибаху 1
  • гимназију 1
  • гимнасија 1
  • гимнасије 1
  • гипко 1
  • гисхиблер 1
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 12
  • глави 8
  • главице 1
  • главицом 1
  • главицу 1
  • Главна 1
  • главна 2
  • главне 2
  • Главни 1
  • главни 3
  • главнијим 1
  • главним 2
  • главно 1
  • Главно 1
  • главном 3
  • главну 1
  • главобољом 1
  • главом 10
  • Главу 1
  • главу 6
  • гладноме 1
  • гладовала 1
  • гладује 1
  • Глас 1
  • глас 10
  • гласа 1
  • гласи 4
  • гласила 3
  • гласило 1
  • гласник 1
  • гласно 8
  • гласови 1
  • гласовима 1
  • гласом 12
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 6
  • гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 1
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 1
  • гледао 2
  • гледати 1
  • гледаше 3
  • гледиште 1
  • гледне 1
  • гледни 1
  • гледните 1
  • гледну 4
  • гложе 1
  • гложили 1
  • глосе 1
  • глуво 2
  • глумац 1
  • глуп 1
  • гнушања 1
  • гнушати 1
  • гњев 1
  • гњева 1
  • гњевом 1
  • го 2
  • говор 2
  • говора 2
  • говораше 17
  • говоре 3
  • говорећи 3
  • говори 4
  • говорила 2
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорио 1
  • говорити 2
  • говориш 1
  • год 20
  • годи 3
  • годило 3
  • година 20
  • годинама 3
  • године 13
  • години 3
  • годину 1
  • гојазан 1
  • гојазна 1
  • гола 2
  • голема 1
  • големога 1
  • голој 1
  • голуба 2
  • голубија 1
  • гомилу 1
  • гонили 2
  • гонитеља 1
  • гоњење 1
  • горд 1
  • Горд 1
  • гордо 1
  • горе 3
  • гори 1
  • горње 2
  • горњем 1
  • горњи 2
  • горњим 2
  • горска 1
  • горчине 1
  • Госа 1
  • госа 2
  • госе 1
  • госом 1
  • госпа 1
  • госпе 3
  • госпо 2
  • господа 3
  • Господар 3
  • господар 8
  • господара 2
  • господе 1
  • господи 3
  • господин 13
  • Господин 4
  • господина 5
  • Господине 1
  • господски 2
  • господску 1
  • госпођа 19
  • Госпођа 6
  • госпођама 1
  • госпође 12
  • госпођи 2
  • госпођица 1
  • госпођицама 1
  • госпођице 1
  • госпођицом 1
  • госпођом 2
  • Госпођу 1
  • госпођу 4
  • Гост 1
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 14
  • гости 12
  • Гости 4
  • гостију 3
  • гостима 3
  • гостионицама 1
  • гостионице 3
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостољубљем 1
  • гостопримство 1
  • готов 2
  • готова 3
  • готови 2
  • готовине 2
  • Готово 1
  • готово 8
  • готовога 1
  • гошћа 1
  • гошћу 1
  • грабеж 1
  • Градашницу 1
  • гради 1
  • градили 1
  • грађански 1
  • грађанском 1
  • граја 1
  • грамзљиви 1
  • грана 1
  • граната 2
  • гранате 4
  • гране 1
  • граница 1
  • границе 2
  • границу 6
  • граном 1
  • Грање 1
  • грахорасте 1
  • грдну 1
  • греје 1
  • греше 1
  • греши 1
  • гризе 1
  • гризну 1
  • гроб 5
  • гроба 2
  • гробу 1
  • грозни 1
  • грозно 1
  • гром 1
  • Громки 1
  • громко 1
  • громова 1
  • громогласно 1
  • громом 1
  • гросиста 1
  • грош 1
  • гроша 2
  • грће 1
  • грубе 1
  • груда 1
  • Груда 1
  • груде 1
  • груди 5
  • грудима 3
  • грудобрани 1
  • груду 3
  • груну 1
  • грунуше 1
  • група 2
  • групе 4
  • групи 2
  • Груписани 1
  • групу 3
  • грчеве 1
  • грчеви 1
  • грчевито 2
  • грчке 1
  • губе 2
  • губи 1
  • гуја 1
  • гунђа 1
  • гурману 1
  • густе 1
  • густих 1
  • густу 1
  • гутање 1
  • гутаху 1
  • гуташе 1
  • гушили 1
  • д 6
  • Да 15
  • да 848
  • дабоме 8
  • давала 1
  • давали 1
  • давао 2
  • давати 1
  • давнашњи 2
  • давнашњу 1
  • давно 6
  • даде 6
  • дај 1
  • Дај 2
  • Даје 1
  • даје 6
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 3
  • дакле 8
  • дала 3
  • далеко 8
  • дало 3
  • даље 39
  • даљег 3
  • даљем 2
  • даљи 1
  • даљим 1
  • даљу 1
  • дам 2
  • дама 1
  • даме 1
  • Дамоклесов 1
  • Дан 1
  • дан 24
  • дана 24
  • данас 24
  • Данас 8
  • данашње 3
  • данашњем 1
  • данашњи 2
  • данашњу 1
  • дане 1
  • данима 1
  • ДАНИЦА 1
  • Даница 101
  • Данице 16
  • Даници 9
  • Даницом 10
  • Даницу 27
  • Даничин 5
  • Даничина 4
  • даничине 1
  • Даничине 8
  • Даничини 2
  • Даничиним 2
  • Даничиних 3
  • Даничиног 1
  • даничиној 1
  • Даничиној 1
  • Даничином 3
  • Даничину 3
  • даном 2
  • Дану 1
  • дању 2
  • дао 5
  • дар 1
  • Дар 2
  • дара 4
  • Дарвиновој 1
  • даривају 1
  • даривала 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даске 1
  • дата 1
  • дати 5
  • дато 1
  • два 27
  • Два 4
  • двадесет 9
  • двају 2
  • дванаест 2
  • Две 1
  • две 15
  • Двоје 1
  • двоје 7
  • Двојица 1
  • двојица 9
  • двојице 4
  • двојици 1
  • дворана 1
  • дворане 1
  • дворани 1
  • дворану 1
  • дворкиње 1
  • Дебели 1
  • дебели 2
  • дебелог 2
  • дебео 1
  • девет 1
  • девизу 1
  • девовања 1
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојка 11
  • Девојке 1
  • девојке 3
  • девојко 2
  • девојком 2
  • девојку 2
  • девојци 2
  • девојчиним 1
  • дегод 1
  • Дед 1
  • дед 2
  • деда 1
  • декембар 1
  • дела 3
  • Делателност 1
  • дели 1
  • деликатне 1
  • делима 1
  • делио 1
  • демократским 1
  • Демокрит 1
  • демон 1
  • демонске 1
  • демонстраната 1
  • демонстрација 1
  • демонстрацијом 1
  • денунцијантом 1
  • денунцијацију 1
  • део 4
  • депешом 1
  • депешу 2
  • десет 6
  • десетачка 1
  • десети 1
  • десетодневно 1
  • деси 3
  • десило 1
  • десна 1
  • десне 3
  • десно 4
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 2
  • дестилација 1
  • детаљима 1
  • дете 11
  • детета 4
  • детету 1
  • детињарија 1
  • детиње 1
  • дефиниција 2
  • Дефиниције 1
  • деца 5
  • деце 9
  • Децо 1
  • децо 8
  • децом 6
  • Децу 1
  • децу 11
  • дечица 1
  • дечка 1
  • дешавало 2
  • дивизије 5
  • дивизији 1
  • дивизију 1
  • дивим 1
  • дивио 2
  • дивљаше 1
  • дивна 1
  • дивне 3
  • дивни 2
  • дивнија 1
  • дивним 1
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дигао 1
  • дигну 2
  • дигоше 1
  • диже 1
  • дизати 1
  • дијете 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димове 2
  • диму 1
  • динар 1
  • динара 10
  • динарских 2
  • дира 1
  • дирљив 1
  • дисаше 2
  • дискретан 1
  • дискретне 2
  • дискретни 1
  • дисциплина 1
  • диференција 1
  • диференције 1
  • дични 1
  • дланови 1
  • дна 3
  • дневне 2
  • дну 4
  • До 7
  • до 87
  • доба 9
  • добар 4
  • доби 3
  • добивала 1
  • добивени 1
  • добија 5
  • добијају 1
  • добијало 1
  • добијам 1
  • добијао 1
  • добијаше 1
  • добије 1
  • добила 4
  • добио 5
  • добих 1
  • добовати 1
  • добра 8
  • добре 1
  • добри 1
  • Добри 1
  • добричина 1
  • Добро 1
  • добро 39
  • добровољни 1
  • доброг 1
  • добродушни 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • доброћудни 2
  • доброћудности 1
  • добру 4
  • добу 1
  • доведем 1
  • довезло 1
  • довече 1
  • довикне 2
  • довикнуо 1
  • доводило 1
  • довољно 2
  • довршио 1
  • догађај 2
  • догађајима 2
  • догађало 1
  • договарала 1
  • договарао 1
  • договоре 1
  • договорили 1
  • договору 2
  • догодила 1
  • догодило 1
  • Догодило 1
  • догодити 1
  • дода 8
  • додавао 1
  • додају 2
  • додајући 1
  • додао 1
  • додирну 1
  • додирнуше 2
  • додиром 1
  • Додуше 2
  • додуше 3
  • дође 13
  • дођоше 1
  • дођу 2
  • доживи 1
  • дозволити 1
  • дозна 1
  • дознамо 1
  • дознао 1
  • доиста 1
  • дојакошњем 2
  • дојакошњи 2
  • дојакошњих 1
  • док 16
  • Док 6
  • докаже 1
  • докажем 1
  • доказати 1
  • доказиваше 1
  • Докле 1
  • докле 5
  • доконан 1
  • доктор 1
  • докторе 1
  • докусурити 1
  • Долазак 1
  • долазак 2
  • долазе 4
  • долази 12
  • долазила 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доласком 2
  • доласку 1
  • доле 3
  • доликује 1
  • дољама 1
  • домаћи 2
  • Домаћин 4
  • домаћин 7
  • домаћина 2
  • домаћином 2
  • домаћину 1
  • домаћица 13
  • домаћице 3
  • домаћици 1
  • домаћицом 2
  • домаћичине 1
  • домаћичиној 1
  • дометцима 1
  • доминира 1
  • донде 1
  • донекле 2
  • донео 2
  • донесе 5
  • донесена 1
  • донесено 1
  • донесу 1
  • донети 3
  • доносило 1
  • допада 5
  • допиру 2
  • дописне 1
  • допуњујући 1
  • допусти 1
  • допустити 1
  • допушта 1
  • Допуштам 1
  • допуштено 1
  • дорасли 1
  • доручак 2
  • доручком 1
  • доручку 4
  • досад 13
  • Досада 1
  • досада 2
  • досадан 1
  • досаднија 1
  • доскоче 1
  • дословце 1
  • доспевало 1
  • доспети 1
  • доста 13
  • доставља 1
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • достојанствено 2
  • достојни 1
  • досуђено 1
  • дотерало 2
  • дотицало 1
  • дотични 1
  • дотично 1
  • дотле 9
  • дотрчаше 1
  • доћи 4
  • дохвати 1
  • доцкан 2
  • доцније 9
  • доцнијем 1
  • доцнијим 1
  • Доцнијих 1
  • дочека 2
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекују 1
  • дошао 9
  • дошаптавала 1
  • Дошла 1
  • дошла 12
  • дошли 1
  • дошло 1
  • Драга 1
  • драга 3
  • драгана 1
  • драгане 2
  • драганом 1
  • драгану 1
  • Драге 1
  • драги 1
  • драгим 1
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драгој 1
  • Драгоманском 1
  • дражесна 1
  • драме 1
  • драми 1
  • дрветима 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвима 1
  • дрекну 1
  • дремале 2
  • државни 1
  • државно 1
  • држала 4
  • држања 1
  • држао 2
  • држати 1
  • држећи 1
  • држи 3
  • држим 4
  • Држину 1
  • Дринска 1
  • дринске 1
  • Дринску 1
  • дрскости 1
  • дрску 1
  • Друг 1
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 17
  • другарица 2
  • другарице 2
  • другарици 1
  • друге 19
  • други 21
  • другим 5
  • другима 3
  • других 2
  • друго 20
  • другова 1
  • друговима 1
  • другог 3
  • другога 3
  • другој 4
  • другом 11
  • другоме 4
  • Другу 1
  • другу 6
  • другчије 1
  • дружине 1
  • друкче 1
  • друкчи 1
  • друкчије 5
  • друштва 9
  • Друштвена 1
  • друштвени 1
  • друштвеног 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштвом 3
  • друштву 10
  • дрхће 1
  • дршћућим 2
  • дуби 1
  • дубине 2
  • дубини 1
  • дубио 1
  • дубље 2
  • дубоке 1
  • дубоко 2
  • дувана 2
  • дувањару 3
  • дувао 1
  • Дуг 1
  • дуг 12
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • Дуго 2
  • дуго 5
  • дугуљастог 1
  • дуж 2
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужио 1
  • дужна 1
  • дужник 1
  • дужнике 1
  • дужнику 1
  • дужност 2
  • дужности 7
  • дужну 1
  • дуката 7
  • дукати 1
  • дукатима 1
  • Дунавска 1
  • Дунавске 1
  • Дунавској 1
  • Дунавску 1
  • дупло 1
  • дућану 1
  • духова 1
  • духом 1
  • душа 10
  • душак 1
  • душама 1
  • Душана 1
  • душе 11
  • душевно 2
  • душевног 1
  • душевну 1
  • души 2
  • душмана 1
  • душманина 1
  • душо 1
  • душом 1
  • душу 3
  • ђаволом 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђипају 1
  • ђипи 1
  • ђипио 3
  • ђубре 1
  • ђулашик 1
  • ђуле 2
  • ђумруку 1
  • Е 3
  • е 4
  • Ево 1
  • ево 3
  • егоизму 1
  • екзактан 1
  • ексекуторски 1
  • експедовао 1
  • експерименат 2
  • Еле 1
  • елегантан 1
  • елегантни 1
  • елегантно 2
  • елеганцијом 2
  • елегичним 2
  • електризована 1
  • енергије 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • Епаминонда 1
  • епизода 1
  • епизодама 1
  • епитета 1
  • еспап 1
  • еспапу 1
  • етикетне 1
  • ето 15
  • Ето 4
  • Еупросина 1
  • Еуфросина 10
  • Еуфросине 3
  • Еуфросини 2
  • Еуфросинине 1
  • ефективно 1
  • жагор 2
  • жалења 1
  • жали 1
  • жалосна 1
  • жалосне 1
  • жалосни 2
  • жалосније 1
  • жалосно 1
  • жалосну 2
  • жалост 8
  • Жалостан 1
  • жалости 2
  • жао 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • Жарка 1
  • жарким 1
  • жарко 1
  • жбуња 1
  • жбуњем 1
  • жвакање 1
  • жеђи 1
  • желе 2
  • железнице 1
  • железницом 1
  • желео 2
  • жели 1
  • желим 1
  • жеља 2
  • жељене 1
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 2
  • Жена 2
  • жена 20
  • жене 8
  • жени 4
  • женин 1
  • женио 2
  • женом 2
  • женска 1
  • женским 1
  • женских 1
  • женску 1
  • жену 6
  • жењени 1
  • жеравице 1
  • жестока 1
  • Жестока 1
  • жестоки 1
  • жешћи 1
  • жив 4
  • жива 2
  • Живе 1
  • живе 6
  • Живеле 1
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 3
  • живети 5
  • живеће 1
  • живи 7
  • живим 3
  • живима 1
  • живимо 1
  • живих 1
  • живљаше 1
  • живље 4
  • живљим 1
  • живо 7
  • живога 1
  • Живоме 1
  • живот 23
  • Живот 3
  • ЖИВОТА 1
  • живота 5
  • животе 1
  • животињске 2
  • животних 1
  • животу 13
  • живце 1
  • жигоше 1
  • жмарци 1
  • жмиркавим 1
  • жмурка 1
  • Жмурка 5
  • Жмуркова 1
  • Жмуркови 2
  • жмуркову 1
  • жњети 1
  • Жртва 1
  • жртвовао 2
  • жртву 2
  • жртвујем 1
  • жудео 1
  • жуди 1
  • жудно 3
  • жудња 1
  • журба 1
  • журите 1
  • журно 2
  • жустра 1
  • жућов 1
  • Жућов 1
  • за 269
  • За 32
  • забава 3
  • забаве 8
  • забави 5
  • забављао 2
  • Забавник 2
  • Забавника 1
  • забаву 8
  • забадава 1
  • забележи 1
  • забелила 1
  • заблуда 1
  • Заблуда 1
  • заблудама 1
  • заблуде 1
  • заболеле 1
  • заболи 1
  • заборави 2
  • заборавили 1
  • заборавим 1
  • заборавимо 2
  • Заборавио 1
  • заборавио 2
  • заборављаш 1
  • заборављено 1
  • забране 1
  • забрану 1
  • Забрањује 1
  • забринута 1
  • забринути 1
  • забринутом 1
  • забрујаше 1
  • завади 1
  • завалио 1
  • заваљена 1
  • заварава 1
  • заварали 1
  • заверили 1
  • завесом 1
  • завета 1
  • Завидела 1
  • завија 1
  • завије 1
  • завијене 1
  • завири 1
  • завирујући 1
  • зависи 1
  • завист 1
  • заводити 1
  • завој 1
  • завојишта 1
  • завојиште 1
  • заволели 1
  • заволеше 1
  • завољења 1
  • завршетку 2
  • заврши 3
  • завршну 1
  • загасита 1
  • загаситих 1
  • загледа 2
  • загледају 1
  • загледао 1
  • заглушну 1
  • заглушују 1
  • заграби 2
  • загреван 1
  • загрејале 1
  • загрејало 1
  • загрејати 1
  • загреје 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрљаја 1
  • загрмеше 1
  • задатак 6
  • задахнути 1
  • задацима 1
  • задивљен 1
  • задивљени 1
  • задими 1
  • задобивеним 1
  • задовољава 1
  • задовољан 2
  • задовољни 2
  • задовољним 1
  • задовољно 3
  • задовољства 2
  • задовољство 3
  • задовољством 2
  • задовољству 1
  • задовољштине 1
  • задремале 1
  • задржа 1
  • задржавали 1
  • задржавао 2
  • задржаваше 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задркташе 1
  • задрхта 2
  • задрхтало 1
  • задубљен 1
  • Задувам 1
  • зажарили 1
  • заинтересованих 1
  • заинтересовао 1
  • заиста 5
  • зајам 1
  • зајапурен 1
  • зајапурености 1
  • заједницу 1
  • заједничке 1
  • заједничко 2
  • заједничког 3
  • заједничком 2
  • Заједно 1
  • заједно 21
  • зајмодавцу 1
  • закаже 1
  • закачио 1
  • закиснути 1
  • заклетве 1
  • заклонивши 1
  • заклоњен 1
  • заклоњени 1
  • закључава 1
  • закључана 1
  • закључати 1
  • закључи 1
  • закључивала 1
  • закључити 2
  • закона 1
  • закуне 1
  • закуца 2
  • закуцала 1
  • залаже 1
  • залеваћу 1
  • залегне 1
  • залудна 1
  • залуђена 1
  • залупи 1
  • залупивши 1
  • заљубљени 2
  • заљубљених 3
  • заљубљење 1
  • замакну 1
  • замало 1
  • замерити 1
  • заметне 1
  • замешује 1
  • Замириса 1
  • замирисала 1
  • замислим 1
  • замишљен 1
  • замоли 2
  • замолим 1
  • замотава 1
  • замоташе 1
  • замрзнутом 1
  • замршује 1
  • занат 4
  • занео 1
  • занесе 1
  • занимљива 1
  • занос 2
  • заноси 1
  • заносима 1
  • заносно 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заокупљати 1
  • заоштрава 1
  • западају 1
  • запалило 1
  • запамтио 1
  • запарложи 1
  • запарложила 1
  • запео 1
  • запита 7
  • запитала 2
  • запиткује 1
  • заплака 1
  • заплашени 1
  • запљускивали 1
  • заповедања 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • заповеђено 1
  • Заповест 1
  • заповест 2
  • запомагање 1
  • запомагаше 1
  • започети 2
  • започињали 1
  • започињати 1
  • запрепашћена 1
  • запрепашћења 1
  • запросио 1
  • запушачима 1
  • зар 16
  • Зар 5
  • заравнио 1
  • зарад 4
  • зарада 1
  • заради 1
  • зарадова 1
  • зараду 1
  • заручник 1
  • заручника 1
  • заручнице 1
  • засветлише 1
  • засвира 4
  • засебни 1
  • засебну 1
  • засијаше 1
  • засипа 1
  • заситише 1
  • заслепљен 1
  • заслугама 1
  • заслужио 1
  • заспа 4
  • заспалих 1
  • заспалог 1
  • заспу 1
  • застаде 1
  • застаје 1
  • застане 2
  • застао 1
  • застрашен 1
  • застрта 1
  • заступала 1
  • заступљено 1
  • затвара 1
  • затворен 1
  • затворену 1
  • затворио 1
  • затезати 1
  • Затекла 1
  • затећи 3
  • затече 1
  • затим 28
  • Затим 7
  • затицао 1
  • зато 15
  • Зато 8
  • затраже 1
  • затражи 3
  • затребало 1
  • затреса 1
  • затрпан 1
  • затрпаше 1
  • затури 1
  • затурио 2
  • заћута 4
  • заћуташе 1
  • заузела 1
  • заузео 1
  • заузимају 1
  • заузимљивост 1
  • заустави 1
  • заустављала 1
  • захвале 1
  • захвали 1
  • захвалим 2
  • захватали 1
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захтев 1
  • захтеви 2
  • Зацело 1
  • зацело 4
  • зацичи 1
  • зацрвенелим 1
  • зачељу 1
  • зачина 1
  • зачињавају 1
  • зачу 2
  • зачуди 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • заштиту 1
  • Зашто 1
  • зашто 5
  • зашушта 1
  • збива 1
  • збивало 1
  • збило 1
  • збиља 1
  • збиље 1
  • због 48
  • Због 6
  • збогом 3
  • збори 1
  • збуњени 2
  • збуњено 1
  • збуњеност 1
  • звала 2
  • звана 1
  • зване 1
  • звани 2
  • званим 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званој 1
  • звања 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • звезде 5
  • звездицама 1
  • звекета 1
  • звекнуше 1
  • звонити 1
  • зврцали 1
  • зврцне 1
  • зврцну 2
  • зврцнути 1
  • звук 2
  • звучи 1
  • звучним 1
  • звучно 2
  • згази 1
  • згодан 1
  • згодно 2
  • згодном 1
  • згодноме 2
  • зграби 1
  • згране 1
  • здрава 1
  • здраве 1
  • здравим 1
  • здравље 1
  • здраво 1
  • зебе 1
  • зебња 2
  • зебње 1
  • зебњи 1
  • зебњом 1
  • зева 1
  • зевања 1
  • зејтин 1
  • зеленкада 1
  • земаљска 1
  • земља 3
  • земљама 1
  • земље 4
  • земљи 7
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљо 2
  • земљом 1
  • земљу 6
  • зет 4
  • зета 1
  • зид 3
  • зида 3
  • зидана 1
  • зидова 1
  • зидом 1
  • зиду 1
  • зима 2
  • зими 1
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимски 1
  • зину 1
  • зинуо 2
  • зјело 1
  • зла 4
  • златни 2
  • злато 2
  • Зли 1
  • злих 1
  • зло 4
  • злобе 1
  • злобно 1
  • зловољно 1
  • злотворе 1
  • злу 1
  • злуради 1
  • змијиским 1
  • зна 16
  • знаде 1
  • знај 1
  • знају 4
  • знајући 3
  • знак 7
  • знаке 2
  • Знала 1
  • знала 3
  • знали 2
  • знало 1
  • Знам 1
  • знам 10
  • знамење 1
  • Знамо 1
  • знамо 7
  • Знао 1
  • знао 6
  • знате 1
  • знати 3
  • знатно 1
  • значај 1
  • значаја 1
  • значења 1
  • значи 8
  • значило 2
  • знаш 3
  • зној 2
  • зноја 1
  • знојаво 1
  • знојева 1
  • зове 8
  • зовем 1
  • зову 2
  • зоолошки 1
  • зора 1
  • Зора 1
  • зоре 5
  • зору 4
  • зрело 1
  • зуба 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зумбула 1
  • и 1194
  • И 13
  • игара 1
  • Игра 1
  • игра 4
  • играла 2
  • Играло 2
  • играло 3
  • игранка 2
  • играње 2
  • играо 2
  • играча 1
  • играче 3
  • играчи 1
  • играчице 2
  • игри 2
  • игру 2
  • иде 16
  • идеал 1
  • идеалисањем 1
  • идеалне 1
  • идеалнијег 1
  • идеалну 1
  • идеалом 1
  • идеја 1
  • идеје 1
  • иди 1
  • иду 3
  • идућег 1
  • идући 1
  • Идући 1
  • иждивенијем 1
  • ижљуби 2
  • ИЗ 1
  • Из 6
  • из 87
  • Иза 1
  • иза 3
  • изабрала 2
  • изабрао 1
  • изађе 6
  • изађу 4
  • изазвао 1
  • изазива 1
  • изазове 2
  • изашао 3
  • избацивати 1
  • избацују 1
  • избачен 1
  • избегавајући 1
  • избегавали 1
  • избегаваш 1
  • изби 1
  • избило 1
  • изближе 1
  • извади 8
  • извадив 1
  • извађати 1
  • извађену 1
  • изван 1
  • изведе 1
  • извезеним 1
  • извесне 1
  • извесни 1
  • извесним 2
  • Извесно 1
  • извесно 2
  • извести 4
  • известила 1
  • известим 1
  • извештај 1
  • извештен 1
  • Извештена 1
  • извешћа 1
  • изви 1
  • извије 1
  • извинила 1
  • извињавати 1
  • извињења 1
  • извињујући 2
  • изводило 1
  • изводити 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • извор 1
  • изворском 1
  • изврсно 1
  • изврстан 1
  • извршен 2
  • извршена 1
  • изврши 2
  • извршила 1
  • извршио 1
  • извршити 1
  • извуче 2
  • изглед 2
  • Изгледа 3
  • изгледа 9
  • изгледали 2
  • изгледало 3
  • Изгледало 4
  • изгледао 5
  • изгледаху 1
  • изгледаше 5
  • изгледима 1
  • изговаране 1
  • изговори 1
  • изговорио 3
  • изговорити 1
  • изгрди 1
  • изгуби 2
  • изгубивши 1
  • изгубио 6
  • изгубити 1
  • изгубљена 1
  • изгубљеним 1
  • изгубљено 1
  • изда 2
  • издаје 1
  • издајником 1
  • издајство 1
  • издала 1
  • издали 1
  • издаље 1
  • издат 1
  • издахну 1
  • издеветати 1
  • издржати 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 2
  • изјавивши 5
  • изјавила 2
  • изјавили 1
  • изјавио 1
  • изјавити 1
  • изјављује 1
  • изјавом 1
  • Изјутра 1
  • излаз 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излази 3
  • излечи 1
  • излечити 1
  • излив 1
  • излишно 1
  • излог 1
  • измамљивало 1
  • измахне 1
  • између 12
  • Између 4
  • измењале 1
  • измењаху 1
  • измирене 1
  • измирења 1
  • измири 1
  • измисли 1
  • измислила 1
  • измислио 1
  • измишљотина 1
  • Измишљотине 1
  • измишљотине 3
  • измоле 1
  • изневерила 1
  • изнемогнем 1
  • изненада 4
  • изненади 1
  • изненадила 1
  • изненадио 1
  • изненадне 1
  • изненадном 1
  • Изненађени 1
  • изненађени 2
  • изненађење 1
  • изненађује 1
  • изнесе 1
  • изнесено 1
  • изнети 1
  • изнова 1
  • износи 3
  • износио 1
  • изоставив 1
  • изравнао 1
  • изражавају 1
  • изражавао 1
  • изражен 1
  • израз 4
  • израза 1
  • изразом 1
  • изредно 1
  • изређаћемо 1
  • изрека 2
  • изрећи 1
  • изреци 1
  • изричући 1
  • изроди 1
  • изузетака 1
  • Изузетака 1
  • изузеци 2
  • изумевали 1
  • изумире 1
  • изучавали 1
  • изучавао 1
  • изучен 1
  • ии 1
  • икад 1
  • икада 4
  • икакве 1
  • икаквог 3
  • икако 3
  • или 56
  • илузорно 1
  • им 29
  • Има 2
  • има 52
  • имаде 2
  • имађаше 1
  • имају 8
  • имала 14
  • Имали 1
  • имали 4
  • имало 5
  • Имам 2
  • имам 6
  • имамо 2
  • имања 1
  • Имање 1
  • имање 3
  • имао 24
  • имате 2
  • имати 3
  • имаћемо 1
  • Име 1
  • име 12
  • Имена 1
  • имена 5
  • именом 2
  • иметком 1
  • имитација 1
  • имовно 1
  • имућан 1
  • имућни 1
  • иначе 15
  • индивидуум 1
  • индискретни 1
  • иницијативу 1
  • иностранства 1
  • инструкције 1
  • интабулацију 1
  • интабулисао 1
  • интабулише 1
  • интелигентнија 1
  • интелигенција 2
  • интелигенцијом 1
  • интерес 2
  • интереса 1
  • интересан 1
  • интереси 3
  • интереснијег 1
  • интересовао 1
  • интересовати 1
  • интересује 1
  • интиман 1
  • интимним 1
  • интимности 1
  • ипак 19
  • иронично 1
  • исекао 1
  • искаже 1
  • исказала 1
  • исказана 1
  • исказивати 1
  • искапе 2
  • искапи 1
  • искинула 1
  • ископаше 1
  • искрена 1
  • искрено 6
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искривудани 1
  • искуства 1
  • искушења 2
  • исмевају 1
  • испада 1
  • испадало 1
  • испадао 1
  • испало 1
  • испевају 1
  • испео 1
  • испере 1
  • испије 1
  • испијемо 1
  • исписана 2
  • испит 2
  • испиткивале 1
  • испитује 1
  • испитују 1
  • испише 3
  • исплате 2
  • исплати 4
  • исплату 1
  • исплаћује 1
  • исповеда 1
  • исповедила 1
  • исповедио 1
  • исповест 2
  • Испод 1
  • испод 8
  • исправи 2
  • исправности 1
  • испражњени 1
  • испратила 1
  • испратили 1
  • испрва 1
  • Испрва 1
  • испреде 1
  • испрекидано 1
  • исприча 5
  • испричала 1
  • испродаје 1
  • испросила 1
  • испунила 1
  • испунили 1
  • испуним 1
  • испуњава 2
  • испуњавале 1
  • Испуњен 1
  • испуњена 1
  • испупчена 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истакнута 1
  • исте 6
  • истера 1
  • истерао 1
  • Исти 1
  • исти 14
  • истим 6
  • истима 1
  • истина 5
  • истине 3
  • истини 3
  • истинита 1
  • истиче 1
  • Исто 1
  • исто 17
  • истог 1
  • истога 1
  • Истога 3
  • истој 2
  • истоме 5
  • исторично 1
  • Источна 1
  • Источне 1
  • источној 1
  • Источну 1
  • истрајати 1
  • истрчи 1
  • исту 2
  • исувише 1
  • исход 1
  • исхранио 1
  • исчешљана 1
  • Их 1
  • их 32
  • ишамарати 1
  • ишао 1
  • ишијас 1
  • ишла 2
  • ишло 1
  • ишчезну 1
  • ишчекивала 1
  • ишчупао 1
  • ј 1
  • Ј 1
  • Ја 40
  • ја 53
  • јабланови 1
  • јави 2
  • јавила 2
  • јавиле 1
  • јавио 4
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављено 1
  • јавни 1
  • јавним 1
  • јавно 3
  • јавном 2
  • јавности 1
  • јагме 1
  • Јагњеће 1
  • јадало 1
  • јаде 1
  • јадна 1
  • Јадна 1
  • јадни 1
  • јадну 1
  • јадовно 1
  • јак 1
  • јако 5
  • јаку 1
  • Јакшић 1
  • јамчим 1
  • јарости 1
  • јасна 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јасно 4
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јаук 1
  • јаче 5
  • јачи 1
  • јачима 1
  • јаше 1
  • је 1157
  • Јевреме 1
  • Јевтића 1
  • Један 3
  • један 31
  • Једанаестог 1
  • једанпут 8
  • једар 1
  • Једва 1
  • једва 7
  • једе 1
  • једина 6
  • Једине 1
  • једини 6
  • јединим 1
  • јединице 1
  • једино 11
  • Једино 2
  • једином 2
  • јединостима 1
  • једна 16
  • једнако 6
  • једнаку 1
  • Једне 1
  • једне 13
  • једни 1
  • Једни 1
  • једним 2
  • Једно 2
  • једно 20
  • једног 9
  • једнога 1
  • једнодушности 1
  • једној 7
  • једном 19
  • једномишљеност 1
  • једну 10
  • језика 1
  • језици 1
  • јел 2
  • јела 1
  • јелен 1
  • јело 3
  • јер 115
  • јеремијаде 1
  • јес 2
  • јеси 1
  • јесте 3
  • јесу 1
  • јетко 2
  • јефтино 1
  • јецали 1
  • јецаше 1
  • Јована 1
  • Јово 1
  • јој 55
  • још 152
  • Још 3
  • јули 1
  • јутра 8
  • јутрос 1
  • јутру 2
  • јуче 1
  • Јучерањи 1
  • к 12
  • ка 4
  • кабинета 1
  • кабинету 2
  • кава 1
  • кавалира 1
  • каваљер 1
  • кавана 1
  • каванама 2
  • кавани 2
  • каваница 1
  • каванице 2
  • каваници 1
  • каваницу 1
  • кавану 2
  • каве 3
  • кавезу 1
  • кавом 1
  • каву 8
  • кад 167
  • Кад 65
  • Када 3
  • када 4
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадифеној 1
  • кадрил 1
  • кадро 1
  • каже 9
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажите 1
  • кажу 2
  • казала 2
  • казано 1
  • казао 2
  • казати 3
  • казивао 1
  • казивати 1
  • казни 1
  • казним 1
  • какав 5
  • Каква 1
  • каква 7
  • какве 10
  • какви 1
  • каквих 2
  • какво 2
  • каквог 8
  • каквој 3
  • каквом 2
  • какву 4
  • како 102
  • Како 4
  • Калимегдан 1
  • Калимегдана 1
  • камен 3
  • камена 2
  • каменој 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камењем 1
  • камо 2
  • кампањон 1
  • канабету 1
  • канда 1
  • канту 1
  • као 172
  • Као 9
  • капару 1
  • капеле 1
  • Капија 1
  • капија 2
  • капију 2
  • капитал 1
  • Капитал 1
  • капитале 1
  • капитали 1
  • капиталима 2
  • капља 1
  • капљицама 1
  • каприса 1
  • капу 2
  • капут 3
  • капута 1
  • карактер 2
  • Карактеран 1
  • Карактеристика 1
  • карактеристику 1
  • карактеристици 1
  • карактерна 1
  • каранфила 1
  • каријере 1
  • каријери 1
  • карта 3
  • картају 1
  • картало 1
  • картама 1
  • картанију 1
  • картање 1
  • картању 1
  • картао 1
  • карташка 1
  • карташким 1
  • карташких 1
  • каруце 1
  • карфиоли 1
  • каса 1
  • касе 2
  • каси 1
  • касина 1
  • катар 1
  • катастрофа 2
  • кафанама 1
  • кафани 1
  • Кафанско 1
  • кафанском 1
  • кафе 1
  • кафу 1
  • кацо 1
  • Кашике 1
  • каштига 1
  • кварити 1
  • квариш 1
  • квартир 1
  • келнер 1
  • келнера 1
  • Келнери 1
  • кестенастом 1
  • кибицерима 1
  • кибицовао 1
  • кибицују 1
  • кида 1
  • кијање 2
  • кијне 2
  • киме 1
  • кињи 1
  • кирајџијама 1
  • кирајџије 2
  • кирајџији 1
  • кирајџиске 1
  • кирије 3
  • кирију 2
  • киселе 1
  • киселих 1
  • кисело 1
  • кисео 1
  • Кисео 2
  • киша 2
  • кише 3
  • кишнице 1
  • кишобран 1
  • кишобране 1
  • клада 1
  • кланцу 1
  • клањам 1
  • класички 2
  • класична 1
  • клекне 1
  • клизају 1
  • клија 1
  • клијента 1
  • климну 1
  • климнуше 1
  • клупе 3
  • клупи 2
  • клупом 1
  • клупу 1
  • кључева 1
  • кључиће 1
  • Кнез 1
  • Кнеза 1
  • књига 1
  • Књиге 1
  • књиге 3
  • књиговезац 1
  • књигу 3
  • књижаре 1
  • књижевни 5
  • књижевник 2
  • књижевнику 1
  • књижевницима 1
  • књижевничкој 1
  • књижевном 1
  • књижевности 6
  • књизи 1
  • ко 15
  • Ко 6
  • коб 1
  • кобан 1
  • коврџаста 1
  • ког 2
  • кога 11
  • когод 4
  • код 75
  • Код 9
  • кожа 1
  • кожама 1
  • коже 1
  • која 68
  • Које 1
  • које 56
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • који 149
  • којим 6
  • којима 12
  • којих 14
  • којој 8
  • којом 2
  • коју 23
  • кола 1
  • колача 1
  • колеге 1
  • колеги 1
  • колегиницама 1
  • колибе 1
  • колика 1
  • Колика 1
  • колики 1
  • колико 18
  • Колико 2
  • количина 1
  • количине 1
  • коло 3
  • колоне 1
  • ком 2
  • комада 1
  • комадића 1
  • комадиће 1
  • командант 1
  • Командант 1
  • команди 1
  • комбинација 1
  • комбинацијом 1
  • Коме 1
  • коме 25
  • Комедија 1
  • комисион 1
  • комичан 1
  • комовицу 1
  • комори 1
  • комотнији 1
  • комотно 1
  • компактан 1
  • Комптоар 1
  • комптоару 1
  • конабе 1
  • конкуренције 1
  • конкуренцију 1
  • констелација 1
  • конто 1
  • контоар 1
  • контоару 1
  • контроле 1
  • контролисао 1
  • концентрисано 1
  • коњ 2
  • коња 1
  • Коњи 1
  • коњица 1
  • коњице 1
  • коњског 1
  • коњу 1
  • копати 1
  • корак 1
  • корака 1
  • корача 1
  • корачајући 1
  • корен 1
  • корист 1
  • користе 1
  • корита 1
  • кору 1
  • коса 2
  • косе 1
  • коси 3
  • Косметика 1
  • коснуле 1
  • косом 1
  • Коста 59
  • Косте 2
  • Кости 4
  • Костом 2
  • Косту 10
  • Костур 1
  • косу 1
  • Косу 1
  • котрљале 1
  • кохезије 1
  • коцка 1
  • коцкара 1
  • коцке 1
  • коцку 1
  • коштају 1
  • кошута 1
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 4
  • крадимице 1
  • Крадимице 1
  • краду 1
  • Крај 1
  • крај 9
  • краја 2
  • крајевима 1
  • крајност 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • Краљ 1
  • краљевој 1
  • красила 1
  • красног 1
  • красном 1
  • красоте 1
  • краставаца 2
  • кратка 1
  • кратко 4
  • кратког 3
  • крв 2
  • крваве 1
  • крви 1
  • крвнике 1
  • кревељући 1
  • кревета 2
  • креветац 1
  • кредит 1
  • крене 2
  • кренуо 1
  • кретање 2
  • кречење 1
  • кречом 1
  • крештећим 1
  • крив 4
  • крива 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • криво 5
  • кривце 1
  • криза 2
  • крије 1
  • крило 3
  • крилу 1
  • крин 4
  • крина 2
  • крином 1
  • кристалним 1
  • крити 1
  • критичара 1
  • крововима 1
  • кроз 16
  • Кроз 2
  • кројачу 1
  • кроничну 1
  • крсте 1
  • крстила 1
  • крстио 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крупне 2
  • крупни 2
  • крупније 1
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крућа 1
  • крши 1
  • кршне 1
  • кршни 1
  • крштењем 1
  • крштењу 1
  • кћер 6
  • кћери 2
  • кћи 7
  • кувају 1
  • Куварица 1
  • куварица 5
  • куварици 1
  • куваричине 1
  • куд 3
  • куда 2
  • кукавица 1
  • кукамо 1
  • кум 2
  • кума 4
  • куме 2
  • куми 2
  • кумом 1
  • кумства 1
  • куму 1
  • кумују 1
  • кумче 7
  • кумчета 2
  • кумчету 1
  • кунем 1
  • купи 3
  • купило 1
  • куповао 1
  • купује 1
  • купус 5
  • купуса 1
  • курс 1
  • куршума 1
  • кусур 1
  • кутијици 1
  • кућа 12
  • Кућа 2
  • кућама 2
  • куће 29
  • кућевне 1
  • кући 37
  • кућни 1
  • кућом 2
  • кућу 12
  • кухиње 2
  • кухињи 3
  • кухињска 2
  • кухињски 1
  • кухињског 1
  • кухињу 3
  • куцају 1
  • куцне 3
  • куцну 1
  • куцнуше 1
  • лав 2
  • лаж 2
  • лажи 2
  • лажна 1
  • лажну 1
  • лака 1
  • лакат 2
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 16
  • Лако 2
  • лакомислен 1
  • лакомисленог 1
  • лактовима 1
  • лакше 2
  • лакши 1
  • лампа 1
  • лампе 2
  • лампу 2
  • ланац 1
  • ланцем 2
  • ласкав 1
  • ласкаво 1
  • лате 1
  • латили 1
  • латинска 1
  • латинске 1
  • лаћа 1
  • лебде 1
  • лебдео 1
  • лева 3
  • леве 3
  • лево 4
  • левоме 1
  • леву 2
  • легне 2
  • лед 1
  • ледене 1
  • ледено 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежаху 1
  • лежаше 3
  • леже 1
  • лежерно 1
  • лежи 7
  • лежу 1
  • лек 2
  • лека 1
  • лекар 5
  • лекара 1
  • лекарницу 1
  • лековити 1
  • леком 1
  • Лена 1
  • леп 2
  • лепа 8
  • лепе 11
  • лепи 2
  • лепим 1
  • Лепо 1
  • лепо 9
  • лепој 2
  • леполиста 1
  • лепом 5
  • лепота 2
  • лепотица 1
  • лепотице 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • летео 1
  • лети 1
  • летимични 1
  • летиш 1
  • лето 1
  • леш 2
  • лешеви 1
  • ли 33
  • лизао 1
  • лик 2
  • лика 5
  • ликери 1
  • лима 1
  • линији 3
  • липа 1
  • липе 1
  • липсавају 1
  • липти 1
  • лисица 1
  • лист 1
  • листе 1
  • листовима 1
  • литар 1
  • лиферантске 1
  • Лица 1
  • лица 2
  • лице 3
  • лицу 7
  • личила 1
  • личних 1
  • лично 1
  • личностима 1
  • лишће 2
  • логор 1
  • логору 1
  • лозинку 1
  • локалу 1
  • лонци 1
  • лоше 2
  • Луда 1
  • лудила 1
  • лудило 1
  • лудорија 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукава 2
  • лукави 2
  • луксуз 1
  • лулу 1
  • лупај 1
  • лупкајући 1
  • лупну 1
  • лута 1
  • лутрији 1
  • лутрију 1
  • љета 2
  • Љубав 1
  • љубав 17
  • љубави 15
  • љубављу 1
  • љубавне 1
  • љубавничким 1
  • љубавном 1
  • љубазно 1
  • љубазности 1
  • љуби 3
  • љубила 1
  • љубили 1
  • љубим 3
  • љубио 2
  • љубиш 2
  • Љубомир 77
  • Љубомира 9
  • Љубомире 5
  • Љубомиров 3
  • Љубомирова 1
  • Љубомировим 2
  • Љубомирово 2
  • Љубомировог 1
  • Љубомировом 2
  • Љубомиром 9
  • Љубомиру 16
  • љубомора 1
  • љубоморан 2
  • љубоморни 1
  • љубопитне 1
  • љубопитни 1
  • љубопитно 1
  • љубопитством 1
  • људе 8
  • људи 38
  • људима 4
  • људска 1
  • људске 6
  • људског 1
  • љуља 1
  • љупко 1
  • љут 4
  • љута 1
  • љути 2
  • љутио 1
  • љутити 1
  • љуто 2
  • љућаше 1
  • ма 11
  • магарцима 1
  • магли 1
  • мајестетичног 1
  • мајка 1
  • мајку 3
  • мајстор 1
  • мајчин 1
  • макар 1
  • макне 1
  • мала 3
  • малаксава 1
  • малаксало 1
  • мале 3
  • малзафларије 1
  • мали 4
  • малим 1
  • малих 1
  • малко 1
  • Мало 4
  • мало 51
  • Малова 1
  • малог 3
  • малога 1
  • малодушан 1
  • малом 1
  • мамуран 1
  • мамурни 1
  • мане 2
  • мани 1
  • Мани 2
  • маните 1
  • мануфактурну 1
  • мања 1
  • мање 4
  • мањег 1
  • мањем 1
  • Мањи 1
  • мањи 3
  • марамом 2
  • мараму 1
  • марјаше 1
  • Марш 1
  • марш 2
  • маска 1
  • масна 1
  • масница 1
  • масну 1
  • мастило 1
  • масу 2
  • матер 2
  • матере 3
  • матери 3
  • материјалистичан 1
  • материјалистичној 1
  • материјалистичном 1
  • материне 2
  • материно 2
  • материнство 1
  • материну 2
  • матером 4
  • мати 12
  • Мати 7
  • матора 1
  • мах 23
  • махне 1
  • махом 1
  • Маца 1
  • мач 1
  • мачем 1
  • мачка 1
  • маша 1
  • маши 3
  • машира 1
  • машта 1
  • Машта 1
  • машти 2
  • ме 18
  • Медошевачком 1
  • међа 1
  • Међу 2
  • међу 23
  • међусобна 1
  • међусобно 2
  • међусобног 3
  • Међутим 2
  • меланхолијом 1
  • меланхоличан 2
  • меланхолично 1
  • меланхоличном 1
  • мелем 1
  • мелема 1
  • мене 20
  • Мене 3
  • мени 12
  • Мени 6
  • меница 2
  • менице 1
  • Меницу 1
  • меницу 9
  • менични 1
  • мењао 2
  • мердевина 2
  • мердевинама 3
  • мердевине 3
  • мере 2
  • мери 3
  • мерило 1
  • меру 1
  • меса 1
  • месец 5
  • месеца 9
  • месеци 1
  • месецима 1
  • месецу 1
  • месечина 1
  • месечине 4
  • месечини 1
  • месом 1
  • места 13
  • местимично 1
  • место 16
  • месту 10
  • металне 1
  • метара 1
  • метеори 1
  • метне 2
  • метнуо 1
  • меће 2
  • мећу 2
  • меценатима 1
  • меша 1
  • Ми 5
  • ми 65
  • мизантропијом 1
  • Мила 1
  • мила 5
  • Милан 1
  • миле 3
  • мили 1
  • Миливоја 43
  • Миливоје 133
  • Миливојев 5
  • Миливојева 10
  • Миливојеве 6
  • Миливојеви 1
  • Миливојевим 1
  • Миливојево 1
  • Миливојевог 1
  • Миливојевој 2
  • Миливојем 10
  • Миливоју 20
  • Милија 4
  • милијарде 1
  • милије 1
  • Милији 1
  • Милијом 1
  • милило 1
  • Милина 1
  • милине 1
  • милиона 1
  • милионара 1
  • милионима 1
  • Милица 23
  • Милице 7
  • Милици 4
  • Милицом 1
  • Милицу 5
  • Миличина 2
  • мило 1
  • Мило 3
  • милог 1
  • милозвучним 1
  • милокрвне 1
  • милокрвни 1
  • милокрвно 1
  • милосрђа 1
  • милосрђе 1
  • милостиви 1
  • милостиња 1
  • милостињу 2
  • Милош 1
  • мимо 5
  • миндерлуку 1
  • минђуше 1
  • минералне 1
  • министарској 1
  • министарства 3
  • министарству 1
  • Мир 1
  • мир 3
  • миријевско 1
  • мирис 2
  • мирисно 1
  • мирисом 2
  • миришљав 1
  • мирна 2
  • мирни 2
  • мирно 4
  • мисао 4
  • мисле 4
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 22
  • мислила 1
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислима 2
  • мислио 8
  • мислиоце 1
  • мислити 1
  • мислиш 4
  • мит 1
  • Михаила 1
  • Михајловој 1
  • миша 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 4
  • мишљења 1
  • мјеста 1
  • млад 1
  • Млад 1
  • Млада 1
  • млада 3
  • младе 2
  • Млади 1
  • млади 7
  • младим 2
  • младине 1
  • младић 2
  • младића 2
  • младићи 4
  • младићу 1
  • младих 4
  • младожења 1
  • младожење 2
  • младожењи 1
  • младожењине 1
  • младожењиној 1
  • младости 1
  • млађа 2
  • Млађе 1
  • млађе 4
  • млађи 5
  • млађима 1
  • млађих 3
  • млатне 1
  • многа 2
  • многаја 1
  • многе 1
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 3
  • много 16
  • Много 2
  • многом 1
  • множина 1
  • мном 1
  • мобилисана 1
  • мога 6
  • могао 24
  • могах 1
  • могаше 4
  • могла 11
  • могле 2
  • Могли 1
  • могли 4
  • могло 14
  • Могу 1
  • могу 14
  • могућа 2
  • могуће 3
  • Можда 1
  • можда 10
  • може 36
  • можемо 2
  • можеш 2
  • мозгом 1
  • мој 15
  • Мој 3
  • моја 16
  • Моја 4
  • моје 18
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 2
  • моју 3
  • моли 3
  • Молила 1
  • молила 3
  • молим 4
  • молио 2
  • молитве 1
  • мољака 1
  • мољаше 2
  • Момак 1
  • момак 5
  • моме 3
  • моменат 1
  • момка 1
  • момку 3
  • момци 3
  • момче 1
  • мора 12
  • Моравску 1
  • морал 1
  • морала 5
  • моралисте 1
  • моралне 1
  • моралну 1
  • морало 2
  • морам 5
  • морамо 1
  • Морао 1
  • морао 11
  • морати 1
  • мораће 1
  • Море 1
  • море 2
  • мори 1
  • мостом 1
  • мосту 1
  • мотрила 2
  • мотрите 1
  • мотрити 1
  • моћ 1
  • моћи 10
  • мразити 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраморним 1
  • мрачне 1
  • мрачно 1
  • мрвица 2
  • Мржња 1
  • мржња 2
  • мржње 2
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзи 3
  • мрзиш 1
  • мрмљао 1
  • мрски 1
  • Мрско 1
  • мртва 1
  • мртвијем 1
  • мртво 5
  • му 156
  • Мувају 1
  • мудро 2
  • муж 12
  • мужа 7
  • мужева 1
  • мужеве 1
  • мужевљеве 1
  • мужевљево 1
  • мужем 2
  • мужу 4
  • муза 2
  • Музика 1
  • музика 3
  • музике 1
  • мука 3
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • муку 3
  • муљало 1
  • мумла 1
  • муницијом 2
  • муниционо 1
  • муња 1
  • Муња 1
  • Мусика 1
  • мућне 1
  • муци 1
  • мучан 1
  • муче 1
  • мучење 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучно 1
  • мучној 1
  • мушкарце 1
  • мушки 1
  • мушкима 1
  • мушког 1
  • мушку 1
  • муштерију 1
  • н 2
  • на 441
  • На 57
  • набавити 1
  • набијање 1
  • набијао 1
  • наваљаше 1
  • наведемо 1
  • навек 1
  • навести 2
  • навикли 1
  • навикнут 2
  • Навикнута 1
  • навикнутој 1
  • наводећи 1
  • навралгија 1
  • наврши 1
  • навршило 1
  • Навршило 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • нагађа 1
  • нагибаше 1
  • нагласком 4
  • наглашују 1
  • наглашујући 1
  • нагло 7
  • наглу 1
  • нагомиланог 1
  • нагорели 1
  • награде 1
  • награду 1
  • Над 1
  • над 4
  • нада 2
  • надала 1
  • надале 1
  • Надам 1
  • надао 1
  • надати 2
  • надахнуће 1
  • надаше 3
  • наде 2
  • надимак 1
  • надмоћије 1
  • надокнади 1
  • надокнадио 1
  • надокнадити 1
  • надокнађивања 1
  • надувен 1
  • надувени 1
  • надувеног 1
  • нађе 8
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • наже 2
  • назад 1
  • назва 1
  • назван 1
  • названо 1
  • назвао 2
  • назвати 3
  • наздрави 1
  • Назив 2
  • називом 1
  • назови 1
  • назоре 2
  • назори 2
  • назорима 2
  • наиђе 1
  • наиђу 1
  • наилазила 1
  • наиме 2
  • најблагодарнија 1
  • најближи 3
  • најближима 1
  • најближу 1
  • најбоље 7
  • најбољем 1
  • најбољи 4
  • највећа 3
  • највеће 3
  • највећој 1
  • највиша 1
  • највише 4
  • најволела 1
  • најглавнија 1
  • најгоре 1
  • најгорим 1
  • најгрознији 1
  • наједанпут 3
  • најжалосније 1
  • најжешће 1
  • најжешћи 1
  • најзад 3
  • најзгодније 1
  • најзгоднији 1
  • најзгоднијом 1
  • најискреније 1
  • најлак 1
  • најлакше 1
  • најлепшем 1
  • најлепши 1
  • Најљубазније 1
  • најмање 7
  • најмању 2
  • најмелодичнију 1
  • најмио 1
  • најмлађе 1
  • најмљени 1
  • најнежнија 1
  • најнесрећнија 1
  • најновији 2
  • најновијој 1
  • најновију 1
  • најобичнију 1
  • најобразованије 1
  • најодлучније 2
  • најплеменитијом 1
  • најпоузданије 1
  • најприсније 1
  • најрођеније 1
  • најсавеснијег 1
  • најсветија 1
  • најсвечаније 1
  • најскромније 1
  • најскупље 1
  • најскупљи 1
  • најсрамније 1
  • најсрдачније 1
  • најсрећнији 1
  • најсрећнијим 1
  • Најстарије 1
  • најстаријим 1
  • најтеже 2
  • најтежи 2
  • најфиније 1
  • најштедљивији 1
  • накит 1
  • накитила 1
  • Накладом 1
  • наклоности 2
  • наклоњенија 1
  • накнаде 1
  • накупи 1
  • накупио 1
  • налагао 1
  • налажаху 1
  • налазе 3
  • налази 7
  • налазили 1
  • налазио 1
  • налегао 1
  • налик 2
  • налог 1
  • наложе 1
  • наљућен 1
  • нам 13
  • нама 5
  • намењено 1
  • намерава 1
  • намерама 1
  • намере 3
  • намери 3
  • намером 4
  • намеру 3
  • наместе 1
  • намести 1
  • наместише 1
  • намет 1
  • намеће 1
  • намешта 1
  • намештају 1
  • намислио 1
  • намћор 1
  • нападне 2
  • напајао 1
  • напасник 1
  • напасника 1
  • напаствија 1
  • напаћена 1
  • наперен 1
  • наперени 1
  • наперених 1
  • написа 1
  • написани 1
  • написано 1
  • написао 1
  • напити 1
  • напише 1
  • наплаћује 1
  • напоље 1
  • напоменом 1
  • напомену 1
  • Напоменула 1
  • напоменусмо 1
  • напоменути 2
  • напоменуто 1
  • напомиње 1
  • напомињући 2
  • напора 1
  • Напори 1
  • Напослеку 1
  • Напослетку 1
  • напослетку 11
  • направи 1
  • Направили 1
  • напрасит 1
  • напрасно 1
  • напред 4
  • напредак 1
  • напредују 1
  • напрезати 1
  • напротив 6
  • напустили 1
  • напуштао 1
  • нарав 1
  • нарави 5
  • наравно 3
  • наредба 1
  • наредбе 1
  • наредби 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наређивати 1
  • наређује 1
  • нарицало 1
  • народа 1
  • народе 1
  • народне 1
  • народносну 1
  • народу 2
  • нарочитим 2
  • Нарочито 2
  • нарочито 8
  • нарочитог 1
  • нарочитом 1
  • нарочиту 1
  • нас 27
  • насигурно 4
  • насиља 1
  • наслађава 1
  • наследила 1
  • наследили 1
  • наследио 2
  • наследница 1
  • наследници 2
  • наследства 1
  • наследство 1
  • насликане 1
  • насликати 1
  • наслонила 2
  • наслоњачу 1
  • наслоњен 1
  • наслоњене 1
  • насмеје 1
  • насмехнула 1
  • насмеши 5
  • Наспело 1
  • насртаји 1
  • наста 2
  • Наста 2
  • настави 9
  • наставник 1
  • настаде 1
  • настала 1
  • настало 1
  • настао 2
  • настрано 1
  • наступа 1
  • наступајуће 1
  • Наступи 1
  • наступи 3
  • наступила 1
  • наступио 2
  • натегом 1
  • наточи 2
  • натраг 2
  • натурализма 1
  • натурених 1
  • науку 1
  • научио 1
  • началник 1
  • начелима 1
  • начелник 13
  • начелника 1
  • начелником 3
  • начелнику 2
  • начин 10
  • начина 2
  • начине 1
  • начини 1
  • начиниле 1
  • Начиниле 1
  • начинио 2
  • начинише 1
  • начуо 2
  • Наш 1
  • наш 4
  • наша 7
  • нашао 3
  • наше 5
  • нашег 2
  • нашега 1
  • нашем 3
  • наши 1
  • Наши 1
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашла 1
  • нашло 1
  • Нашој 1
  • нашој 3
  • нашом 1
  • наштампана 2
  • наштампанога 1
  • Нашто 1
  • нашто 7
  • нашу 4
  • Не 12
  • не 257
  • неба 1
  • неблагодаран 1
  • небо 1
  • Небо 3
  • небу 5
  • неверним 1
  • неверницима 1
  • невероватно 1
  • неверство 1
  • невесела 1
  • невесели 2
  • невесео 1
  • невесту 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 3
  • невољама 1
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невољницима 1
  • невољу 4
  • невредећи 1
  • негде 3
  • неге 1
  • неглиже 1
  • Него 1
  • него 29
  • негован 1
  • неговаћу 1
  • Неготина 1
  • неготинским 1
  • неготинско 1
  • недавно 1
  • недара 1
  • недеља 1
  • Недељковић 49
  • Недељковића 13
  • Недељковићева 5
  • Недељковићевима 2
  • Недељковићевих 9
  • Недељковићево 1
  • Недељковићевог 1
  • Недељковићевој 3
  • Недељковићем 2
  • Недељковићка 2
  • Недељковићу 6
  • недозвољене 1
  • недозвољеним 1
  • недостатка 1
  • недостојне 1
  • недоучени 1
  • недра 1
  • недрагог 1
  • нежењених 2
  • нежности 1
  • независни 2
  • независност 1
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незадовољних 1
  • незвана 1
  • незвани 1
  • незгодама 1
  • незгоде 2
  • незграпно 1
  • незнано 1
  • незнатни 1
  • незнатног 1
  • неизлечимо 1
  • неизмерно 2
  • неископани 1
  • неиспаван 1
  • неистину 1
  • нејаку 1
  • неједнака 2
  • нек 1
  • нека 16
  • Нека 3
  • некад 2
  • Некада 1
  • некада 3
  • некадањих 1
  • некадашњим 1
  • некакве 1
  • Некако 1
  • некако 5
  • неке 14
  • Неки 3
  • неки 32
  • неким 6
  • неких 4
  • неко 16
  • неког 9
  • некој 3
  • неколегијално 1
  • Неколико 1
  • неколико 25
  • неколицином 2
  • неком 14
  • неку 5
  • некуд 2
  • некуда 1
  • Нема 3
  • нема 33
  • немају 4
  • немајући 1
  • немам 4
  • немамо 1
  • немамурни 1
  • немара 1
  • немарно 1
  • немачко 1
  • немаше 3
  • немиле 2
  • немило 1
  • немилостив 1
  • немилостиви 2
  • немилостиво 1
  • немо 2
  • немогуће 2
  • Немој 1
  • неморал 1
  • неморалу 1
  • Немци 1
  • ненавист 1
  • Ненавист 1
  • ненадно 1
  • необично 3
  • необјашњиво 1
  • неокаљаног 2
  • неопажено 1
  • Неописана 1
  • неописано 2
  • неплатише 1
  • Непобитни 1
  • непозваног 1
  • непозната 1
  • непознати 3
  • непознатог 1
  • непоколебљивости 1
  • непоколебљиву 1
  • непомично 1
  • Непомично 1
  • непомућене 1
  • непомућени 1
  • непомућеног 1
  • непослушнице 1
  • непослушног 1
  • непосредно 1
  • непотребни 1
  • неправде 1
  • неправду 4
  • неправилне 1
  • непрекидно 1
  • непрекидног 1
  • непрекорно 1
  • непремено 1
  • непрестани 1
  • непрестано 28
  • Непрестанце 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 4
  • непријатељи 1
  • непријатељима 1
  • непријатељске 1
  • непријатељски 1
  • непријатељско 2
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприкосновено 1
  • неприлике 2
  • неприлику 1
  • неприлици 3
  • неприродније 1
  • неразумљив 1
  • неразумљивих 1
  • нерасположења 1
  • нервозан 1
  • нервозна 1
  • неред 1
  • нерешена 1
  • несвестицу 1
  • несвршен 1
  • несвршених 1
  • неслоге 1
  • несносно 1
  • неспоразум 1
  • несрећа 4
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећни 4
  • несрећно 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • несрећну 3
  • несрећу 2
  • несршени 1
  • неста 2
  • нестајало 1
  • нестало 2
  • несташне 1
  • несташни 1
  • несхватљив 1
  • нет 3
  • нетачне 1
  • нетачног 1
  • нетренимице 2
  • неће 15
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • нећеш 1
  • нећу 2
  • неумесним 1
  • неумитна 1
  • неумрли 1
  • неупутно 1
  • неутешена 1
  • Нехотице 1
  • нехотице 3
  • нечега 1
  • нечем 2
  • Нешто 1
  • нешто 39
  • Ни 4
  • ни 79
  • нигде 4
  • нижим 1
  • нижих 1
  • низ 1
  • низина 1
  • није 185
  • Није 9
  • ниједан 1
  • Ниједног 1
  • ниједном 1
  • Никад 1
  • никад 12
  • никада 2
  • никаква 5
  • никакве 4
  • никаквог 1
  • никако 21
  • никао 1
  • нико 14
  • Нико 7
  • никог 1
  • никога 1
  • Никола 2
  • Николић 2
  • никоме 6
  • нимало 1
  • нирн 1
  • нисам 11
  • ниси 1
  • ниска 2
  • ниске 2
  • нисмо 4
  • нисте 1
  • Нису 2
  • нису 35
  • нити 8
  • ниче 1
  • Ничега 1
  • ничега 2
  • ничијега 1
  • ничим 2
  • НИШ 1
  • Ниш 2
  • нише 1
  • Ништа 2
  • ништа 30
  • ништави 1
  • ништавило 1
  • Нишу 1
  • но 142
  • Но 40
  • ноблес 1
  • нов 2
  • нова 2
  • Новац 1
  • новац 13
  • новаца 1
  • нове 5
  • новембар 3
  • новембра 3
  • новембру 1
  • нови 9
  • новим 2
  • новинама 1
  • новинар 1
  • новине 6
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 1
  • новој 1
  • новост 1
  • новостима 1
  • новца 4
  • новце 1
  • новци 1
  • новчане 1
  • ногама 2
  • ногу 1
  • Нојев 1
  • нос 1
  • Нос 2
  • носа 2
  • носао 1
  • носаше 1
  • носе 2
  • носева 4
  • носи 2
  • носили 2
  • носом 1
  • носу 4
  • ноћ 6
  • ноћас 1
  • ноћашњем 1
  • ноћи 2
  • ноћу 4
  • нуди 5
  • нужда 1
  • нуждан 1
  • нужде 1
  • нужди 2
  • нужна 2
  • нужне 2
  • нужно 8
  • нужног 1
  • Нуна 1
  • ње 8
  • Њега 2
  • њега 48
  • Његов 1
  • његов 14
  • Његова 1
  • његова 16
  • његове 12
  • Његови 1
  • његови 2
  • његовијех 1
  • његовим 8
  • његових 4
  • Његово 1
  • његово 10
  • његовог 4
  • његовој 7
  • његовом 7
  • његову 4
  • њежне 1
  • њему 19
  • Њему 3
  • њен 11
  • Њена 1
  • њена 11
  • Њене 1
  • њене 5
  • Њени 1
  • њени 5
  • њеним 7
  • њених 4
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 4
  • њеној 3
  • њеном 4
  • њену 3
  • њи 1
  • њиве 1
  • њим 6
  • Њима 1
  • њима 18
  • њиме 19
  • Њин 1
  • њине 1
  • њискање 1
  • њих 31
  • Њих 4
  • Њихов 1
  • њихов 9
  • Њихова 1
  • њихова 8
  • Њихове 2
  • њихове 3
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 3
  • Њихово 1
  • њиховог 6
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • Њиховом 1
  • њихову 3
  • њој 11
  • Њојзи 2
  • њојзи 5
  • њом 1
  • њоме 3
  • њу 13
  • Њу 2
  • о 102
  • О 5
  • оба 7
  • обавио 1
  • обавити 1
  • обављали 1
  • обављао 1
  • обазриви 1
  • обазривости 1
  • обале 1
  • обасипаше 1
  • обвезани 1
  • обвезати 1
  • обвезе 1
  • обвезницу 1
  • обе 12
  • Обе 4
  • обеда 2
  • обезбеде 1
  • обезбедим 1
  • обележио 1
  • обема 1
  • обесних 1
  • обест 2
  • обећава 1
  • обећала 1
  • обећању 2
  • обећати 1
  • обешена 1
  • обилна 1
  • обилни 1
  • обичај 6
  • обичају 3
  • обичан 3
  • обична 2
  • обичне 2
  • обични 3
  • обичних 1
  • обично 17
  • обичног 2
  • обишла 1
  • објављен 1
  • Објасни 1
  • објаснити 1
  • објашнење 1
  • објашњавајући 1
  • објашњавала 1
  • објашњавања 1
  • објекти 2
  • облачан 1
  • облачка 1
  • облетати 1
  • облигација 1
  • оближњем 1
  • оближњих 1
  • облик 1
  • облике 1
  • облику 1
  • обманама 2
  • обмане 2
  • обмани 1
  • обмањују 1
  • обнове 1
  • обновиле 1
  • обновљеног 1
  • обожаване 1
  • обоје 11
  • Обоје 4
  • обојег 1
  • обојима 1
  • обојих 1
  • Обојица 3
  • обојица 4
  • обојицу 1
  • Обојицу 1
  • оболе 1
  • обрадује 1
  • образ 3
  • образи 1
  • образима 1
  • образована 1
  • образованих 1
  • образовање 3
  • образовању 1
  • образовао 1
  • образујеш 1
  • обрати 3
  • обратити 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обрецну 1
  • обриса 1
  • обрлати 1
  • обрне 1
  • обрну 1
  • обрнуше 1
  • обртао 1
  • обузе 1
  • обузима 2
  • обукла 1
  • обукоше 1
  • обухватио 1
  • обуци 1
  • обучен 4
  • обучена 1
  • обучени 1
  • ова 30
  • Ова 6
  • овај 56
  • Овај 8
  • овакав 3
  • оваквим 1
  • оваквој 1
  • Оваке 2
  • оваке 6
  • оваки 1
  • Оваким 1
  • оваким 3
  • оваких 2
  • овако 23
  • Овако 3
  • овакове 1
  • оваког 2
  • оваком 2
  • оваку 2
  • овамо 10
  • овдашњем 1
  • овде 31
  • Овде 8
  • овди 1
  • Ове 2
  • ове 40
  • Ови 5
  • ови 9
  • овијех 1
  • овим 29
  • овима 6
  • ових 14
  • овладао 2
  • Ово 13
  • ово 67
  • овог 26
  • Овога 1
  • овога 19
  • овој 26
  • оволико 1
  • Оволико 1
  • овом 16
  • овоме 13
  • Ову 2
  • ову 22
  • огласи 1
  • огласио 2
  • огледала 2
  • огледало 5
  • оговарали 1
  • ограду 1
  • ограничени 1
  • ограниченог 1
  • огрезао 1
  • огрезне 1
  • огроме 1
  • огромна 1
  • огромни 1
  • огромну 1
  • Од 17
  • од 183
  • одавде 1
  • одавно 1
  • одазвала 1
  • одазивају 1
  • одајама 3
  • одаји 1
  • одакле 2
  • оданде 2
  • одатле 3
  • Одатле 3
  • одбацују 1
  • одбацујући 1
  • одбија 1
  • одбијањем 1
  • одбијеш 1
  • одбране 1
  • одважности 1
  • одваљује 1
  • одведоше 1
  • одвезоше 1
  • одвео 1
  • одводи 1
  • Одвојен 1
  • одвојена 1
  • одвојени 1
  • одвојено 1
  • одврати 1
  • одвратни 1
  • одговара 2
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговори 14
  • одговорити 1
  • одговорношћу 1
  • одговором 1
  • одговору 1
  • одгурнуо 1
  • оде 13
  • одевен 2
  • одевене 1
  • одело 2
  • оделом 1
  • оделу 2
  • одељену 1
  • одемо 1
  • одеће 1
  • одеш 1
  • одзива 4
  • одигравала 1
  • одигравали 1
  • одиграла 1
  • одиграо 1
  • одиграти 1
  • одиста 1
  • одједанпут 1
  • одједном 3
  • одјекивале 1
  • одјекнуо 1
  • одкад 1
  • Одкад 1
  • одкуда 1
  • одлагања 1
  • одлажења 1
  • одлажењу 1
  • одлазе 2
  • одлази 6
  • одлазила 2
  • одлазио 1
  • одласка 1
  • одложи 1
  • одлуку 1
  • одлучно 1
  • одлучност 1
  • одлучношћу 1
  • одмакоше 1
  • одмара 1
  • одмарао 1
  • одмарширао 1
  • Одмах 5
  • одмах 66
  • одмерена 1
  • одмерено 1
  • одмор 2
  • одмора 2
  • одморе 1
  • одморим 1
  • однегују 1
  • однесу 1
  • однеше 1
  • односима 2
  • односно 2
  • одношајима 1
  • одобравања 1
  • одобрио 1
  • одолемо 1
  • одолети 1
  • одоцнио 1
  • одоше 5
  • одрастао 1
  • одређена 2
  • одређено 3
  • одређивали 1
  • одређивао 1
  • одређује 1
  • одрекнете 1
  • одрећи 3
  • одржала 1
  • одржати 2
  • одржи 5
  • одрицати 1
  • одриче 1
  • одскачућим 1
  • одступају 1
  • одступио 1
  • одсуство 2
  • оду 4
  • одупрео 1
  • одушевљени 1
  • одушевљењем 1
  • оженио 1
  • Оженио 1
  • ожењен 1
  • ожењени 1
  • озаравала 1
  • озбиљан 1
  • озбиљно 1
  • озбиљног 1
  • озлојеђен 1
  • озлојеђени 1
  • ока 2
  • окамењен 1
  • окамењена 1
  • оквасила 1
  • оклизне 1
  • оклизну 1
  • окна 1
  • окно 1
  • Око 1
  • око 30
  • околине 1
  • околину 1
  • околност 1
  • околности 1
  • околностима 2
  • оком 2
  • окомили 1
  • окрене 1
  • окрени 1
  • окрену 4
  • окренув 2
  • окренуо 1
  • окренути 3
  • окрепљени 1
  • окрете 1
  • окреше 1
  • окромна 1
  • округ 2
  • округли 1
  • окружавају 1
  • окружаваху 1
  • октобра 4
  • оку 1
  • окужи 1
  • окусило 1
  • окуша 1
  • олабавио 1
  • олакшао 1
  • оличено 1
  • олука 1
  • омалена 1
  • оматоре 1
  • омахну 1
  • омирише 1
  • омладина 5
  • омладинско 1
  • он 179
  • Он 75
  • Она 34
  • она 81
  • онај 17
  • Онај 4
  • онаквој 1
  • Онако 1
  • онако 18
  • онамо 3
  • Онда 1
  • онда 73
  • онде 2
  • оне 16
  • Оне 5
  • онесвешћен 1
  • Они 14
  • они 40
  • онизак 2
  • оним 9
  • онима 5
  • ониска 1
  • оних 6
  • оно 39
  • Оно 5
  • оног 6
  • онога 5
  • оној 2
  • онолико 1
  • оном 1
  • ономе 2
  • ону 4
  • опадача 1
  • опазивши 1
  • опазиле 1
  • опазило 1
  • опазио 1
  • опазити 3
  • опазићете 1
  • опаке 1
  • опако 1
  • опаком 1
  • Опањкала 1
  • опарен 1
  • опасан 1
  • опасна 2
  • опасност 2
  • опасности 1
  • операције 1
  • Опет 1
  • опет 44
  • опија 1
  • опипа 1
  • описао 1
  • описати 2
  • описивати 1
  • описујем 1
  • оплеменила 1
  • опозицију 1
  • опоја 1
  • опомињала 1
  • опомиње 1
  • опортунитет 1
  • оправдања 1
  • опраше 1
  • опраштајући 1
  • опрезно 1
  • опремила 1
  • опросте 2
  • Опрости 2
  • опрости 4
  • опростио 1
  • опростише 1
  • опроштаја 1
  • опстане 1
  • опширно 1
  • опште 13
  • општег 1
  • општи 5
  • општинског 2
  • општину 1
  • орасима 1
  • органима 1
  • оригиналан 1
  • ортак 1
  • ортака 2
  • Осам 1
  • осам 7
  • осамнаест 2
  • осваја 1
  • осване 1
  • освануо 1
  • Освануо 2
  • освета 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветљавају 1
  • осветљена 1
  • освоји 1
  • освојио 1
  • осврнуло 1
  • осврће 1
  • осеке 1
  • осеку 1
  • осети 1
  • осетио 1
  • осетише 2
  • осетљив 1
  • осетљивост 2
  • осећа 2
  • осећаје 2
  • осећајног 1
  • осећала 2
  • осећали 1
  • осећам 4
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећао 5
  • осећаху 2
  • осећаше 1
  • осигура 1
  • осигурана 1
  • Осим 2
  • осим 9
  • оскудевала 1
  • оскудице 1
  • оскудици 1
  • оскудни 1
  • ослањати 1
  • ослови 1
  • ословио 1
  • ослушну 1
  • Осмејак 1
  • осмејак 2
  • осмех 3
  • осмехиваху 1
  • осмехне 1
  • осмехну 1
  • осмехнуо 1
  • осмеху 2
  • осмотрити 1
  • основи 1
  • основицу 1
  • основним 1
  • особама 1
  • особе 2
  • особено 2
  • особина 1
  • особите 1
  • особитије 1
  • особитији 1
  • особитим 3
  • особито 2
  • особитом 1
  • осрамотити 1
  • оста 2
  • остави 2
  • Остави 2
  • оставила 1
  • Оставимо 2
  • оставио 2
  • оставите 1
  • оставити 3
  • оставља 3
  • остављала 1
  • остаде 2
  • Остаје 1
  • остаје 4
  • остају 1
  • Остала 2
  • Остале 1
  • остале 6
  • Остали 1
  • остали 5
  • осталим 2
  • осталих 2
  • Остало 2
  • остало 6
  • осталог 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • останемо 1
  • останете 1
  • Останите 1
  • Остану 1
  • остану 2
  • остао 6
  • остарим 1
  • остарина 1
  • остатак 1
  • остати 3
  • осуђивао 1
  • осуђује 2
  • осујећавала 2
  • отац 16
  • Отац 3
  • отаџбина 1
  • отвара 2
  • отварањем 1
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворено 4
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отворим 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • отежавала 1
  • отезао 1
  • отео 1
  • Отећу 1
  • отима 2
  • Отимају 1
  • отимања 2
  • отићи 3
  • отишао 6
  • Отишла 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • отишли 2
  • откад 1
  • отклони 1
  • отклонило 1
  • отклонити 1
  • отклопише 1
  • открити 1
  • откуда 2
  • откуцаји 1
  • отмено 1
  • отменог 1
  • отменој 1
  • отменом 1
  • отму 1
  • ото 1
  • отпевају 1
  • Отплаћуј 1
  • отпоче 14
  • отпочела 3
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочети 1
  • отпочеше 2
  • отпочиње 4
  • отпочне 8
  • отпочну 1
  • Отпочну 1
  • отпутује 1
  • отргне 1
  • отргнут 1
  • отрчи 1
  • Отуд 1
  • Отуда 1
  • отуда 4
  • отумарао 1
  • отумарио 1
  • официр 3
  • официра 4
  • официри 1
  • официрско 1
  • Ох 2
  • охладнети 1
  • охрабрен 1
  • охрабрена 1
  • Оца 1
  • оца 17
  • оцем 1
  • оцењивајући 1
  • оцрњује 1
  • оцу 3
  • очајавај 2
  • очајавала 1
  • очајавам 1
  • очајања 1
  • очајно 1
  • очарава 1
  • очарала 1
  • оче 8
  • очев 2
  • очева 2
  • очеве 1
  • Очевидно 1
  • очевим 2
  • очевину 1
  • очеву 1
  • очекивани 1
  • очекивао 1
  • очекујем 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • Очију 1
  • очију 3
  • очима 10
  • очина 1
  • очине 1
  • очинске 1
  • очувала 1
  • очувати 1
  • оџак 1
  • оштра 1
  • оштро 4
  • па 309
  • Па 35
  • пада 3
  • падају 3
  • падала 1
  • падале 1
  • падаће 1
  • падаше 2
  • паде 1
  • падне 1
  • пажљивим 1
  • пажљиво 3
  • пажња 1
  • пажње 2
  • пажњи 1
  • пажњом 1
  • пажњу 5
  • пазећи 1
  • пази 1
  • пазили 1
  • пак 6
  • паклена 1
  • паклене 1
  • пакост 4
  • пакости 3
  • пакостима 1
  • пала 1
  • Паланку 1
  • Палата 1
  • палате 1
  • пале 1
  • Палилули 2
  • пало 2
  • памет 1
  • паметно 1
  • паметну 1
  • памећу 1
  • памтим 1
  • памтио 1
  • пао 3
  • папиран 1
  • паприка 2
  • паприкаш 1
  • паприком 1
  • пара 4
  • паралисало 1
  • паре 2
  • Паризу 1
  • париске 1
  • парница 1
  • партији 1
  • парчад 2
  • парчади 1
  • парче 1
  • парчетом 1
  • пасива 1
  • Пасја 1
  • патетичким 1
  • патио 1
  • патишпан 1
  • патнички 2
  • патњама 1
  • патос 1
  • патоса 1
  • паузе 1
  • паше 1
  • пева 1
  • певају 1
  • певали 1
  • певачко 1
  • певачког 4
  • певачком 1
  • педесет 2
  • пензији 1
  • пензионар 1
  • пензионара 1
  • пенсија 1
  • пенсији 1
  • пенсијом 1
  • пење 2
  • пењу 1
  • пепео 1
  • пера 1
  • Перин 1
  • периодичним 1
  • перо 1
  • Перо 1
  • Перса 13
  • Персе 1
  • Перси 1
  • Персида 3
  • Персу 1
  • Перу 1
  • песма 1
  • песме 3
  • песму 2
  • песник 2
  • песника 1
  • песницом 1
  • песничка 1
  • пет 7
  • Петар 9
  • пете 1
  • петнаест 1
  • петога 1
  • петоро 1
  • Петра 4
  • Петрова 3
  • Петровић 4
  • Петровићеву 1
  • Петром 1
  • пећи 1
  • пећина 1
  • печено 1
  • печење 1
  • пешадијском 1
  • пива 1
  • пивари 2
  • пиво 4
  • пивом 1
  • пијаначка 1
  • пијацу 1
  • пије 5
  • пијететом 1
  • пијмо 1
  • Пијмо 1
  • пију 2
  • пијуцка 1
  • пик 1
  • пикантерија 1
  • пикантерије 1
  • пикантнијом 1
  • Пилећи 1
  • пиљили 1
  • пиљио 1
  • пипкаше 1
  • Пирота 2
  • Пироту 3
  • писама 1
  • писанога 1
  • Писање 1
  • писао 1
  • писати 2
  • писаћег 2
  • писаћем 2
  • писаћи 1
  • писаћим 1
  • писац 5
  • писаца 3
  • писаше 2
  • писма 2
  • писмена 1
  • писменије 1
  • писмено 4
  • писменом 1
  • писмо 12
  • Писмо 3
  • писмом 2
  • писму 3
  • писца 3
  • писцем 1
  • писци 1
  • писцима 1
  • писцу 2
  • пита 2
  • питајући 1
  • питам 1
  • питања 1
  • Питање 1
  • питање 2
  • питањем 2
  • питању 2
  • питаше 1
  • питом 1
  • питомац 1
  • пиће 2
  • пише 3
  • пишем 2
  • плакала 1
  • плакали 1
  • плакаће 1
  • плакаше 1
  • пламен 1
  • пламеним 1
  • пламено 1
  • плане 1
  • планета 1
  • планине 1
  • плану 1
  • планути 1
  • плате 2
  • плати 6
  • платива 1
  • платим 1
  • платио 2
  • платићу 1
  • плату 1
  • плаћа 2
  • плаћају 1
  • плаћања 2
  • плаћао 1
  • плаћено 1
  • плафону 1
  • плаха 1
  • плаче 1
  • плачемо 1
  • племенита 2
  • племенити 1
  • племенитој 1
  • племенитост 1
  • племениту 1
  • плехану 1
  • плимом 1
  • плод 1
  • плочама 1
  • пљесну 1
  • пљувао 1
  • пљуне 1
  • По 10
  • по 140
  • победио 1
  • победити 1
  • победу 1
  • побеђени 2
  • побеђује 1
  • побијају 1
  • побије 1
  • побити 1
  • поборници 1
  • побочне 1
  • побочној 1
  • побочну 4
  • побратим 3
  • побратима 6
  • Побратими 1
  • побратимова 1
  • побратимову 1
  • побратимство 2
  • побратио 1
  • побуде 1
  • побудио 1
  • побуђује 1
  • повезан 1
  • повезује 1
  • поверава 2
  • поверени 1
  • поверљиви 1
  • поверује 1
  • повесницу 1
  • повести 1
  • поветарца 1
  • повећа 1
  • повеће 1
  • повећег 1
  • повећу 1
  • повечерају 1
  • повијеног 1
  • повисок 1
  • повише 2
  • повлачење 1
  • Повлачење 1
  • повлачењу 1
  • повода 3
  • поводом 2
  • повољно 3
  • повољном 1
  • повратити 1
  • повраћеном 1
  • повуци 2
  • повучем 1
  • погашене 1
  • погине 1
  • погинем 1
  • Погинули 1
  • погинуо 2
  • Поглед 1
  • поглед 2
  • погледа 8
  • погледајте 1
  • погледала 1
  • погледао 3
  • погледати 2
  • погледаше 4
  • погледе 2
  • погледи 3
  • погледну 1
  • погледом 4
  • погледу 5
  • погодби 1
  • погодила 1
  • погодило 1
  • погодио 2
  • погодити 1
  • погођен 1
  • погођени 1
  • погреб 1
  • погрешио 1
  • погружен 1
  • погурен 1
  • под 7
  • подаље 1
  • подао 1
  • подељена 2
  • подере 1
  • подигао 1
  • Подигне 1
  • подигне 3
  • подигосмо 1
  • подиже 1
  • подилазе 1
  • подједнако 3
  • подле 1
  • подлежу 1
  • подли 1
  • подмеће 1
  • подмећу 1
  • подмитити 1
  • поднапио 1
  • подне 11
  • поднели 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подножје 1
  • подносило 1
  • подобности 1
  • подржава 1
  • подржавали 1
  • подржавања 1
  • подржавао 1
  • подробне 1
  • подругљиво 1
  • подруму 1
  • подсети 1
  • подсмева 1
  • подсмехом 1
  • подударао 1
  • подуже 1
  • подужу 1
  • подупире 1
  • подхрањивати 1
  • пође 9
  • пођем 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • поетише 1
  • пожалили 1
  • пожалио 2
  • пожелела 1
  • пожњевам 1
  • пожуде 1
  • Пожури 1
  • пожури 2
  • позадини 1
  • позајмице 1
  • позајмљено 1
  • позајмљује 2
  • позајмљујем 1
  • позвала 1
  • позван 1
  • позваног 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • поздрава 2
  • поздрави 2
  • Поздравите 1
  • поздравише 1
  • Поздрављамо 1
  • позив 4
  • позивницама 1
  • позитиван 1
  • позитуру 1
  • позлаћени 1
  • позлило 1
  • познавала 3
  • познавале 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаваху 3
  • познаваше 2
  • познаде 1
  • познаје 4
  • познајем 3
  • познајемо 3
  • познајеш 4
  • познају 1
  • познаника 2
  • познаницама 1
  • познаници 2
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 2
  • познат 1
  • позната 1
  • познате 3
  • познати 4
  • Познато 1
  • познато 4
  • познату 1
  • позове 2
  • поимајући 1
  • појав 1
  • појава 1
  • појаве 1
  • појавила 2
  • појавио 1
  • појављује 1
  • појачавали 1
  • појачане 1
  • појачања 1
  • појачом 1
  • поједено 1
  • појединац 1
  • поједини 2
  • појединостима 3
  • појезијом 1
  • појео 1
  • појимање 1
  • Појимање 1
  • појма 1
  • појмљиво 1
  • покаже 1
  • показа 2
  • показала 2
  • показао 2
  • показивала 1
  • показивало 1
  • показивао 1
  • показује 4
  • покварен 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонише 1
  • поклоњена 1
  • Покојник 1
  • поколебају 1
  • Покоравам 1
  • покосиће 1
  • покрај 4
  • покрајина 1
  • покрене 1
  • покрет 2
  • покретачи 1
  • покретима 2
  • покривајући 1
  • покривало 1
  • покриваше 1
  • покровитељства 1
  • покушавала 1
  • покушаван 1
  • Покушаш 1
  • пола 4
  • полагао 1
  • полазак 2
  • полазе 1
  • полазили 1
  • полазило 2
  • полазио 1
  • полазна 1
  • полазу 2
  • полако 9
  • поласка 1
  • полета 1
  • полетарци 1
  • полети 1
  • полије 1
  • Политичкој 1
  • полић 2
  • полиће 1
  • полићем 3
  • полицијски 1
  • полицију 1
  • половини 2
  • половину 1
  • положај 5
  • положаје 4
  • положајима 1
  • положе 1
  • положи 3
  • положили 1
  • полукругу 1
  • поља 2
  • поље 1
  • пољске 1
  • пољу 6
  • пољуби 5
  • пољубила 4
  • пољубио 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помагао 1
  • помагачи 1
  • помаже 2
  • помајка 3
  • помајке 1
  • поменути 1
  • помешају 1
  • помињући 1
  • помисао 1
  • помисли 1
  • помислио 1
  • помишља 1
  • помишљали 1
  • помишљати 1
  • помогао 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогну 2
  • помогоше 1
  • помодне 1
  • помолила 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 5
  • помоћи 3
  • помоћника 1
  • помоћу 3
  • понавља 1
  • понајвећу 1
  • понајвише 3
  • понајжешће 1
  • понајзанимљивија 1
  • понајмилије 1
  • понајсимпатичнија 1
  • понајстрашнија 1
  • понамештала 1
  • понамешташе 1
  • понамештено 1
  • понаша 1
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понашањем 2
  • понашању 1
  • понеке 1
  • понеки 2
  • понео 3
  • понеше 1
  • поништавам 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поново 10
  • понос 2
  • поносит 1
  • поноћи 4
  • понуда 1
  • понуде 1
  • понуди 1
  • понудио 1
  • понуду 5
  • понуђени 2
  • поодавно 1
  • попех 1
  • попије 1
  • попију 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплаши 1
  • поприлично 1
  • попрскиваше 1
  • популарише 1
  • попусти 1
  • попустила 1
  • попустити 1
  • попут 1
  • поравнање 1
  • порађала 1
  • поражава 1
  • порасте 1
  • поред 3
  • поређане 1
  • поређани 1
  • пореза 1
  • порезне 1
  • поремети 1
  • порода 1
  • породиљу 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 3
  • породици 1
  • породицом 2
  • породицу 2
  • породична 1
  • породичне 4
  • породични 2
  • породичним 1
  • породичног 1
  • породичној 1
  • породичном 1
  • порок 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменела 1
  • порумени 2
  • поручене 1
  • порученом 1
  • поручи 1
  • порцеланској 1
  • посаветовао 1
  • посаде 1
  • посади 2
  • посадила 1
  • посадио 1
  • посао 12
  • посве 2
  • посведневни 1
  • посведневно 1
  • посведочио 1
  • поседали 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 3
  • посестриму 1
  • посете 2
  • посетила 1
  • посету 1
  • посигурно 1
  • посла 9
  • посланик 1
  • послао 1
  • Послао 1
  • послати 2
  • После 14
  • после 25
  • последње 8
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњи 6
  • последњим 2
  • последњу 1
  • послетку 12
  • послова 1
  • послове 7
  • пословима 2
  • пословица 2
  • пословице 1
  • послом 2
  • послу 1
  • послуже 1
  • послуживао 1
  • послужимо 1
  • послужио 1
  • послужите 1
  • послужитељ 1
  • послужитељима 1
  • послужити 1
  • послуша 1
  • послушао 1
  • послушна 2
  • послушне 1
  • послушност 1
  • посмарању 1
  • посматра 7
  • посматрајући 4
  • посматрала 3
  • посматрале 1
  • посматрали 2
  • посматрања 1
  • посматрање 3
  • посматрању 1
  • посматрао 3
  • посматраше 4
  • посолити 1
  • посредовање 1
  • посрнуо 1
  • поставља 1
  • постаде 1
  • постаја 1
  • постајаше 1
  • постаје 6
  • постају 1
  • постала 5
  • постали 2
  • постало 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постанемо 1
  • постао 4
  • постаријега 1
  • постарији 2
  • постаријим 3
  • постељи 1
  • постигнем 1
  • постићи 1
  • постоје 1
  • постоји 5
  • пострадалих 1
  • поступак 1
  • поступи 1
  • поступио 1
  • поступно 1
  • Посумњати 1
  • посут 1
  • потвора 1
  • потврде 1
  • потврди 2
  • потврдити 1
  • потврду 1
  • потврђивање 1
  • поткрепише 1
  • потомству 1
  • потоње 1
  • потоњи 2
  • потопа 1
  • потписао 1
  • потпише 1
  • потпомагао 1
  • потпомажу 1
  • потпомогнуто 1
  • потпуне 1
  • Потпуни 1
  • потпуни 2
  • потпуно 21
  • потпуном 1
  • потражи 2
  • потреба 1
  • потребе 2
  • потребно 3
  • потребу 2
  • потресен 1
  • потресена 1
  • потресеним 1
  • потрошен 1
  • потрчали 1
  • потуку 1
  • поуздано 2
  • поустајаше 1
  • поучава 1
  • поучавам 1
  • поучавати 1
  • похабан 1
  • похађала 1
  • похвалу 1
  • похитај 1
  • походе 1
  • походио 1
  • поцури 1
  • почасне 1
  • поче 7
  • почела 3
  • почели 2
  • почело 3
  • почео 1
  • почесто 1
  • почетак 2
  • почетку 7
  • почешће 1
  • почива 1
  • почивка 1
  • почивке 2
  • починио 1
  • почињао 1
  • почињем 1
  • почињеш 1
  • почињи 1
  • почињући 1
  • почне 3
  • почнеш 1
  • Почнимо 1
  • почну 1
  • Пошао 1
  • пошао 3
  • пошла 3
  • пошли 2
  • пошло 1
  • поштанско 1
  • поште 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштенога 1
  • поштења 3
  • Поштење 1
  • поштење 3
  • пошто 15
  • поштовања 1
  • поштоваху 1
  • пошту 1
  • поштује 1
  • поштујем 1
  • поштују 1
  • пр 2
  • права 3
  • правац 2
  • правда 1
  • правде 3
  • праве 1
  • Праве 1
  • праведни 1
  • правећи 1
  • прави 10
  • правила 2
  • правили 1
  • правилима 1
  • правилније 1
  • Правилнијег 1
  • правилним 3
  • правилног 1
  • правилности 1
  • правим 3
  • правити 1
  • правичан 1
  • право 16
  • Право 2
  • правог 1
  • правој 1
  • правоме 1
  • правце 1
  • празне 1
  • Празно 1
  • празно 2
  • праисторијског 1
  • практиканат 1
  • практици 1
  • практичну 1
  • прали 1
  • прамен 1
  • прасе 1
  • прасетом 1
  • прасећину 2
  • праска 1
  • праске 1
  • пратијаху 1
  • пратила 1
  • пратио 3
  • пратиоцем 1
  • праћена 1
  • прах 1
  • праштала 1
  • праштали 1
  • прва 3
  • Прва 3
  • Прве 1
  • прве 3
  • први 11
  • првима 1
  • првина 3
  • првих 2
  • прво 10
  • првог 2
  • првој 2
  • првом 5
  • Пре 3
  • пре 36
  • пребледе 2
  • пребогат 1
  • преболео 1
  • преболи 1
  • превалило 2
  • Превара 1
  • преваре 3
  • превари 2
  • преварили 1
  • преварио 1
  • превелике 1
  • превелику 1
  • превијао 1
  • преводе 1
  • превучене 1
  • прегао 1
  • прегледа 2
  • прегледају 1
  • прегледу 1
  • преголеми 1
  • пред 17
  • Пред 5
  • преда 5
  • предавача 1
  • предао 1
  • предигао 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • Предмет 1
  • предмет 2
  • предмета 2
  • предњачио 1
  • предомислио 1
  • предосећа 1
  • предосторожност 1
  • предрасуде 1
  • предрасуду 1
  • предржа 1
  • предсобља 2
  • предсобље 1
  • предсобљу 1
  • представи 3
  • представља 1
  • представљања 1
  • представљањем 1
  • представљању 1
  • представљена 1
  • предстоји 2
  • предстража 1
  • предстраже 1
  • предузимача 1
  • предузму 1
  • предумишљени 1
  • предусретају 1
  • пређашњи 1
  • Пређе 1
  • пређе 13
  • пређу 1
  • прежали 1
  • Презерватив 1
  • презимену 1
  • презирао 1
  • презири 1
  • презрењем 1
  • презрети 1
  • презриви 2
  • прекида 2
  • прекидају 1
  • прекиде 7
  • прекинута 1
  • преклињао 1
  • Преклињем 1
  • преко 19
  • прекрсти 1
  • прекрстиле 1
  • прелаз 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазим 1
  • прелете 1
  • прели 1
  • преливаху 1
  • прелом 3
  • Према 3
  • према 38
  • премалежећој 1
  • премашила 1
  • преместе 1
  • премишља 2
  • премишљајући 1
  • премишљао 2
  • прене 2
  • пренемагање 1
  • пренемажу 1
  • пренесе 1
  • пренети 1
  • преносити 1
  • пренумераната 1
  • пренумерација 1
  • пренумерације 1
  • пренумерацију 2
  • преображени 1
  • преображењу 1
  • преобразио 1
  • преокренути 1
  • препирке 1
  • препоруку 1
  • препоручи 1
  • препредена 2
  • препредене 1
  • препродавање 1
  • препродају 1
  • препукло 2
  • пресан 1
  • пресбирова 1
  • пресбирову 1
  • пресела 1
  • пресије 1
  • пресира 1
  • Прескупа 1
  • пресна 2
  • пресрете 1
  • пресретнемо 1
  • преставља 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престала 1
  • престале 1
  • престанем 1
  • престао 1
  • Престаће 1
  • Престолонаследников 1
  • пресудна 1
  • пресуђивати 1
  • пресуђује 2
  • пресуђују 1
  • претварају 1
  • претварао 1
  • претворити 1
  • прете 1
  • Претежније 1
  • претензија 1
  • претерана 1
  • Претећи 1
  • прети 1
  • претплате 1
  • претплатника 1
  • претпоставити 1
  • претреса 1
  • претрнула 1
  • претрпео 2
  • претрпивши 1
  • претуривања 1
  • претурио 1
  • претходно 1
  • претходном 1
  • прећутала 1
  • преча 1
  • прече 1
  • пречишћава 1
  • прешла 1
  • при 17
  • При 3
  • прибере 1
  • приближи 2
  • приближио 1
  • приближује 1
  • приватним 1
  • приватног 1
  • привидном 1
  • привлачи 1
  • приволим 1
  • пригрљаја 1
  • придавала 1
  • придавати 1
  • придаде 1
  • придаје 1
  • придајући 1
  • придевају 1
  • придевао 1
  • придржавали 1
  • прижељкивали 1
  • призна 2
  • признаје 2
  • признала 1
  • признаницу 2
  • признао 1
  • признат 2
  • признати 3
  • признатим 1
  • призор 2
  • призором 1
  • прија 1
  • пријањају 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 6
  • Пријатељи 2
  • пријатељица 1
  • пријатељице 2
  • пријатељски 2
  • пријатељства 2
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатне 2
  • пријатни 1
  • пријатније 1
  • пријатно 1
  • пријему 1
  • приказан 1
  • приказује 1
  • приклапа 1
  • приклапати 1
  • прико 2
  • прилегао 1
  • прилегло 1
  • прилегоше 1
  • прилика 1
  • приликама 2
  • прилике 7
  • приликом 6
  • прилици 4
  • приличан 1
  • прилично 4
  • прилог 1
  • приложенијех 1
  • приложио 1
  • приљубљени 1
  • прима 1
  • примакне 1
  • примали 1
  • примање 1
  • примао 1
  • пример 1
  • примера 2
  • примети 12
  • приметила 1
  • приметили 1
  • приметио 6
  • приметити 4
  • примећиваше 1
  • примећује 1
  • примећујем 1
  • прими 5
  • примила 3
  • примили 1
  • примио 2
  • примирје 1
  • примити 1
  • примљен 1
  • примораваш 1
  • приморан 1
  • приносиш 1
  • принуди 1
  • принуђен 1
  • принципа 1
  • принципе 1
  • принципи 1
  • приопштавано 1
  • припада 2
  • припадала 1
  • припадања 1
  • приповедила 1
  • припомогло 2
  • припомоћ 1
  • приправност 1
  • прирастао 1
  • приреди 1
  • приредим 1
  • приређивали 1
  • приређујем 1
  • природе 1
  • природи 3
  • природна 1
  • природни 1
  • природног 1
  • природу 1
  • присајединење 1
  • присетио 1
  • прискоче 1
  • прискочи 1
  • прислушкивања 1
  • присна 1
  • приспе 2
  • приспеле 1
  • приста 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 2
  • пристајем 1
  • пристала 3
  • пристанак 1
  • пристане 3
  • пристанете 1
  • пристанка 1
  • пристану 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • приступи 1
  • присутне 1
  • присутних 3
  • притајала 1
  • притекао 1
  • притиснула 1
  • притиснуо 1
  • притрча 1
  • прихвате 1
  • прихвати 6
  • прихваћа 1
  • прихода 1
  • прича 5
  • Причају 1
  • причајући 2
  • причала 1
  • Причала 1
  • причам 1
  • причао 2
  • причаће 1
  • причаш 1
  • причаше 2
  • причекају 1
  • причињава 2
  • причкиљиле 1
  • пришао 1
  • пришивака 1
  • пркоси 1
  • Проба 1
  • пробавио 2
  • пробијају 1
  • пробисветима 1
  • пробудио 2
  • провалије 1
  • провели 1
  • проводе 1
  • проводи 1
  • проводићемо 1
  • провозаше 1
  • провући 1
  • проговори 2
  • програм 1
  • Програм 1
  • програму 1
  • прогута 2
  • прогутавали 1
  • прогутати 1
  • прода 1
  • продаје 4
  • продају 1
  • продам 1
  • продане 1
  • продао 1
  • продати 2
  • продера 1
  • продрема 1
  • продремао 1
  • продрети 1
  • продуже 1
  • продужења 1
  • продужење 1
  • продужи 11
  • продужило 1
  • продужио 1
  • продужите 1
  • продужиш 1
  • прође 5
  • прождирале 1
  • прожмана 1
  • прозаичног 1
  • прозор 6
  • прозора 5
  • прозоре 2
  • Прозори 1
  • прозори 2
  • прозорима 1
  • прозору 2
  • прозревала 1
  • произашла 1
  • произвести 2
  • производе 1
  • произлазила 1
  • Проклета 1
  • проклете 1
  • проклињем 1
  • пролазе 1
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазили 2
  • пролазио 1
  • проматрала 1
  • проматрању 1
  • промене 4
  • променили 1
  • промену 1
  • промери 3
  • промерио 1
  • промисли 1
  • промишљала 1
  • промишљена 1
  • промозгам 1
  • промоли 1
  • промрмља 2
  • промрмљао 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • пронашла 2
  • проникнут 1
  • проницавајућим 1
  • Проницавајућим 1
  • проницавао 1
  • пропада 1
  • пропаде 1
  • пропадне 2
  • пропаднем 1
  • Пропалог 1
  • пропао 2
  • пропасти 3
  • пропис 1
  • прописан 1
  • прописани 1
  • прописаних 1
  • прописивала 1
  • Прописивати 1
  • прописима 1
  • пропису 3
  • прописује 2
  • пропише 1
  • проповедају 1
  • пропустио 1
  • проси 1
  • просидбе 1
  • просијак 2
  • просио 1
  • просипала 1
  • просјачки 1
  • проспу 1
  • простачку 1
  • прости 3
  • простора 1
  • просторије 1
  • простору 1
  • простране 1
  • пространији 1
  • простреливши 1
  • просу 2
  • протезало 1
  • Против 1
  • против 14
  • противан 1
  • противила 1
  • противна 1
  • противне 1
  • противник 2
  • противника 1
  • противником 1
  • противничко 1
  • противноме 1
  • протуве 1
  • проћи 2
  • професор 6
  • професора 3
  • професорски 2
  • профућкавају 1
  • процена 1
  • прочељу 3
  • прочита 1
  • прочитао 1
  • прочуло 1
  • Прошао 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • прошевину 1
  • прошла 1
  • прошло 2
  • прслука 2
  • прсну 1
  • прст 1
  • прста 2
  • прсте 1
  • прстен 1
  • прстима 2
  • прстом 4
  • Пружајући 1
  • пружао 1
  • пружени 1
  • пружену 1
  • пружи 7
  • прут 1
  • пса 3
  • псе 1
  • псето 4
  • псовке 1
  • псу 1
  • публика 1
  • публике 1
  • Публике 1
  • публиком 1
  • пук 11
  • Пук 3
  • пука 3
  • пуке 1
  • пукла 1
  • пукне 1
  • пуку 3
  • пулта 1
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуни 1
  • Пуни 1
  • пуним 1
  • пуних 2
  • пунокрван 1
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пуњење 1
  • пуслице 1
  • пусти 1
  • Пусти 1
  • пустошни 1
  • пут 23
  • пута 25
  • Путем 1
  • путем 4
  • пути 1
  • Путова 1
  • путовањем 1
  • путовањима 1
  • путове 1
  • путу 2
  • Пуцањ 1
  • пуцкала 1
  • пуче 2
  • пучину 1
  • пушењем 1
  • пуши 3
  • пушила 1
  • пушку 1
  • пуштао 1
  • Пушчане 1
  • пушчани 1
  • равна 1
  • равних 1
  • равница 1
  • равно 5
  • равнодушни 1
  • равнотежа 1
  • равнотежу 1
  • Рад 2
  • рад 8
  • рада 3
  • раде 3
  • Ради 2
  • ради 24
  • радиле 1
  • радили 1
  • Радили 1
  • радио 3
  • радити 2
  • радник 1
  • радње 3
  • радњу 7
  • радо 9
  • радовала 1
  • радовале 1
  • радоваху 1
  • радозналост 1
  • радом 2
  • Радосављевић 3
  • Радосављевића 3
  • Радосављевићева 1
  • Радосављевићеве 1
  • Радосављевићка 3
  • Радосављевићки 1
  • Радосављевићку 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 3
  • радости 3
  • радујемо 1
  • рађала 1
  • разапињао 1
  • разбили 1
  • разбирали 1
  • разблажи 1
  • разблаживаше 1
  • разборита 1
  • разборите 1
  • разборитост 1
  • разбуктала 1
  • развађао 1
  • разведри 1
  • развезла 1
  • развеселиш 1
  • развидим 1
  • развија 1
  • развијале 1
  • развијеност 1
  • развила 1
  • развио 1
  • развића 1
  • развој 1
  • развоја 1
  • развукла 1
  • развукоше 1
  • разгалим 1
  • разгаљује 2
  • разглашена 1
  • разгледа 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарај 1
  • разговарају 3
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарало 2
  • разговарати 2
  • разговараше 1
  • разговор 14
  • разговора 5
  • разговором 3
  • разговору 2
  • разгонила 1
  • раздор 1
  • раздраган 1
  • раздрагани 1
  • раздраганост 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • разлагањем 1
  • разлегао 1
  • разлегну 2
  • разлика 1
  • разлике 2
  • разликују 1
  • Разлог 1
  • разлог 3
  • разлога 3
  • разложни 1
  • разложно 1
  • разлупало 1
  • размак 1
  • размештања 1
  • размирују 1
  • размисли 1
  • размишљала 1
  • размишљањем 1
  • размишљао 2
  • размишљати 1
  • размишљаше 7
  • размршују 1
  • разне 6
  • разни 1
  • разним 3
  • разних 2
  • разноврсна 1
  • разноврсне 1
  • разнога 1
  • разнолике 1
  • разноликим 1
  • разнострано 1
  • разрачуна 1
  • разрачунава 1
  • разредима 2
  • разрогаче 1
  • разрогачи 1
  • разрогачиле 1
  • Разуме 2
  • разуме 4
  • разумевања 1
  • разумеде 3
  • разумеју 1
  • разумели 1
  • разумело 1
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 2
  • разумљив 1
  • разумљивије 1
  • разумљиво 1
  • разуму 1
  • ракија 2
  • ракијом 3
  • ракију 1
  • раку 1
  • раме 2
  • рамена 1
  • Рана 1
  • ране 2
  • раније 10
  • ранијем 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • раног 1
  • рањен 2
  • рањеника 1
  • рапав 1
  • рапсодију 1
  • расветле 1
  • раскидам 1
  • раскинути 1
  • раскрсти 1
  • раскрстио 1
  • Раскрстити 1
  • расматрања 1
  • расматрање 1
  • распаљивале 1
  • распињу 1
  • распитује 1
  • расплака 1
  • расплинио 1
  • располагала 1
  • располаже 2
  • располажем 1
  • расположен 6
  • расположена 1
  • расположене 1
  • расположени 2
  • расположеније 1
  • расположеним 1
  • расположења 4
  • расположење 4
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распоред 1
  • распростирала 1
  • распростире 1
  • раста 1
  • растадоше 2
  • растајања 1
  • растајању 1
  • растају 2
  • растанку 1
  • растану 1
  • растом 1
  • Растом 1
  • расточио 1
  • растројства 1
  • растумачи 1
  • расуђујеш 1
  • Расцеп 1
  • расцепа 1
  • рат 12
  • Рат 5
  • ратника 1
  • ратовања 1
  • ратови 1
  • рату 7
  • рахат 2
  • Рачун 1
  • рачун 8
  • рачуна 5
  • рачунајући 1
  • рачунању 1
  • Рачунао 1
  • рачунао 2
  • рачуне 2
  • рачуни 3
  • рачуну 1
  • рачунџије 1
  • раширеним 1
  • раширивши 1
  • рашта 1
  • раштркане 1
  • рашчуло 1
  • рђав 2
  • рђаво 3
  • рђавом 1
  • реакцију 1
  • реалан 1
  • реални 1
  • ревматизам 1
  • ред 5
  • реда 2
  • редовни 2
  • редовним 2
  • редовно 3
  • редом 4
  • реду 1
  • резанцима 1
  • резолутношћу 1
  • резолуцији 1
  • рек 1
  • рекавши 2
  • рекао 1
  • рекла 2
  • рекли 2
  • ремете 1
  • ренту 1
  • реп 1
  • респекта 1
  • респектовати 1
  • ресторацију 2
  • ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 3
  • Ретко 3
  • реткост 2
  • рећи 7
  • реферату 1
  • реформише 1
  • реци 1
  • реч 9
  • рече 49
  • речено 1
  • речи 18
  • речима 16
  • реш 1
  • решавању 1
  • решење 1
  • реши 1
  • решила 2
  • Решио 1
  • решио 6
  • рикну 1
  • ринглице 1
  • рис 1
  • роб 1
  • робијаши 1
  • робију 1
  • родбине 1
  • родбином 1
  • родио 3
  • родитељ 2
  • родитеља 6
  • родитеље 4
  • родитељи 8
  • родитељима 6
  • родитељско 1
  • родитељском 1
  • родитељу 1
  • родољубља 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођену 2
  • рока 1
  • роковима 1
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • рубрике 1
  • ружа 4
  • ружама 1
  • ружан 1
  • ружили 1
  • ружиним 1
  • ружне 1
  • ружнија 1
  • ружо 1
  • рука 1
  • рукавицама 2
  • рукама 5
  • руке 16
  • рукова 1
  • руковала 1
  • Руковао 1
  • руковао 2
  • Руковаше 1
  • руковаше 5
  • руком 7
  • руку 15
  • рукује 1
  • Румелија 1
  • Румелије 1
  • Румелију 1
  • Румунији 2
  • рупчагу 1
  • Руског 1
  • руци 2
  • ручак 4
  • ручка 1
  • ручку 5
  • руше 1
  • рушиоцем 1
  • рци 1
  • С 12
  • с 75
  • Са 14
  • са 216
  • сабље 1
  • саборној 1
  • сав 6
  • савесности 1
  • саветник 1
  • саветника 2
  • саветовао 1
  • савету 2
  • саветује 1
  • сави 2
  • савије 1
  • савијутка 1
  • савила 1
  • савлада 2
  • савладаш 1
  • савлађивао 1
  • савршеније 1
  • савршенство 1
  • Саву 1
  • сагласније 1
  • сагореваше 1
  • Сад 10
  • сад 95
  • Сада 1
  • сада 37
  • садање 2
  • садањи 2
  • садањој 1
  • садржава 1
  • саже 2
  • сазна 4
  • сазнавање 1
  • сазнала 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакрлот 1
  • саксија 1
  • саксији 1
  • салетао 1
  • салеће 1
  • сали 1
  • салон 7
  • салона 5
  • салону 5
  • салу 1
  • салфетом 1
  • сам 95
  • сама 10
  • саме 3
  • сами 12
  • самим 2
  • самих 1
  • само 142
  • Само 2
  • самог 3
  • самога 1
  • самој 2
  • самом 3
  • самопрегоревања 1
  • самртнику 1
  • сан 3
  • сандук 1
  • сандука 1
  • сандуче 1
  • сановника 1
  • санте 1
  • сањалачке 1
  • сањало 1
  • сањарија 1
  • саопштавала 1
  • саопштајне 1
  • саопштењем 1
  • саопшти 2
  • саопштила 3
  • саопштио 2
  • саопштити 1
  • Сарајеву 1
  • Сарајлије 1
  • сарказам 1
  • сарма 1
  • сасвим 34
  • Сасвим 4
  • саслуша 2
  • Саслушајте 1
  • саслушаш 1
  • сасма 1
  • састајања 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састанем 1
  • састанка 2
  • састану 3
  • састојао 1
  • састоји 1
  • сасуши 1
  • сата 1
  • сателита 1
  • сатира 1
  • сатиром 1
  • сатиру 1
  • Сафира 1
  • сахат 4
  • сахата 15
  • сахати 1
  • сахранисмо 1
  • сахрањен 1
  • сахрањени 1
  • сачека 1
  • сачињавала 1
  • сачувај 1
  • сачувам 2
  • сачувана 1
  • сачувао 1
  • сачуваће 1
  • сачула 1
  • св 1
  • сва 16
  • Сва 2
  • свагда 6
  • свадбе 1
  • свадбених 1
  • свака 1
  • свакад 3
  • Свакако 1
  • сваке 3
  • сваки 18
  • Сваки 2
  • свакидањем 1
  • сваким 2
  • свако 2
  • сваког 2
  • свакога 2
  • Свакојако 1
  • свакојако 8
  • сваком 2
  • свакоме 2
  • сваку 4
  • сване 1
  • сватове 1
  • сватови 1
  • Сватови 1
  • сватовске 1
  • свачије 1
  • све 116
  • Све 15
  • свег 4
  • свега 6
  • сведе 1
  • сведена 1
  • сведока 3
  • сведоци 1
  • Сведоци 1
  • сведоцима 1
  • сведочи 1
  • свеж 1
  • Свежи 1
  • свежину 1
  • Свежину 1
  • свези 2
  • свему 18
  • свенуо 1
  • свеска 1
  • свескама 1
  • свесна 2
  • свесне 1
  • свест 2
  • свестрано 1
  • свет 13
  • Света 1
  • света 3
  • свете 1
  • свети 1
  • светитељски 1
  • светлије 1
  • светлила 1
  • светлим 1
  • светлио 1
  • светлих 1
  • светлост 1
  • светлуца 1
  • светом 3
  • светске 2
  • светског 1
  • Свету 1
  • свету 20
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свечан 1
  • свечани 1
  • свечано 1
  • свечаног 1
  • свештеник 1
  • свештеника 1
  • Сви 13
  • сви 35
  • свију 4
  • свим 14
  • свима 16
  • свира 2
  • свирање 1
  • свирачи 1
  • свирачима 1
  • свитати 1
  • свих 9
  • свог 5
  • свога 24
  • свој 28
  • своја 1
  • своје 71
  • својим 32
  • својима 1
  • својина 1
  • својину 1
  • својих 17
  • својој 13
  • својом 11
  • својски 2
  • својствено 1
  • Своју 1
  • своју 39
  • свом 7
  • своме 19
  • сврати 1
  • свратила 1
  • свраћао 2
  • свршава 1
  • свршавају 1
  • сврше 1
  • свршетак 2
  • свршетком 1
  • Сврши 1
  • сврши 2
  • свршило 3
  • свршим 1
  • свршио 4
  • свршиш 1
  • сву 3
  • свугде 3
  • свуд 1
  • свуда 1
  • свукоше 1
  • се 944
  • себе 21
  • себи 20
  • себични 1
  • себичност 2
  • сева 1
  • севдалијска 1
  • севнуше 1
  • седа 3
  • седајући 1
  • седала 1
  • седало 1
  • седам 3
  • седао 1
  • седе 6
  • седела 5
  • седеле 1
  • седели 6
  • седело 1
  • седео 8
  • седећи 2
  • седи 4
  • седла 1
  • седне 3
  • седнемо 1
  • седну 1
  • седнуше 1
  • седоше 2
  • сеђаху 3
  • сеђаше 3
  • сејали 1
  • сеје 1
  • сејиз 2
  • Сејизи 1
  • Секвест 1
  • секвестује 1
  • секундира 1
  • сели 3
  • селити 1
  • село 3
  • сељак 1
  • сем 2
  • сензал 1
  • сентименталан 1
  • сентименталност 1
  • Сентименталност 1
  • сео 2
  • септембра 2
  • сестра 4
  • сестре 2
  • сестро 4
  • сети 1
  • сетити 1
  • сетна 1
  • сетно 1
  • сећала 1
  • сећам 1
  • сећаш 1
  • си 29
  • сигуран 5
  • сигурна 1
  • Сигурна 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 8
  • сигурну 1
  • сиђе 1
  • сија 1
  • силама 1
  • силан 2
  • силе 1
  • силни 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силом 2
  • силу 1
  • Сима 44
  • Симе 4
  • Сими 6
  • Симин 2
  • Симина 3
  • Симине 4
  • Симиној 2
  • Симину 3
  • Симо 2
  • Симом 1
  • симпатија 1
  • симпатију 1
  • Симу 10
  • сина 1
  • синови 1
  • сином 1
  • синоћ 1
  • Синоћ 1
  • синуло 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 4
  • сиромашак 3
  • сиромашне 1
  • сиромашни 1
  • сиромашног 1
  • сироти 2
  • сиротиња 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињско 1
  • сиротињу 2
  • сирото 1
  • сиротој 1
  • сироче 2
  • сирћетом 1
  • Сит 1
  • сите 1
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 1
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • сито 1
  • ситуацији 1
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • сјајно 1
  • сјајној 1
  • сјединити 1
  • сказаљке 1
  • скаменила 1
  • скептици 1
  • скида 1
  • скидали 1
  • скидам 1
  • скидао 1
  • скидати 1
  • скидоше 1
  • скине 1
  • склања 1
  • склапа 1
  • склони 1
  • склопи 1
  • склопљеним 1
  • скопчана 1
  • скора 4
  • скорије 1
  • скорим 1
  • Скоро 3
  • скоро 4
  • скочио 1
  • скрасе 1
  • скренуо 1
  • скрива 1
  • скривен 1
  • скривени 2
  • скривеној 1
  • скрила 1
  • скрили 1
  • скроз 5
  • скроман 1
  • Скромни 1
  • скромно 1
  • скрупулознијим 1
  • скрханом 1
  • скувала 1
  • скуп 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупога 1
  • скуцкати 1
  • слабе 1
  • слаби 2
  • слабије 1
  • Слабије 1
  • слабо 1
  • слабога 1
  • славе 1
  • славуј 2
  • славуји 1
  • славују 1
  • слага 1
  • слагала 1
  • слагања 1
  • сладак 1
  • сладости 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слази 1
  • слала 1
  • сласт 1
  • слатка 1
  • слатко 1
  • сливају 1
  • сливања 1
  • Сливница 1
  • Сливнице 1
  • Сливници 2
  • Сливницу 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слична 1
  • сличне 2
  • слободе 1
  • слободније 1
  • слободну 3
  • сложе 1
  • сложне 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слојеве 1
  • слојеви 1
  • сломије 1
  • сломио 1
  • слуга 1
  • слуге 1
  • служба 1
  • службе 1
  • служи 1
  • служило 2
  • служим 1
  • служитељским 1
  • слупани 1
  • слути 3
  • слутила 2
  • слутилу 1
  • слутио 1
  • слутиш 1
  • слутња 2
  • слутње 2
  • слутњо 1
  • случај 8
  • случаја 1
  • случајевима 2
  • случајем 1
  • случајна 1
  • случајно 12
  • случајности 1
  • случају 4
  • Слушај 1
  • слушалаца 1
  • слушам 1
  • слушао 1
  • слушкињама 1
  • слушкиње 1
  • смањивању 1
  • сматра 3
  • сматрала 1
  • сматрали 1
  • сматрам 1
  • Сматрам 1
  • сматрамо 1
  • сматрао 3
  • сматрати 2
  • сматраше 1
  • сме 4
  • смеђа 1
  • смејао 1
  • смејаху 1
  • смеју 3
  • смело 1
  • смелости 2
  • смем 1
  • смео 1
  • смера 1
  • смеровима 1
  • сместа 1
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметао 1
  • сметати 1
  • Сметати 1
  • сметње 2
  • смех 1
  • смеха 3
  • смешан 1
  • смешано 1
  • смешећи 1
  • смеши 1
  • смешкао 1
  • смештена 1
  • смилује 1
  • Смиљку 1
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислу 3
  • смишља 2
  • смо 14
  • смрвљен 2
  • смркавати 1
  • смркне 1
  • смрт 4
  • смрти 8
  • смртна 1
  • смртоносну 1
  • смрћу 1
  • смутљиваца 1
  • сна 2
  • снабдевен 1
  • снађе 1
  • снажна 1
  • Снажни 1
  • снажним 1
  • снажно 2
  • сналажаше 1
  • снева 1
  • сневати 1
  • сневаше 1
  • Снег 1
  • снега 2
  • снегу 1
  • сном 2
  • сносити 1
  • соба 5
  • собарицу 1
  • собе 10
  • соби 8
  • собном 1
  • собом 11
  • собу 16
  • сокака 1
  • Сокица 41
  • Сокице 4
  • Сокици 6
  • Сокицине 1
  • Сокицино 1
  • Сокицином 2
  • Сокицину 2
  • Сокицом 2
  • Сокицу 7
  • Сокичина 1
  • Сокичини 1
  • Сокичиних 1
  • Сокичино 1
  • Сокичину 1
  • Соколовић 1
  • Соколовића 1
  • сомотом 1
  • сопствене 1
  • сопствено 1
  • сопственог 1
  • сопственој 1
  • сопствену 1
  • сотона 1
  • Софије 2
  • Софији 1
  • спава 3
  • спавају 1
  • спавала 2
  • спавало 1
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спаваће 1
  • спаваћом 1
  • спаваћу 1
  • спада 2
  • спадају 1
  • спадам 1
  • спадао 1
  • спази 7
  • спазиле 1
  • спазио 4
  • спазити 1
  • спазише 1
  • Спајање 1
  • спас 5
  • спаса 1
  • спасава 2
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасен 1
  • спасени 1
  • спасење 1
  • спасењем 1
  • спаситељ 1
  • спасла 1
  • спахилук 1
  • спахилука 1
  • спахилуке 1
  • спекулативношћу 1
  • спекулацију 1
  • спеши 1
  • списа 1
  • Списак 1
  • списатељским 1
  • сплетака 1
  • сплетка 1
  • сплеткама 1
  • сплеткарење 1
  • сплеткари 1
  • сплеткаруше 1
  • сплетке 1
  • сплетку 1
  • спојиле 1
  • Спојити 1
  • спокојна 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • споља 1
  • спољашни 1
  • спољашност 1
  • спољашње 1
  • Спољашњи 1
  • спољне 1
  • спомен 2
  • спомена 1
  • спомене 2
  • споменемо 1
  • споменик 4
  • спомињала 1
  • спомињали 1
  • спомињати 1
  • спомињаше 1
  • спомињи 1
  • спомињући 1
  • спона 1
  • спопадне 1
  • спопали 1
  • спор 2
  • спора 1
  • споразума 1
  • споразумева 1
  • Споредна 1
  • споредна 2
  • споредне 2
  • споредним 1
  • споредну 1
  • споречкала 1
  • справљала 1
  • справљан 1
  • спрам 4
  • спрема 5
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спреме 2
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремне 1
  • спремно 1
  • спрему 1
  • спречена 1
  • спржени 1
  • спроводника 1
  • спусти 4
  • спустише 1
  • спуштеном 1
  • срам 1
  • Срам 1
  • Срамна 1
  • срамота 3
  • срамоте 2
  • срамотиш 1
  • срамоту 1
  • Србија 5
  • Србијанац 1
  • Србије 4
  • Србији 4
  • Србинова 1
  • срдаца 1
  • срдачно 1
  • срдите 1
  • Срдић 1
  • сребра 1
  • сребрни 1
  • сред 1
  • средину 1
  • средње 2
  • Средњег 1
  • средњега 1
  • средњем 2
  • средњим 1
  • средњих 1
  • средњој 2
  • средњу 2
  • средства 1
  • Средства 1
  • средствима 1
  • сремско 1
  • сретне 2
  • срећа 2
  • Срећан 1
  • срећан 2
  • среће 10
  • срећи 5
  • срећна 1
  • срећни 3
  • срећнији 2
  • срећним 2
  • срећно 3
  • срећном 2
  • срећом 3
  • срећу 8
  • сродственој 1
  • сродство 1
  • Српска 3
  • српска 7
  • српске 5
  • српски 7
  • српским 4
  • српских 5
  • српско 2
  • српског 7
  • српском 2
  • српскоме 1
  • српску 3
  • срушио 1
  • срца 6
  • срце 11
  • срцем 2
  • срцу 7
  • срче 1
  • ставе 1
  • ставим 1
  • стављајући 1
  • стаде 5
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стајаће 1
  • стајаху 1
  • стајаше 6
  • стакленим 2
  • стакло 1
  • сталеже 1
  • стално 2
  • сталног 1
  • Стало 1
  • стало 2
  • стан 2
  • стана 1
  • стане 1
  • станем 1
  • станицу 1
  • становања 1
  • стану 3
  • станује 1
  • стање 1
  • Стање 1
  • стањем 1
  • стању 7
  • стара 3
  • Стара 3
  • Старе 1
  • старе 2
  • старешине 1
  • старешинству 1
  • стари 12
  • Стари 4
  • старија 1
  • старије 1
  • старијег 1
  • старијем 1
  • старији 4
  • старијим 3
  • старим 4
  • старих 3
  • Старо 1
  • старо 4
  • старог 3
  • старога 1
  • старој 1
  • старојко 1
  • старом 2
  • старости 1
  • старца 2
  • старце 1
  • старци 2
  • Старци 2
  • старчић 2
  • стас 1
  • стасит 1
  • стати 1
  • статута 1
  • ствар 13
  • ствара 1
  • стварају 1
  • Ствари 1
  • ствари 30
  • стварима 7
  • створ 1
  • створену 1
  • створи 2
  • створила 3
  • сте 6
  • Стевана 1
  • Стевановић 3
  • Стевановића 1
  • Стевановићу 1
  • стекао 2
  • степенице 1
  • стећи 2
  • стечај 2
  • стигао 5
  • стигла 1
  • стигло 1
  • стигне 2
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стиже 2
  • стилу 2
  • стискајући 1
  • стиснувши 1
  • стиснуту 1
  • стихија 1
  • стиша 4
  • стиште 1
  • сто 19
  • стожер 1
  • стоицизам 1
  • стојали 2
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • стоји 8
  • стојимо 1
  • стола 13
  • столица 2
  • Столице 1
  • столицу 2
  • столова 1
  • столови 1
  • столом 13
  • столоравнатељ 1
  • столу 9
  • стомаку 1
  • стомацима 1
  • стотина 1
  • стотинама 1
  • стотинарка 1
  • стотинарку 3
  • стотинарци 1
  • стотине 2
  • стотину 6
  • страдале 1
  • страдањима 1
  • стран 1
  • страна 2
  • странама 1
  • Странац 2
  • странац 7
  • стране 24
  • страни 8
  • страним 2
  • страних 1
  • страну 6
  • странца 3
  • странцу 2
  • страст 1
  • страсти 1
  • Стратегијски 1
  • страх 3
  • страха 1
  • страховите 1
  • страховито 3
  • страхопоштовањем 1
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшило 1
  • Страшна 1
  • страшна 4
  • страшне 1
  • страшно 2
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стрепњом 1
  • стресе 1
  • стрица 1
  • стрмекну 1
  • строго 2
  • стрпа 1
  • стрпали 1
  • струја 1
  • струк 1
  • структуром 1
  • стручни 1
  • ступа 1
  • ступи 1
  • ступио 3
  • су 267
  • сув 1
  • сува 2
  • сувише 6
  • сувоњав 1
  • суд 3
  • суда 3
  • судба 3
  • судбо 1
  • суделовале 1
  • суделовали 1
  • судећи 1
  • судио 1
  • судиш 1
  • судове 1
  • суђени 1
  • суђено 1
  • суђеног 1
  • суза 1
  • сузама 2
  • сузбијено 1
  • сузе 11
  • сузне 1
  • сузним 1
  • сујете 1
  • сукоб 1
  • сукобили 1
  • Суковим 1
  • Суковом 1
  • сума 2
  • суме 2
  • сумње 1
  • сумњивог 1
  • сумњу 1
  • сумом 1
  • суморан 1
  • сумрак 2
  • суму 2
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сунцем 1
  • супарник 3
  • супарника 2
  • супружанских 1
  • сурвати 1
  • суревњива 1
  • суревњивости 1
  • суров 1
  • суседном 1
  • сусрет 2
  • сусретају 1
  • сусрету 1
  • сутра 13
  • Сутра 4
  • сушта 1
  • схваћао 1
  • сцена 1
  • сцене 2
  • т 6
  • та 11
  • Та 22
  • табак 1
  • табака 1
  • тада 20
  • Тада 6
  • тај 22
  • Тај 4
  • тајанственим 1
  • тајином 1
  • тајио 1
  • тајна 1
  • тајне 3
  • тајних 1
  • Тајно 1
  • тајну 5
  • така 1
  • Такав 2
  • такав 9
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 1
  • Такве 1
  • такви 2
  • таквих 1
  • такво 1
  • такву 2
  • таке 2
  • таки 1
  • таким 3
  • такмаче 1
  • такнути 1
  • Тако 11
  • тако 76
  • такови 1
  • такт 1
  • такту 1
  • таласи 3
  • Таман 1
  • таман 5
  • тамани 1
  • Тамо 1
  • тамо 26
  • танку 1
  • тањирима 1
  • таре 1
  • Тасе 1
  • таст 1
  • таста 1
  • тачака 1
  • тачка 1
  • тачке 1
  • тачно 2
  • тачног 1
  • ташта 1
  • Таштину 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 5
  • твоје 3
  • твоји 1
  • твојим 1
  • твојих 3
  • твојој 3
  • твојом 1
  • твоју 5
  • твоме 4
  • тврд 1
  • тврдећи 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдо 2
  • тврдоглавства 1
  • тврдој 1
  • тврдом 1
  • тврђи 1
  • те 78
  • тебе 9
  • Теби 2
  • теби 9
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежи 2
  • тежња 1
  • тек 20
  • Тек 6
  • текао 1
  • текло 1
  • тековина 1
  • телеграм 5
  • Тело 1
  • тело 6
  • телом 1
  • телу 4
  • темељан 1
  • темељно 1
  • тенденцијозност 1
  • тендециозно 1
  • тенориста 1
  • теорији 1
  • тепелук 1
  • тепелуцима 1
  • Теразијама 1
  • терај 1
  • терају 1
  • терет 1
  • терзија 2
  • територијум 1
  • тероришу 1
  • тестаменат 1
  • Тетка 1
  • тетка 2
  • тетке 1
  • тетки 1
  • тетку 1
  • тефтер 1
  • течност 1
  • тешећи 1
  • теши 2
  • тешио 1
  • Тешка 2
  • тешка 3
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешко 10
  • тешкоћа 1
  • тешкоће 1
  • тешња 1
  • Ти 10
  • ти 66
  • тигар 1
  • тили 3
  • тим 17
  • тиме 1
  • Тимочку 1
  • тип 1
  • типови 1
  • титра 1
  • титрају 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихи 1
  • тихо 9
  • тихом 1
  • тиче 7
  • тишије 1
  • тишина 2
  • то 301
  • То 43
  • тоалету 3
  • тобом 1
  • тог 2
  • тога 65
  • тој 6
  • ток 1
  • током 1
  • толика 2
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 32
  • толикој 3
  • толику 2
  • Том 1
  • том 6
  • Тома 1
  • Томе 2
  • томе 46
  • тоне 1
  • тоном 1
  • тону 1
  • топио 2
  • топлим 1
  • топовима 1
  • топовске 1
  • топовски 1
  • топота 1
  • торта 1
  • Тоша 4
  • Тошина 1
  • Тошу 1
  • традиција 1
  • Траже 1
  • тражењем 1
  • тражећи 3
  • тражи 5
  • тражила 4
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • тражити 4
  • трајала 3
  • трајало 5
  • трајање 1
  • трајао 2
  • трајати 1
  • трајаше 1
  • траје 2
  • трајна 1
  • трајни 1
  • трбобољу 2
  • трговати 1
  • Трговац 2
  • трговац 7
  • трговаца 4
  • трговачка 2
  • трговачке 5
  • трговачки 5
  • трговачким 2
  • трговачких 3
  • трговачког 1
  • трговачкој 1
  • трговачкоме 1
  • трговачку 1
  • трговина 1
  • трговине 2
  • трговином 1
  • трговца 9
  • трговци 3
  • трговчића 4
  • тргуј 1
  • треба 31
  • требају 1
  • требала 1
  • требали 1
  • требало 11
  • требам 1
  • требао 2
  • тренутак 1
  • тренутака 2
  • тренутку 5
  • тренутцима 1
  • тренуцима 1
  • треперио 1
  • тресак 1
  • тресе 1
  • тресли 1
  • тресне 1
  • тресну 1
  • Трећа 1
  • трећа 2
  • трећег 2
  • трећи 2
  • трећој 1
  • трешње 1
  • трже 2
  • три 14
  • Три 8
  • тридесет 3
  • тријумф 1
  • трима 2
  • триумф 1
  • трњем 1
  • троје 3
  • тројица 2
  • тронуто 1
  • троше 1
  • троши 1
  • трошка 1
  • трошкове 1
  • трошку 2
  • трпи 2
  • трпљењу 1
  • труба 1
  • трубе 1
  • Трубе 1
  • труд 1
  • труда 1
  • трудим 1
  • трудом 1
  • трчи 1
  • ту 21
  • Ту 9
  • туга 1
  • тугаљиви 1
  • тугу 1
  • туда 2
  • туђе 1
  • туђом 1
  • туђу 3
  • тужна 3
  • тужно 2
  • тукао 1
  • тупи 1
  • тупо 1
  • турском 1
  • турску 1
  • тутње 1
  • тутњи 1
  • тутњиле 1
  • туче 1
  • ће 93
  • ћемо 8
  • ћери 1
  • ћеркине 1
  • ћеркином 1
  • ћеркину 1
  • ћерком 1
  • ћерку 1
  • ћете 1
  • ћеф 1
  • ћеш 4
  • ћилимови 1
  • ћу 17
  • ћуди 1
  • ћупама 1
  • ћутали 1
  • Ћутали 1
  • ћутало 1
  • ћутања 1
  • ћутање 2
  • ћутањем 1
  • ћуте 1
  • у 639
  • У 85
  • убедили 1
  • Убедљивост 1
  • убеђен 1
  • убеђења 1
  • убеђење 2
  • убије 1
  • убијен 1
  • убијца 1
  • убисте 1
  • убити 1
  • Убрзо 1
  • убриса 1
  • убројавају 1
  • уброји 1
  • уважени 1
  • уведени 1
  • увек 12
  • уверавам 1
  • уверен 1
  • уверена 2
  • уверење 1
  • увери 1
  • уверила 1
  • уверили 1
  • уверим 2
  • уверио 2
  • увидели 1
  • увидите 1
  • увиђа 1
  • увиђај 1
  • увиђати 1
  • увија 1
  • увод 1
  • увреда 1
  • увреду 1
  • увређени 3
  • угађа 1
  • угађају 1
  • угаљ 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угине 1
  • углед 3
  • угледа 1
  • угледан 1
  • угледна 1
  • угледнијем 1
  • угледним 1
  • углу 3
  • уговорено 1
  • уговореном 1
  • угојеног 1
  • угрувао 1
  • уда 5
  • удадбе 1
  • удадби 1
  • удаји 1
  • Удала 1
  • удала 2
  • удаљен 1
  • удаљена 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • удари 2
  • ударила 1
  • ударимо 1
  • удварали 1
  • удесила 1
  • удешавала 2
  • удешавали 1
  • удисаваш 1
  • удовица 1
  • удружене 1
  • удубљен 1
  • уђе 6
  • уђоше 1
  • уђу 1
  • уживај 1
  • уживају 1
  • уживали 1
  • уживању 1
  • ужурба 1
  • ужурбано 1
  • уз 25
  • Уз 8
  • узалудан 1
  • узастопце 1
  • узбуђени 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узбуђењу 1
  • узвик 1
  • узвикне 2
  • узвикну 2
  • узвикнувши 1
  • узвикнуо 1
  • узвисим 1
  • узвици 1
  • узвишени 1
  • узвишеније 1
  • узвишено 1
  • узвишену 1
  • узгред 1
  • узданица 2
  • уздаха 1
  • уздахне 3
  • уздахну 5
  • уздижу 1
  • уздисај 1
  • уздисаше 1
  • уздише 1
  • узе 3
  • узели 2
  • узео 1
  • узети 1
  • узима 3
  • узимају 1
  • узимање 1
  • узимањем 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогнем 1
  • узморам 1
  • узнемиравати 1
  • узнемирен 1
  • узнемирена 1
  • узнемири 1
  • узнемирује 1
  • узорити 1
  • узоритих 1
  • узрок 3
  • узрока 3
  • уједињенијег 1
  • Уједно 1
  • уједно 4
  • указа 1
  • уклонио 1
  • Укоченим 1
  • Украј 1
  • украј 3
  • украси 1
  • укратко 1
  • укрепљене 1
  • укрстили 1
  • укрштене 1
  • укус 1
  • укусом 1
  • укућана 6
  • укућани 4
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • укућанина 1
  • укућанка 1
  • укућанке 1
  • улажењу 1
  • улази 3
  • улазила 1
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазном 1
  • улазу 1
  • улевали 1
  • улењим 1
  • улица 1
  • улицама 2
  • улице 3
  • улици 6
  • улицом 1
  • улицу 7
  • улога 1
  • улогорио 1
  • улогу 1
  • улопао 1
  • ум 6
  • умакао 1
  • умало 1
  • уме 2
  • умео 1
  • умесно 1
  • уметне 1
  • уметник 1
  • уметника 1
  • умеша 1
  • умилне 1
  • умилно 1
  • умиљатом 1
  • уминуо 1
  • умире 1
  • умирио 1
  • умириш 1
  • умишљаје 1
  • умним 1
  • уморан 1
  • уморим 1
  • уморно 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрите 1
  • умрла 1
  • умрло 1
  • умро 2
  • умру 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унело 1
  • унесених 1
  • унесу 1
  • унеше 1
  • уништавају 1
  • уновчи 1
  • унутарњим 1
  • унутра 1
  • унутрашњом 1
  • унутрашњости 1
  • унучад 1
  • уобичајени 1
  • уобичајено 1
  • уображене 1
  • Уопште 1
  • упадне 1
  • упалило 1
  • упамти 1
  • упамтили 1
  • упечатак 1
  • упињем 1
  • упињемо 1
  • уписивања 1
  • уплакан 1
  • уплакана 2
  • уплакану 1
  • уплетао 1
  • упливисало 1
  • упозна 1
  • упознао 1
  • упокојених 1
  • упоредо 1
  • употребљавала 1
  • управљени 1
  • управо 13
  • упуства 1
  • упуте 2
  • упути 6
  • упутила 1
  • упутимо 1
  • упутио 3
  • упутите 1
  • упутницу 1
  • упутно 1
  • упутства 1
  • упутством 1
  • упућује 1
  • упуштају 1
  • урачуната 1
  • уређени 1
  • урођеној 1
  • усавршене 1
  • усадим 1
  • усађени 1
  • усамљени 1
  • усев 1
  • усељавао 1
  • ускоро 1
  • ускочила 1
  • усладе 1
  • Услед 1
  • услед 4
  • услов 1
  • услове 2
  • услови 2
  • услуге 2
  • услугу 2
  • усљед 1
  • Усљед 1
  • усну 1
  • успело 1
  • успео 1
  • успесима 1
  • успети 2
  • усплахирени 2
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успомени 1
  • усрећи 1
  • уста 6
  • устаде 2
  • устадоше 3
  • устајало 1
  • устајањем 1
  • устаје 1
  • устала 1
  • устали 2
  • устане 5
  • устао 2
  • усти 1
  • устима 2
  • устукне 1
  • усу 1
  • усуди 1
  • усхићена 1
  • утврди 1
  • утврђене 1
  • утврђеном 1
  • утешен 1
  • утешена 1
  • утеши 1
  • утешиш 1
  • утицаја 1
  • утишало 1
  • утре 1
  • утруђених 1
  • утубила 1
  • утучен 2
  • утучена 1
  • ућута 1
  • ућутка 1
  • уфитиљио 1
  • Ух 1
  • ухватити 1
  • ухљебије 1
  • уцвељени 1
  • учене 2
  • учењака 1
  • учествовали 1
  • учествовао 1
  • учили 1
  • учине 2
  • учини 11
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинило 2
  • учинило 4
  • учиним 2
  • учинио 10
  • учинити 4
  • учинише 1
  • учио 5
  • учитеља 1
  • учтиви 1
  • учтиво 5
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 1
  • Ушао 1
  • уши 5
  • ушима 8
  • уштеде 1
  • факт 2
  • факта 2
  • фали 1
  • фалио 1
  • фантазије 3
  • фантоми 1
  • фарбл 4
  • фарбла 2
  • физиономија 1
  • фијакера 1
  • философисаше 1
  • филџан 2
  • филџане 1
  • филџану 1
  • финансија 1
  • финансијска 1
  • фине 2
  • финог 1
  • финога 1
  • фире 1
  • фирме 1
  • форината 2
  • форинту 1
  • фотеље 3
  • фотељу 1
  • фрише 1
  • фрушкогорске 1
  • хајд 1
  • Хајдук 1
  • Хајнеовом 1
  • хаљине 1
  • Хамбуршку 1
  • хармонију 1
  • хармоника 1
  • хартија 2
  • хартије 1
  • хартију 1
  • хвала 10
  • Хвала 2
  • хвале 3
  • хвалити 1
  • хваљаше 1
  • Херцеговина 1
  • Херцеговине 1
  • Хиго 1
  • хиљада 2
  • хиљадама 1
  • хиљаде 6
  • хиљаду 2
  • хирн 1
  • хитају 1
  • хитне 1
  • хитно 1
  • хладни 2
  • Хладно 1
  • хладно 3
  • хладовина 1
  • хлеба 3
  • хода 1
  • ходаше 1
  • ходи 1
  • ходник 2
  • ходника 4
  • ходником 1
  • ходнику 2
  • холуја 1
  • хоризонтом 1
  • хотећи 1
  • хоће 12
  • хоћемо 1
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • Хоћеш 1
  • Хоћу 2
  • храбрила 1
  • хране 1
  • хранитељ 1
  • храну 1
  • хроничар 1
  • хтеде 4
  • хтела 5
  • хтеле 1
  • хтео 5
  • хтети 1
  • хује 1
  • хумку 1
  • хумор 1
  • хумором 1
  • цар 1
  • Цара 1
  • Цариброд 2
  • цариградске 1
  • царује 1
  • цветак 1
  • цветови 1
  • цветом 1
  • цвеће 1
  • цвокотати 1
  • цеви 1
  • цела 3
  • целе 1
  • цели 1
  • целива 1
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 11
  • Целога 1
  • целој 1
  • целокупни 1
  • целокупну 1
  • целом 1
  • Целу 2
  • целу 6
  • цељ 1
  • цељи 1
  • цена 1
  • цене 1
  • цени 2
  • центрум 2
  • цену 1
  • цео 15
  • Цео 5
  • цепало 1
  • цепаше 1
  • цесарских 1
  • цивилни 1
  • цигаре 3
  • цигарете 1
  • цигарету 2
  • цикање 1
  • цикнуо 1
  • цилиндар 3
  • цилиндарска 1
  • цилиндраша 1
  • цилиндром 2
  • цилиндру 1
  • циљеве 1
  • циничка 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвима 1
  • цркве 1
  • цркви 1
  • цркву 1
  • Црна 1
  • црна 6
  • црни 1
  • црним 1
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 3
  • црном 1
  • Црномањаст 1
  • цртама 1
  • црте 1
  • чак 23
  • чаробним 1
  • чаробних 1
  • чаробно 3
  • чаршав 1
  • час 23
  • часа 3
  • часком 3
  • часова 5
  • часове 1
  • част 2
  • части 1
  • чаша 2
  • Чаше 1
  • чаше 4
  • чаши 1
  • чашице 1
  • чашом 1
  • чашу 4
  • чврст 1
  • чврстом 1
  • чега 17
  • чедо 2
  • чека 3
  • чекајте 1
  • чекала 2
  • чекам 2
  • чекао 1
  • чела 3
  • чело 4
  • челу 3
  • чем 1
  • чемер 1
  • чему 8
  • чесме 1
  • чести 1
  • честити 1
  • Често 2
  • често 9
  • четворку 1
  • четири 17
  • Четири 2
  • четке 2
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 5
  • чешљеви 1
  • чешће 5
  • чибуком 1
  • чивуцки 1
  • чија 2
  • чијег 1
  • чијем 1
  • чији 1
  • Чика 1
  • чика 4
  • чим 10
  • Чим 4
  • чиме 2
  • чине 3
  • чини 13
  • чинила 1
  • чинили 1
  • чинимо 1
  • чинио 3
  • чините 1
  • Чиновник 1
  • чиновник 5
  • чиновника 4
  • чиновници 2
  • чиновницима 1
  • чиновничкој 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисти 2
  • чистим 2
  • Чисто 1
  • чисто 10
  • чистог 1
  • чистоте 2
  • чисту 1
  • чита 2
  • читав 3
  • читаве 1
  • читавог 1
  • читаву 3
  • читам 1
  • читањем 1
  • читао 4
  • читаше 2
  • члана 1
  • чланови 1
  • Чланови 1
  • Човек 1
  • човек 32
  • човека 10
  • човеком 4
  • човеку 4
  • човечанства 1
  • човече 4
  • човечија 1
  • човечије 1
  • човечијем 1
  • човечији 1
  • чорба 2
  • чорбе 1
  • чу 1
  • чува 1
  • чувај 1
  • чувао 1
  • Чувар 1
  • чувати 1
  • чуваћу 1
  • чуваху 1
  • чувена 1
  • чувеним 1
  • чуди 1
  • чудим 1
  • чудити 2
  • чудиш 1
  • чудни 1
  • чудно 1
  • Чудно 1
  • чудновате 2
  • чудо 3
  • чуђења 1
  • чује 7
  • чујемо 2
  • чујеш 2
  • чују 1
  • чукун 1
  • чула 3
  • чуло 1
  • Чуо 1
  • чуо 8
  • чути 2
  • чутура 1
  • чутуром 1
  • чутуру 2
  • џавељамо 1
  • џандрљив 3
  • џандрљивих 1
  • џандрљивост 1
  • џеп 7
  • џепа 4
  • џепни 1
  • џеповима 2
  • џепу 2
  • џимрију 1
  • шав 1
  • шака 1
  • шала 1
  • шаље 1
  • шаљивог 1
  • шаљивчина 1
  • шаљу 1
  • шамањер 1
  • шампањер 3
  • Шампањера 1
  • шанчеве 1
  • шанчеви 1
  • шапну 1
  • шапнула 1
  • шапћући 1
  • шапуће 1
  • шат 1
  • шатор 1
  • шатору 1
  • швајцарски 1
  • шебоја 1
  • шерпење 1
  • шесдесет 2
  • шеснаест 1
  • шест 9
  • шести 1
  • шесторо 1
  • шета 1
  • шетају 2
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • шетати 1
  • шетње 2
  • шеће 2
  • шеф 1
  • шефови 1
  • шибе 1
  • шибља 1
  • шибљу 1
  • шије 1
  • шикне 1
  • шиљили 1
  • широке 1
  • широко 1
  • широм 3
  • школама 1
  • школе 2
  • школовао 1
  • школу 1
  • шкрипао 1
  • шкрипнула 1
  • шкрипнуше 1
  • шљивама 2
  • шљивовица 1
  • шмукне 1
  • шоме 1
  • шпаргле 1
  • шпедитера 1
  • шпециалитет 1
  • шпијонаже 1
  • шпијонажу 1
  • шпијуни 1
  • шпијунисањем 1
  • шпијунисао 2
  • шпикован 1
  • шпиритус 1
  • шта 21
  • Шта 7
  • штаб 1
  • штаба 2
  • Штамаарија 1
  • штанглице 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапићем 2
  • штапове 1
  • штапом 2
  • штедила 1
  • штете 2
  • штетни 1
  • штету 3
  • штит 1
  • штитећи 1
  • Што 10
  • што 207
  • штуцером 3
  • Шумадијску 1
  • шуме 1
  • шушну 1
  • Шуштање 1
  • шушти 1
33423 matches
 их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва г 
 осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом 
тић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добр 
ади, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкер 
 њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају  
ском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обуч 
кицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи  
 имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угл 
челима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи,  
ало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни г 
вакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p 
 дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празн 
ка се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ће 
а Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, с 
Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио сре 
ема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових. 
ила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље 
 која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпу 
ало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и 
 коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се  
то друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Мил 
етар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p 
 они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, 
>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, п 
 кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ 
 ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући  
едничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити  
ално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> 
" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби  
ни цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, ка 
војев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја з 
зила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао си 
 <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа 
даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је о 
 липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики 
понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако ј 
жај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и об 
вету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом и 
учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онд 
о навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему  
и.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста при 
им столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривај 
м да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, д 
век, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не приме 
о!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чека 
исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.< 
еме.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час заја 
 не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писци 
потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједин 
S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сам 
на.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав 
јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону оди 
 се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „ 
инско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само  
анас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p 
 у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година. 
амо што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораш 
 заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само 
Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом де 
о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се од 
рисније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb 
е стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, к 
н онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и б 
осина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину дина 
је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као  
, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом 
вно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, 
дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљ 
ланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао 
 Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је  
има љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним наз 
његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на  
ира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и 
да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим д 
е остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је 
вори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њи 
/p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине 
.“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме 
тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и виш 
ст у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска в 
то ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди ч 
ругог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и 
 она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било 
ао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округ 
ашира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Тр 
оје се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свог 
ше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена 
у, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је с 
има, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове м 
 претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.< 
гу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске  
е теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најбл 
ју се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154 
е страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својо 
нога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њ 
право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да п 
бља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> < 
и причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад  
 Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, гд 
еби разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве с 
ампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, вра 
ма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих  
готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Кос 
аљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по ј 
 Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести 
оја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p> 
, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му С 
мо на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га  
 салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и  
дуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, чов 
та на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, 
о неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се 
дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, 
о.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milest 
а понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57 
огатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсм 
вина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави г 
старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „ 
елепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога тас 
опис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пев 
аше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељков 
 поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова ко 
ата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је па 
S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Н 
ву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p 
а у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме р 
 породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев дин 
, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</ 
ићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак н 
, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине  
ом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отва 
опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или ст 
 има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да ни 
Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњ 
Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p 
о кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и мин 
јала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је ве 
лаве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојево 
.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антит 
ма, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S}  
Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не б 
у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за р 
ћаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили 
 ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем! 
р показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад чове 
p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, доп 
 више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном 
Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Прија 
разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p> 
 у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то при 
ревучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге прос 
 <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за профе 
"56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа 
шени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџ 
од сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевност 
 да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, 
њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе,  
Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и д 
сматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи. 
— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, де 
> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њ 
е, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гла 
ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> н 
ин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као  
јевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на 
а су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се 
 пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{ 
отовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позај 
мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге груп 
— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилинд 
ете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам. 
 слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су пар 
размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се 
ер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет  
 миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина 
лази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд п 
 ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да 
ложење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Изме 
То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора,  
 <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p 
ајбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад 
нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим 
великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> 
 године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће 
 па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и 
бе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Ми 
почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је 
, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли г 
еђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети ње 
бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њи 
 Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љу 
 отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што в 
 оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку м 
срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог  
 на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, 
не.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте,  
ам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад 
адава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> < 
у вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник,  
м давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> 
 стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веом 
рна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселиј 
да.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да б 
љковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, 
пуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињ 
{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало дру 
огата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати К 
ивојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пре 
 онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p> 
 као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и 
ција“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он д 
 <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађ 
арији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу 
нети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје тргов 
еквест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова 
тарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црн 
беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила 
село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је про 
 спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади  
/p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p 
естише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади гост 
На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он  
кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застр 
а Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из с 
је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се г 
вече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене 
 изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно зна 
ене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сир 
> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више крев 
и гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво т 
 кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик 
оћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времен 
 Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> 
 на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гос 
роклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш В 
се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава  
о, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је чов 
евине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала доб 
лосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвал 
ајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно о 
ко неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово  
ицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница п 
овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, из 
 Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нароч 
е су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисава 
 све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш ис 
несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава 
!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са ж 
ан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, д 
им му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громо 
 која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који прес 
уда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању  
а!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му  
епо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико друг 
ака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфин 
 и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при  
ају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као шт 
одли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао 
човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов,  
осад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“. 
је.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није 
улативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" 
 три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> 
S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је 
е непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три,  
ла зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом,  
а са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и на 
сечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад 
 у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обој 
Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се б 
о да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се н 
о, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се п 
талност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препрода 
 n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а 
цну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum ome 
 тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а 
о као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњав 
порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини нос 
а, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, 
ка пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, т 
е учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давн 
ма, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.< 
рни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> < 
а пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз  
 није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толи 
</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница 
ник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром по 
, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокна 
еца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпу 
Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од им 
пских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванред 
> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој 
а свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад 
ужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> 
могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна 
мом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које 
е повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом бог 
 да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље к 
 кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p>  
 и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обма 
<p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише  
, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Муз 
асположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него д 
ваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате 
е.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на р 
У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, кој 
p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају свој 
личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а  
, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „т 
равно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли са 
n </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, ник 
Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже  
ратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p 
својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даљ 
ом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не 
гу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На посл 
уше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо М 
е вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.< 
пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељкови 
 се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељков 
опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што  
 плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог с 
врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио 
сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тог 
г укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку 
 <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је минис 
, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</ 
, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што  
лији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати,  
 као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао и 
ако се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зо 
има код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Ми 
 ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалил 
 авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногам 
, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и вес 
нула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да ј 
, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприл 
ун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад  
ризнат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он 
ад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало,  
а Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућ 
сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да 
лули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удов 
 неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима поје 
ити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који  
моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на 
а.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу,  
бију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије 
тић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена,  
стао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Неде 
исивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том 
окотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да  
 може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову прост 
док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад 
 баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промен 
тно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш годин 
 једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описат 
га маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад оста 
ратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па зати 
и нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје бо 
зао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живо 
на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па д 
— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с т 
ти, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити офи 
ј задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“ 
у, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, по 
а је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да 
бопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, 
 сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, ш 
 учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се 
са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпођ 
ру хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога твр 
ра?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са 
огинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара 
ом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш,  
 обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слу 
омисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и  
чини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је 
беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попу 
} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Госп 
ораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га с 
брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се 
ја досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш ни 
и.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кис 
едно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даниц 
вог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да 
/> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби ве 
зи на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд про 
нда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Им 
че, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене ј 
гу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна,  
 по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не в 
ет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме 
а зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S}  
нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити  
ољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S 
 Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно с 
м, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каж 
овог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p 
 књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека на 
елики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам  
гаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Д 
вица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје ми 
х се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на  
је друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уго 
 био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико ј 
је веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S 
бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цари 
лим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <p 
а њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни 
</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем н 
ом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио,  
ато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра 
арија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обаз 
ше никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} П 
и, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав п 
 по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам оти 
е тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопит 
на била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиниц 
 Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p>  
и непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да 
о стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђи 
 се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница 
лико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се 
вему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није  
и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх о 
у је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подига 
г српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дуж 
нђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више 
равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда 
 Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација ил 
а, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи док 
олазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све доб 
/p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на  
немагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после 
а пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак 
 налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследн 
ри казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било 
, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено  
ељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поуч 
детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је науч 
т, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> < 
агор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, ра 
одно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и  
о не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет годин 
едничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем 
ивоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у општ 
т.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавост 
мала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> ж 
тво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога  
ир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више сте 
Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, з 
и <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати н 
 што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним 
е, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала 
ше ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим  
ечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба  
 и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет 
 </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господа 
ди продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ак 
су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“,  
 што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немил 
 цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав  
све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, 
Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p 
ође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила 
м.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли  
 тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав 
н да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замо 
е све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах 
, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиро 
 отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да  
 са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ов 
раз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у  
оје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафон 
чину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенито 
дња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у  
смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, су 
оћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благор 
е онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељ 
 би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на  
} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се ч 
ци, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за исти 
ајзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ни 
ну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гости 
На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, с 
о, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идуће 
 свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомир 
pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађен 
е су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</ 
ђу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шес 
де опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл 
е се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се 
овац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлу 
на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који  
оалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дуга 
љеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност поб 
unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковиће 
дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила  
арширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, гд 
што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рат 
ега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима 
ојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> 
гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ак 
и, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још  
 то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој о 
ног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само 
 начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад ј 
p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, 
та.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг нај 
све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна 
ти спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Н 
 њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богати 
ви наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им 
којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад упис 
 напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли  
 почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше завар 
у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенаст 
да, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{ 
октор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послу 
ш од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Бог 
не, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p 
.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на т 
{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су 
у се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави нер 
овац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радил 
 су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове 
аска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од мо 
ог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>О 
p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком,  
че, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови нас 
ного већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити 
е морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина ко 
у то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.< 
учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="2 
аздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то к 
ах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто с 
ника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова гра 
богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из  
 надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и уте 
у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно  
бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па  
их обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе  
:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капит 
оложење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Н 
ове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. годи 
ћи се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>Н 
, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је  
рац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико к 
не.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непреста 
и, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко 
ошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица н 
ку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и  
очиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са твр 
 па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси 
огатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали д 
 при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је пово 
покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна леп 
велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајал 
је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика 
по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво  
, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им пр 
"55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клуп 
ском накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не пи 
о земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника,  
окрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог к 
носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n 
је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.< 
но за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничк 
одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> 
 нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније доч 
 тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш н 
, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече ук 
слом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, кој 
 се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилости 
иносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у 
 рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих с 
а својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пош 
оз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу ко 
омир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да зави 
за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љу 
а.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству о 
 оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје 
а, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина 
ш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, 
 не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је  
ју.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућан 
с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на ко 
foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>. 
 чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, о 
head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, 
јим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног  
престано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Не 
ња кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, 
 ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и  
тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" />  
ородичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно 
аредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међути 
</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом М 
шавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да 
о и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p 
ћа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више ни 
авали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим 
ако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то д 
 друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају ч 
ви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од сил 
ске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно од 
а ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, 
цером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трг 
се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Мил 
су имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевал 
уда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас је 
и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће упр 
и и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговач 
учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда  
 се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, ј 
 пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случ 
је:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се ова 
ства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, 
дат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јак 
ро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ве 
а видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на 
 јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Пе 
 како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и  
..{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом св 
 машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се 
и мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећ 
оћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је ма 
кшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкц 
 почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих тв 
него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура,  
био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не  
Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако д 
<p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се 
можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код 
дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type=" 
p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанс 
рно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, т 
е места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од ње 
о доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да  
ом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се. 
аборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он 
тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" />  
а не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но д 
мах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању р 
 поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурн 
на, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на ле 
атеринство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубо 
ушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби јед 
побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII п 
вар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успет 
ива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се спо 
p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са с 
рено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно 
то је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно ув 
p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шам 
 може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанст 
ао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети 
 насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у св 
 <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула 
тво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог нач 
 пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је 
унце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гро 
могнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поре 
а мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати. 
послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака и 
место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то кр 
 њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!...  
о јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер  
завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p 
да као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој 
ао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећ 
дом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори 
угима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао ча 
јбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих  
ену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се 
 сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само,  
а будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S}  
> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне  
 са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га про 
} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у вели 
n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини све 
њаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </ 
м по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>—  
јући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml: 
а, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а н 
пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила ш 
век, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста 
тње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходн 
уком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним  
во захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се увери 
кроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онак 
ив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи 
а, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена  
месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се 
p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи,  
 живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} 
 смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт 
сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, 
 јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</ 
ратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, гд 
д је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више п 
 па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </ 
 сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p>  
 богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, ел 
то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде 
еша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буков 
Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија,  
> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а о 
мак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класи 
>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од с 
бинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јач 
акад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди 
 Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао 
десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно р 
ли венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S 
{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случа 
шом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностим 
 <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p>  
о нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља же 
утра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и 
Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побр 
побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела гол 
ик и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У лок 
атови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а с 
Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са 
ицама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће сп 
 синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо р 
page"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића< 
p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даниц 
вно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло 
 тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је с 
.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а г 
 коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.< 
не, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдес 
, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у 
анице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови дв 
се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, пос 
 нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке,  
="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да 
 то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе 
 накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Је 
младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаств 
орије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате 
тишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је  
ивотињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвиш 
оповски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање тру 
!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестан 
лност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју  
описне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случ 
, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе ду 
Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај  
миром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породич 
гли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p>  
у од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше  
 </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да 
вићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу,  
е учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако ниј 
о срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на д 
неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила  
љни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Једа 
и нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начел 
уга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливој 
дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ реч 
јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се  
, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које ро 
сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са ци 
бини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљен 
ојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе 
у имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ру 
љао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо зате 
 задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши,  
ах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе  
 повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима ко 
ршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са ве 
 у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори 
т.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочит 
том омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена м 
вораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше  
, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву р 
селе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица б 
ке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љ 
груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гл 
уцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад  
јући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му ј 
а су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као  
ла, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле вид 
и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опе 
ођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових ле 
 гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом 
ца кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и кра 
у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола 
ковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути  
ивоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Беог 
аш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се 
а веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те  
варала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде 
 из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> 
противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхт 
гледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред ови 
 <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљ 
м столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи 
га мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џан 
људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у сво 
p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод но 
 обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Ми 
</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше дец 
ао нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у и 
о дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао 
 изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што ниј 
гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод рук 
он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:< 
есма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друшт 
исма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом в 
Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед њ 
 није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима глав 
жен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог  
и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права сре 
ебу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цел 
којако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном сми 
ао што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У ост 
вели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и 
ребало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје  
жницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд м 
p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није 
севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеш 
ба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити б 
ам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изн 
b n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осети 
 без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој 
ши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само посл 
 ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стол 
ад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно  
е је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана 
ад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила 
 пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Д 
лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па з 
рало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се  
ега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, 
 дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца сво 
мену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — 
 овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И 
ста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није м 
твен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као шт 
 <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сад 
онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срц 
, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> 
 би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, б 
во писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је  
 не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не 
ку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени 
 како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Свет 
> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио и 
.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У к 
 осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мисли 
 не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад прис 
S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дук 
роспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пож 
с му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p> 
 приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао  
ви, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатић 
 и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S 
, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада 
так ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту наш 
<p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страхови 
, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати 
ле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напрот 
вог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: 
ву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Со 
м погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома 
влији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снег 
ма.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте 
х:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна 
њао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мен 
ем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим то 
не на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, 
 прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно  
 се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливој 
уће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сам 
ије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи д 
а.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Јед 
 деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне леп 
ише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав 
загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела,  
 исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутн 
ико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љуб 
ема друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрал 
 онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би с 
 није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених 
а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то  
е не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам 
 постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно дру 
 приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстра 
/p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да с 
ио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек 
неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахил 
и окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце  
ивоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни зајед 
о.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусм 
ти сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољ 
своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметит 
е није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="1 
у играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да ни 
, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се  
уће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.< 
отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису би 
ава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, р 
па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> < 
оје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код ко 
био нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зј 
кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш к 
е са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог друг 
 <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се  
за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у  
се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто  
је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз суз 
ремишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је в 
ги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуња 
ажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду оч 
 коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Ова 
га стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети 
о без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ 
тих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио б 
именој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, к 
ко заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не поз 
<p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био оби 
евољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p> 
ца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе  
друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћер 
а газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди с 
он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху и 
 да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у  
и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, 
окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да 
</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више 
 нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</ 
атић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начин 
 своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције. 
говорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на о 
цу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то 
о бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњиво 
оле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер  
јом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње весел 
 Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случ 
вој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и ср 
помињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих с 
 остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати т 
ти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељ 
n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, ј 
е пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се ул 
ај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за  
о би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште 
играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упути 
и оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или д 
шњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и а 
и имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљот 
 ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из К 
 се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па г 
е сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...< 
 сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединиц 
ла га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се не 
аситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћут 
ла, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њено 
о.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бом 
тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе  
је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Ал 
о у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њ 
 и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се с 
ва веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине ду 
, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније 
с сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позва 
<p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим 
тојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искр 
</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Пр 
су.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и  
о карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била  
р.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала пр 
ао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута об 
е узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице прат 
 </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, ж 
окица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира ка 
 овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S 
бе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушуј 
 много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оск 
ом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала з 
 човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део 
 за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијс 
ивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала  
p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У 
, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало! 
их господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, 
и цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку  
а, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У исто 
Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети пон 
више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су с 
елике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, 
ме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, 
 између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио ги 
зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93"  
ругу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су баб 
ојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је 
 се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, 
тле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису ба 
а нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само 
ак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и 
о за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Милив 
овао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две ж 
није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро  
у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе с 
ана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо  
је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обич 
рошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у веч 
 лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спо 
обар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промен 
p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, 
 првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слаг 
жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два д 
 мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите мате 
6" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на њего 
ј, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се 
 и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада 
рукције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S}  
 смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „ 
естанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велик 
је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно 
м.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба,  
ла је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уме 
у тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучен 
 <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске 
n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупроси 
па.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спада 
о најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга 
д се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори нас 
а љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној кл 
, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми  
, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком 
укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а нек 
узе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
овест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код дани 
, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковиће 
 би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> < 
сним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријат 
> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћи 
танује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог 
<pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег пр 
милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почи 
их никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на  
е су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни г 
гоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, к 
дркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Мил 
p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда про 
олом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, кру 
и госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали 
ав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У деве 
рећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заве 
атељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наст 
ахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка  
е“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичи 
а види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и п 
Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом св 
ити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се ос 
пуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника 
и.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме зан 
о тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла ра 
е могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ ос 
 у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врат 
, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном прогр 
о, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу 
убав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </bod 
, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би 
положења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасви 
јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због ко 
штавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао  
 изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Кос 
 певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака с 
 као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други бу 
м само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“ 
ше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љ 
оже се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих љу 
 куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" / 
</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у н 
 се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола 
довољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим 
цу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по 
 су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој  
о, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњо 
 се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да  
цније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} О 
свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са 
иливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатић 
теља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је би 
 се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утв 
еној клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико  
рви вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налази 
е било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно д 
атре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне вели 
ђени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прелива 
ери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући 
 он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према другов 
 својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, гл 
авали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје д 
јумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</ 
збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би т 
и ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног 
и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против 
ељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној ст 
 пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, до 
својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за ме 
ом не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако призн 
нде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са п 
ваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично ок 
. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без  
ристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењи 
ло, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одриц 
> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима 
ање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да пок 
га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље ш 
ву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p 
 према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="1 
 особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили  
код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика паж 
ије одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће с 
ећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Дан 
ао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>З 
а у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би ну 
 јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад 
рбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па с 
.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је н 
Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом 
, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан з 
/p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опрост 
 <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> 
а искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је М 
а страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове с 
је подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе ос 
пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био су 
вде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезл 
ризор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресл 
да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у т 
воме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете вели 
 има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкр 
Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомага 
о ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова  
ма обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени 
 <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано од 
матра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а с 
е с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па  
су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог велико 
, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао са 
овом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb 
ато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако  
вих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а  
ело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде 
сподин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитан 
би потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада 
н беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S 
 имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је 
гарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за про 
На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с кој 
њаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гост 
смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре о 
, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом  
о око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до ку 
занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из ње 
ђусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би 
имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му 
е и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у  
тића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </fore 
ужи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је ј 
ра на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забав 
к, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио 
рочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n 
убомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу проме 
а ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер ј 
еко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као да 
у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Милив 
урно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки си 
а њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је н 
као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпо 
рка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој 
илица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први 
у.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни  
/p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље ре 
>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилич 
ћ у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој 
е чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се 
ле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упл 
и ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде  
развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан 
здравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се  
 упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима,  
му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добија 
стојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису 
нако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трго 
стао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говор 
ти.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми 
, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их 
у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја 
боке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе ра 
 испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај 
он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно,  
оша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам са 
а у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора д 
удо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о  
.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час  
ане, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има 
им добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p 
ни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а  
а и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са 
од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То с 
м путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрет 
 кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно,  
има као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је 
е госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, 
 па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне  
бивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без м 
говорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже ми 
а Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њен 
о дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини,  
p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p 
 има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ће 
ни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер 
 викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше  
ставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стр 
онео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић  
 ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш сп 
елела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим млад 
ле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости засит 
.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако,  
еба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје дол 
/p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је под 
во на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у 
ирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу цр 
 саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, 
етежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одво 
 па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем т 
х ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад  
а једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p> 
p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељкови 
мрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та о 
пазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут 
ра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми с 
вање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, проти 
в, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p 
 они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ћ 
 уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним по 
 неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... забор 
Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} А 
ложен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није 
ионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, ком 
вољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у  
ивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораш 
ијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{ 
је, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на  
ог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу! 
не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао,  
ем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он  
на, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на  
он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав 
чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступ 
некле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су 
емо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле виш 
 грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Д 
II пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се т 
ких кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари 
 да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад о 
ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он по 
сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта на 
ико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече 
а више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда са 
е промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутриј 
 нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрањ 
ече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да 
па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти 
ен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неко 
 смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика бор 
ишта.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим чове 
 момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим,  
срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала на 
.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скуп 
 а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Пе 
ам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се  
ст, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако  
води на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабљ 
отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомир 
 зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да  
во сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ 
и.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скр 
поди обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов 
чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше 
 и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питома 
} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, 
 више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена 
да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њи 
 је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Ко 
е, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало  
д људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца  
звишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој м 
почне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и 
орао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...< 
јев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, н 
, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> < 
арога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он изно 
ог позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахир 
 па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турск 
ило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет  
чи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p 
ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <p 
румени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванре 
ио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петров 
Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог са 
ра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од ра 
 до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарски 
/p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближи 
зи данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писа 
 а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше 
непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, 
авист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих р 
у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, н 
штву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хте 
 се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне поглед 
гаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари н 
вадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да ј 
задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаес 
в говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заист 
едстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично 
понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону 
<p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је шир 
ма поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са  
<p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији,  
 крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји,  
е, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак  
ај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја  
и на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренут 
 његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот с 
деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“ 
ер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </ 
ке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неб 
 сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, 
с.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим прим 
 сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да а 
авду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благосл 
 их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају  
о ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме  
гога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ств 
ма чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образова 
крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему  
прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на после 
јих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар! 
 је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Сл 
а једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена 
истичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На 
но.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Бо 
</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је 
 и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне ми 
 ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p>  
и, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само 
аест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету 
е Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старој 
 му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> < 
утра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се 
ридаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{ 
бе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...< 
 и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно  
твари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се тит 
м су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција  
 обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на  
и, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“ 
смо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер м 
ше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили  
хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љу 
а, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се б 
За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ 
извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са ова 
првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радова 
{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник  
/p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Да 
 врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих м 
ићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До 
а само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он  
 то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог  
 одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S 
а више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам  
 ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин но 
а, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој. 
но богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он ману 
ва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p>  
то, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом п 
за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврш 
ателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Н 
може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитиј 
apter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, ка 
 омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у к 
Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље д 
узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна! 
к банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се п 
кију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и 
 је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На 
је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила 
>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, 
оградског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још ниј 
један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити ов 
 колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Б 
га мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газ 
дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањ 
е то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било 
ом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чу 
послетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ п 
p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао 
мерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и м 
ћ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико 
 толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цен 
и слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао 
е то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослет 
учај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколе 
авити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p 
ливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија б 
 који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога 
 пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео  
ледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: 
но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за  
изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па ј 
а соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без оп 
тимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео  
м пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле јо 
оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није  
в мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њи 
а насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом 
 оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако 
, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још за 
ш само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размиш 
евно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање под 
киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нем 
због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са  
 Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је 
> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју  
редни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности п 
p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемага 
братно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката  
ивидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска 
ума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу сво 
опада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није ви 
 сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим тво 
ви млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините  
епрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем велики 
ку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69 
 се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетрен 
а испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан  
н од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакоја 
је, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово по 
сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се пом 
ила је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединости 
, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ М 
сигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети  
ганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непр 
xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шама 
 Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре 
ра.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић ж 
се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они 
су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да  
ечи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспет 
 сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је 
од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето 
 кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око 
м тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен  
то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало за 
 да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богат 
авала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ з 
за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но 
цу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Б 
гов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној 
ало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са с 
и сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишље 
беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, д 
ги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се ч 
глашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљс 
ежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом поро 
у, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за  
н је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, ба 
 у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је ин 
 какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но 
авао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону 
права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораш 
во сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а де 
и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овака 
лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на збо 
амо за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осме 
је тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари  
олази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства  
а изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, 
 да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи дос 
је чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време п 
 ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, наврал 
узела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљуски 
ов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb 
 Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој 
ица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано мил 
аним називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине 
до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може по 
а лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати пору 
дну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и ме 
и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак 
них неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, 
м постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве бо 
а у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да кр 
однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица  
биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но нар 
 био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p 
/p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе са 
дилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња ј 
у да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p>  
опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, п 
.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле  
е онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалос 
око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се увери 
ос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се 
да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг инта 
 се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У ку 
плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:< 
љковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се п 
новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он 
 сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S 
илице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како  
 дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то о 
Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске бо 
о у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она пла 
азда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, 
, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи сто 
 жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> 
, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пу 
оличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао та 
оја је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно  
јева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о т 
њен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о неср 
<p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир 
же и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И 
ло.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му  
„На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ пр 
еко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом мела 
>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S}  
шно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогут 
добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се вид 
ти и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним ук 
еговим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгуби 
ако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и 
ако си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољн 
, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно је 
ко високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота,  
то о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13 
аницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, з 
е код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан н 
ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме  
 прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш к 
има Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте  
.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим бр 
де вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Од 
Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те 
дмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети  
ој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима тр 
амењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ниш 
 вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, т 
 што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из и 
н, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахат 
оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад 
ас извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових,  
из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови  
што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић  
И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој н 
ији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчаг 
ушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, св 
ја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до  
ривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала 
а са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани за 
ињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би  
д наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била  
манама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница о 
м искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим 
осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. < 
а се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“  
Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четир 
то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, згр 
 се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор из 
римао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одр 
т тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, бе 
пак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми ј 
га бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да прет 
арској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S 
ао и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугар 
рних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријат 
гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Пер 
ма прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је 
и би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове неж 
шују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома ко 
ивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве 
</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитај 
вац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место к 
 се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на 
овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би уч 
трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још,  
дали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....< 
/p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спрема 
о одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} До 
гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доб 
он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; ни 
но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, как 
 диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> 
е до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не 
вају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада  
ове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске  
облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као  
ко је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је б 
а је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла с 
 четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад с 
. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војни 
већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвој 
 да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу на 
неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом бл 
ић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и м 
оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше ј 
а у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" / 
ање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што 
 као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране н 
т не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!.. 
> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p 
, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на вра 
су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје б 
иве у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјо 
размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја там 
веној.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја б 
азговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демокра 
и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју 
репоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} 
 то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много пола 
бучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женс 
 настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопст 
и је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још  
један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n 
 Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</ 
мељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само зб 
 је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} К 
ег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост  
материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово 
 животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру 
бав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај све 
ног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Милив 
е њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, 
 Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а бил 
подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па 
 га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они 
во брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разго 
 гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми в 
тством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, 
 исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p> 
руги људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит ни 
зове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба 
 да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да  
 ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока б 
до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили,  
а су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме  
о је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно  
мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама  
аница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки в 
 године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у  
е Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, 
 гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без  
т!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један стра 
долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће на 
цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мал 
трању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повла 
 па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија 
а људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се  
а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се с 
леко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с је 
 висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме 
</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара. 
рцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херц 
ве су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S 
:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији п 
рбија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> < 
 ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> < 
 Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Он 
дну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангаж 
ви данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и њ 
ар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та о 
је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у  
 можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“< 
 за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се и 
S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме 
иливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало. 
не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје,  
 Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све та 
 примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог при 
 <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то к 
...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас дво 
сао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништа 
, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спр 
 његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са с 
најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима 
о очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и 
ми се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим од 
осестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити 
.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогн 
и, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбен 
 се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се и 
исте мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> 
асположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но 
, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за 
ава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми 
, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се п 
довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па  
 је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. 
 у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања чит 
ну још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно за 
ла на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Пе 
 једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При раста 
</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени с 
ште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на до 
љковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи ј 
„гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло. 
у!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p 
 ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске  
ло лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, 
руго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност 
 мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино к 
шом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао 
Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до 
 њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показуј 
стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S}  
пуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени  
парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Т 
 проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански жи 
у се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас 
 четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметни 
иће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту к 
и да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана,  
ead>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Бео 
су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спрем 
крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем гл 
ћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервоз 
следили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад  
гру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована 
ли се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац 
танете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу 
 лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно 
е моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазв 
ласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгуби 
 познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p>  
снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и слива 
чавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев 
док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут с 
џане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми  
 на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима љ 
 не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељки 
е, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што ј 
мљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Срб 
р предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и  
челник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да б 
е, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изг 
у, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај 
као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског п 
epage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> <pb n=" 
ЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> <div type 
десет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} 
 се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „ 
 купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> < 
злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Ма 
ом прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разго 
ом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за  
отрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прил 
ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су н 
чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три 
ца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која и 
 значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, н 
вничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на  
ршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колон 
у, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако,  
љени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливој 
p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши с 
ом дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако ла 
к намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено  
лу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто 
име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> < 
 Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу. 
ут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради пле 
главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну не 
ој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напом 
“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варо 
ари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по сав 
з њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S}  
.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији н 
а!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исп 
матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш т 
ђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори: 
воје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја 
{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа  
гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније 
а намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на пр 
ачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта 
 ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас 
 Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувиш 
ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућан 
жем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, не 
ни газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их 
 како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је 
ишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ тол 
ванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене гла 
посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, п 
в, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А 
мејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним 
 у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим 
би није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је са 
утила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити 
ијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно пот 
ања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни љу 
тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сас 
вце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије 
обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху 
скретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове  
, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> 
градског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није бил 
ма Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање 
оје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њи 
чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве сум 
клињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим по 
е донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекн 
ћи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас из 
ујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији 
се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло! 
 се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом при 
 Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а  
још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливој 
да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. окт 
и овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех  
 питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави  
нама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив 
p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом 
ш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако 
код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то  
 најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим тру 
ј живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да с 
чија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> осно 
д су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само јед 
штву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда 
 скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње н 
ако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових засп 
ио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћи 
, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загре 
чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се призна 
асположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су  
 близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље 
шње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се  
“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на 
не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је мо 
 <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да 
падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скр 
 српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p 
ић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>—  
кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, т 
 Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“ 
 кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Дани 
те ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу 
} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да 
младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“  
 да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро 
тима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спас 
војих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам дав 
твујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједн 
твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не ј 
лиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Соки 
и у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када ј 
бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, 
"98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе 
једног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, ко 
 веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим т 
иливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно 
а је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је  
о затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако разм 
{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам 
pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са 
би.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође М 
ћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није 
аница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги с 
 погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима  
е узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио з 
удемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и 
а се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, ко 
 свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило с 
за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала  
воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под 
очила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито ј 
х писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово ј 
миру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на гла 
век.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена по 
о набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешт 
 забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга  
> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она п 
учава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помо 
ство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува 
да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p>  
е ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" 
а.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и л 
и се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћ 
ила твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу 
> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизи 
жалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за 
, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они члан 
е свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши 
11_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ст 
ало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, 
су.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане м 
, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мен 
брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> 
пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи 
вље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њ 
а и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> < 
 је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је зап 
е, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> 
ужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде ц 
овек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими 
ће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо  
подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" 
 из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, к 
о, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле  
 руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салон 
веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда  
е и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад игр 
 се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако 
стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и д 
 прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке 
ло више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на  
г свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијах 
 тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се ба 
 брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је ј 
ић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа 
бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите да 
снијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Не 
на, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна  
} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколик 
де се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну 
ем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по 
 коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан 
/p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитез 
 због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све  
 то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад с 
лики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На 
лици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра,  
м елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од с 
 који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погр 
то ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико 
е сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела 
војих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних 
 само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „С 
влијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који стан 
млађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 18 
> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика 
о Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се  
е матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ов 
олике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот 
ђи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и н 
аничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћу 
лизини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало изме 
гата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да 
огатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када 
бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата 
 врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесе 
днијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста па 
узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда ц 
оја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби с 
бе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер ј 
среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристик 
</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" />  
ћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите 
укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се р 
ик немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад с 
коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тре 
и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе ру 
д гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за с 
енце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бе 
 велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, о 
и, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина 
/p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он  
иливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бе 
 сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико тр 
 управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гос 
јно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима  
атови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама б 
но лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у ње 
је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно распо 
Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за с 
<pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на кр 
48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у с 
и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на неб 
 жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од с 
ад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропа 
, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи љ 
 овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаш 
осављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p 
а столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, как 
дина.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада 
а, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код д 
и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“ 
бомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеп 
јица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онд 
ивот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средст 
дожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим 
> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву к 
адатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена 
или.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесн 
мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи 
 </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још  
обу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, т 
исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим  
дно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.< 
о јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у 
вом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и крастава 
о од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> < 
мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никак 
како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p 
за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему ше 
 те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пр 
таје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трго 
е браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да у 
м младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира 
и. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је на 
потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме 
>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељко 
му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти м 
 да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако ис 
само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у 
а често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут 
ве речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливис 
н размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло  
веће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по дола 
педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнак 
 професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>—  
ко би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома приз 
чни туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију г 
ри су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узори 
не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био  
 <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њ 
ко исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{ 
ажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз 
 који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје пошт 
овом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по по 
="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм 
воје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуд 
оручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће 
но спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том  
редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, 
аинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој 
ђе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је св 
из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он прит 
ало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком 
Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Ст 
ено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељ 
 у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или 
о.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и 
е, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад  
дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати 
ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зо 
шта ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштењ 
олико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих 
јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћ 
нети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, п 
не Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда н 
чка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио 
рти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може д 
ерницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношаји 
 справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао,  
у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит м 
сположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је прес 
ас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба п 
</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="ch 
 мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, 
 господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора 
м столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} В 
рата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој п 
етне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде 
ује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју п 
огао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу з 
д руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутр 
на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан ка 
општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочи 
лазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неоп 
а.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и 
 није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим ј 
 главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Бога 
м су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унап 
бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да с 
во било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену 
ери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> 
е могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десно 
, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p>  
 застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топ 
 зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, 
а одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијо 
па девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико позна 
о и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни  
сподара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да ј 
рата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ва 
.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још на 
озна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две,  
а поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мен 
pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови теле 
/p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гла 
асио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p 
 нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ  
оје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много ј 
 био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад вид 
 се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили 
н отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се 
p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Тр 
о у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивал 
кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове  
му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више р 
и се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, 
чак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.< 
а“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се оп 
</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу  
непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свак 
ици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу  
ели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не 
е публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара  
ило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно 
ињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p 
а то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љу 
ection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.< 
учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је М 
ту, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забав 
>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није с 
 отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет  
с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p 
Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још 
који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душе 
д Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ства 
може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом 
 матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у с 
у, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа,  
аху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један  
ђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме у 
морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У 
ж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који там 
ачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то 
е популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но ш 
прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ј 
нцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта харм 
инглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу о 
је никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје м 
 да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ства 
.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, 
 на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но р 
но.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро об 
 Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер 
мо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љуб 
и богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослуш 
{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о живо 
боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и 
подар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба н 
 мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n=" 
о прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што 
аните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, 
 тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она в 
 је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се С 
ен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах 
излечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељкови 
испаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p 
о више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родите 
анео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је  
ржала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мо 
и се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> 
 духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно р 
 а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски 
згоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ов 
а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну зашти 
ко обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи бех 
и си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница т 
ло би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" 
его дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се 
шило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким ч 
љда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (о 
, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакањ 
д и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="2 
се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су усл 
b n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица зау 
номе тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огр 
а, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини 
p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио ј 
авнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу 
ковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Св 
вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми 
черас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са п 
ме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спа 
 сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, н 
ј кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог д 
кудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, д 
е и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном  
то не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке 
посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n=" 
вољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпа 
ас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој сп 
табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица пору 
а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, ш 
ању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија 
ори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу  
девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уд 
 подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је че 
нтнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Нед 
вучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просто 
 неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово са 
листе, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> 
лазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изража 
ани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак раз 
аби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или  
је, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам мл 
ар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом по 
амо онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредн 
це, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе ц 
м речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако  
е је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле не 
е.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{ 
тастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Оче 
ти прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пр 
столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни нек 
вај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин  
ј се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сут 
уби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</ 
ио већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика 
ло се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог  
з јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра од 
р 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близи 
рба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све с 
ом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше 
 он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефера 
b n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понаш 
о дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима,  
ој, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није 
p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике про 
ни су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред  
утру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> < 
рока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро позн 
веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љ 
 тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по 
 он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних распол 
/p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог  
сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија е 
видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни пог 
ореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћино 
је никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједнич 
тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато им 
 за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} 
ји, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, т 
ead>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љуб 
су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио ј 
.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на по 
дне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глув 
ћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.< 
да опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају с 
цу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, д 
ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то  
 само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог 
бав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија  
се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истин 
, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, г 
анства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација ду 
ова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалит 
 побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S}  
е се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но коли 
е породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле с 
 обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете к 
 „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мор 
/p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У ког 
анствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао ми 
ену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из в 
 обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} 
шњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат  
 као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је  
траховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корак 
, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>Н 
израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе,  
 „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, пла 
о куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није 
ко лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао 
p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, 
Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склоп 
овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, кој 
загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, испл 
> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече 
ољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> 
и, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врат 
авицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њ 
 детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са  
Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине  
оз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је уста 
</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој заба 
p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено 
вљевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је 
м обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сад 
епа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p> 
вот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе еф 
кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.< 
</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписа 
ивоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са  
ер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада др 
си, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, 
арактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа 
 ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?. 
, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се  
ли она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин 
 <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација 
 нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је и 
>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је д 
о.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на  
аје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном ке 
ло је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се п 
о јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са  
, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду 
јски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред 
, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> 
ом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Ни 
ући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укр 
агање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на  
у прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, 
арица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за 
ома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене 
.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато 
>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светск 
 по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освој 
ере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не н 
 „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Ка 
вори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема 
крену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове  
азвеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отиша 
ручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“. 
колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметни 
аш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две 
/p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После  
реје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> 
 прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би 
као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти та 
а, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Жи 
ме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда рас 
ак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом с 
лико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div  
ата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га  
Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро- 
 чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збо 
те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости  
.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p>  
ан из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш  
е полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући пол 
ајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ д 
ико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз  
е.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра пр 
 и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома ле 
арказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши 
 да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дош 
чно говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад  
стао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у сало 
м.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се он 
 тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско цр 
 то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у 
ари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, 
} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два 
био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, т 
н наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе 
ава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газда 
еки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија 
 вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку  
куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сирот 
 прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе 
 са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћи 
гијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и па 
 варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, 
 воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ 
адемију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечер 
штен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкурен 
 наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</ 
 човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!. 
; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као  
 на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.< 
 названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пу 
ас зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху 
се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он п 
 може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе 
се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливо 
је са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сл 
 је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“ 
ти.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је у 
 од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливој 
 погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих св 
о на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осам 
 дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није 
шао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса 
иливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео 
и.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>К 
 потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала пра 
о је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центр 
или на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну  
о је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S}  
 ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <p 
 тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изг 
тири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Ј 
грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази д 
 скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чу 
ајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе  
 понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаш 
лило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која  
 ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш  
Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p 
о сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји ве 
се таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мен 
</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жерави 
 то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити 
вог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је 
признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстан 
се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто 
аше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали 
и родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb  
е напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности,  
пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина уче 
век гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео  
 је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту  
и није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске с 
им хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше 
о се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S 
е обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле 
непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октоб 
увала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су С 
сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакш 
им мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је п 
ећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста г 
у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге да 
</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“,  
ка освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски 
као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад поче 
з своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после  
жи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даље 
S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један о 
p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p 
у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да  
е.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остај 
сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него г 
 <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим 
лицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја на 
са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах 
 штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија  
ајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху 
омиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засв 
лико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (о 
нија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фриш 
разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, ка 
ћ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић 
 имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="cha 
мој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је ова 
<p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала,  
врђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпиј 
 што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а к 
а клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усе 
а ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан пос 
а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада  
/p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> 
беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима  
назију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друг 
Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је 
, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се испл 
 сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више  
стојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па 
 у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Ми 
ничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као шт 
адава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „П 
а видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајза 
!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и 
>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамешта 
мутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред г 
p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, н 
одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби 
ико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени госпо 
 Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— О 
сана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мат 
чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је пр 
 Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:< 
 Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је 
 потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада ра 
p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје. 
у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удеси 
ead> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовн 
у представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да чо 
за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме с 
 свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> 
p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости,  
ену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практи 
 даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толик 
а љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да  
вај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим п 
каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дне 
вој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p>  
 неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду 
 то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео 
е пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Зб 
ку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но ка 
олицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љ 
 имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом пропи 
 издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У  
и, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези 
ко Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетв 
положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине. 
јној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, ка 
ис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила,  
 се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше  
онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трго 
“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро  
н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари нач 
вор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се ниј 
ичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једин 
ник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и тем 
>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак д 
ле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По пре 
.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се нес 
 и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи жив 
не загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и п 
несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја 
...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што ј 
 је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је с 
.</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу  
ије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, при 
а је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукош 
ршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.< 
ане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће о 
 се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> < 
нице.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су 
и, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко 
тили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у ово 
ре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>В 
<p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи де 
 управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Ш 
дијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Гл 
љаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна  
дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше В 
у већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за п 
неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући 
ељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране 
ето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је је 
 цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, к 
је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпати 
 Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај  
а је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да 
 ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Бог 
<p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак,  
наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то  
ути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему  
="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају,  
оси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме.  
ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу вра 
г оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомор 
сле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми  
ити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па 
ивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да 
е самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатић 
{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбо 
— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Да 
злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Дан 
, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</ 
т у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби в 
а је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж  
а само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим  
 је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен 
ница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац 
оме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов о 
тајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто  
такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је 
:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „ 
ивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прело 
 од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> < 
каква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалос 
ела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Каши 
ло је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се 
овић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење 
ђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на приста 
ахтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан си 
дрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она веза 
 огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих  
н, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћу 
дмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну 
а тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да 
 Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливо 
сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштв 
упло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били по 
ицу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Он 
на пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са р 
</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Он 
 џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за  
а су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку з 
се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радоса 
обе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао н 
па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око ра 
њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, еле 
</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.< 
је, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је,  
, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је л 
 две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нест 
на уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p 
.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако проду 
ала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пу 
ри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, м 
Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле  
то расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написан 
старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцим 
ужену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> < 
ните дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам 
оје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па 
 потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући 
 припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиг 
 се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елеган 
 с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавица 
уо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да прев 
 је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат 
ће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га напа 
</p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла. 
продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па 
пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразит 
и се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу по 
море, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила  
дскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно 
ером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњ 
мо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би  
а чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Милив 
 <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим с 
њати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се св 
м ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло п 
орим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се ј 
ну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, 
осом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако бол 
.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који  
S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудориј 
бијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату 
 ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупа 
њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, н 
 већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вре 
 најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета 
и!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем сл 
но рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код  
ма, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског 
ек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу 
 још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплет 
однику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>О 
 <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у сви 
ре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Соки 
упани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> 
 <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p 
богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од  
рца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држа 
ала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није 
омир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опр 
ји дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p>  
p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спав 
ивоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он 
, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више 
</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем  
а свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено. 
ристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим  
ић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељков 
 тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше 
 у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, кој 
ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, б 
ољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?.. 
 крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у п 
пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој  
авалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се не 
га нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, ок 
 још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу  
 помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n=" 
о што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада 
чима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здра 
а се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p 
смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче 
спод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевим 
оме је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До с 
ој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице 
е по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „ 
ољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он вр 
о, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случаје 
ледњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према 
нкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузел 
ућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад с 
а његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ  
 ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно  
мена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо с 
р потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба раз 
 био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, отк 
S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћ 
ема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p 
своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жи 
даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокиц 
на и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свог 
азноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Ми 
м.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он  
/p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну  
 пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна уз 
је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју  
е је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима о 
хов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а ниј 
ња, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — с 
> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између 
ј срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души н 
вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у ов 
иво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи з 
белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља бели 
цне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго  
 Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралис 
игде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окаме 
p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p 
До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свр 
 слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p 
о могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса,  
га не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био з 
 ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око ве 
им Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} А 
 куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да оп 
"chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаш 
и по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију ст 
ве жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за  
ек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>С 
главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе с 
зије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако н 
ије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пу 
ецу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих  
оличине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</ 
чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је М 
празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано з 
са.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједн 
 свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао 
м: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, 
ко се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема с 
зда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је јед 
а застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешт 
ротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Ра 
ли наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чи 
>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушки 
но изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала 
дио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вул 
.{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да  
рао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, ка 
едали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се 
у се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да  
 место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли 
у госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао н 
убомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао  
 од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, 
и је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу н 
 из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због 
 је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски зан 
а пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жа 
прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> < 
девина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су води 
е слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, 
или потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој 
аћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а  
 легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да м 
 <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благо 
..“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, 
/p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише 
но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао и 
знамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Т 
к, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p> 
рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због о 
брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Га 
pter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због 
еба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће от 
е мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на 
 ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато оп 
више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само јед 
е, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено 
оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да п 
ека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се 
ћа у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови 
е, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста,  
т га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисто 
индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле 
напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љуб 
х Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад би 
дио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене ж 
ом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле,  
ругим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски 
.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S 
био на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико 
 и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и аванс 
> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину фор 
ада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом в 
/p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе срп 
емо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге,  
е приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујем 
акоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господа 
оји је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Бе 
 Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да то 
му са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p 
ужиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни јед 
неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је ко 
ицом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} 
осту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше,  
 да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он  
мир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Соки 
о заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим до 
оју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као ш 
дбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>О 
 тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име б 
ајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико ј 
т са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако  
о весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у 
Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро п 
њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по н 
ена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут у 
ом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не  
 да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима 
 најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо мо 
 упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</ 
у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав уло 
.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Т 
 са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобо 
евњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p 
а јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у пошт 
ело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, ни 
а.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица 
А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, гос 
антом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он  
о је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар ка 
во тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има ње 
а и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно др 
у, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у 
исмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Да 
јем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити  
 <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар  
тпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је љу 
<p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Г 
</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је 
чевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењен 
ко неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Мил 
а обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одг 
стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепа 
у унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мал 
 га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је п 
ушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто 
ије знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" 
учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавал 
у собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно друго 
тнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је 
у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он пола 
о пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај  
 је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потреб 
/p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око ку 
, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу  
еду рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо  
 је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који  
а се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да  
де у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> < 
а епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</ 
 исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, пи 
 извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису г 
а, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир 
 њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!. 
о, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтил 
грам о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то ов 
p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да ј 
госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га 
није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборав 
о је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко пого 
ули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, то 
у Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше  
извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пла 
товима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да 
 је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: ли 
 од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му п 
ба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу  
 Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да  
то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају 
ују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на с 
оклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја 
је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p 
 је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар н 
но, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац 
>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје б 
ију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са С 
 често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођен 
оме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је,  
b n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, 
 ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо,  
ј сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се нав 
ришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све  
ојим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вул 
мукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p> 
и однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист ч 
вај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, вољ 
а почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“< 
 њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва п 
а овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, 
а да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јак 
вога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају  
 посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето по 
д се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпију 
} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са с 
које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу п 
 се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима с 
скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторс 
м свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, 
 страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога ј 
е даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи 
ла каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.< 
а одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то  
о походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препре 
 именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због 
>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и сп 
пут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини. 
ће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ пре 
да Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда  
а до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газ 
ead>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га  
 с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који с 
о се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швај 
окицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало у 
ћ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је  
е исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио други 
и се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле 
године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не бр 
у.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те 
........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно ок 
 џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, п 
су била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је так 
јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је 
код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник. 
дити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је м 
 постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни 
/p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине  
ласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n=" 
случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго с 
 да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p 
ски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</ 
воје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде  
то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> 
 пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газ 
ас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које  
поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су ис 
посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда и 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није ба 
 до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од к 
чкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето  
 одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} З 
аву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Соки 
 воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се са 
он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p>  
но купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз пош 
зе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже 
ог човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да 
ељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи  
ало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута,  
на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је р 
 а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на п 
о и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и  
ла слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и пород 
Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Сим 
, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посмат 
на таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било б 
е за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.< 
ма, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узв 
p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје 
е, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p>  
цима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и  
 је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно;  
састи изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и 
ку дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни 
ницу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте 
>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке кап 
ко и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези  
аш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви 
ој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p 
железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене род 
им у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене с 
средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило,  
зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник 
p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не п 
ама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скида 
трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на  
у куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају 
мо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано доб 
>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје 
е, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S}  
ко су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не дола 
ћана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, к 
вало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гр 
 из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми о 
се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо п 
 то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде ч 
ао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њ 
.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начин 
нац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и а 
муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сва 
а дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у 
анисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомилано 
но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике ш 
аном граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оже 
оју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се ку 
ба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трај 
 Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да  
е онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаш 
г великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, 
шем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма н 
/> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог 
времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S}  
исама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па  
ло за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови мл 
оља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису  
 на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p 
 од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем 
 пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> 
убомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остан 
одавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајућ 
 њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла 
<p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваљ 
ошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.< 
чку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На 
 се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера,  
ва!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле  
 грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела 
бог тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазил 
е.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић. 
 из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, пон 
едном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наст 
 чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“. 
овој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су чети 
иче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари 
м и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништ 
p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе  
вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> < 
апред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница  
ицавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на  
ја нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа к 
у руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Какв 
ропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „ж 
отица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад п 
гаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, 
а прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „Т 
нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бац 
еравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које 
ицом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Дан 
а имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим позна 
подин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупк 
тета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић иш 
гатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је 
 куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сел 
-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар С 
кна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад  
евета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кис 
одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус на 
би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обич 
и као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напос 
а.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S}  
имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Мора 
до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни < 
} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спрем 
>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога му 
</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз о 
ако ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте дома 
је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан  
е и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту 
на и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S}  
утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим  
нимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли  
издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам  
>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки 
 ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љ 
.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p>  
па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне 
довно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи  
на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n 
сли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на  
родане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота 
<p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у  
е госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пре 
билна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много  
p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, т 
воје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто с 
<p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кос 
уру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше 
p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} По 
ку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје  
имски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> < 
 онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је 
, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о ст 
а њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да 
околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p>  
уђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром 
његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео 
е није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и  
едном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз 
ца и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупн 
о Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n= 
 тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава ни 
ска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком  
осиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Нед 
м... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливој 
 прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчи 
е сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, д 
 ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звез 
 извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n= 
еколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, пр 
т пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је об 
 те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta porro tr 
споведа у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гос 
битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Дана 
ка и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у бо 
од материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког време 
цу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Бо 
а добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја с 
ма у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који 
о место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи  
то време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац 
ица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би с 
он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не м 
 кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје к 
ам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>О 
лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одај 
а господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливој 
а нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату п 
, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ пр 
 у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p> 
е љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изнен 
 обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз т 
 обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч:  
ш по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеж 
 „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих оча 
 „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени прино 
 „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} М 
егове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка 
е... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба з 
адржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам  
 пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе  
ије никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом,  
 ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад п 
е затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене са 
Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да о 
.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасн 
, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уште 
нусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро 
д пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често  
 колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомо 
рабрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово пит 
} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први ск 
ни гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унуч 
pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као 
гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни сал 
ли крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању  
аво, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пук 
 отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио,  
ина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видел 
говим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно каза 
х Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се он 
м.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к  
но непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната  
јници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност. 
епа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне 
ћ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилинд 
века, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му ј 
аест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, ка 
повест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и  
> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само 
аљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована,  
 посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p 
а док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар н 
ар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога,  
да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска в 
довина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код теб 
де заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар,  
азив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" 
и <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но 
измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и  
покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољст 
у неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним  
хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста сн 
убомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одм 
прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном жи 
х две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оц 
е, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје 
ења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публи 
нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, кој 
жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све 
/p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, са 
на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, к 
.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право 
 мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских пис 
сновицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би треб 
ш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да па 
кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта в 
ран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој к 
це од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блажен 
ским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад,  
м пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако пот 
е путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључит 
ећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам 
p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жал 
p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима ра 
е с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p> 
 <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе! 
Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој п 
 не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На за 
, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" / 
ично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!. 
тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутн 
ри начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву назд 
 тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који  
н нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У мест 
иво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њен 
 даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке с 
ретуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом ес 
 су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим ме 
своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, с 
интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам зн 
јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за о 
згледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки д 
ћу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво 
ом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</h 
х брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p>  
ознаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апс 
а год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, 
 стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир  
а ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај поса 
вало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он  
е тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, врте 
вршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту 
 се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледај 
да цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши св 
 залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, к 
иференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигу 
а, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, 
еде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p 
више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погле 
да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином 
ца нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од  
ао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити сре 
у пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у  
 Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски 
, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати 
пао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама  
ertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tert 
је ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених по 
иметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрациј 
утра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја. 
 сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да ј 
во доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом,  
е беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но пр 
 <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Мили 
осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју о 
ију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и збо 
> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке мла 
им неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног обла 
</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{ 
 има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са ови 
напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој ш 
ојала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест 
ом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све ш 
лики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, в 
.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, насл 
ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега  
е млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и п 
, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревма 
срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равн 
 шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на  
и.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> 
 ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Милив 
зи и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом  
.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу нова 
 забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радос 
 за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада би 
b n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железн 
 домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> < 
 <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју сл 
ма.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да с 
јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му  
 xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од  
ило и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска ж 
тарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиро 
 печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и гос 
ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало 
зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно 
уди, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не с 
трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима 
х зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му пр 
редена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед б 
оворећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отима 
адићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијс 
ју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој 
„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. н 
<p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Мил 
тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није н 
у, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је 
мо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су брод 
 грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна п 
не на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „ 
дружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гони 
евину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала с 
адне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше пол 
тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да 
!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>—  
о!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни  
о зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати 
овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, п 
ану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га  
 прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се  
 свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то  
<p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на у 
лучајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.< 
ио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то ви 
секуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером,  
д и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, за 
ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:< 
чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше в 
и писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих приз 
кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> < 
ећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си па 
> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано 
ама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран нова 
вног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердев 
 газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисл 
а постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, добро 
 марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема 
у им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуци 
и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче. 
а срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света 
био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале о 
ћи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се 
арбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који  
 је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господ 
 <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато  
икнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим п 
ри, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p 
иву.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике 
</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p> 
прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његов 
вани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје  
тер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и т 
, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке  
Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле з 
време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p>  
године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико ис 
ташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посма 
 <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="3 
е само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господ 
бично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је дв 
адне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се  
 на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, п 
кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво из 
ави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су с 
 трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измења 
бочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као не 
Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, 
и повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме неп 
ин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Зв 
н сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Ова 
ав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> < 
итајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази  
м речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веом 
ник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, гд 
 то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства прав 
Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста 
иновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господ 
ковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и го 
ед, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, чов 
еданпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, 
 одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства 
однели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и  
 <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен 
ки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, тер 
анпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор 
уна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веом 
ић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова 
врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила муж 
 устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p> 
несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем 
плетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и  
је ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Милив 
еп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и  
етири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени о 
у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатиће 
</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку 
 <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од св 
а!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову но 
/p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, моли 
од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештен 
p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{ 
едној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био ве 
томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице 
о је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одуше 
> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</ 
зненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Б 
абе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, млади 
а неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна д 
 а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздра 
 шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче про 
 као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све 
а на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{ 
о чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад 
да Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које  
p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак по 
д прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу соб 
од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо мест 
То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.< 
ци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старц 
а домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад 
икантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте 
а она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади мом 
 столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем,  
one unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па как 
т је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, 
.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад с 
 је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере. 
ди, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути стариј 
), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисо 
пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p 
ц троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 18 
од савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће соб 
</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све тр 
ра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се  
а је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога д 
 назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао  
је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с  
то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњ 
обро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они дана 
едаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена 
те љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић 
 час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и д 
о да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни сл 
доше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у 
елу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано о 
од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака  
десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах 
е донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и у 
нхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „п 
што пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p>  
знесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијо 
ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо 
спођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а  
и велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на 
</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> < 
етљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степ 
<p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њим 
нка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.< 
асне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини з 
еданпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису  
 код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају 
ике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комов 
је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио пр 
ај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако  
и, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде  
 к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима п 
бичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете 
У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не в 
, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде 
} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љ 
цали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једи 
 помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно  
акијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих 
сам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на < 
сто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране н 
као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је п 
/p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, сед 
огаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весе 
 момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n 
ха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио  
/p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје  
воју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолут 
 поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се ск 
је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради 
ут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јав 
<pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, по 
због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и с 
азлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са  
га дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположе 
ари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, пр 
а никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, 
подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет од 
а свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог  
вим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема  
 проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке пр 
 дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим своји 
вају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино 
ли седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начин 
д је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним о 
а журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од ку 
а, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, к 
е од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} О 
о не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи о 
ина постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет г 
рсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције 
на два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је 
његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би ве 
 великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара  
е се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дан 
чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте  
ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођ 
е за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се б 
ито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи  
16" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне  
.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им  
ина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупир 
 за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и 
и.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прош 
ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...< 
 њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За о 
а три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту,  
у није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: сп 
 да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници леков 
жати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на  
олико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је 
ентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на не 
т дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом м 
е.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са м 
ати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p 
новника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату ни 
то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка 
hapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда вла 
 плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да с 
 очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много 
 коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једно 
ошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим с 
"108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини ба 
мило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и прав 
арске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску 
е сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе  
умљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила  
ечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење,  
наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на  
је погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болни 
" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку н 
“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за 
и је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади гр 
анице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спом 
пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима,  
Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> < 
ишта.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, к 
р, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побрат 
пет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањ 
а, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер 
аху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p> 
апуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове  
оби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</ 
S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске пос 
оре прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она дво 
ад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцк 
д новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пар 
их сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Ч 
е и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, пре 
 њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели 
="chapter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Мили 
роб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше с 
 око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном  
</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p 
— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па  
зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умил 
оји је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</ 
згледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војн 
 Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> < 
 која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — сво 
амен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не саст 
уг, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опре 
нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— 
“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</ 
а врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Пр 
>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>—  
он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Друг 
знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, је 
>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано 
 „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у  
н и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, ка 
жешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, 
ачиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубом 
ихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код дру 
 сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разго 
ворити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Н 
ако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: 
ски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући с 
бијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, 
ју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика 
на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонил 
уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину  
.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметик 
би.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карта 
вима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари  
љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадал 
ридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад 
паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији  
p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после ки 
а липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници 
е онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду,  
кав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он  
парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамур 
ијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом. 
д девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари н 
Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p 
ак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он с 
ак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и  
ослужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.< 
као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је прв 
послетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из њ 
 тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једно 
зговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p 
јих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га п 
; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек б 
о, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац чов 
 чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> 
учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој 
 најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу нес 
Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој  
рећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћ 
градско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се  
ти он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред ре 
ође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје 
о дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг  
не престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридб 
сто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним 
енути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на ко 
сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ћ 
, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек о 
ће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем. 
 до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произа 
 потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно н 
вате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{ 
 једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ан 
винила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим че 
.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ преки 
итом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених к 
лица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милиц 
мишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чини 
ца, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дал 
о одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако п 
телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но н 
 главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овом 
>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сно 
а је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов су 
 у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку о 
неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као 
цино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам с 
ушевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више 
м на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели  
 свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде госп 
 је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, н 
ај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све 
би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и бога 
, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, пон 
тио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Ми 
ничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој ре 
рати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје за 
би то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда  
и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и 
тине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљ 
 је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, б 
жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то о 
 напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако 
доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p 
мајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а бог 
оба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уст 
преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом. 
нутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи сп 
печатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав 
p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна с 
и друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дак 
омајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве 
> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећ 
, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У  
ачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем 
помагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали  
душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости 
{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривц 
, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве  
 устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа 
беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој к 
{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поет 
р пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више  
с целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p> 
вом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо 
т силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га 
 живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју  
гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати сво 
о поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју 
и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се с 
а он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати ра 
убомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p>  
не чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве  
ао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактерист 
 и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, н 
о друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који 
ијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лак 
, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p> 
{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да 
а, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, 
 још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, раз 
о ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да  
>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По гл 
м, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи как 
само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после т 
о је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, 
аво очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S 
су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То  
воме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не б 
ним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и 
 почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту  
:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича  
 са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома пр 
ља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жало 
 кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а  
} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најж 
к око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, 
 једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфр 
 но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније н 
p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима ос 
џији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна леп 
а пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притисну 
то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити она 
вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исто 
це њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су в 
и расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Срб 
жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тач 
базривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколеги 
ко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном  
учаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по  
ћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама во 
ад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p> 
јуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он дав 
дње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не  
осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више  
оз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам нећ 
о сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S}  
33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме мож 
на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће 
аница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи ма 
 ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њ 
м и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде 
ам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n 
јих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она т 
арад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што. 
тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно д 
 још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не мог 
да газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p> 
едном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену дец 
 речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу  
 изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазиј 
 стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане 
послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попус 
е баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио,  
иле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излаз 
, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане из 
аборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познава 
, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затраж 
то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с м 
тишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, 
 дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а 
ра или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом 
роти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубав 
где и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Слив 
 ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у пош 
ај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p> 
жу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниц 
озволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко  
завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Да 
лазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, 
 не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије 
ра, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва 
 а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек,  
 њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> 
ивоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није н 
 рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све  
кве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу в 
а разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма  
.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је 
е сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мис 
p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, 
 радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети. 
тељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сад 
ред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetit 
 своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у  
јпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим друго 
а, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошл 
оћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори д 
 само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо 
и су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу оп 
е поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду,  
 прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се 
на огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.< 
ежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић 
ајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на о 
је скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у  
} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу  
ао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испиј 
 нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда  
ја, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, т 
је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето сна 
ругоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје  
оји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном прилико 
но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој наш 
 ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душ 
ше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у ц 
вакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска  
 не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и  
за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена де 
, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да  
знајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две 
осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, м 
а је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говора 
трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер о 
вати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, п 
д мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближуј 
ако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим в 
спише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p 
вчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа бру 
 је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У ово 
 више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте ни 
ога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мил 
ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница са 
ио је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ о 
провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћи 
вршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љу 
а уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{ 
о па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку ни 
рализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде 
е овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има по 
оју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је,  
и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни  
p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> < 
оме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ  
ебе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.< 
родице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Дан 
о за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Б 
} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитељ 
дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање 
имила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена  
д произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега с 
години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један о 
ла посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не мо 
ао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је 
лату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што нас 
т месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} 
о требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом тво 
обедити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даниц 
То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти прин 
, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају пра 
па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам з 
то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад 
цу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твој 
зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадн 
ајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе  
 Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то 
, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и вас 
ао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повеч 
се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Пет 
ти Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а д 
ележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла неку 
је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како 
смо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно 
тупи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти 
ошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачува 
испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпо 
ба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и  
послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лека 
е време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, 
ку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је 
сео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично по 
апротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим 
ас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта 
Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није. 
остао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда про 
ата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="10 
пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са  
двокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах н 
због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја с 
оме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или па 
ак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је и 
 јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће ба 
оју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у 
трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак  
д госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпу 
.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, он 
ало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p>  
ко случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога  
луцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристај 
у.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери  
већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица ј 
ије.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb  
тпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада бори 
} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није 
и се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није 
 сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам  
 њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је та 
 бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу прим 
гиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако н 
га је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзакта 
летао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Д 
а, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекут 
ахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступи 
свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано  
и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb 
убазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужник 
ост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, и 
е затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па св 
> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао н 
чи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога нас 
сом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> 
> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за 
 свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај страна 
тим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеган 
же од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и С 
љене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даљ 
ај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да  
м биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је 
} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају св 
ке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p> 
уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио 
рено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу  
" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које  
сала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, 
игде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све 
тији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у свом 
 био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног 
ју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је 
ему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто у 
анат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, з 
 Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, ј 
 главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесце 
раво од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу др 
цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то  
p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> < 
мо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и изв 
о труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам 
и и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због кој 
е; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле 
Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад 
с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих 
атић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове о 
друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, ж 
 је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно удар 
ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</ 
ивоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен 
 родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, наш 
сну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</ 
нунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, сва 
осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S}  
ује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а о 
иљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>М 
о само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морал 
лава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p>  
но, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће  
бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога  
вић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу,  
 одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који с 
и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаш 
ао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му ј 
скајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштр 
е ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...< 
 познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, 
судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се  
ад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда  
то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво има 
ли Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су 
хата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут  
 било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цел 
е, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да о 
 па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах на 
у, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас  
 што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем прес 
м штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке по 
се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и при 
} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Т 
еколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <d 
 није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Ми 
гаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше п 
моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље  
је је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост 
 као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихв 
 послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <p 
о је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забра 
играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седе 
еме овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут о 
отив, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиром 
а ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује с 
> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на  
 Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља поб 
о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рач 
огледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произ 
аче посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од  
>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div 
S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра. 
, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p 
пахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај 
у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати св 
.....„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. 
за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела гл 
дну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци лети 
, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бит 
 очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа забо 
 се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Не 
 ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како  
ке тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав в 
, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{ 
..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p 
у за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то в 
је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њ 
треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавит 
на, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, 
, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе 
 послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу,  
S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити н 
к Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његови 
ојник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>О 
> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече јо 
млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку  
хићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би в 
спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би  
но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није  
 <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје ос 
ити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о сво 
— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима  
а више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S 
аврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само п 
иша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о 
ликих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> < 
шио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имањ 
т...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она 
смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер нема 
ћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти бори 
трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, је 
пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изн 
старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао  
или, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па 
ица ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p> 
, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о 
но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој 
бе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетир 
ре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми ј 
дна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад  
би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада ни 
, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати н 
и свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украс 
да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале 
ад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну стран 
лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца 
убомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је С 
ао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним одн 
етак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, кој 
ужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто  
 је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу 
лико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим 
ољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну ка 
јка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, ко 
, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео 
у се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па  
шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју  
ати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не д 
>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас  
причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код  
во му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти 
<pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју пр 
г му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересова 
, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга  
 отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу  
ић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Ми 
S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С т 
ако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу,  
е коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, ка 
 само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прв 
весности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити стра 
се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг. 
и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није јо 
ица гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту ба 
ку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су  
а, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па  
, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да в 
да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>С 
е потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руко 
молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако  
да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, 
е жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да с 
 се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливо 
 је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао н 
човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер ј 
егдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти 
аху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према дру 
 цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених род 
е:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} Пос 
м одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> < 
угом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, кој 
ни.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би  
које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад та 
ако можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај 
, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста узди 
ле почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да 
м начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са свој 
војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> < 
ачин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што же 
 гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније  
оскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом 
олико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад 
извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учи 
њи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окру 
арта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то с 
човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би К 
је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколик 
 каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дува 
тић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић ј 
 шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да пр 
p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Сими 
</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се  
„Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часко 
 би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овак 
 наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> 
/p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога се 
га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео 
 <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p>  
оложи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније из 
шла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави г 
оравимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме ве 
е Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био  
ење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му с 
д свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је  
ви за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног пош 
 па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себич 
да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају  
скудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, ра 
а, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начи 
е.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, ов 
еома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и па 
 ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не 
ного јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу 
 могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао м 
уга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то им 
гачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер 
ког чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан чове 
 гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстари 
тиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и так 
е геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може б 
 Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола 
о би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута св 
ају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће  
p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгу 
новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџ 
 који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што с 
дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви с 
аман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим ст 
оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до први 
а овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за ови 
е учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши: 
о име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега с 
ећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румуниј 
ћа да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{ 
му мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни са 
оје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покуш 
</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим 
асно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путов 
н, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на с 
о.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се н 
 гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нис 
х се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрме 
је се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији  
о, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свог 
 оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомир 
{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не  
 крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук 
 да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друг 
знати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па ј 
ут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше  
азије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати 
и Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, к 
премила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, н 
змишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На 
ице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да  
 више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његов 
 ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушим 
није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p 
 ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да с 
т, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само  
орд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда сп 
а кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази 
ко од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди 
вости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она н 
на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, 
</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што 
тим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихва 
 разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижев 
велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те об 
крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне  
ти, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде 
заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да изд 
теље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати 
сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а 
им идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље < 
ир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разгов 
ехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мо 
се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О,  
 која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Н 
То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S 
 Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} М 
водити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна зн 
и Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затреба 
а Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његов 
, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливо 
о зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колик 
 ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих  
а је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p 
 јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати 
то му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену пр 
но оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српс 
уке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врат 
мињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, н 
чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, 
намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваки 
ца опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака 
 друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату,  
е дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику п 
и овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На з 
вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{ 
ница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да ку 
оту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромаш 
колебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким 
 прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је  
 живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих 
газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет годи 
ше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“ 
дише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за проду 
!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она в 
, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са 
сти и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је  
забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У о 
ло било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у  
е му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем к 
стају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p>  
ебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где с 
предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше зве 
/p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики ка 
 овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запитк 
е ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам 
е друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зара 
 од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њ 
тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све  
чивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари н 
 „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле 
м је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем звр 
д ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја  
 делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмрт 
о се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо ба 
>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остал 
е је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим прот 
Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, из 
“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише  
озор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору д 
ам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми с 
а осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има 
ла је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала 
тио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би би 
тео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим је 
 жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензио 
м намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе  
 је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од  
 упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" 
 на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине. 
засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да 
 причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не т 
ире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано С 
, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и 
ао да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, ш 
ј ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше  
, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љ 
сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да до 
95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} 
 размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су ве 
проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим 
 треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, в 
вим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположењ 
p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милиј 
ној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих  
и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, 
риметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према м 
 имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана. 
по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити б 
вадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ 
ју у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов 
би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо,  
ут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и 
ише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешт 
и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сал 
а, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ни 
отине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљд 
 му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког в 
о, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сад 
а се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или п 
у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесом 
љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у н 
 баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу н 
ећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очеви 
 необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма 
амо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на  
не двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје н 
его чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p 
 слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потом 
да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за креч 
тити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неум 
 прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „вре 
војим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне  
о уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p 
а нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} 
иру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> < 
> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели 
ји у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на д 
о мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Бога 
ске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико ј 
шик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> < 
и откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај п 
е још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{ 
инама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није ш 
сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напас 
о пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви 
та не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>С 
 већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за м 
сад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим св 
ито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је! 
ни и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам м 
зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше п 
 <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако располож 
„Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом ова 
 и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше 
ране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p>  
жило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занес 
 за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе,  
Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет 
а овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p> 
 сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је М 
супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недо 
да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове д 
 четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за 
>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећ 
нали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.< 
је јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S 
S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> < 
у ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> 
упи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или  
 па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је  
ковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>С 
и удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање д 
нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бу 
ије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било пр 
 тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуст 
стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву н 
је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем 
в њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да 
.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да т 
спође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да 
само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не у 
 могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов саст 
и.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири  
, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив с 
, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки 
овић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље 
 оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ов 
неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним однош 
 види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је ве 
S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добр 
старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је х 
да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но р 
стадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалет 
ли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао о 
ећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другом 
ано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири ре 
>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала 
иливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да обра 
S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p 
 испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сир 
не мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чи 
мињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на  
 n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини 
сећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни са 
 и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливој 
то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p> 
ко се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ д 
{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </ 
је никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни 
и живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одоле 
оме се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: 
 не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Н 
 сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливој 
мам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добиј 
амеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Срби 
о разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чек 
тварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и слав 
ика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно о 
станемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S}  
 првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме 
да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово 
не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним рокови 
рва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, к 
кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, п 
дговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Бога 
к, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о друго 
 не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо  
а.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетк 
{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све 
рује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, ко 
алосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој н 
p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но  
.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу за 
ах и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађал 
вета!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја  
отив свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове 
 Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па  
роштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни 
развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> < 
е једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благос 
о разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о н 
учавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је 
ила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Милив 
аш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир 
од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем п 
е отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао  
хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да т 
 па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде п 
уле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за 
т твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је п 
 је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазни 
ме и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p 
то га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може 
ио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} Т 
и посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике 
 њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређ 
кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у 
 има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{ 
а што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим пре 
га пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p>  
оримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжа 
и нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесде 
Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверс 
ајновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на 
 о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капитали 
о урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па  
 позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред о 
ујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држ 
 докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању  
мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима 
 против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне  
дети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из 
ојим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се  
 <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на 
ка Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један ти 
а Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опази 
 моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са  
стану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно 
очи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам т 
меном тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па  
 је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од с 
љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се М 
раства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо с 
е и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S 
стајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" />  
, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је јед 
коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога д 
пут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гра 
 ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој;  
реко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће с 
због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>С 
гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацуј 
ивоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он  
у, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“  
ши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам 
све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж,  
/p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и на 
уди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има 
да нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек 
вори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатић 
 то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ ова 
ћала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетк 
 већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на  
ного интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин и 
„Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младож 
ји је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још би 
једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поно 
тиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све сврша 
 „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присаједине 
наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца. 
је тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих  
ту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину с 
апита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик с 
кве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у т 
момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, 
естано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојак 
 баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати 
 чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{ 
} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што м 
 то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побиј 
 то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је  
а браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи  
искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пр 
а једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије  
шу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај зад 
ређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је  
} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бе 
чио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p 
идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb  
о, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који ј 
 јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Д 
 што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да 
рема родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S}  
ама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје 
им одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех  
на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>М 
ивоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љу 
старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је ве 
 Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Об 
а децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у и 
приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место свако 
познатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} 
ивоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И п 
ав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> < 
челнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“  
ета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна ча 
p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S}  
те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако чес 
S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о  
ва, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај 
от, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао  
о сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадо 
да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стај 
воји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски леше 
p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је са 
/> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше  
м нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако  
ити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са  
ламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неиско 
словица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад 
тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађи 
аче по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Е 
е крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га нем 
е на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицин 
исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Б 
ом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић с 
ти се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом 
<p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне с 
а зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отв 
а, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио сп 
дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди,  
„Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за с 
твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Д 
зимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлина 
мо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што с 
т.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питају 
егод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S}  
а.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</ 
х.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> < 
вима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз  
њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде  
нице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Доса 
ђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећ 
 учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пром 
овићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разнов 
одитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испро 
о ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу. 
више јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино 
Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој кар 
лутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој 
се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ п 
..“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од  
огатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно 
, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпо 
бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одба 
 лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично 
ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не па 
то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицал 
ни ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве прија 
као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У и 
окицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на вр 
едељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, 
да још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спо 
а помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово б 
 уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује 
х мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељк 
одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још  
вије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размиру 
, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, 
са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у  
и, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богати 
ло је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигл 
едини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која по 
 девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58 
споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина  
ече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, по 
, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S 
 то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница 
а су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треб 
 да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница 
у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле 
а се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била  
ас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песник 
3" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се  
е сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка? 
ицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи при 
иливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одва 
елекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, п 
<p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p>  
кала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је б 
ум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S 
о се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су  
 и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p>  
апа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања п 
незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље  
, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, ка 
ембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише 
0 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту с 
 потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио 
стур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана з 
ућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, роди 
к у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, ка 
ховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси 
p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја 
војеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у  
динити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубоми 
ио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за 
а: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p 
опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима  
</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“. 
/p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, врат 
речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно 
ридавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и  
 је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. го 
била депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло,  
дошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша  
Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пи 
у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 
, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окрену 
ма није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је неприја 
ве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од п 
<p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p 
ј пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност. 
<p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, 
рај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао 
е он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко. 
 не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена  
стављена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек мо 
ешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је пр 
, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутр 
 „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор М 
>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише  
, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелаз 
 писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком пи 
ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не пома 
књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је,  
ик лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.< 
 „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од 
ре, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског нема 
 кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је к 
писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и  
 Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој 
 кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељ 
анства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p 
 „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих  
 и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пре 
а другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске г 
 онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се 
ку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра 
а се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, су 
 година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у  
ја данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима  
ирско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} О 
то је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свак 
подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угл 
боје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе  
, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему с 
а тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их к 
 са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а  
има љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter"  
911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у св 
деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је н 
ило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли чове 
ена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љуба 
цу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи по 
ста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децо 
 земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје  
м.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па 
>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је  
— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грањ 
ће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чуј 
јатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са ист 
/p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољн 
амером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе виш 
 по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко 
Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њо 
свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, 
за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Нев 
 с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Дан 
</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерал 
ни врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао 
 „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла д 
 који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назо 
а децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...< 
беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала ј 
ала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Ње 
јаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати  
адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахат 
крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само он 
жо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос. 
 неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{ 
а, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ р 
ивота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи т 
енимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она с 
<p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје  
Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, ду 
На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепрод 
то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном  
опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувал 
ња?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана р 
једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, ко 
оре да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сиг 
 „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да 
у реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родит 
оје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна  
> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разум 
авам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја в 
> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ 
.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке 
же и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућнос 
а догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заје 
 тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часо 
дом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лам 
>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сес 
ем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то ве 
цом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како  
има, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу пон 
очитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно пра 
и.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као  
/p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим р 
“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода 
 <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „ 
света!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да 
</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише  
> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} Т 
моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче  
њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја н 
т са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су би 
53" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гос 
а није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="1 
оже да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш т 
 трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, нећ 
{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбољ 
енунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да 
ји.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела,  
 <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Пе 
е.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас 
— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољ 
 ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад 
а ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије 
<p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о 
утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђив 
ај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непре 
, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје пре 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p 
, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно мес 
ије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, 
ретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до  
“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливо 
 овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу суз 
ли тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишл 
 падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах 
 чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најно 
дно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је 
 убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за тргов 
лазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретн 
ље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је 
али на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани поз 
 ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задов 
истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћ 
му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још  
огатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса  
ома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, н 
 „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љу 
 домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих < 
се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p 
м смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја в 
је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а дока 
сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, д 
pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на  
> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.< 
ко то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајава 
ојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) 
ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо  
 је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, гос 
смо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S 
што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Ми 
а кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Ово 
, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане 
не над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и  
 тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многи 
ли је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, 
 џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам мога 
ирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не мо 
м писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад нас 
кренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цеп 
ћи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, д 
ћем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физионом 
<p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница во 
ао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загр 
 неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само  
острадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} О 
 то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њо 
осматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису 
амо се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одла 
у забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био 
ша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осује 
.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је  
тиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда  
, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p 
ла сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена нап 
не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што  
 је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ћ 
.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рек 
 бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да 
вника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Шт 
ви га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задрк 
е и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу 
оменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити 
годити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колик 
рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам с 
а свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> < 
.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на  
ивоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „п 
се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије 
 <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Мил 
лед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се го 
г певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била н 
мо толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа го 
 за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни М 
ди неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се 
ини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом кос 
х, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p> 
е унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкињ 
овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима,  
Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје же 
воје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ов 
, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем све 
Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и  
тежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су  
вог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га  
њено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се м 
ће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где,  
ти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки по 
.. све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђе 
p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>М 
Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> 
ивоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са 
ованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згаз 
евој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се  
аљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он л 
ан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихо 
/p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ не 
а истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, наро 
е препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту  
{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <mileston 
де, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда  
зјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са  
</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад  
љковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она нај 
милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Дан 
ена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и о 
о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о  
аширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> 
и није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце матер 
 туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељ 
и.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису позна 
Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког д 
су пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска бл 
 је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благос 
 настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима споји 
н чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> 
врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је са 
бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико  
сет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</ 
нао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о вел 
 ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих у 
мљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин жив 
</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни дру 
хнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућ 
едним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће  
рсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно ви 
ција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш ле 
огат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, шт 
ше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак,  
ају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умни 
згледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад жен 
 Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детет 
пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу шко 
ораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се 
> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p 
реди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вред 
од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо  
 но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она же 
 за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљишт 
омире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се  
ј пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ реч 
 од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и  
 интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаств 
" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно 
вори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div typ 
 трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенс 
 два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њи 
Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумч 
а, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређан 
а мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао ка 
ак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, оп 
уће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали К 
<milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у  
е сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово  
 царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зов 
улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје по 
гове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо  
 у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељко 
 ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш,  
на их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p>  
 у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S}  
“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S}  
на у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отум 
у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет да 
ове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачко 
 били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свем 
сно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p 
куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум,  
м.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њи 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у 
о икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште каза 
 му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не д 
града, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, 
 за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповеди 
стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „ 
иде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљ 
ни имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави,  
 Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово суви 
л’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Није 
ке, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а така 
</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа 
сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одгов 
 домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описиват 
а уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац 
ричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом 
на другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну саха 
цаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора 
 пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у  
и су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећ 
</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на кој 
 као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, и 
„дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S}  
кици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" 
, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово др 
или.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за кој 
наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове 
вно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патничк 
аничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем наст 
а и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не  
ечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отвор 
 толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са дец 
 што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је биста 
о у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породичн 
ни Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прили 
аробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p 
ени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у ст 
смеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S 
е сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други на 
о је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „ 
ј, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву. 
нога девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже 
окица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где  
вени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију,  
, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером ов 
а на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb  
њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, 
оњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарци 
ог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p> 
рата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су 
родичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпо 
а продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Беогр 
оже претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жало 
ањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>С 
а одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео по 
, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" / 
ено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако м 
х кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, д 
бљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> 
 која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћ 
о затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зим 
кружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> < 
у прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они  
љковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране 
ше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} 
 се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркави 
Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је мини 
 експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско му 
тано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се с 
 <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли  
, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета б 
ако тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, к 
 од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укре 
ичина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељ 
главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не мож 
ој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.< 
ави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, кој 
ли сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Кост 
ово засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и о 
S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму С 
и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Н 
ли покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше  
двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели  
е нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пра 
а дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом ср 
м младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим д 
сматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>—  
азмештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности. 
ду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад 
одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ст 
подски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фанта 
 година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </ 
"11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворан 
и, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено 
стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те  
/> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би  
че по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонил 
цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибах 
уку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отвори 
ром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чуту 
од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све пр 
уди разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....< 
 на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина. 
о очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p 
ојска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војск 
е, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико има 
е.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредме 
е знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</ 
 овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића н 
ризнат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије у 
о са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрозни 
b n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: 
и сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминон 
 разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само м 
само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични ра 
Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету 
ило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</ 
<p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> < 
ако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет 
је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник  
ла, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици  
је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину 
овима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње,  
љена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдес 
ићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њ 
Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што  
д мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке  
 је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обве 
сет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком,  
лих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда 
и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати 
ницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и  
усур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био дес 
едаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланх 
им браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и  
рао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да п 
убре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би по 
 не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни с 
н се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Б 
а њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпо 
пу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са св 
 Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још  
подар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с л 
би врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p> 
ада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и  
ом оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен 
у горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари  
ис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се  
а је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} 
е погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила о 
це“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу  
ађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе 
ечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени изв 
изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му 
у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, т 
 за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у 
вари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам 
овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати тв 
и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазн 
ић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметн 
лица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, 
ла жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева ма 
сипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје б 
 сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n 
 са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која с 
ки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје вели 
а Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле,  
ете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика  
анем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су  
ве оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад ус 
њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још 
онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мо 
ташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скр 
, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам 
ња Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она  
!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља иза 
окицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељк 
едњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија 
>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Ми 
и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S}  
је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, 
з дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином 
а не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслуга 
 одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју  
епомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало  
повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S}  
е тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да буд 
е рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да 
ити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S}  
ао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у живот 
 због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још 
тпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиц 
 рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} 
 сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На пону 
еће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, 
и.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом су 
p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она и 
 и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој по 
сеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била пра 
 с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде,  
 постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведр 
ш добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени ј 
римство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде  
ва.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у с 
 уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да  
пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових 
вићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље м 
ђе.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило  
.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код  
Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и н 
 за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са сво 
је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</ 
бомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико не 
мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „по 
ане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близи 
тити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 
.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило 
>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређ 
о, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав по 
 које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће 
p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{ 
ечима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је то 
су, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем в 
шима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног шт 
 граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисан 
убомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зов 
дна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је г 
Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, 
ом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као до 
то Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да  
положен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у све 
анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима 
о Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доб 
у је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје о 
казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу л 
ло више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван с 
јатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици  
твор, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви екс 
на лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарал 
чем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је суд 
 томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу свој 
сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради 
оје су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> з 
 пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у са 
ромко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; 
ека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</ 
нда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па  
нуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код 
чинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу з 
а.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз М 
, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет 
аник, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу стра 
 сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши сам 
ољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При после 
јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор 
 платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, 
адио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, 
ј, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p 
 је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова 
Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љу 
ужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра  
 њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани,  
 је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стот 
 баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук. 
аље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла,  
 а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џеп 
ћи му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му,  
под главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сирома 
 одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родит 
пети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог ње 
<p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада  
сприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да из 
 људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали и 
н је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискре 
оје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и ин 
је милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p 
ње подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливој 
ди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету 
м који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није виш 
већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.< 
ара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многа 
разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за с 
дмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“  
p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други т 
чно само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви с 
 су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до 
едног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места по 
</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је м 
имају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није 
ај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која ти 
ве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У том 
ржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n 
заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били  
рва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће  
доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говори 
упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Нед 
побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да зал 
оја је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде,  
ју бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског  
које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, ниса 
повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богат 
бама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега име 
ме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва позн 
ој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж не 
 би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Неде 
ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тад 
великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења  
н, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је кап 
 држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина стра 
 писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне 
 место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, 
n>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{ 
вечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> 
 њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног  
а Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, о 
..</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливо 
ави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала. 
ра, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љуб 
ућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрве 
.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и според 
 то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантуј 
 поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју с 
ћ се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те напи 
кој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само 
воју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из  
 и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше  
блике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а т 
озицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слоб 
за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница 
ка неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести г 
 ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, 
 јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смр 
а, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигу 
вога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог з 
 он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— 
 није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ства 
на мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и  
ливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливо 
 пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, 
о из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, н 
 се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми 
p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима 
ао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на руча 
е водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво заку 
тичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „мн 
ветлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је мо 
а“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше з 
е одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме 
има, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Рукова 
то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљ 
рвина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам 
м најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није 
 којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „д 
ник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, д 
или доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на друго 
прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим 
се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница  
дно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пре 
толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад  
пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у 
у, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но  
намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било 
у.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске с 
, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> 
та.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље 
дна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна  
1" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по р 
S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чу 
гатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb 
ца су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе о 
блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лев 
ли за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељков 
те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости 
ет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилости 
вим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то  
ом и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног при 
 госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателит 
је, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, к 
ила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар  
ти трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једн 
овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоч 
своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда  
 „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не с 
то било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о данич 
тају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне 
 дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи  
 опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оже 
ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{ 
, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, даб 
аво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради дец 
аје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, м 
уди.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим  
кином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмањ 
еображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није б 
сплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје  
говачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, 
 беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.< 
и сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, кој 
поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен 
<p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друш 
 овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе  
држа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа  
о за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом бир 
е у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, глас 
"149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок  
 „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новц 
бро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицова 
Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе в 
 изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним 
им и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на  
реко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p>  
Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланц 
олико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до  
 слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да  
ћи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quo 
аје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније,  
кидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно н 
ајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску мас 
тно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила 
ом писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити 
зила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела  
о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби  
е опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, при 
ар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, веза 
подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је њег 
{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Б 
 претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни нај 
рзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и 
и комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка 
 хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику 
овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Он 
, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml 
узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а 
 па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који г 
{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава,  
добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас 
ре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је  
оји га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посл 
 <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> < 
оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење 
о похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Да 
> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи,  
г ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што с 
ну?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступ 
 дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развес 
на пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то М 
>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба 
л’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на је 
 једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богати 
баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео пош 
само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољ 
морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвал 
јом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину фор 
S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која  
ересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице  
постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматр 
рну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и 
т.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбољ 
 је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини ве 
тупио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</ 
иливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији ком 
 баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао об 
ле једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да  
опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> 
аше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пре 
ас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој ку 
 <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да  
хињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахат 
 професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је она 
а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, 
још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она ц 
, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толик 
.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила 
не по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јас 
д је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>До 
роби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велик 
S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим  
ва, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стеван 
би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему ј 
прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да 
е.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице 
, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је  
рај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки ра 
 са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отим 
ете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Д 
 се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује,  
вди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лич 
гњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара  
Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас,  
укун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каван 
> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, 
вему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задр 
о онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви по 
још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићем 
м комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било п 
ким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама,  
разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Ко 
урно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у стран 
њем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој  
овеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне ул 
ило.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, п 
Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p 
 бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p 
ему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изн 
ло је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојиц 
рбија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помог 
ам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало  
има.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај  
станак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га  
е,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар 
о сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напра 
и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер 
то то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро  
 онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас пита 
ако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, 
 на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу 
авив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, изво 
зумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена 
е, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, д 
иностима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више  
е ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{ 
тећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он б 
Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса вазду 
 а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S}  
аницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се 
 баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.< 
 би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом  
њу слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела 
столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни 
 ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, п 
аздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро ва 
жемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним ст 
нда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајност 
ликим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но 
справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раниј 
де се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим к 
у осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било н 
и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, 
 од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће  
празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, 
 није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоћ 
<pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин п 
толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагд 
све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по  
овничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још 
рикаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта д 
м, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Д 
а глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје 
а познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста дови 
ознајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нис 
реваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју  
...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот ч 
ивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући 
ом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад 
пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p> 
 па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S}  
 жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској 
ени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мат 
тоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n=" 
их језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај п 
 Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што 
атић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била  
асовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетк 
е.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица  
отој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, ч 
<p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица оп 
 са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!.... 
аши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискре 
ви су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. 
аву на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти  
у му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p 
ивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то  
ин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказал 
животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас н 
аган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупља 
ите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> < 
то овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је 
коловић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић  
а, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са в 
 то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} П 
е погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем  
ик, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, гд 
“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p>  
 на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам,  
ење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена 
због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, н 
ковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пут 
њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да 
летка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не мож 
оваћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели к 
броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и бл 
 тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву 
а иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је 
чких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богати 
де, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде спомен 
и.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практ 
ак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у п 
енин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену јо 
тар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће јо 
 и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога 
адић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богат 
им особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на  
их парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти  
а их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по каф 
 Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, кој 
.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104"  
је већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвије 
е.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио ова 
в појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p 
у, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у мес 
аједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на р 
ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зн 
т неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адв 
оста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> < 
 помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим нази 
је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све је 
прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља а 
/p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба  
, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић  
емену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> 
Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога  
 до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и о 
али момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла 
ања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво,  
ати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо  
 очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где  
внатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контрол 
а цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људ 
ачелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте,  
вити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животни 
ло, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но к 
народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далек 
ена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је парали 
узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и дава 
ри групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин,  
 били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и ста 
ки салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћ 
ело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладин 
 <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и  
ерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру пр 
Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те 
аже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S}  
и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се з 
че, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Т 
{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам 
није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео 
<p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S 
{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</ 
/p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да н 
лавна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па  
а како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чо 
шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је т 
рма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одр 
> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, к 
комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелни 
где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици трепер 
д шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по  
 ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руков 
човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну  
е би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годи 
 да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погл 
су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на  
с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим ис 
познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере  
за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, 
домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива  
стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је  
м је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У проч 
истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Н 
алон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечера 
сле саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као шт 
<p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије. 
тпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, н 
ковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, п 
јим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онд 
 полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не  
ти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је им 
p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубо 
вељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он мно 
ад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" 
залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића виде 
и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p 
м гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пил 
дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куц 
сту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од 
рана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобични 
ласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ реч 
чима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову з 
де свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он 
 да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> < 
 био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић 
p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па к 
к испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још  
а знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n=" 
распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да о 
јим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец 
уштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала 
лавуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра 
 на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спаса 
е ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти  
а је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољ 
а сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и р 
е, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> < 
 љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и век 
"43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од 
тво са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била кувар 
="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило  
ије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} М 
ео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, је 
ије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове сад 
ез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата ко 
 вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен про 
рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком ел 
тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толи 
легну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Дво 
решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се диви 
се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која с 
о и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто с 
е да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати  
њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега,  
тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} 
 долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко пош 
апитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>На 
све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за  
, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује. 
 животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики т 
 да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушава 
ашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у  
цу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да  
еће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па к 
о што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} 
 одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона 
 извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове ми 
 реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бит 
 па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збо 
љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушк 
Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мисли 
осећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзну 
тари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, 
зне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће да 
та радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није 
ни, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су  
кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се  
и жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прили 
 није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад јо 
не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ п 
у по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби 
ом, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако ка 
ораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по кава 
Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двој 
че Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, д 
Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на 
ва, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неу 
и дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не ва 
и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу 
говарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове ж 
 свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома призн 
, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно пр 
се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу,  
Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.< 
рак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен 
же се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на  
еома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</ 
е улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови 
алан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је  
показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућ 
ница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари п 
а својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За ма 
данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем 
нда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић кр 
, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер 
дговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p 
ихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом,  
н долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и 
стиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бад 
о когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово род 
о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, изме 
ели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, 
 како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна време 
произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њ 
дмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевањ 
 по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авл 
вом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врст 
асебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па шт 
еду, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао чит 
раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса з 
а Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер ј 
то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше не 
ети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жар 
 прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је ис 
ог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</ 
и у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обуч 
 па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и с 
о овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу к 
 и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, 
бав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он с 
трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први,  
бих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим,  
јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а С 
и и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на пос 
је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p> 
 о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Неде 
урни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и он 
се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбије 
на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, 
га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> 
<p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две доб 
} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине  
не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и об 
Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због 
нда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у сво 
</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да 
 нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не  
и је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћ 
, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несре 
канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p>  
ото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће  
 пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре мара 
вест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Ста 
х је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb  
</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се 
чунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p>  
је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гро 
шћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према роди 
е боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви о 
</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше  
оји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни  
е што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одеве 
 месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен вел 
Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима  
на уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при п 
екнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места уста 
онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" / 
е, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривен 
pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и  
ома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговар 
осматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћ 
<p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш 
над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше 
а.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз о 
ор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се 
, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} 
кат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је ка 
у, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак,  
лагодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родб 
вао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државн 
чно споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасви 
кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она  
је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрош 
 заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту рук 
 никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p> 
 као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>О 
, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи по 
оја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на ср 
ци, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови пр 
дици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде  
 то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле 
 има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те ред 
лост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења п 
 породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толи 
} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не  
 Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Краг 
 само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Града 
бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се ба 
ругом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На с 
је:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочк 
ељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењ 
62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се 
јања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и та 
бјашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, 
ца имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професо 
а на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље ј 
амет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од оч 
слом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замол 
у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш б 
дило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни мл 
 да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Дан 
, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који с 
сторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> < 
лате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у сп 
 /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког врем 
редњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса п 
а вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком наме 
.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њихов 
омогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочи 
ује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти 
ка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он доб 
д стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интере 
а на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој  
радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Мил 
 ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га 
</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело посл 
аница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим слу 
 вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да  
т онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи јо 
хиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне  
и бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужев 
и опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле 
а побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Ста 
 понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} И 
<p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане п 
ама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p 
твом својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p> 
е само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретк 
о као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p> 
је дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискрет 
мор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непозна 
о приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи 
ране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како  
није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио,  
а да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, 
>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г 
ина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, 
ослове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У под 
ата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кос 
, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, д 
 оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад зас 
стио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p>  
 погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад 
Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb  
 време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у вр 
момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати г 
атко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде  
ко отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у исти 
} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједн 
ед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра 
 и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „П 
 ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па је 
> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> 
ог времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његово 
сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и д 
договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахн 
 <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S 
рестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Еп 
вићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бес 
вала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића 
пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом 
разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а к 
фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чу 
Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви  
 никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа. 
гли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, им 
иоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и рак 
рећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продуже 
ла, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сиро 
 као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, ко 
као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава  
 начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и 
а премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер  
да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старос 
и, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, к 
ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, п 
.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић 
 њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека с 
ени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева при 
кице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новост 
ало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ра 
Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се са 
.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод 
ријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци 
бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да 
 се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде  
шљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Мил 
о види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чи 
досављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и  
то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање ка 
Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је т 
да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је 
 драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, 
а невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Мили 
ствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се до 
ећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак н 
т не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе слож 
на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвор 
свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> mate 
S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час  
 неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за  
к Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола т 
к.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизи 
укавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао п 
 још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљи 
 се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји,  
 ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда је 
е начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча 
јене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p> 
има кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрт 
но, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с  
ше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је  
е?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опе 
учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</ 
асвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време 
 у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на 
е своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате  
 обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</ 
ти!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се  
атече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сок 
о сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни  
а је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако  
транац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући 
љени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи. 
?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим 
 се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Жи 
уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развој 
м сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово  
ад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми 
/p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци,  
е хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или 
езриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врст 
дмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза  
д последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Нич 
 је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију пр 
моћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису п 
и срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, б 
, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била 
 пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали 
себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није бил 
во треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске 
за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>И 
каквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта  
но сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> < 
вако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> < 
ом својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока. 
тарешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима дан 
баву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад 
но већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико н 
а позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити распо 
.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је з 
“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као род 
ље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као 
атим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да по 
 са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се,  
> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</ 
или сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло 
да за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Милив 
д сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за т 
ори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна ом 
 Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах  
одитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, н 
 којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе 
е људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, 
одине, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћи 
алира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у н 
 па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће нач 
буђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S 
ву груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за њего 
о.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освет 
p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је  
још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но п 
пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само јед 
потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а  
чног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијо 
о; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код  
а уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расп 
отињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем  
а друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> 
ву.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да пов 
мо један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p 
} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то зб 
уо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих з 
а пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други п 
 баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веом 
родаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ов 
 на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се 
дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће д 
Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еу 
овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: о 
 пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да п 
, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи испл 
 поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отпл 
е то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши. 
згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће ради 
било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити  
, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Н 
 но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погле 
чне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди при 
ито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура  
е, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, гд 
 би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Ова 
>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од  
 по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цига 
адивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како са 
ше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопи 
о, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови о 
оји лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно врем 
крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојиш 
о бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва  
а све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина з 
т тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена 
, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Д 
 двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички пови 
p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет  
етање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су  
ови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p 
ажио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дослов 
одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.< 
старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот 
тку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ П 
е му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не  
олико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој 
ји је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, ве 
 куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје са 
S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо,  
 грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при п 
акве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</ 
е већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости 
ај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на она 
е, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за 
х дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по т 
 сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова ј 
, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачун 
ако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају  
нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у 
дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико р 
ашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер о 
на је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Нед 
бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> < 
рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак в 
из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску 
авам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за ов 
дне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није 
.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он т 
 учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишоб 
ран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по у 
спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила ј 
ар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматр 
.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, к 
 ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само је 
 му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види 
папу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо и 
>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“ 
 тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, д 
уша гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што  
ечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпит 
чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експеримена 
и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искреност 
<p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а м 
анствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања 
p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и ниј 
се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, поји 
отице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља 
 У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који ј 
а и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p 
ро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате с 
e="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body>  
 другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде 
о широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" / 
</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а 
ве пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло че 
ајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако с 
вим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо обра 
 чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љ 
цију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободн 
неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост 
з њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но д 
ић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n= 
ливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разн 
ома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића бар 
 му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него 
плетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни 
о звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дет 
 <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли,  
{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши п 
ије идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов и 
ивојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, с 
моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплета 
огатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на  
ли ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, ве 
а је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од 
а против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, п 
послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одав 
у је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потп 
иновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су  
ду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> 
p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ од 
вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега,  
 и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, 
нац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешт 
едно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда 
боја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невес 
/p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</ 
амо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше гл 
Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најл 
а га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба пон 
p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p 
се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана дру 
ије оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојан 
Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напред 
дморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се 
> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, п 
 а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} 
</foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико  
ени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S}  
 они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама с 
о другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак  
греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим з 
 Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и 
ај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити,  
, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равноте 
ом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрва 
а ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да вер 
она отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p>  
 један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на гл 
 десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пру 
очекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брил 
 отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина  
 стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро у 
.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју  
.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћу 
гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова д 
продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио 
роле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па  
 се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се 
и човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело  
а већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето ци 
т.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроно 
успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав 
животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад  
ави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до ми 
Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и по 
а гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због  
љер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубо 
 данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, из 
и: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па њ 
— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Дани 
инама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слаг 
а његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уд 
е сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по 
бом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам 
начило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n= 
е; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, п 
 њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена 
 од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше  
 свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачк 
њижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман 
о лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним к 
о ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливој 
вољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради о 
преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила м 
неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам 
 жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово св 
далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагал 
</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле 
ање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући на 
и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је и 
било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} З 
 споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Бог 
говарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било г 
одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено д 
г друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је им 
 спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шесна 
ињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.< 
а, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара 
.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p>  
="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, и 
 Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да с 
атила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што ј 
 а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.< 
ог тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста  
>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Д 
агрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет 
не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га  
м стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најте 
цније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово мест 
господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује 
требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати к 
о, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му  
о она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и  
раховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p 
настом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се не 
овчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, т 
коб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а  
 све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би ч 
 свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна н 
на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, за 
омогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од при 
е и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита 
 оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је з 
даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко узд 
рави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви с 
 је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтел 
д је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кућ 
о тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг х 
м љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесе 
ана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и на 
</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмла 
оје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше к 
Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе у 
 покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити ка 
њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напре 
о на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни 
 ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер 
 ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећал 
, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањуј 
о срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио  
 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на ст 
убио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који г 
.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселост 
ј Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија  
ад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осиг 
 <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал 
карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.< 
 пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељко 
е се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p> 
ас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била 
енуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 18 
 гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка 
вам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и 
е била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је ме 
тења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је  
в, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом ње 
дељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и  
 само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Ск 
дао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не т 
а!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији 
ка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у  
 на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела 
 жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Мили 
 носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омал 
аде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.< 
 Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер 
ваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани  
 право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даниц 
тић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{ 
S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпу 
аном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Он 
па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хте 
и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Гос 
и дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како  
 и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајст 
ачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у с 
ћином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а  
 свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> < 
ко ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, 
ађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у п 
 сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су з 
жње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мир 
па, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо С 
ави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је  
} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то 
 страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промиш 
ије се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било в 
и твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити кол 
еорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио 
Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једно 
ло му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спрем 
жури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлу 
привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњ 
 накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а н 
а томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} 
S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то с 
То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} 
заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње 
случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву по 
и чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу  
ма Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и  
p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ак 
случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога реш 
жесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос  
 били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, 
м и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пу 
говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>Н 
са му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на 
еликом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p>  
их и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на ис 
ста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} С 
e> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која ј 
реперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се д 
те, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би с 
.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па по 
о то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да одне 
евојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пр 
{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најм 
екој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој  
о тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="1 
а се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се п 
би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> < 
нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић 
 осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31 
.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није б 
 док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара 
ечи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме 
 би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гост 
еваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који  
 моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображен 
па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излаз 
си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, ш 
н на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро о 
 би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би  
е руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може про 
 <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједна 
о са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад  
 n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно ос 
ахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаи 
алази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина  
мире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо мој 
ље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила  
а и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и  
стојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо дан 
 кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није дос 
 престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то бу 
ома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству. 
начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж сви 
имично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре  
еђу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница р 
јчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако пору 
а он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда 
треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даниц 
а Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута,  
Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ак 
!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће  
верава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квари 
Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта ве 
, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу  
 агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић чес 
да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а  
е, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Кос 
ош у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули бора 
авља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и  
од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њен 
то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па об 
>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала  
/p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине н 
нас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи,  
не, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо прот 
најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за мо 
.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја д 
чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за са 
 послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувен 
а били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало ту 
ко доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво  
пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „бла 
аш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, п 
 тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и к 
{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим дру 
жењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица жи 
и доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> < 
се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Да 
говорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао 
ав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.< 
 за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} К 
прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но  
знавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала по 
НИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГР 
ске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савеснос 
амо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Бог 
увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена о 
сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је вео 
S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се д 
ног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само 
> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p> 
, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} 
но.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које 
ам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома бур 
ве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на к 
 њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је  
S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да гот 
ше, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот ни 
е, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборав 
 којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе,  
званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене неш 
нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге  
..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо ово 
ању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на  
дела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим пра 
нутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључе 
ју робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сир 
н општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је 
 господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је  
hapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку  
гатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Б 
о са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Дани 
ом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних  
неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, п 
 по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по руч 
 опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она н 
ремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при ула 
о од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки п 
Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута 
...{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносит 
="chapter" xml:id="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић сваг 
 своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да с 
лагословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед тргова 
ати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако  
гичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} 
ајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} 
а чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</ 
а Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105"  
омично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке 
добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Не 
ачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се раз 
>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љуба 
о велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћ 
ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да бу 
/p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до С 
ем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као 
е,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да сас 
газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, л 
зда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дуп 
} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, суде 
, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба 
хватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>—  
 надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто  
ланета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје  
ећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но  
, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, и 
дну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</ 
је кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но са 
p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и о 
Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после под 
 од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба ј 
 гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си 
резати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p>  
 имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p>  
и били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог 
х људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочињ 
ак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p> 
ле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе е 
вих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према то 
gn xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се ш 
<pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти забо 
ише она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна ду 
опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиро 
рговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне ј 
S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запуша 
раму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћиц 
инско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и 
 Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарск 
 ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори ј 
а чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте 
је комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има  
срећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{ 
 зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у  
="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а п 
аше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се  
ужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремал 
по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, и 
ту од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из  
 сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго 
ан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиме 
нити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој от 
јка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу 
е ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си  
оша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад цр 
ода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се к 
омаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врат 
м, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала ов 
 је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из  
е било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти ма 
ао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.< 
 <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних љ 
мах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кос 
преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, ка 
т година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешт 
аку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек глед 
повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло 
ко не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, ш 
своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p> 
о против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског п 
сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева 
ц као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Бо 
афларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака д 
оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ 
е!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S}  
а и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти мен 
ће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се 
шко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба с 
 се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца и 
аједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Мил 
/> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљ 
ешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се  
винама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се 
асвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта,  
луге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књ 
е, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим 
аквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљ 
едиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на 
p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!. 
...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним кап 
ађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом д 
рво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да  
 невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p 
о за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер с 
Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ћ 
 даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У врем 
ко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</ 
затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово оп 
 кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упо 
притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Нед 
се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Же 
 да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида с 
чићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје им 
гне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да 
 од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p>  
ашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из заг 
апитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насм 
оведају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот т 
 може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не нала 
данпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још  
 у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила 
де се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је стр 
м.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ 
се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је 
 је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да 
шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у неч 
то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема 
а је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S}  
ом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зов 
 својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао 
е да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, 
 начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, д 
душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање  
ам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, усл 
 осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пр 
ека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га 
е хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо з 
p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је,  
отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друш 
престано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако в 
ебало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусре 
 шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њ 
човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан 
је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће  
нију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писа 
д продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p 
 виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се вео 
г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но  
и Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живо 
угара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока бо 
им киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„ 
а уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично  
е мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад 
у књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, 
ије никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова 
ј борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног м 
есет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суково 
већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак 
ће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да 
Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку груп 
обија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p> 
 се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Перси 
опоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му с 
а, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</ 
отинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се н 
јатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 кр 
тан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је ки 
 <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута  
хотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти м 
.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, 
<p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а чове 
>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув  
Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не д 
вца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам м 
.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливој 
зраз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да ов 
адање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је  
ивоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p>  
ару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра 
 сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по вазд 
ко неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до 
>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада ј 
/p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбар 
лу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је не 
шли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три 
ницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џ 
Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, проду 
 само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, ко 
а!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет г 
 је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад  
о никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, но 
оређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњ 
 <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су о 
гледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста 
ци чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке оби 
 кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је ов 
> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има д 
p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница 
зимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> з 
сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека 
, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим  
есдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур 
 тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тра 
омирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су 
пуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а 
аја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бу 
ело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „ 
 чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање пос 
 који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладн 
е неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и пр 
какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.< 
о се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај госпо 
Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њ 
ица има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та т 
ити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаш 
p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и н 
јева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са ови 
риликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.< 
>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p> 
 она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштв 
ма толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа 
 се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је 
г у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а сти 
огледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не по 
матрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елеган 
е проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир с 
 сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потре 
мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душ 
кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису по 
им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне в 
простио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</ 
о прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затвори 
} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S}  
дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеш 
 кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и 
о разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција  
овор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и  
, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао  
пио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и л 
ривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасви 
ивоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју р 
 назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена 
ло, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непри 
што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије под 
b n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато води 
 прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да ј 
нина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стре 
вио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све по 
на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стиг 
 је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Данич 
 Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба 
цири, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима 
предују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="2 
ака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца  
према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на  
дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не 
ма <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим! 
 Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и а 
дужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свег 
о зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за 
ма потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било јо 
<p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим вес 
 <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве чети 
звишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију с 
љковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад  
и.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но т 
змеђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне о 
најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена прил 
} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месе 
 <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе 
 жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек на 
небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости в 
ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без р 
ти, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отић 
 иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђ 
ви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је  
b n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи. 
х српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот 
ију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће 
заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон. 
о.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“ 
м обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разн 
 су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових су 
настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчи 
о мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила  
азмисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се са 
rro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није се 
од њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће с 
p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S 
n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер 
 непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> < 
ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти  
/p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даниц 
од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзго 
анице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у ср 
а меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу паж 
и се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" />  
остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом 
атни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Милив 
 на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је  
ћа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зат 
на, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још 
а је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случа 
шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још неп 
е цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си  
олико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у к 
у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истин 
бављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе  
шну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки 
 мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, д 
о обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, кој 
о, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах пе 
/p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливниц 
оме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељков 
е само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено ј 
p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напр 
 исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима  
 собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без 
 твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSe 
роз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, д 
 сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то 
1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека  
жио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и ши 
риметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њо 
, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмур 
ред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, ка 
посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непреста 
огута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богат 
ве године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>О 
ло се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у варо 
 зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами 
апослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>О 
гатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо 
је са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они ода 
знала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створ 
“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Мили 
е они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</ 
цином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао  
ојима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи,  
ацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовије 
 времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „прену 
е овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p 
да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас ис 
кица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула ј 
дао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини 
ети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако  
сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не  
 титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да 
о Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела ч 
оје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S 
им салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум,  
 одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с дес 
 неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........< 
мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узро 
о сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“,  
 али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не  
ушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придева 
 смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест м 
мо ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће с 
дном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S}  
ећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њ 
е многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и буг 
 дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас 
кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</ 
!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S}  
онице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна 
 браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није  
мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чуд 
пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш так 
ко на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нов 
ном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем д 
отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љ 
 пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се бо 
ице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро  
е сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад г 
.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на зат 
јмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отп 
јџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва  
њу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p> 
о један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчеви 
е.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То тра 
еком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S 
изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две приј 
гао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чуд 
весницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче  
 њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што 
ј Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне реч 
тавља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру ц 
гачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближ 
у веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче оч 
и по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе  
асполаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити  
> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди с 
 на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приме 
одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он 
 узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Г 
а“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и  
са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спрема 
погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота 
а девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечер 
е закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану,  
овог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</ 
о.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мал 
рекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало  
и!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и 
се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гл 
</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишља 
ока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до д 
очео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је рав 
то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публ 
не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намешт 
 је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису  
е се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из  
 то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њис 
ене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп,  
дант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији реч 
 и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на ж 
е стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Буг 
како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му 
S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као 
 да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како с 
е, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> < 
це право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље т 
!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Мили 
и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у  
 структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара 
је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило бил 
е жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер 
 наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли д 
 а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој  
ик, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живо 
ће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, 
 што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво че 
S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ  
</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од ње 
>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, вид 
м учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром вод 
 ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и  
им на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији 
Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ 
и су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало  
м је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и не 
више добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, ка 
бе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине циг 
је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем 
ем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда с 
овораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак  
 како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније 
 мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" 
, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја по 
гло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није  
 посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарк 
аше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку. 
љаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачи 
ер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p 
пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у  
ше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p 
уж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто при 
е приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, 
рено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био г 
ем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да 
још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће би 
би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па 
но другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу  
.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па к 
 преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гле 
жен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на 
 велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па 
 не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> 
очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни ос 
 се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничи 
, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро позн 
p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, пром 
жа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазил 
тву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор 
 ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељ 
Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S 
Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p 
непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сах 
нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, 
воје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не 
на развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми с 
им душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који 
ешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и  
ци показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлаз 
ино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се  
 ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S 
тер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених  
ли.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако 
се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p 
тављању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи  
сле вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и чети 
се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S}  
честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио доб 
ј ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, к 
ива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> < 
е звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире  
 једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг  
 несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах за 
тским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, пе 
се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па 
ош теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем ра 
 се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.< 
добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опрашт 
већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах буди 
и.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S}  
 били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге,  
гова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по ав 
е.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па  
.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, ку 
 кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му е 
ад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сре 
аљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, д 
у после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад в 
 груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици такв 
арница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће 
>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад ј 
и за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао 
улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Дан 
ад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма д 
дзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако от 
ам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико прос 
ица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточ 
све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопшта 
 да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богат 
е он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање свој 
 међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су ув 
аклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима к 
а.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, н 
а пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива. 
никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива. 
и) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Неб 
} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узмор 
да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа 
умерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је и 
е тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којека 
леганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, ко 
ослужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом прат 
>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што 
ђени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</ 
та Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици неп 
ашне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени к 
дничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе 
="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог на 
га врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан п 
 сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носе 
ети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жен 
у Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата 
ти, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.< 
одају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух,  
а отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сир 
пак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам из 
, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толик 
, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако 
бу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек 
осле свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогне 
еког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстра 
у га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу врши 
зо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се в 
к ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који ј 
а то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и  
 сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, шт 
већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло  
 образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш 
ј то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично < 
тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо увере 
ајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада 
воје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кр 
неверила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два  
 гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и п 
 о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патња 
ила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не им 
вадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним ств 
ма.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и су 
рђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из  
га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на 
рно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Бог 
рпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љуб 
па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине д 
црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер  
отребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком б 
и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописиват 
и мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем ж 
 <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и ку 
" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао си 
ампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Бог 
 „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Д 
брати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одгово 
рави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше. 
ва сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призн 
> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева 
/> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додај 
ољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спада 
“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госп 
ћ, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позв 
је ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушк 
према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало к 
ише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни 
 једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} У 
о сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— 
ићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче  
коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p>  
У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по 
а другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта ј 
девине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на друг 
ле почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато,  
</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпоч 
</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и свр 
 овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљно 
се Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збу 
овито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино о 
е забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељкови 
а отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, звр 
то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учин 
 <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и ника 
 Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као 
, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља 
му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“ 
ј старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од они 
ста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад 
само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башт 
д освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто пор 
 <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до т 
„Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје на 
ато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немо 
н са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, 
„Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јед 
у когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, 
онио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје пог 
огледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала 
 коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он 
та друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар с 
икне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостој 
жне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажн 
беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те та 
државали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сас 
га рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n= 
и тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресуј 
жно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари 
арење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, о 
зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу с 
даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најте 
ђу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њи 
 Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом,  
ајбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S 
ње смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега ј 
је!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> < 
сетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и 
о само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао 
домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За 
све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „пос 
е Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а команда 
p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети 
p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га 
з јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се ве 
ругих већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложн 
о отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код 
и.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго 
 посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на т 
д предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по з 
.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p 
омену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p 
обратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сн 
збуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак о 
ој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво 
да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се о 
одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете,  
 То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а о 
м доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:< 
када назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, 
а, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуш 
еста нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Да 
мотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се в 
p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично спореч 
оревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље. 
оју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву 
гим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на 
ицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p 
иром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се  
гла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала 
се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања ст 
и, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да  
ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је 
о сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неко 
она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове. 
е ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири 
е, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају јо 
ан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа  
p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи г 
вом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ п 
</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где 
ахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и уп 
срећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси. 
о је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доб 
дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n= 
35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p 
 <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред г 
е звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковић 
ло Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је проба 
незу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мерде 
е Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви су 
</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу 
езла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и  
мора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужнос 
икне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па од 
 но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па 
одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно  
ао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p>  
г становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, ш 
да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сиг 
 није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе 
 сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да  
ће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да  
еком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе ка 
едно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоње 
као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блаже 
савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко 
у динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни 
за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, к 
њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти св 
 дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било 
и.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада 
воту, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све! 
тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго 
н је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и т 
воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето  
и, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио 
азати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, ни 
оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како ст 
 виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.< 
му сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом на 
Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај д 
би све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но им 
 осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој  
а ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном пи 
учком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом  
О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђ 
ове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{ 
ан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље 
измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољу 
иш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у бед 
е не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Срп 
а правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја мор 
и и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично јед 
етензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је 
ан од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубо 
 сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују,  
.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће рад 
Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је б 
рестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Зај 
е путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да прон 
ше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњи 
очну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у  
ковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов  
пак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> 
е, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Кос 
и и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у по 
 много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учи 
спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се нај 
пише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања  
S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова 
ница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било 
 строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола,  
кадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов 
ђе у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу је 
, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се уч 
кају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ реч 
ружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа с 
да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што  
 је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које 
њао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где 
 је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навр 
ија.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мо 
 пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и  
/p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, 
реде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а 
а, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не  
, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад? 
 знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> 
Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, за 
’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, п 
рдевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног  
усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p>  
</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пу 
о и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадањ 
хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Б 
> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог гос 
је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" / 
већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p 
 кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места 
а заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио. 
ла, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест ова 
неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливој 
еру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; 
, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вул 
гатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до 
где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким чов 
reign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од о 
асветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што  
астумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна п 
ја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Милив 
че да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!. 
 љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је ба 
сла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, за 
ко сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и о 
лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико ви 
х зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава 
“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него  
ојнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="11 
чнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и непри 
 и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> < 
и газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле 
 враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе неср 
 их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливо 
оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирас 
атастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са  
угу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la 
 <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p> 
ко би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала 
увао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран 
и твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти! 
за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ни 
он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци,  
{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ  
 друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Милив 
 је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и а 
посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може  
 Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, 
, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе срећ 
, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но ка 
војци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се  
опао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи  
е нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи н 
ковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ  
еакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он с 
па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу п 
о у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џанд 
дмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда це 
 би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић 
њени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</ 
пливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{ 
којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да 
них послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе,  
утра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тет 
 но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се  
ри, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седо 
о?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p 
{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу плем 
 даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, 
станак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p> 
 неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спо 
 и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Кр 
захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти  
ање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божа 
а већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекат 
> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај 
ви напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шам 
азмишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје да 
воје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиж 
="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то,  
>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер 
, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужност 
<p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n= 
ених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су 
 не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца 
н исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечег 
на занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година 
убави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни смат 
о што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном к 
ли то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави чов 
ињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име мога 
Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су 
ој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечије 
вичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није мога 
у Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао виш 
 <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна о 
ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од ме 
а се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани:  
д гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пр 
м и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини  
о је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране,  
<p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се  
 испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас.. 
а сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим 
це седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудн 
ета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити ки 
лила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу. 
ећ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отвориш 
најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви  
неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} О 
атима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао,  
 претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што 
S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био  
ћи полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну н 
/p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— От 
, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" 
мешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса 
еговом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p 
гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа 
о поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међу 
а“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опиј 
 Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за пре 
>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је 
ема правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хуморо 
и гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да б 
да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаћ 
е.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да  
према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, 
 тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у с 
икнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што 
/p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</ 
побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, т 
они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе 
уцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог,  
упус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Ниј 
жи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне с 
ити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врат 
иливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се 
но из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим н 
ви од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестан 
ио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња 
ао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат 
е оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочел 
чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исека 
 цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као  
намештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цве 
а, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездиц 
огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, з 
} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двоји 
 хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе  
погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин. 
ter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје н 
тим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у  
се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То ј 
p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат п 
„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, 
 је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, ка 
је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгле 
о ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја  
рака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он позн 
и по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је пос 
к, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје 
на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује  
ршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу,  
а наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топли 
0" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да с 
орода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љу 
Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и за 
 још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју л 
ежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но н 
он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде кра 
вој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S 
p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади ч 
н би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод  
кивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и роди 
Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити забора 
, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, узд 
м о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но к 
ли салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столо 
мера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од  
чима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то ј 
pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свог 
аше за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p 
улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дре 
пе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у цр 
ају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> < 
а у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту уб 
ти.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> < 
ати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чу 
штркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у  
тра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пр 
вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поц 
то је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који с 
д са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе и 
о што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!.. 
ах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос 
и, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" />  
аследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи 
 последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе п 
нике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та остав 
да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сим 
сних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су с 
ка пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не по 
ом јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и  
да, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од  
но је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> 
> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>П 
/> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона? 
наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубо 
тела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је  
ица.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“  
 и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да 
 ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита  
 слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом 
његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ наст 
шти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала. 
.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то ј 
акле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n 
о Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече м 
којако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>К 
ије то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> 
о ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливо 
је тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како 
смо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то 
S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља в 
м обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница  
у баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Н 
је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на с 
мро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се 
ом отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има 
 не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћ 
рено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад 
 јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно  
вади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} 
мишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим по 
вено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном 
ог тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој жив 
 најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са м 
чу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, ш 
осматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је п 
е, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бог 
 најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p>  
е штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> < 
сина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости 
зика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с ти 
прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и в 
олазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p 
ир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену М 
ењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни 
 кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Соки 
еницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво 
 су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још јед 
о, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>О 
а, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу П 
његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоме 
е, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p 
а су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би 
иливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбир 
</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац вер 
а, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука 
иш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплак 
сто, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таки 
твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одма 
авала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево ку 
 управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доброт 
и у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје,  
жем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила  
Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада наз 
/> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p 
могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд 
ш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си т 
“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за  
 не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <p 
.</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими 
е ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је веза 
> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо 
ао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја  
 врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захв 
 још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мис 
сто.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са вели 
 љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака 
вно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему би 
н одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу ј 
није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек 
је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном п 
ода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, ср 
наваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубом 
 но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће пре 
ре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се 
ше ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала  
>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се т 
е <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без 
, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били 
правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала,  
обено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово  
 ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вел 
ан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из варо 
гли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састана 
и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у 
је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје к 
је види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дуж 
асни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даниц 
гог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана с 
и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо  
а се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврд 
иљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у 
ећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С т 
, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио  
ређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би упра 
<p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ  
у је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о све 
има?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва 
 /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак мол 
омни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства 
 Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су с 
 VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n 
егово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у варош 
б, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само 
, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћ 
чај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично б 
ир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света 
оли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с 
га бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ћ 
година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Ко 
>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле,  
ада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташ 
о сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.. 
узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој з 
д је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што  
је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на 
ијатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, је 
ико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отп 
омир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако 
визу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви на 
ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новемба 
1_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на нога 
у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад м 
ом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантн 
ојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина  
т!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих  
а, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> < 
и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нароч 
и сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је 
ва карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе гос 
S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно 
 онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић  
ег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb 
ојекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије 
њем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све к 
вим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, 
ро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као кап 
p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти  
.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.< 
 девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливој 
 „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирн 
ј Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође приск 
ша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче д 
не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело н 
ни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случај 
 која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног 
оје је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су д 
немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратни 
и, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах 
ива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пр 
јно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p> 
ај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели гос 
ну понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, 
 о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} К 
нкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о 
 Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом  
 једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сас 
иним идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље 
имање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледа 
не саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је са 
 се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла 
е интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше М 
омир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разг 
дића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико 
 па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као  
а жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два 
то Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадес 
на је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једи 
 се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским в 
них био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома  
иховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p>  
овољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спа 
смехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног  
обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа 
а је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, д 
а се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О 
домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље к 
ла Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даниц 
ру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека  
хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, к 
 осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а ок 
— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му 
иливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливој 
уде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Даниц 
ла је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред б 
који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још  
нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ п 
, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пр 
пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септе 
 све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати сп 
дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше  
е баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p> 
г тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око  
затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то 
одједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелн 
 разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гос 
бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела 
ичине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница  
ла се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку 
p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је им 
а су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што 
 велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега са 
њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно 
о се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу ве 
чку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у  
гледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо,  
ете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си  
богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по 
 је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду 
и, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} 
мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје  
} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не 
та велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој м 
 томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са 
јевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам 
 је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била  
 близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито с 
„Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио 
мир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све ш 
са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Н 
} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати. 
 Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до 
осле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим 
 и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече 
 их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но н 
убомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно б 
 оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте  
закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Б 
м.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на гру 
о устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више 
, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S 
>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p>  
пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, м 
ен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена мест 
се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} 
воје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и у 
е сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милиц 
лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спа 
вцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао з 
>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић 
 чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> < 
изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна  
 се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку ав 
 Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вр 
>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћута 
Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја  
за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се  
} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати,  
Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијац 
сао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи 
ије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но  
94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несре 
етра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем с 
стаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У каб 
дан виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда 
е и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку 
убомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим п 
неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног. 
је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико 
атијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласо 
апред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој  
остали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препро 
 n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога вре 
боје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то. 
 каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типов 
цу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут из 
ије било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би ин 
етку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ  
а бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Ца 
 ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се н 
сти Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затре 
 са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за њег 
би, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Мили 
/p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p 
тио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, кол 
а мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="9 
ко како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома 
 отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се  
дух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љу 
у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако 
арици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга за 
нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник,  
ижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а н 
а којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само  
а је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поно 
ио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруш 
вић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мој 
да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живи 
онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрест 
е, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену 
 да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p>  
ислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној  
знаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи го 
ста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p> 
о у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.< 
, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко 
но јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога боја 
где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча о 
сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“  
ашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену  
.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је 
 <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Кел 
ахватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лак 
осле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле з 
шених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе 
усрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из д 
>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај стра 
S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле ну 
е.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем 
озно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по ср 
е морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хв 
очито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и 
рви пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим с 
схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке 
 па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" 
а ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> < 
собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни л 
о неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и свој 
ако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Кос 
 шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, прим 
 сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани г 
агледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улаз 
а се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћ 
вог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране соб 
ошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би мог 
инету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаће 
 општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи  
 руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они вр 
а сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, мо 
зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било ј 
за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим  
ава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубом 
 <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше  
помогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу по 
 хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је  
брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; в 
их мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите ма 
помињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, 
ну само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>—  
у обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, 
уди, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска вр 
прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се 
ш анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутци 
а оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није 
обом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио 
пи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад с 
бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шак 
да.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Милив 
дне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако ши 
тетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што  
, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењин 
м, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу ч 
е намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Ова 
убомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво б 
а, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунају 
огато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сест 
гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“  
м, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим р 
ањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из об 
више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} 
 се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дуб 
да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место 
ати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав 
, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у  
егу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</ 
 децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се ј 
кица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто распла 
 па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки  
аћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и к 
нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма 
 у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осе 
>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из  
де проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански  
љковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер ок 
тајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближ 
} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> 
о да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша с 
 па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порум 
идећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, кој 
м олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инс 
ту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам о 
трашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер 
ну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату 
и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слич 
све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубоп 
ује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнут 
адам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблу 
раја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Бог 
<pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>Посл 
очела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа 
на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијск 
не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити д 
ребало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бо 
вињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа  
лу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је уста 
!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у  
 се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шо 
 јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{ 
petitio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној друго 
у остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече  
а она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који пр 
патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ  
 на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плат 
{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста прија 
 ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди чит 
теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблаг 
ливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p>  
о мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> ник 
су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се о 
ређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} 
лага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре  
одине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће д 
ао што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и н 
ти.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговач 
> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p>  
 израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да  
 Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је т 
ије дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику 
м банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које ј 
 славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане 
није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је 
а добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар),  
оћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На 
ки и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се 
вке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини је 
ђу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце 
аквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна,  
ш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле 
овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свет 
е.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет 
н јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник 
 лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не мо 
ић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговор 
ни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на 
 Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на  
ачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разностран 
ом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске 
укатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао 
у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Н 
<p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћили 
тави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — зад 
чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!. 
овац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велик 
спо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану ви 
е крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша 
у хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>Т 
није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.< 
е трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први 
, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих стар 
ази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад 
 лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} По 
е.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пре 
што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, ка 
се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Тре 
летку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ 
н добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стома 
немо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што 
у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљ 
пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да т 
за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То с 
амешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке по 
мишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало 
, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> < 
 <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и посл 
дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кира 
ише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о д 
на кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то 
ђа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису с 
ило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени,  
м месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораш 
гово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Кост 
побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последњ 
е попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити 
 је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго 
> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринуто 
у, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно 
аспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо 
ада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрање 
 и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубо 
јтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па од 
м долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће  
ера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: 
чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано 
о ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73"  
ове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На не 
дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да  
ђу осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што  
/p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су 
та, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и н 
ом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан,  
 мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га ј 
 он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао,  
 она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити б 
ира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у п 
ота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој веч 
p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе чет 
а бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се  
погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезиј 
асом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човеча 
аше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Не 
да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе оч 
о сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору,  
 и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубок 
доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово ме 
 садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула ј 
е Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њен 
.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је 
ковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусил 
дне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p>  
кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те ка 
ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата 
с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлиј 
разно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по угово 
доскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај 
p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по  
о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Соки 
<p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.< 
де на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" / 
а му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну 
"118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се 
 n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S}  
ко мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неко 
губио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколи 
, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не споми 
екне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, д 
и живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огр 
о иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, го 
 невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина  
у, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да ме 
аст.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и пита 
а мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елег 
 <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Дани 
сина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегин 
росте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Та 
 други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за род 
е бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да ј 
орили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомиња 
ични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Д 
ни заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бр 
у, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај 
ош Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензи 
да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он 
оспођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четр 
ино раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу 
а беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи г 
о што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле 
 је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други стар 
 не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да 
следњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашни 
 Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим стар 
тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима сед 
азила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима с 
 истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су  
ро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљ 
м са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одм 
теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућн 
а за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме 
ли су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот 
.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа. 
>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне оч 
и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, 
, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Вели 
притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко  
вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, 
уни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у год 
е нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, го 
 могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм 
емонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, кој 
може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у свој 
еома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образо 
ђе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко 
ју Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p 
емогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради. 
а горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само он 
а закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су в 
 да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газд 
етку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аран 
>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та ч 
и код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n= 
шло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена оду 
а одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S}  
ога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећ 
код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друг 
} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је  
 суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу 
ра аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и м 
ари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо ј 
ђу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>—  
, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пит 
 Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису 
а, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узи 
моћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жен 
ру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог 
ње, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја  
ће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При 
n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушев 
ше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „з 
 испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад 
<p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума  
друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла  
.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из глав 
 се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити 
ући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из 
паваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој 
> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрага 
, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше 
а за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имал 
 да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпо 
ве прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и 
а, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изј 
тске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и п 
 ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој жи 
лио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p>  
ом месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно б 
им штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна стариј 
ина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту ду 
т.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S 
ном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити из 
ји нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, 
 са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> < 
 кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Б 
цијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину ф 
лато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а вели 
ко двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички по 
pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спа 
је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Д 
Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>М 
ликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но  
крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећа 
рестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те 
 озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једн 
рвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да 
а у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и в 
ису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од оста 
.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у каф 
> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацел 
ет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, св 
е и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за  
да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој  
 чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела,  
тарешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један д 
ма.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни с 
тегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и  
 шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету поједина 
тством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> < 
та, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад глед 
ели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигар 
стима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог пре 
лица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На 
твар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац  
у давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери  
ливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је 
дна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пиј 
о неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и 
 магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журн 
 у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допи 
.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би 
једничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сва 
ме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме те 
 помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, наро 
помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се 
тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S 
</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“< 
и пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку св 
оже да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Ста 
 прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска б 
о неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неко 
осле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По п 
, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она с 
 Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици пом 
гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S 
 неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одм 
 је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које освет 
он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако би 
 је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „ 
о огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, 
клоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог поро 
им гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хв 
а хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, д 
имети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима  
неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгл 
скретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Пе 
 увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати  
једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући  
 Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверен 
зи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и  
дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје  
к, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом мате 
иливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p 
, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадо 
ачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она бога 
ним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продр 
ачи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она дв 
— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говори 
спођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпоче 
астави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94 
де, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он ј 
ко исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот. 
ико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје ку 
ава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су с 
ла!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица ме 
 <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфи 
е имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене. 
у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега  
тра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о за 
ика.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце. 
ре тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико ча 
зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и л 
<p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, с 
ањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то  
ницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и как 
кује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви прем 
ету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живе 
бави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се у 
у свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобр 
ајбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} 
, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушко 
уде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ре 
 <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу бел 
} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их рет 
и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима  
машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавал 
а гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако д 
, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се 
 „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливо 
им плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женс 
кривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људ 
змишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубо 
 племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{ 
по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо  
е важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене овак 
служио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то 
{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадн 
по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица 
це, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других ве 
а несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично  
велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде кон 
ња у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и  
 је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у 
учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког  
ако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је паж 
 ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они 
време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова р 
вост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и  
ату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба:  
 наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи м 
мех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> 
 Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често  
то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што  
ом зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да ј 
.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев с 
сом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Милив 
а: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по д 
ове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су  
лу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишин 
за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што ј 
ањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског офици 
познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="5 
ђе рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то дожи 
чно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> < 
а има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова ул 
> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 188 
 је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да б 
 било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала п 
покојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да  
пе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је н 
ост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено  
; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца;  
, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она  
рбији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској,  
дном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај и 
а парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немам 
м и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у 
осе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута  
ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом  
<p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p 
писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, 
ћ.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава 
 сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак 
е господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећу 
па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја 
оменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар  
ше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огран 
ром.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи  
 кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало пи 
аши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због 
отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила  
ђа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим изр 
закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицери 
 у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила поглед 
осева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руко 
 су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тига 
во опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срам 
, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но 
н страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то  
сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама 
е, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави  
јаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље  
авде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је 
ковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно уб 
к и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и  
кривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год  
<p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стак 
p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на 
н новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сур 
ова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плак 
престано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забрину 
да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, 
и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе 
расоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у ст 
 и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће гени 
а, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни пом 
, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>В 
овске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде. 
а крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свем 
је свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње  
ранама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div 
це и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="6 
, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебд 
учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било 
дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двад 
тано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачењ 
а Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, уз 
аборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као 
су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио 
 једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у по 
друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе извр 
ога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb  
воја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>К 
ме расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливој 
лива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p 
их народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чароб 
 њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руко 
онуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић  
" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богат 
 и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито у 
.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи пот 
ја цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p 
вања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаро 
о Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје  
 црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бриј 
> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, је 
, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да с 
 смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p>  
е нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око  
 дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb 
чуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p 
р одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус  
ом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру ниј 
ио обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу н 
 убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка т 
о добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни доб 
ије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мал 
 на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па за 
ког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак ил 
тарчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са 
p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у н 
е отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубом 
је у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је  
 да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стр 
ба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке б 
: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госп 
родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су по 
абе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад и 
 бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па  
авили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим у 
и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p>  
ву везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад  
сте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато оде 
ти мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каран 
 су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо м 
ма његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дрш 
 и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Мил 
е хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем  
 да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S 
у слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је по 
асвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Гр 
о их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци с 
алагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњ 
е по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више о 
крстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта  
ила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту  
е то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо з 
х су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даниц 
ика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у 
рива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стев 
анац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да  
товима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако у 
ели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мал 
, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су 
у сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, 
нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и  
иромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ 
о, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“.  
твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну неш 
у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овд 
без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дис 
а испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим ра 
 неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били с 
а.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за  
мљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја с 
а мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p> 
н пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо мој 
животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укочени 
и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измења 
 отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незг 
Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>До 
 јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему  
о душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Ву 
могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч па 
м; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана х 
то треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе 
алавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} О 
уку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p 
 да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> < 
фесора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури  
акшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо,  
 сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разбори 
, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати жи 
кад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу 
навање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини 
е сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови с 
иказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од над 
ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику рад 
адовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливо 
у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годи 
о Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој дв 
, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу 
чани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањ 
на тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причај 
ном договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи гл 
 размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужност 
 ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована 
ва динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је ова 
еђу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас 
чи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда  
лојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, ј 
 ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити к 
анашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га  
овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска вој 
, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S}  
еких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Он 
 првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова с 
вачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p> 
еркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најм 
то му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да ви 
остао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p> 
тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају хо 
би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпост 
нити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један в 
куцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар. 
м.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад веруј 
 ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће 
м“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече н 
ћ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о и 
у је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало. 
Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на 
а је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки  
срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубо 
р и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S 
цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а с 
 у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А кол 
ницу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, 
, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе од 
 бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омлад 
мбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што 
 Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, н 
а.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласни 
олико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскр 
о сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S}  
ј књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је 
и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писм 
 вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој  
инио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи 
али су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за 
вима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори 
али се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Ист 
је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је ба 
су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико об 
<p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обичн 
 /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у 
јатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за б 
p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Со 
онстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајн 
одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим 
стави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о све 
онитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </d 
сматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p> 
жница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажа 
даха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити мла 
р је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p 
м, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због  
Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети 
ама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} 
о ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних п 
ред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба бил 
ред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са  
амењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осм 
и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она ле 
еној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се о 
 кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао 
ади.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа дру 
у, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у 
а пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.< 
>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:< 
онда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити 
 оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз п 
расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили 
добивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без 
у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је  
е стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га ј 
лом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У пр 
 раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</ 
 код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће с 
луђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад н 
опримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, од 
p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег станов 
ти се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког п 
о српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце 
 пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Со 
ти дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.< 
 већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, п 
 да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржав 
штење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико  
ао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао,  
ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао свој 
 неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас бл 
наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заг 
удем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванред 
меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном  
г какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним  
ше, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак 
в, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то ошт 
оме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пр 
е за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему  
дука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравн 
 места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече  
атим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авли 
од мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми ј 
та изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љ 
са, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку изви 
врдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље 
н беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, м 
 даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели 
вечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> ос 
ш комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начел 
, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треп 
сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда п 
се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су,  
то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се рук 
препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина. 
едели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилиц 
их принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрв 
о да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири с 
ше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало п 
 ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Мил 
измерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!. 
л“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гр 
ри, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Кост 
ује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљуј 
 љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и пра 
ливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p> 
иминој резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад н 
 бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како 
 добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то 
ском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговин 
чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни с 
очека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p> 
огледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног р 
и на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици по 
 кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посет 
стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако м 
р размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја т 
то учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пр 
 Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руко 
 душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, < 
уку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стар 
а прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Ко 
буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглаше 
Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да  
рименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.< 
чене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе 
ој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш  
друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи и 
01" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није и 
жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату,  
ом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи,  
а.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о 
 своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све  
е и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста  
о спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз а 
, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо виш 
а је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазна 
вај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене 
 једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман на 
чку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</ 
.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ  
ље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= 
легао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах св 
шао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште к 
овници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с  
<p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео ку 
епоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиром 
ан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, зати 
Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно пр 
кама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете  
у шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две  
 чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове кав 
есе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто он 
ојих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</ 
есрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради проду 
ле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, 
само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никак 
!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу снос 
е канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p 
се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, 
е месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за о 
"119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило 
ојске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати з 
ав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од по 
едила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не  
ше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> < 
има предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва 
 мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда 
 бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица  
 је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p 
ме њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржава 
добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим 
 дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвока 
а питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски све 
</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дис 
амо онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнут 
несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љуб 
м поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалиј 
 њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер  
ан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило 
 клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолич 
рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, 
Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једно 
 драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио,  
рник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак 
p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија 
о је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на наш 
м младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богас 
 купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Н 
ем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион  
.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бо 
вом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима ни 
 Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу п 
ме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још  
, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особит 
 ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу дец 
његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овам 
ко и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљи 
мљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жал 
ров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стоти 
назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете м 
 најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностра 
према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да прем 
„пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> к 
е каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Да 
 животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремиј 
} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n 
ловали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „не 
ште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгом 
о крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва 
у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог госпо 
х и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџан 
 улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко о 
{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, 
аше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII актив 
т пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига 
ида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се  
гово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму в 
је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ва 
би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> < 
према Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа  
иливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, 
?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратк 
.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за с 
 <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома  
а домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Мили 
ао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, 
газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и вр 
азди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из  
ла, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељкови 
рању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када  
оме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима 
ихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, он 
у, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 
жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага  
меху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељко 
под руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној уну 
 обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они 
чели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претр 
изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{ 
н много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким пр 
анат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимри 
о споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у 
који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— 
ведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S 
езао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сва 
к у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уш 
 имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, при 
подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „гл 
се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још неп 
чимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићеви 
нији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово јо 
.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибук 
ринципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове  
 даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p> 
олеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и заво 
</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“  
о.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су с 
е овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић сту 
сти, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дам 
p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића пр 
ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћај 
ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном ј 
е више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> 
, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку 
ћа у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељ 
ка са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо 
ако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да  
вић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p 
, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другог 
 а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим т 
моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком н 
на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје на 
кренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, 
зије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимо 
ет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узима 
p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима,  
 вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље,  
 људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, 
ка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког дет 
љковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разн 
!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој за 
S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја  
начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло по 
дјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Ч 
учку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за та 
о ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код  
но са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе 
ју код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио,  
у пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихов 
ливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја  
но у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, кој 
ш чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упок 
="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго м 
приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами 
оја треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика 
стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама би 
крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео 
 и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онд 
ојом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се з 
и си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, 
<p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти стра 
ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Су 
ао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших 
 у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професо 
 будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ 
х амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, 
амо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на 
и у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти 
а, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић 
те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде 
питају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често с 
 учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше 
ковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље 
огло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, т 
ута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок,  
е загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Да 
а Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје,  
 <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји  
 и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и в 
само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он  
рњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора б 
} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им  
мота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у а 
рика и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купус 
што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> 
ки остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па т 
езолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни о 
 Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би  
зовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, про 
сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и ви 
 његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Бога 
врцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због то 
ј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> < 
онстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, ст 
афанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упал 
ичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно пре 
сећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није б 
месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким  
.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, кој 
па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра  
а њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило 
које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, 
ш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају ма 
је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају ко 
 је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, је 
 родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога исп 
 Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36"  
ви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија нес 
нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрз 
 обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима же 
 ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало  
 њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог 
 је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојал 
као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељ 
трану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци г 
 Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он  
у, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и  
ано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само н 
 сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докус 
 чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S}  
сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једи 
лико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он  
ом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>П 
ао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг н 
це до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше 
 већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић  
им се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огр 
и бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога да 
поколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под овак 
м епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао 
 што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома 
 ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, ко 
ила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још д 
е онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лак 
ан посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине 
По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана ј 
е са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па с 
вца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог 
г пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и о 
"75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ со 
алона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих с 
<p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају ис 
та.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу груп 
гу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скро 
више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри 
су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја з 
, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад с 
га стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде 
ој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматр 
 отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, г 
е.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђ 
ер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде  
ђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одма 
сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Ос 
 интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p 
рописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра виде 
ише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се 
“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кад 
м углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, о 
о гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се пос 
ествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било о 
оране, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадес 
уком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред с 
фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је  
није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и мог 
p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Милив 
 с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па  
Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> < 
оварају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n 
једно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S 
бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газд 
је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p 
pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по  
</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда  
своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њој 
ома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођен 
ни што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци 
у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако 
вист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не  
лником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и  
 се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Мили 
овином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p>  
би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му  
тигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује ко 
ог првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душ 
сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобн 
 овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посма 
ком свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима 
ожемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести,  
„Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског,  
рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље,  
ви остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико 
акав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку 
<p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Св 
 не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави 
уњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{ 
P18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, 
какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше све 
оме прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње з 
мо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p 
је.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе 
амо за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жа 
вом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <p 
То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз ко 
ељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, 
разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампан 
вета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он  
у, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, д 
ар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>К 
 морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би  
а моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно 
за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде  
инуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку и 
“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка и 
е.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} 
ромки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и а 
већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столора 
ђу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог  
на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује порез 
 сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јо 
>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</ 
.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да 
tius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с 
з друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је р 
S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави п 
е неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку 
, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакош 
ли и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехив 
д и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој г 
смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборав 
а леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је пола 
....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са 
ушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кув 
је нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора  
ад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је пос 
оспођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу,  
олико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући 
ика, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша о 
о њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и 
је кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сати 
 што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два  
вот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се М 
> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица  
 но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> 
едино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасви 
словце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџ 
 не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његов 
до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није  
/p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде 
ије никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, 
 мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени  
е са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p> 
 никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погл 
ком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила 
н свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за ко 
 одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у сво 
а.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто 
з јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокиц 
љубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђи 
авном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од к 
за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано з 
тално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фа 
 бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се 
тио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасви 
мир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах  
жа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он пре 
 познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад ј 
у јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно 
а жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стар 
огатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огле 
> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о рас 
ала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пр 
е пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој н 
нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем ч 
а се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце 
о тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они н 
 <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опаре 
Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стр 
о се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница  
>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску ба 
 још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p 
/> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Н 
ретходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва  
 а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свр 
из Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за п 
 то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмот 
уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жуд 
шобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се нала 
е се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.< 
еда, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћи 
 као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорим 
ат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, 
ићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врат 
tlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевти 
 њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, 
рњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавит 
м, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељков 
ни и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.< 
дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да  
гаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице 
тку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам  
апут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад ј 
а на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" / 
.“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{ 
аје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што С 
 да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера 
p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.< 
шњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> 
 хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелни 
<p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остан 
ле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле зам 
јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису позн 
у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је  
ек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Кост 
им и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред  
.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај 
 сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, д 
тварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано у 
д још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао 
ло весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није  
о на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па  
е спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима 
 сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну иг 
о камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“< 
и једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну 
хових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо  
споде играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају  
еграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>К 
еницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три 
 од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шму 
.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и пи 
 за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где 
понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</ 
, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да  
његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђе 
ше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све  
ло.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p 
ћом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је  
 Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да м 
а муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S}  
днога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија п 
је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачко 
ли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда ко 
да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје 
.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда са 
itigantibus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:l 
о њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не из 
сан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даниц 
о било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.< 
епријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му  
добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то 
да, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше 
p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га ј 
е свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам 
 су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све  
> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковић 
 Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној 
па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p> 
е за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице? 
риљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети сво 
мах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртв 
ком.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи из 
што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти  
аван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено мол 
т, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{ 
ти само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога при 
 изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални  
p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову пон 
ода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p> 
душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету 
јима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Бе 
ујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“ 
ара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Мили 
</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једи 
ога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје  
ри дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одск 
ш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису 
 човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начу 
 толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити 
је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасви 
 сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, к 
еђу хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напом 
а се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника 
, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова 
 му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку гор 
лико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене  
pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, в 
оре, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су пост 
а, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао,  
а руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редов 
ије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p> 
овима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнад 
 јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он т 
 с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочи 
е година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он о 
 „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој тео 
 правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембр 
ознаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сес 
Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби ви 
 Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да 
>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливој 
ив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница 
, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сок 
> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог о 
и гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опш 
а патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је оста 
о данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у да 
 истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није разва 
</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о  
гао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достој 
ато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковиће 
 окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљен 
аријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате п 
ново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у 
рам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка,  
агаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S 
еликог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које  
иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, гово 
 n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публико 
 па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више 
есор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у к 
емо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке на 
!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{ 
ца запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час  
са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у ју 
 мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о зе 
у одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати  
ала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више  
је газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га  
ројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузета 
 има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он 
ио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи г 
 да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> < 
 добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није 
ега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... к 
е је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељков 
 погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали,  
на.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се  
ан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S}  
 на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру 
ожно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје,  
 збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, 
е како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји  
ату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били 
м ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкат 
 да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био ј 
да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и н 
у поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом  
себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу к 
о кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не зн 
.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви на 
ог, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен 
 да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељк 
о обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, изва 
инарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину,  
сутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српск 
, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељко 
 положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити. 
собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом 
, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је в 
а је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> 
тери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се  
 како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову ус 
ева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љ 
и, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напо 
е даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних роди 
вде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једн 
олностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обма 
као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би  
ћи то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде  
, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расмат 
 је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то нача 
> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође ча 
и већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар по 
и не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити. 
 увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ов 
е једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у велик 
 Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су та 
а друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би в 
 овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око 
сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Рад 
како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе 
 <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко  
је одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због 
ерује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове ку 
слу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена бр 
собног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасви 
е ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да 
ону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, кој 
е пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са о 
а и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, г 
 непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико  
ва тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и 
 српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољ 
ној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод 
х, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни. 
са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило 
и у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних 
а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па 
ревелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, приз 
Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим  
што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога д 
поведила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила на 
оја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да  
 пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што  
а сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав 
 Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се го 
мао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верује 
ди чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но  
 се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, нем 
!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <m 
сле, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тр 
 моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би с 
 пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову  
 Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица 
где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматр 
<p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим ви 
е у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Дани 
 разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља исп 
ји се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узв 
р кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје н 
"109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већ 
ледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао  
тет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њихов 
м указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога  
вету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која 
ухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су 
набе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека:  
 племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српск 
 које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између оста 
е једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше  
у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом мом 
олако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> < 
д му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће  
он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p>  
им сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да и 
вци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар с 
ога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га пр 
вила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.< 
и виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде  
оказала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је 
ећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време  
а какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пла 
ољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирењ 
о.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ст 
 били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили ч 
се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорб 
о, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est mater st 
роз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но  
даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспораз 
 своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia inc 
истог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</ 
ед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуц 
сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зва 
разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то 
ст и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се  
етака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплетк 
аква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен све 
 са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без ње 
 су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједн 
 ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањ 
душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107 
јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Т 
 нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља т 
беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су 
Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нов 
 је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећ 
а на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима 
ј беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пако 
уто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане 
е иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању  
ало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могл 
> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица п 
 да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толик 
а Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у  
ди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво 
удба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему  
а Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах ч 
.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцн 
 но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су 
ља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> 
а родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у св 
имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била 
ој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преч 
је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срам 
помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него 
е он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Ко 
какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка. 
а добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог 
а цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове 
зетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не  
 сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сест 
у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо к 
се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовал 
стаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањ 
е, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него о 
о, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће из 
авала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут 
јој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су б 
рпски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како  
Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразо 
те, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро пос 
д Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о но 
ра, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> < 
својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто 
и случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабави 
е седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, к 
мир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, 
ља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад  
н да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, 
ека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, 
кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигу 
ас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за  
у хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог неп 
бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином 
ознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би нек 
ака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад с 
лила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе изве 
 је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се 
е вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрд 
е удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Б 
равила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А н 
ијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верује 
p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј 
 Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио ва 
сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да с 
ди рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја  
људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна С 
Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопш 
 поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти п 
је то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлаг 
 и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вр 
околебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју ми 
 и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливниц 
едају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам  
не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви  
раше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих има 
кица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће 
 су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, д 
 скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p> 
ци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му  
ног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и  
д овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред 
уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца  
 све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било 
питал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић и 
с на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе неми 
 поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихо 
год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од  
независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање 
ојаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки ми 
одио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упам 
 пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно  
е, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, 
ако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, из 
 радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубоми 
.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Кос 
, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из ред 
!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњаци 
г пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њ 
овао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје др 
ој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S 
 динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кут 
 ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богати 
четку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под имено 
 закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породиц 
олом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је с 
чуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p 
овече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!... 
{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на руч 
ор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламен 
ежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је ра 
 рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у пр 
му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према 
 чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> < 
мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине  
вића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— 
ања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручн 
.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема с 
да му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, 
/p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имал 
} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоу 
 положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно 
шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који пребол 
ахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши,  
ћкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада  
пе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и 
 ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се 
<p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици 
еви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и м 
еома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети к 
ају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све ка 
с у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Дани 
оји се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 18 
че од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову 
тић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количи 
ић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S}  
звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће с 
ир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што ј 
фону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има с 
од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, ко 
зима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња  
ујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеј 
ј отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S 
 пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због ч 
:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не 
 на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино  
ли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац,  
аш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?< 
овачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљива 
тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господск 
Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазр 
у.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од ов 
чај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одгово 
н, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случај 
о има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се 
p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на веков 
и.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска б 
двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Го 
опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају  
ше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, 
 попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у в 
жавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} 
 сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући и 
е год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно 
јмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили. 
<p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, 
 Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни за 
ку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је  
цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S}  
а реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Ко 
, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма в 
била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх  
 је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и  
 ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а 
е њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље по 
 једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена 
а је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица,  
вца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло н 
рис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити 
 могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту варош 
ђу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви д 
е, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од 
неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: 
ино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} На 
ш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, 
била, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није 
Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели  
 <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о  
овољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико 
и требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замо 
својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који  
ћ?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, о 
 ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Про 
ах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спас 
нда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због то 
ш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме па 
не? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића са 
им, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале 
ађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да 
им као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете,  
чити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога 
углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато 
ега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, шт 
вога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често 
 није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се 
г тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због 
део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назва 
ило лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p 
свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи  
 због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се ма 
, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио 
а у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то  
 надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу 
зле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће ве 
је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} 
ницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли ов 
бу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради 
гови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у стариј 
> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм  
пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се  
ек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само крив 
ично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама  
Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="8 
/> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме жи 
и ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Бо 
пско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе  
пасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре 
ше дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само з 
е учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић 
иктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад  
?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи,  
ј који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати какв 
 с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствар 
их људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи  
 министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено  
ј новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног у 
 и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног 
и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и пон 
ло при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко  
 из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окр 
„мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из 
огаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и пра 
о је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле ус 
 на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави з 
ну стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрога 
е, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.< 
шки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда  
 свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изб 
којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана  
писати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према прави 
 места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки  
ва улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безимен 
отину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> ј 
каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година пост 
 нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посма 
 прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино про 
бијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила 
о коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом зава 
појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак 
им оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта ви 
је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица пр 
кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <p 
 је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког с 
кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минер 
ска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дот 
ио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште изв 
<p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубо 
чну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалније 
н лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојев 
тали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препрода 
и, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и до 
ту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у 
ној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да с 
, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S}  
ву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буд 
о што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га 
 на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, бил 
 то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, пр 
 о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим и 
арица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је гос 
нда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг 
пи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада на 
сије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода 
је но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим х 
а готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала по 
 стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливо 
ење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ст 
кост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старог 
p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји ос 
 нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо 
"40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу  
 на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна р 
атељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима де 
азна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и ње 
собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фа 
гледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, 
губи“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на 
оведио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да  
каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Дани 
поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Нед 
ажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то 
о ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором  
; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p 
ширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која 
ве светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како 
се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Прева 
ко то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најме 
.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</ 
старији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“ 
рисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу о 
утавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је вла 
просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарн 
о погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да д 
а, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то  
е пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са пат 
<p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако 
ледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке 
p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Не 
 ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, зати 
хватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимо 
о, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ вик 
 полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и  
.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта 
, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је 
а производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спад 
 себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији знача 
 куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викн 
савеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и је 
се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За о 
 Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила 
то, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио,  
ом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о ч 
анама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, 
њујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу 
> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме ж 
истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш ср 
а Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је П 
/p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то слас 
 Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, п 
 срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веом 
ер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај жив 
</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима с 
ежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пак 
, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је пр 
то не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анат 
 чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа 
час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој иг 
огао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „вел 
с овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајст 
 никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то 
овати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухињ 
 до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, кој 
јмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>П 
вора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он 
 свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> < 
хтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божан 
х двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учи 
уга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p>  
ама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне 
атрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбина 
рођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су  
а врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада пот 
нуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и к 
очи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> 
n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је  
 и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренем 
 равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са 
 већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> 
који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у т 
ст месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да проду 
>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо приста 
помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад  
иске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај 
оњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај 
ницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује,  
титу.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Мили 
} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја  
лазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочам 
рнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии  
аман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас  
практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и 
лио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно б 
њи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он п 
ћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје к 
 почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост вл 
 су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугар 
> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ов 
шкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да 
а, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још 
ад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p>  
железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући т 
њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и рас 
 и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако  
 такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки,  
о.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошл 
белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа и 
а овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време  
ма се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вул 
он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропусти 
ему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb  
"154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан чове 
еног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Из 
жи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније изврш 
!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекуп 
 <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У тр 
услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, к 
ш и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу,  
/p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од с 
преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ов 
т!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у срод 
 бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме  
оспођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још  
гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебе 
 и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним  
у упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— 
, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отвор 
вала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> 
ићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатић 
ти за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда 
"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео ј 
ако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ни 
 жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовн 
м, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао пр 
има са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему том 
следње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола 
ја надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Бог 
гурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче  
се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и  
ђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога  
воје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на 
} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђ 
ију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њи 
дно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог  
подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја 
ом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени 
тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео ве 
а оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, 
, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb 
а овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, даб 
рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два с 
икад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новин 
те, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили,  
 које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, 
милостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско поз 
 Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим дру 
ени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као  
ранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од  
о време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p>  
от, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много шт 
незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, п 
 кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови љу 
 и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и с 
ост, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него п 
тпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна 
упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, кој 
ао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као суш 
анили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у по 
 сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф. 
 по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богат 
 са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Х 
ао швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра д 
/p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да 
ује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње  
љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде 
стојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и да 
љубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен  
моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, д 
а одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држин 
им столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића 
ам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то п 
рсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху 
лог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје н 
з очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што  
лавом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па  
ипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> < 
ође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S 
лала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебој 
, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин,  
љи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, т 
гда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са 
 поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељко 
 шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у  
ужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су в 
ујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливој 
ранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик 
</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој 
ше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна друг 
ури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није п 
нији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир по 
им појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом стру 
аре Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стар 
 <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, 
_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у ули 
ме сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим  
ти и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како 
> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово с 
одитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако о 
је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше кр 
 сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и 
ког, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а о 
среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле  
одужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црн 
S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи  
ре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових р 
ини смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од о 
 већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, 
ике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба н 
Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак,  
као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена п 
ка појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</ 
бразовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти,  
.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</ 
 на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се уп 
де без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра 
саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу п 
врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и п 
га човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао 
и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме  
не.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његов 
 је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући с 
па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, 
резирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила инте 
, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p> 
ликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста с 
обитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је 
 са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ов 
 собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац  
и, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године 
гледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био стр 
поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечи 
 овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још не 
кључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} 
угом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуц 
дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се  
 некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме  
 треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе с 
а соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој стра 
огу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још 
<p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што зн 
тишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била з 
те о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испрати 
беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p 
итеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div 
S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искр 
} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест дин 
РАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велим 
ријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да мо 
ом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не 
 тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против проф 
р то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји 
 наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен са 
на да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како н 
вању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси том 
адовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више н 
овораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих  
у за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p>  
 па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb  
били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{ 
/p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш 
апљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке 
чајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево 
ема теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са те 
 носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за  
 мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће  
 сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју 
 свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опази 
оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S 
размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Мил 
решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да бу 
 све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одр 
ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не  
опијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање 
ца. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} 
племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Та 
невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, ман 
 је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нов 
напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Реш 
ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине 
ни сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских пис 
а неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квар 
ајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благ 
 <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За ме 
наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но т 
е, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изре 
 Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Ниј 
„Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо 
ине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри 
<p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Д 
свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад и 
није, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љуба 
ио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако мог 
 зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узм 
а сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахр 
и, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало 
к у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сест 
ши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е 
 би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доб 
 „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та чов 
зори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете мој 
у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти у 
онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким 
ре, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико распо 
мет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце 
а на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је  
ивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским лис 
е у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јуче 
ју преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао 
дом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир д 
зговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, ка 
још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да про 
авуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... 
 најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па 
знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издр 
 жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположењ 
могуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за  
а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увред 
ја, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „ 
 једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, к 
ш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да 
S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може п 
вовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само 
.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком. 
, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше з 
вију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у  
> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, 
о стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и друго 
је тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпи 
тити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, 
 кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јави 
оговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је гол 
е, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опада 
о или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слуш 
 бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енерги 
живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчи 
о налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у 
ога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавањ 
нице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даниц 
срећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас 
прегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази ду 
ду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n=" 
авао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода 
ла, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јави 
етодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, 
твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да 
p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено  
грам до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, как 
ави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, ви 
и држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутуј 
зио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није  
вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би 
аме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ р 
 неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађа 
ви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p 
 им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, 
лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре  
у, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше г 
тоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да  
ог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даниц 
јаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња н 
 а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим реч 
ло је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти т 
ску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само нас 
{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима. 
имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године,  
 ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим  
 оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена 
ј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ру 
ља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „ка 
о је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Д 
оја је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш ј 
лупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолично 
ли су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпи 
це покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опа 
и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за н 
е кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он кр 
е би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они засп 
не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи 
ртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служ 
има „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тог 
рећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не  
чи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Дан 
летку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Им 
добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки ве 
<p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њен 
напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p 
о је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу 
и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје наме 
 и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако с 
а, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та п 
; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира. 
е бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини једа 
анској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, 
шушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед че 
ко се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нем 
сти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се ј 
но или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне мла 
} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p>  
от је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се позна 
опота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет 
ливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ о 
n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељкови 
ручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види 
а помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде се 
е Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, је 
што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то 
телигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме д 
жња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе ст 
ја се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ 
бних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело 
спа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, 
у зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поз 
 тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унао 
 се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са 
јновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло 
утила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p>  
} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада 
 Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом 
е, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав 
тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његов 
и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у ст 
о и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даниц 
описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили.  
м о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим  
ок је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је с 
а, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га он 
е баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{ 
е тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодит 
убомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше вео 
 од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на стра 
 факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на с 
ке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописи 
о веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због 
свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој  
мила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица  
ве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да ш 
ату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он т 
о је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Он 
.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфроси 
рави тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста 
ад његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да 
ничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која 
Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се 
се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако 
да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, 
 срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је 
бест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један с 
јштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећ 
ође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Бог 
} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде  
 Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но о 
иних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакц 
и главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћут 
творено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Пе 
илом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мо 
н и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун 
мир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p> 
лазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави 
е рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих  
 стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и ко 
ћи.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а пут 
данпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфроси 
ише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о 
у и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака 
нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, 
ја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по каф 
ца гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало  
 спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако 
ом у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.< 
ари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане ср 
 сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак  
и људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.< 
 веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ  
 њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio  
оштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, пре 
илике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се за 
огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> 
рно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић от 
ћао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотр 
и но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, пето 
ене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује в 
је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озло 
етком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубом 
 млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> 
била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у  
уњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне 
ао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрм 
е у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није ра 
га, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај н 
 задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганциј 
а, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, им 
 је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учин 
о од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу друго 
и, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то год 
омоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>К 
и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извест 
 гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p>  
цијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакој 
амо неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала,  
ло представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело о 
о чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбир 
Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} 
тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав вазд 
 а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, св 
рожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S 
ена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већм 
Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима зак 
ријим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из  
 ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, н 
тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му  
едај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније сао 
украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружав 
аничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био ник 
 прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге м 
 сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде об 
му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора 
ливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Мног 
ити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна знача 
е Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За 
ере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким р 
ошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњ 
ог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује 
е будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и 
р шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дига 
сетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има не 
вира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се 
етио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени 
есет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ пр 
утња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомств 
и и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесн 
ошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време  
а узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасник 
>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположени 
ри начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“,  
тке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за му 
и су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> 
Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Т 
 до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уме 
 се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је зат 
ић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са н 
 и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме н 
 започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, 
али су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на кој 
 се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „н 
ру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија  
 пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Н 
јало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> сре 
г тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад  
тионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују н 
е иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:< 
а код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што 
овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но о 
 па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и  
о са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела. 
а рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} 
 томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по  
уката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну гл 
 за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам м 
о кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изуз 
сника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онд 
оје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Милив 
етку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш так 
м:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, м 
 свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога п 
ече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкро 
едном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пиш 
им ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на с 
алимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз шир 
<p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Буг 
сне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница 
 Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким време 
 је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и 
 Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је  
е, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је  
 још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па  
едао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Ми 
> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда 
, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — о 
је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живо 
а овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом 
, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа бил 
им обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи 
е одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разуме 
неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађе 
ећ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавај 
="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије глав 
но и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> 
 и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве оч 
ложаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раниј 
рисна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла т 
 Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора,  
 наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог п 
, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са м 
телигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштено 
на на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку насло 
ору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње  
, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је мла 
 већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у н 
еликој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се зе 
а седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знал 
чи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој 
ску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедн 
осле подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих дв 
ост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да  
 је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу с 
 цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, ка 
лу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, мо 
Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињ 
властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост  
око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрањ 
{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала,  
уће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређив 
} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може 
p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатић 
 а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држал 
 посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим не 
ње је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја  
актеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прили 
> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произве 
p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла  
 <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога 
 је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је  
 времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он  
ране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши 
томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тај 
к!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, кој 
оловину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Д 
оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан,  
 поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конку 
како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њ 
држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p 
 и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имал 
{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана,  
и.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ни 
учним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, 
је од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извеш 
стајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна дава 
у лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има  
</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву мор 
ра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир ј 
ше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њен 
 белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и ту 
а“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећн 
 певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је  
звати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи  
p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родите 
 </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у ку 
нска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> 
ину заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били  
<p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна пл 
надила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{ 
мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је 
д спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се  
рима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио 
ивоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од ско 
а пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Мил 
е <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривај 
дном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена друг 
p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко  
не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не  
едно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгро 
ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи им 
 је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад  
ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињ 
 <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако д 
т година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако вели 
у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало  
де моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у немор 
е стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мр 
доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особ 
о се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим  
ен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} О 
ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, 
 доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S 
јих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да  
руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као дв 
 и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Нап 
ишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на 
адосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Бе 
е тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало виш 
испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} 
на није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је доб 
ши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој 
, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и 
ала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише ште 
у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама 
твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ  
бавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу 
оспођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах примет 
о-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи 
ливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени 
 и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаљ 
шћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга  
уо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је ов 
дељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је в 
ре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море  
ње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то ј 
доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам соб 
врдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем о 
ему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разг 
ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан 
Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ру 
није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жм 
<pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра д 
заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </ 
ад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме пут 
вим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако....... 
тницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај 
 примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, ови 
ачелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да ис 
баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још наша 
у депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да  
p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена доб 
е!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак о 
жати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним  
на.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку,  
вори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место 
сти, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе пре 
ала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис,  
ало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није про 
ико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чув 
</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мис 
а!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу 
е светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весе 
ј</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се 
био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте 
м, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређ 
 је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад  
а Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се 
свим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p 
овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у душ 
би, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спрем 
ица воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју 
је ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари 
 а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се 
Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на ко 
 звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је та 
Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој м 
какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S}  
опио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних о 
ити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чеме 
и!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд  
} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима 
идиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав  
} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глав 
је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве и 
тине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мен 
атим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулац 
ама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог кр 
некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и по 
у.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.< 
ао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се  
> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошл 
ту адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири са 
<p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело,  
бичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с по 
ачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограниче 
 своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатић 
Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, 
а сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и да 
аљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином г 
мље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у ш 
што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнаси 
ако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чаш 
оспође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се увер 
к.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он б 
<pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је  
а на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Т 
 згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим 
натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то 
во, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се  
јунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко с 
 њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту  
сутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он сваког 
собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила! 
ок је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа 
ш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се ма 
весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спа 
а своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је 
_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење. 
нички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се ниј 
погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими  
кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између 
са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, и 
а високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у 
 ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њен 
, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бел 
ет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзи 
ма с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима по 
ђени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема ру 
г зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранк 
едан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапи 
ије имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да 
отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао  
ратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у 
 па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио же 
>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пље 
 видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помоли 
 ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали с 
е навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубоми 
тионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није ниг 
 дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од 
 собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарка 
 јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало 
је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи 
ди шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у  
енција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, 
са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине ово 
гала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније преш 
томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за 
 „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног ниј 
ине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослет 
 у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она зани 
 и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови ук 
тале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз гра 
подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте год 
 на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је с 
знице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитељ 
 село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за 
, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.< 
недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово,  
уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часко 
мо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог ка 
је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући М 
ена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није 
а Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му ј 
а сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади  
p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о 
..</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „д 
иш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места н 
ј да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави т 
га времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у со 
к потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи 
њима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> < 
има, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, из 
рај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.< 
жен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос 
, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{ 
своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, 
дили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} 
Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду о 
, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Та 
еси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје 
ила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима т 
 <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у  
 па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио  
м.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непр 
у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо др 
 ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој с 
 двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који с 
год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p 
р вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љу 
морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но ост 
 спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао. 
његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут 
 да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре по 
неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но ве 
самљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Мили 
ење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив  
ој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај 
да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време уп 
вај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад 
у њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи ц 
 а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој 
ома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и бога 
н отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од н 
ља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од 
 било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих тргов 
ва успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу чи 
 лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У  
е о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпун 
и и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађа 
 он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугар 
о то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и мо 
Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност пр 
никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ћ 
е уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чег 
са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само 
то су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске сп 
Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни 
е сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихв 
 рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, 
 су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација 
о збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје  
ојој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телегр 
ј реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>О 
ктичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у т 
а, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом поглед 
ница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више с 
заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с  
 <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> < 
ивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила  
 ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у зан 
а игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди 
ни „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p 
ору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба  
на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз призна 
 по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, ш 
није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив  
и и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште ни 
очети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић 
p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко жи 
ница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка 
је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић. 
газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газ 
ијску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одм 
е картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса. 
ликом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци  
драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право 
ао за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањар 
другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за  
аљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је в 
p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако 
е само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за спор 
оваше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети,  
} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, 
к на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је  
летати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не  
шла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, ко 
ији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p> 
нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико  
, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb 
е доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуств 
S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с  
аница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а  
<p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време д 
дмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче о 
омињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским г 
абележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је 
длучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухват 
ка.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, др 
 Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, к 
 па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић 
p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на 
ва пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело  
60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестан 
ем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства з 
есцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењен 
ји тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови 
 коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p 
одноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихо 
 а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу  
одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашт 
алих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љу 
матрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није 
 тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живот 
је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знају 
 је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним род 
кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и р 
а, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p 
ресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти 
и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ у 
и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написа 
ко смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зор 
непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми  
јено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представља 
енитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао б 
ако сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве по 
да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадав 
м, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабр 
 пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, кој 
 Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по  
икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан из 
и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевц 
Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше 
па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невољ 
ан од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муницио 
ила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погреш 
лиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти г 
 није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово др 
 Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе  
о поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p>  
а:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувања 
ођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уве 
Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти о 
 личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, до 
м своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се  
 из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p>  
 све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрува 
 ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочи 
ји је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија доб 
је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на в 
е!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет и 
изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, кој 
а он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, 
зе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је уд 
 лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у припра 
ним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро пла 
одици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком на 
Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано нада 
ра, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>За 
 мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда 
искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не 
Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћ 
, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу  
о је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а о 
е и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човек 
она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као д 
зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо  
господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Ник 
p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љ 
вић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са о 
 он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са велик 
доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погин 
ш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> < 
ром и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ва 
 се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми  
е.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише гу 
 <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места поста 
лно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромас 
живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много 
ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> < 
 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се на 
е упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме ос 
лостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све св 
тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу,  
знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви уку 
а живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће бо 
 у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и сво 
че зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и у 
да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и  
рије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу во 
ива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио тр 
о странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачај 
е жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци  
, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134"  
ра аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p>  
лом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које до 
ad>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Тру 
е могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са 
ти тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па  
чије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се ре 
и добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах де 
бог чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, о 
новник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и  
ао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <p 
тпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно  
 равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега,  
Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних б 
е то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до 
.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље  
ан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако т 
г дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то 
 главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито  
т, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви др 
!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Д 
н, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам ра 
а гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периоди 
о госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим сво 
оме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учин 
есним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац сам 
 пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p 
ви двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морал 
/p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} 
само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џ 
ђала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је мо 
о је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливо 
ки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада д 
 оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцр 
добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју к 
ада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Бог 
 врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће 
г, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он 
е за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим и 
ливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S}  
 му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско 
ој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на ру 
е изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и н 
о је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у н 
} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже сре 
осподин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остал 
вот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, 
ивима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непр 
се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран 
е благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трг 
азговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и 
 Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану 
>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивени 
ла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S 
у групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога изва 
ело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда ро 
лучајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску  
није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног М 
во занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из 
и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он ч 
— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, 
 треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје  
, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се 
д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно пос 
тога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Чов 
, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца 
овање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са  
тога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улог 
 Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана 
ао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, 
то је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разго 
нска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <p 
овек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом м 
нице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</ 
а то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа но 
оничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалн 
је интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана б 
н да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и ј 
безбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове 
.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези  
 много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре  
а он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега 
који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван спо 
еморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцни 
!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> 
е Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром. 
 умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па 
 два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} 
м, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на 
ових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на гран 
је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S 
ио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Пе 
ну поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n= 
n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђип 
днако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са 
p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је  
 крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у  
> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо 
> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Р 
 и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на ње 
а са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде  
а на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак 
којство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још ч 
обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без спораз 
 заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци срп 
, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са н 
аш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да 
нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n= 
ћи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га с 
ледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић ис 
гара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Бог 
од њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи  
 начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, пре 
оравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго конт 
мах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Бо 
е и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки 
p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно  
ад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице на 
 <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола уст 
р није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од 
, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротов 
е продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срам 
бе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени суп 
Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјеки 
а.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада  
њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар  
у у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог са 
p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб 
<p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи,  
више, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они  
те се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па х 
> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спре 
 свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код 
обро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај 
а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по п 
младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са сво 
 „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ 
лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се дон 
вио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у  
ога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Дани 
вакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у 
ова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке  
У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако уч 
адовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине  
 са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Бог 
> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>П 
 замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад  
егантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са с 
Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир в 
„Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још  
>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, 
своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ  
 и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим  
аршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија. 
најем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу д 
нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белет 
љаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја насл 
{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, 
ино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати ка 
што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад  
 и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустит 
е он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви р 
осад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако 
p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су 
је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има до 
оје није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“  
 међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад 
руга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговоре 
рописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био  
икад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Прича 
десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у 
ко догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитство 
ила је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, 
ари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају 
ажи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од см 
пског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан,  
а љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љуба 
ца већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао. 
 да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна,  
а да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога му 
да ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му  
а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао 
 уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се с 
p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столи 
 устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, наш 
а сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад у 
окица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му  
дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг 
тић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор  
</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какв 
ђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту с 
ко добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче  
о, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купу 
се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му 
 место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу остав 
ом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе о 
p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани 
а је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Бе 
жде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њим 
овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео да 
лу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да 
ову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао 
аницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па  
нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празн 
ђе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се 
тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p 
ло је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим о 
сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливој 
> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплемен 
њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч 
 паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој  
{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи 
м преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само  
, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да  
ћ, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све њего 
вгусту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то уч 
ивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, к 
 поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубом 
дио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу 
е продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се понов 
е је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања 
су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави п 
па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на 
се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома преп 
, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у в 
 то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, 
никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мр 
ловале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играч 
да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља ср 
свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, 
животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ  
 раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење  
ају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Во 
е на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир. 
 Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу,  
ло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио 
ме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата бил 
 је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму,  
го му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, виш 
ења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим нез 
но душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао траја 
ли су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са вел 
и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде ос 
за њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, 
стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се 
ана у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сим 
премила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан 
огледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир 
а се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све 
а мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њихово 
једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је о 
јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десе 
 потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесм 
и газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p> 
мо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило 
ину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</ 
 оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи 
и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Бога 
вим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сат 
оје Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово с 
ијатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је 
вим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време пос 
осле; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше 
антујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два дина 
газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати  
 спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви 
кица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ј 
отово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такм 
 „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Н 
а што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да гр 
> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивш 
и још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да 
сти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништ 
немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива,  
зио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да  
каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Ни 
одина млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p>  
 се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то 
у, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан 
е први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, нал 
ије му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је  
ком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и зат 
им је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфр 
испе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата 
азује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек зав 
n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорск 
 сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и нећ 
прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта за 
огатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </f 
х рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она б 
} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само в 
ас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чи 
="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тог 
есму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зе 
је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се ве 
кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, дра 
еголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, д 
 пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га ј 
 није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој при 
свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радос 
омира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на за 
тола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда  
било је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сок 
оји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто  
 живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведен 
исок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учи 
на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<fo 
дговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даљ 
 је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива њег 
аше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парча 
е, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, д 
жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска м 
вилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам пр 
јуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки ча 
ло у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако  
 хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Б 
 страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> 
им прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Мил 
ив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост ње 
, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> на 
 у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима 
У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <p 
</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „З 
 поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то треба 
није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело он 
вић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер  
е каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава љ 
који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослет 
е Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу пр 
 интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код ово 
 је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову  
атићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала 
овићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с др 
 </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreig 
се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се д 
јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} 
а у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само с 
еликом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за и 
ђи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфроси 
зговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Мили 
емо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> 
 неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има  
 значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она 
Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање. 
ли баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео  
ве јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато  
Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се о 
зајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове п 
о толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије 
ва није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{ 
д верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове 
милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се г 
<p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подудар 
зора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од  
је и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, 
да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити 
зити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је п 
ашти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп 
 далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ов 
о свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латин 
Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас 
 диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као  
надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да 
твари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> 
могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проница 
ше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило с 
изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством сво 
а муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, ко 
“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одеље 
p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и пла 
ру успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио поса 
 места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана 
p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје 
>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељко 
<p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље гов 
е вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени  
м, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечн 
о би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на  
 n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога  
ари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настав 
>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отп 
амо код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом 
 се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута  
 се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу с 
а Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим  
оручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасен 
одруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету 
смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је 
 као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n= 
е виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кров 
њу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске 
 онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа 
љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се 
проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли 
 било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Ра 
 осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога,  
 собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Р 
ама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у  
ко.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си  
а ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу: 
по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека 
с газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње с 
 а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као  
, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па 
 умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем 
 собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из 
нуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и  
примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне м 
зда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и  
 мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима 
ћи дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „ 
о начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи  
бомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је 
доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје од 
ј узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао то 
ри.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Мо 
а настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n= 
> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се  
није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вул 
је смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на неб 
85. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. 
ње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван. 
 каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образо 
него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досада 
ротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не  
стом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и б 
.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини 
аго човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и на 
 кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p> 
таје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовим 
испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ћ 
ош непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а с 
у на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже,  
 опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају с 
ош добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет 
ити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима 
 јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему 
требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне љу 
 Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа го 
и, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p 
е с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела д 
нила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, је 
а само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад  
ш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео с 
ију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху са 
умче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и 
ти, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> < 
 да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p 
ивога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са  
ампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му од 
у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био 
то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда  
како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозрев 
о је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом 
јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то к 
е претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом 
о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у  
 то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен  
идесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи 
мљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У ов 
е, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубоми 
ти за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке кр 
елеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника,  
м не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце,  
де за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једн 
е газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ниш 
ци је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви  
и, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је 
ом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Дан 
оконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, 
Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући  
 у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икак 
то вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко ну 
о обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје. 
в задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњ 
а томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му к 
слио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица 
ла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, 
, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при  
са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму с 
арства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење 
уга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диферен 
е саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија 
и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а  
 управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апети 
главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и пр 
рилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину уне 
ли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је  
>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да из 
езан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливо 
азбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница изв 
о зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па 
амо чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите 
латника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова  
, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> t 
 за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Да 
 непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиш 
љубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана,  
згред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p 
послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} 
ки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану 
ри укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би с 
<p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени  
 он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p 
рника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чест 
ир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из ст 
 помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му 
традале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на с 
да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, кој 
 и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но пр 
улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је з 
желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стр 
везде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} О 
стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећ 
кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна  
 ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победи 
рости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле  
ше вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њег 
е ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне в 
ћ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но 
 рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прел 
појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p>  
човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им 
ом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста свој 
 својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови н 
бом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и м 
седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а 
чана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Он 
ого важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, с 
рватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихов 
редна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} 
рити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} К 
и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.< 
СКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира 
бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића са 
 било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће  
а случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Беог 
ице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах  
ац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он 
 смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим пов 
ово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у  
деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На л 
ска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујућ 
о у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb  
 рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слу 
ко не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе  
е сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свет 
ка, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци поди 
итује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и 
> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дод 
p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господ 
 дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну с 
ва.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне би 
ета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канаб 
под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано по 
смо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богати 
лика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> < 
авно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више  
 овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао ј 
ешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан леж 
 то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и 
Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па  
 беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посма 
 два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пр 
ди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који  
Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде  
ост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру 
р служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још  
 Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новем 
змирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог  
ни се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се мож 
ро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стад 
 чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле 
н од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да и 
н заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њ 
ело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, ста 
ва.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Про 
боме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} 
већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је  
овог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Р 
 себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду д 
..</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре  
 у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да с 
а таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као шт 
на на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, б 
.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да  
е добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком 
процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и пос 
е није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побрати 
стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{ 
ме богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба да 
 је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедил 
 и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да  
ило мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да 
о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио к 
 та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и по 
аким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава 
еки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста с 
и је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја в 
 <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p>  
, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје та 
ог тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута  
он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља 
лужба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заје 
 милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, 
 начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српск 
атемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила о 
ави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује 
шћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb 
 из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су тро 
ко му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да м 
е се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Н 
у.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образо 
рити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за ше 
 Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља  
тпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмисл 
на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Дани 
рограм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договор 
предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је на 
је љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а су 
га су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њен 
непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се  
алилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Го 
у цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „ 
наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се 
ише ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пр 
илама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су 
атезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спом 
/p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њ 
е беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест час 
је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они  
 је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим  
 буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само  
едње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, поч 
у још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганци 
час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да  
путио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освет 
ре, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, и 
е забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру с 
професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашња 
меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту  
ад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да т 
ца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатиће 
 из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" />  
 изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спа 
 цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>И 
ња управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробн 
х, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14 
/p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову  
све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{ 
он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека н 
ви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новемб 
вих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге,  
У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве заб 
 раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и п 
гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу  
/p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше 
 страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да  
у куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназиј 
 разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су  
 На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а  
овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препред 
 па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас ни 
p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад 
е страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њ 
је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</ 
 до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше с 
да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>М 
е завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</ 
о.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> < 
 усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Милив 
ке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учи 
гурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на в 
и Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија чове 
p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега 
и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која  
ас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хт 
тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је д 
је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се же 
те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе... 
 обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то из 
рово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су он 
сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могл 
рамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаш 
 било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени 
>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он о 
ало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет,  
шао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, св 
 доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он  
рст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљи 
, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по  
n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због т 
b n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На  
, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се 
 <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} 
вде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la 
оново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица 
ара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих с 
кога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове и 
, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у 
предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са ра 
ашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, к 
е недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништ 
ица тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче,  
сао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p 
аш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S}  
ебала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титр 
ливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> < 
и, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, 
тати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рап 
у себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од сво 
амо, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осме 
ван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љуб 
 тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни 
м бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речи 
а, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и и 
 у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопаже 
 <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала,  
више страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окн 
иљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала 
ацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио,  
азили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава 
не, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> 
али.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са 
инску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе  
е.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору ра 
е Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Е 
рије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео 
а, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед св 
>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Полит 
асно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним 
Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па т 
о на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вече 
на гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутк 
арочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво 
орана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за 
а пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром упр 
ави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао  
> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер 
ко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не пр 
 неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино м 
ва само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, п 
ше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p 
 понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, нег 
е му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ р 
исима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да јо 
, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је са 
ане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незн 
која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога п 
дила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На сто 
је са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са дру 
, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Б 
ла доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су сп 
евцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Милив 
а је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја исте 
еколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сло 
 у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бу 
ито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи св 
ном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошт 
 као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> < 
Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би с 
нуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само попри 
ј ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на  
вао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велик 
еда, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <p 
отиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине,  
бу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по  
ојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љу 
> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се чест 
</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, 
 трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на ш 
 дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпу 
 радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферан 
више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим заг 
аја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељск 
ери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоћ 
ана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> < 
у.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за своји 
 пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како р 
кав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обој 
</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити на 
спе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапу 
<p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придават 
аш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада 
авио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због ово 
 својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгл 
 тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалн 
сте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, 
љену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p>  
ао да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да  
ој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p> 
о и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод 
оброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригинал 
вић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са 
Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> < 
на сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаш 
/p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао у 
који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се и 
/p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против који 
о спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста з 
 <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је 
{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу п 
о како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда 
ласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић н 
н, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријат 
â име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну а 
зда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с д 
тичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли 
 који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старц 
о надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени 
сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јо 
гу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је  
во“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем 
ко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо 
цима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p 
врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје р 
 Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му о 
 глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочи 
.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена ниј 
кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У гл 
 играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „чет 
ели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди  
р, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак 
да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пу 
еч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћат 
нео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве,  
/p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај 
10" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су те 
што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу у 
овић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему  
морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према  
што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Даниц 
По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије н 
 искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу 
 за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у госп 
еће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“< 
 послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје с 
роши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго 
ако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Бео 
 положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за ње 
ле и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним п 
а закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога 
S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало 
> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске 
ваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> < 
нтерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на 
е, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу 
шће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близин 
 сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у пи 
оћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји даб 
</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на зад 
ивоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не би 
ожен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела о 
аримо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре нег 
торе, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им  
ише пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном п 
а његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо о 
 са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју ј 
а мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по  
тко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p>  
 па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узима 
Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским о 
ком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена 
дитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потп 
окица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпођ 
вићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и за 
t caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по  
кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чу 
а глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „не 
ј мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако д 
д уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} 
исмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скр 
јући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава 
ти и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема 
 до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— 
н и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p 
м.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисцип 
иреним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „М 
леде, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, ко 
ва жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по н 
 најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога  
утањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је 
чине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао 
а обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен. 
а бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислил 
је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она 
еда на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над 
ћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> нек 
ена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Д 
 на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном п 
 домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама на 
а само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао 
ст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Данич 
!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му  
ом у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у пр 
 разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро 
стро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У  
 њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, 
p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и 
 дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељков 
га Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе  
 породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часко 
{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано  
Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> < 
 Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси л 
динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> < 
 постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није  
 Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се в 
удске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb  
о, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена,  
азговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње 
, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да 
, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер ве 
згледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да сасл 
пет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Он 
, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје  
 утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>—  
е су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да м 
спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој в 
говарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничк 
 значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног п 
— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о с 
дно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавај 
>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма г 
чило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде 
аго овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер т 
ивети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија,  
..{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} 
омир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему д 
Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са о 
/p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чи 
мате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господ 
 „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије ча 
о за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога 
.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n=" 
, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другом 
угом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас ј 
љатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокич 
стога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепо 
ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породич 
има, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад 
иродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Ми 
 сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и  
оме одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су  
исока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и разв 
и казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповед 
оцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако нео 
ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> 
ива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је стр 
одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p 
а сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p 
 зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод р 
ната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће  
ине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше к 
едњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у 
говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу з 
на упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших позна 
аведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из кућ 
кица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго мо 
се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир 
о отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, 
 неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што 
одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Не 
<p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је  
Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племе 
<p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија 
 јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју  
 их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне 
 а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим 
е“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p>  
х родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу 
нтно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свим 
се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била о 
дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нек 
о је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала 
 богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су  
 /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и т 
 непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, 
оводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер с 
ати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он  
з то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као м 
 на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дот 
ас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који 
о се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних ра 
ра је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml 
ва у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због с 
часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са со 
Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао 
му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизај 
уше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало о 
чи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Милив 
како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још ст 
ако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву 
а једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је 
војице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале  
у и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p 
наницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељств 
 још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи 
ки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви 
 Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала ли 
зноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она  
 спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубоми 
е је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су даб 
сомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака  
черашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, к 
на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, ба 
е био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме  
 <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији 
 лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелнико 
одар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p 
стију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одма 
апамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство 
Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да пл 
 тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, к 
 са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљ 
рестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало са 
 сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе го 
 n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, г 
атни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда д 
је нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени г 
>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{ 
 свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо н 
тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш. 
унисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ет 
е и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још  
чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њим 
се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> < 
, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непр 
е узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне  
о, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче ко 
 па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла  
о да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољн 
по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из 
е већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још  
е само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, с 
ни, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то нек 
Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није 
е трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очеки 
ушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијањ 
аква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пр 
 растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивн 
е издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше ве 
.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> < 
неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је 
ца.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њего 
рдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много 
еликом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p>  
уковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натр 
и што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се слож 
> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непре 
 и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не гов 
и у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p 
има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са 
м, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно и 
чне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога  
булисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против  
чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога ди 
е су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељко 
ао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах  
 затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, 
а, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће  
ће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мог 
еђу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са ср 
 да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагач 
лико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао на 
на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила свак 
 вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш 
олико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кав 
алгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година 
.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми прич 
у непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под  
ца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да т 
е од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе опис 
и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти с 
8911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрање 
{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око ов 
, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је б 
ницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек  
ила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница вери 
мога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по маг 
зда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, п 
о газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом ме 
Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се  
. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p>  
p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да ис 
s </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с об 
а тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се,  
ље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p> 
ше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са дец 
и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријат 
 Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д.  
 сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ зак 
ебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови п 
ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактери 
је собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре 
а.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези за 
живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (који 
бомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник 
 исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста 
преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> 
> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опро 
је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред це 
зив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како м 
воје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скри 
p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има 
напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи 
и.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер 
е, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у ов 
примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше  
окицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцела 
ца међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше к 
од својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да  
ше, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне ви 
зната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме  
а да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби 
Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге прев 
ају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни зам 
г му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од с 
градске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмурко 
 Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду вео 
дни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично 
 неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ уз 
p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би по 
ац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбо 
 нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти с 
 но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само је 
ђује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове рад 
 Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар чо 
> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац к 
</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран 
ле и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу к 
о зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богати 
 он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одл 
спо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} 
ћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете  
убомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замир 
ца заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам 
кица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала,  
ласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ с 
сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајн 
исица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао ј 
омућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче 
 да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињ 
нанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућу 
ја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Ми 
је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну ово 
 ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле 
S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани расп 
уша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на ж 
 по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“  
Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је са 
клапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам  
 мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала 
рцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од сн 
оморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група иг 
и апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ пе 
 ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је мора 
слетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је  
пет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S}  
 посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да 
це.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, 
p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало 
.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен доб 
 тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај  
.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте  
савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четир 
/p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за це 
путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био 
д прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад 
реду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који 
Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пруж 
м бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Га 
ад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити  
 како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе 
квих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти с 
 три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а 
.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу 
јом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме б 
а то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па  
менат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и н 
и а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему но 
а су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио п 
иш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, так 
 да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S 
<p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин профес 
ером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При за 
/p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашуј 
је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застра 
е у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројав 
 корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и огра 
 веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према пр 
 пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који  
ет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Бог 
амљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену 
зда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и н 
 Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оц 
е изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, 
!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да п 
ла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То  
е шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уд 
 друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да к 
 Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао  
у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стева 
рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима  
је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничин 
е тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напу 
а земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па 
 <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини п 
ржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} 
n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на 
м на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жрт 
дају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути б 
замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близин 
ве, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор 
е у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест! 
оман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети јо 
оје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевн 
 је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гим 
p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа 
е, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну 
 друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе 
 није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио,  
српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </ 
јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одм 
његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи им 
нега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p 
а. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у 
н, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на  
а.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени фил 
ке госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се  
pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је н 
 друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полаз 
срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту в 
човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S}  
 на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих вис 
/p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему 
ивоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p> 
а су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, 
рна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p>  
 на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица 
ј се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>З 
S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причају 
 милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста б 
свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и  
у с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица 
тније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лу 
 онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једн 
 право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда 
коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је  
м тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле  
жа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја  
 шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру,  
ради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, м 
 стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав. 
нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад  
м по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посма 
 има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због  
пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше 
, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају,  
ша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају 
ом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја зна 
имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешав 
мо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом 
ега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у  
ена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, пог 
 Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами  
страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој  
пу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати 
овине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљ 
а што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да п 
 присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он св 
ад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик,  
клете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам 
 није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, 
и весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда 
та проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би 
олазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници в 
 но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она с 
узимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, п 
им се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде г 
налост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучн 
/p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незн 
ину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скамен 
<p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више н 
а наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци с 
чно весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још 
гаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих нек 
 ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p> 
дак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, 
 кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с к 
тим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера,  
 другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даниц 
које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, 
екакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије ж 
уло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p> 
 да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, 
та је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примет 
.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан,  
ад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове м 
метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на н 
ве животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада пона 
 ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!.. 
 Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> 
рина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већино 
и од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, д 
бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју 
ти.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, 
за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се  
 у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек ра 
у беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фот 
ад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина ужив 
или су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" / 
 поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом 
к би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава 
сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на дру 
 њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да л 
8911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђ 
 патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се 
ен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно к 
а дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на 
а Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбиј 
у прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p>  
же бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да 
ата погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази С 
оје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза из 
њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, мо 
вде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмуто 
Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се вра 
е би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила 
чију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Милив 
види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два 
ознат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би чо 
Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опро 
у опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше  
за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би с 
спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушим 
 је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је 
а, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мора 
ладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник н 
ненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обем 
илног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет иг 
 угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим ш 
и, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једв 
да, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разг 
 ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и оти 
 побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога остав 
нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним с 
стише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их  
одударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, 
уд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута 
ати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица  
ео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пе 
тићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људ 
уће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јави 
> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, 
том блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ов 
свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, 
, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она с 
 другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за 
во писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не б 
одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о б 
досављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка 
злази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, кој 
љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Бог 
а те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, по 
о, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати 
ву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи пева 
књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да плат 
p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја как 
ру, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао би 
ле ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, не 
ону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својо 
ћи.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Св 
пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то 
док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је 
 он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он 
ио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрс 
тив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове п 
евности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане и 
е очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посма 
S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игр 
ачице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо  
е даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати ум 
ред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега  
кушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учи 
е спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карак 
је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео с 
 или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас гото 
вен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него  
 међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурн 
се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица  
то ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништ 
то се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни м 
Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме 
</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповес 
ега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су 
во не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Не 
зда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одла 
ала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну но 
 има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија п 
 човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна 
ила су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне  
што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да 
вати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја са 
 за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у кар 
њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријат 
у добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ј 
 кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да при 
исам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се ра 
да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спр 
описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад  
, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем 
 се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнул 
х био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома ми 
чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љу 
тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Вра 
и, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге 
нај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се н 
и“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> < 
} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, 
обро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла,  
е каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S}  
и изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан  
ву полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p 
а има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Д 
„Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тог 
сало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Та 
г рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад  
ла, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда < 
 n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног ду 
 оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилу 
кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, 
 овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, 
олом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати 
ри улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрањ 
 ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу чет 
 се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити нема 
иливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не  
тпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни ма 
руге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле! 
штовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саве 
сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из  
 зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госо 
отови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи 
учајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у  
реди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је леп 
е особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Нед 
х н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату т 
мрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше 
 <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p>  
нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошт 
бави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена п 
 смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако  
<p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па б 
аквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица,  
та, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан 
итета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> < 
 бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворан 
ик, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник  
 Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експед 
и су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници 
вши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p>  
> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтере 
ђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред  
азивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд у 
јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио тво 
он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" / 
едајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад 
и су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> 
ецу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је с 
у на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу 
прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одр 
онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах,  
ким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима 
да по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и дра 
већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кук 
ће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико  
ца, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве 
p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му  
вима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не  
их, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што  
ве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепо 
не агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постај 
о се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка у 
окојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p> 
 треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја ни 
олико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а 
 мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца 
 најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{ 
, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од кл 
/p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописив 
агог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на 
 хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, н 
 „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почне 
итају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкурен 
 је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мил 
ба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати 
н је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господ 
дама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му ј 
моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада поста 
 Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади проф 
“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас 
аво да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} 
</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p>  
 Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена  
тарији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на г 
, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног су 
ог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном ме 
.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом 
 <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се  
игурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпо 
 му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, 
 се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па п 
следио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год 
} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друшт 
нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и  
ко жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професо 
ћ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прв 
твар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњ 
то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb 
друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу  
оге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка ниј 
Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љуба 
едељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и 
а Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те дон 
осине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију,  
и Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе 
спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазд 
у.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један простр 
че:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непре 
а била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забав 
уницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње  
бомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као  
ако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмља 
еће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљи 
на срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно д 
ваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке ц 
у гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> 
у на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале 
естано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути 
 са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих  
 развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љуба 
 која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришива 
најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{ 
о са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и  
у меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир  
 да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако ла 
ивота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Да 
ораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни 
дно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за  
кица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отво 
на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигу 
ава да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш  
 да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас. 
, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики  
а лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскр 
из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу с 
 она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се ц 
>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест м 
S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Те 
вих заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</ 
 тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчев 
ада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не у 
Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отвор 
> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној 
е копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p 
р је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао 
ило погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" 
а у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако 
атрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месец 
 му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама  
равнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир ј 
ни светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим ст 
нио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио 
S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке с 
 Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за 
ој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту  
тране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Д 
звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види 
S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире! 
ат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Г 
црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде п 
нила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седе 
ки, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за  
" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бај 
рамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим  
дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече:  
о, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter 
 Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један  
здух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) 
з у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојев 
се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предос 
 је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда п 
 само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици д 
p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокиц 
је противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из се 
о знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позај 
 Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопш 
два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</ 
ијатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по ч 
са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу мла 
 само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p 
а оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе 
тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била 
стано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живо 
„ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погл 
нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и 
ерена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука  
аметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Та 
 допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103"  
и побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је  
азумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин 
ост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ра 
му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја  
е збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и све 
p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> 
.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разу 
, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и  
на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима  
угарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Коли 
ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</ 
{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места 
своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана 
ница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово ма 
канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, к 
 чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде кр 
 то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: сел 
епобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни јед 
 који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, оби 
155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише 
та је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе про 
е, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма,  
 да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као б 
крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав ст 
и Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешк 
 чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Заб 
тир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат 
рдевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се ни 
ци треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила  
оји сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од н 
а имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се нам 
ао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Н 
оља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојиц 
и као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога 
 ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p>  
и и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>О 
оте српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са н 
ати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги 
Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разли 
после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жиго 
са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери  
још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у п 
ад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, п 
емо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све 
 и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имен 
 кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то  
у досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим ти 
му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као ла 
арочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако 
ра они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нис 
ише „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе. 
е, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му  
уде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих бе 
вари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непре 
.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S 
</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расп 
p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом 
, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад  
није напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће 
 Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он 
37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> 
коше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), на 
обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће 
 о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, к 
е стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.< 
гошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз дру 
ћаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде  
 су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колик 
сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n 
 до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богат 
родужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново з 
седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на то 
исле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их,  
окица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb  
из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је 
еном разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="15 
гађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај  
 је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да  
 коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву би 
ога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, на 
неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје  
а чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумен 
 <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на н 
међу себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде п 
ражене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S 
здала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> 
у, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила  
смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непо 
ић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У 
> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкада 
она супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног  
дахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но 
 слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег  
{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и 
срећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми ина 
ко св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а 
ћи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после о 
вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам мо 
о младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоме 
 пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и 
 с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, 
м погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе др 
тало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, т 
у.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је 
ећ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошт 
 дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи. 
 он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало  
лично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном живот 
но благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од  
а разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам 
лови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, 
азне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пут 
га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе  
ње и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно,  
> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не пр 
м преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса ни 
угарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцег 
p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb  
 да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су  
 вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милости 
 а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти 
последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлуч 
, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има вл 
бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, наш 
лни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то  
љи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехн 
ва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> 
други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, ви 
, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је  
лога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би не 
рањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драгано 
ки.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</ 
крипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низ 
ја су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети. 
 накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац  
мљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који 
не погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красн 
.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40 
едељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p>  
а столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој п 
х се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p> 
о, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најма 
м, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговин 
а и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њег 
а Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chap 
дно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливо 
улу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газд 
Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.< 
подине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливо 
е веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, 
 није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно ст 
а ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се  
изини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се 
чине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад  
спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авл 
цу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто 
м покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у  
сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пр 
е све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супар 
да за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла 
 српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и  
е.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну ш 
епе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди,  
адих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути 
 он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше  
 а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели 
.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да с 
 који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског  
теље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, 
пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакоја 
рски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог 
што тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само 
, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико 
ца Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати 
омиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>О 
лим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом в 
мејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p 
огу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава 
пођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрде 
скока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај п 
 /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријате 
b n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у 
и: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испу 
подин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је та 
г члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаж 
њој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код  
е, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За сто 
<p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би ср 
о јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад  
ни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом со 
 позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковић 
 /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и  
руге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марја 
 или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према овако 
јум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе игра 
икери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p 
, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већи 
и том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола г 
о своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одма 
ходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва рук 
гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити  
јом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испи 
а је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за  
 него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се о 
.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се  
 лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сас 
к.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, к 
им се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад 
пским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} 
касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да  
чак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се 
не поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведо 
ла.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звек 
смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{ 
ити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" / 
а, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“  
тићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што вид 
>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи см 
де, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома  
лико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{ 
Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну вр 
ршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „ 
у.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, шт 
се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе 
ко познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бориво 
ставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назв 
рмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у 
лосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионар 
еру пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићет 
а буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у глав 
а (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то сврш 
о овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; 
.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па  
о жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд 
ају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете  
е ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и 
 најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити  
капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толи 
еома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препору 
ад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, ш 
месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а с 
ђаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са 
 који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то 
у одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краста 
га веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом  
е и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво ј 
ено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што  
 рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наред 
 овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто  
 газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, п 
 ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад б 
би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда раз 
во се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран  
еба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима,  
има горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предс 
а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово послед 
овест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убр 
....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и п 
гуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше цр 
 бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би мно 
 и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих оч 
p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очим 
{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема 
, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да 
 био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе з 
и.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим 
/p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устад 
о погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагиба 
 прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по са 
 призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста при 
едне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу август 
рине.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки  
 кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис  
ћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Дан 
адатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисал 
, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла 
мптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одла 
p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими с 
 је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап 
новића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера и 
у своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој н 
тпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, 
 било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трг 
је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се н 
е и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштв 
S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе,  
и одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не  
 Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n 
м поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље  
, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину пр 
ус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток н 
ани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неко 
е данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књиж 
ци, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накуп 
 Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и неп 
рината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у минист 
пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагл 
 даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непр 
као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда  
 ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твоји 
Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен  
доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је 
а ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у жи 
оворило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је  
па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и 
 који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па  
познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојиц 
ућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све  
вему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, шт 
а, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре забо 
е, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (бе 
у ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“  
мишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја н 
ца је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија н 
исањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се н 
то по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људ 
<p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, 
како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко п 
е умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да 
е испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан д 
о, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већи 
 у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон 
о, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово пос 
аница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни  
P18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгу 
ла.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа уста 
се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Мили 
apter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био  
 из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних 
 угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сања 
мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} П 
вежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, ко 
} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступ 
аше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овлада 
ред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дуб 
ху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, 
а се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Та 
и!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p 
авни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Им 
 на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, з 
умеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога 
> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p> 
 иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурн 
м.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилим 
, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у 
ило је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцен 
дру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да м 
луже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, овак 
о од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да ј 
ечност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољн 
да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се обр 
одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјаја 
ба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, јед 
цу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и од 
енденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне зб 
м, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би мо 
о друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија  
вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p 
 томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје 
неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позај 
омиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући 
који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ б 
звештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с  
ада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су с 
то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као  
ерације.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, 
дужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш о 
зи он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало 
"144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама 
73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић н 
морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафана 
моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал. 
оту човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „пр 
свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека жу 
а су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па ча 
ноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је 
 појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само о 
манама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“.. 
лутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но  
ве друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи н 
 данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сир 
кти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и у 
 <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво 
о обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу  
ким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста 
кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на ш 
ма жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био М 
и долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два  
обричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то о 
то то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома у 
во не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која 
<p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> 
ми, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто кр 
ога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а  
 опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{ 
карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и 
исмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасно 
а је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је зб 
тку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољн 
 тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад 
ворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову 
 прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од  
 на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n 
орожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на 
о, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек од 
ој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањ 
о посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> < 
вету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна ви 
 овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била ве 
 Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опе 
амо, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше  
 код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у  
 могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p>  
а су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се п 
 неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, от 
ругој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Мили 
ко чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најно 
атиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, рет 
 дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је п 
када.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је  
им понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.< 
ла...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обичн 
ије к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хи 
је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни 
е долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он из 
 <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милиц 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на поче 
у због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка 
код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против 
су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра 
зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост  
, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусре 
о је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У 
и класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих  
остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, та 
</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> < 
обу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом 
ерино задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки в 
 с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Д 
> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово св 
бо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким  
<p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газ 
ту, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, 
 живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут  
ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а мл 
>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покре 
ао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p 
“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад с 
у се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себи 
они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу. 
 <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показива 
н.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу т 
хата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена. 
ас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p 
авило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то  
 се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и пот 
стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седе 
не послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други 
раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавнич 
елепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се 
ј срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, 
{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, 
гледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити 
сту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, д 
</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пиканте 
.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даниц 
е одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У  
има седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је мате 
атеријалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да по 
тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је 
у.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал с 
се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само б 
 веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи 
 n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“. 
воме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што 
о горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икад 
а очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се  
 нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралн 
есту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta por 
меник, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песни 
аду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беш 
 је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве.  
 је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се 
Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p 
ство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцниј 
ао да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улица 
 ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са К 
Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућ 
сички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајеви 
тић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се св 
е, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p> 
ру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви  
не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе  
ана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и о 
ница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сок 
е може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо 
ру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он 
са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најс 
ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује инте 
да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку пред 
оја се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног р 
тића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Сп 
ир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки  
чалник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и  
утовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.< 
пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и др 
ма пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само ј 
им очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јав 
у полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задов 
 наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећн 
, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољ 
а својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одјед 
казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и  
о, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Мил 
е се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после и 
 једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његово 
p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају ди 
погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на  
кице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој ко 
</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: стр 
 и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после  
 даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започ 
унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде појед 
 ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се се 
 тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сад 
у се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стр 
 да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада 
ваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Мил 
запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви 
S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогл 
 прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушава 
 био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад  
е и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неко 
е са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заје 
 је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после ве 
ра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два стр 
дима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с ме 
читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад  
, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што  
оме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога послед 
е младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утеше 
ма људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица  
гим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се 
ама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница пос 
ос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи  
од толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S 
 вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p>  
<p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда 
да Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне  
но огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</ 
еља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Данич 
да Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је н 
беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који  
а па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је  
у лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с 
интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Мил 
ца дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници 
да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.< 
ону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овог 
девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете д 
г Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.< 
оја су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати,  
е.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше 
а, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верен 
>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пас 
 да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, ба 
оћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубо 
м небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храб 
испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао  
> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чик 
 рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до  
ли, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и матери 
осут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се  
ише као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју ду 
 са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још ч 
а, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p> 
нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, д 
ује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам  
орила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније о 
 лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу,  
ла но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у пози 
 сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о те 
ј неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би г 
ни тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и по 
Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су с 
зија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, т 
 и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста 
оласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних не 
по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" 
а, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су т 
уле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му 
и сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, как 
тпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мер 
ут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах  
у четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад 
год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, д 
 до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није с 
 /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, 
беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он ј 
где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за 
јзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје ни 
 гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>З 
S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правил 
га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, 
да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да 
и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунил 
ош и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Со 
час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали,  
ћ је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и 
 млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварал 
е са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђо 
9" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, 
 су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег приро 
кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о  
ца буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p 
</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— 
 ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, з 
/> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умир 
и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разум 
је.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он ус 
 налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, би 
сна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји  
ва облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, до 
ређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да с 
 часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала 
ле, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се прав 
 је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Ми 
ј линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p 
, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се 
о тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по св 
рање нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић то 
акоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је п 
но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разг 
олно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му 
а испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни 
 госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ов 
д нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту 
развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне сре 
тићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p 
пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога п 
> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару  
орам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак 
део је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна у 
мења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За  
седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету до 
на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и  
хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доко 
па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у ве 
 остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико забора 
илџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газд 
ало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиро 
а, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и те 
е и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубил 
</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било вр 
вљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја 
к не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" />  
есе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отп 
 којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госп 
е; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српс 
олутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беш 
 се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, ко 
руги набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изглед 
 најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен об 
 Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка  
 један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше 
 кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p 
штеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословен 
, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, 
те г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код В 
ола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила 
зији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљо 
 овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне 
ен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим ли 
вање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељ 
ас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и  
ве са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома  
/p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p> 
ивојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој  
b n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непр 
ливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средс 
 десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једн 
ји је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Д 
ко, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме 
слиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Д 
у у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да  
и“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали о 
е као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо 
 га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом че 
 пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То  
ска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или 
жи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је 
о увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а 
 вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат 
ово.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трго 
 за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у  
никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином 
 душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n 
ку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септемб 
 оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не  
о, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи р 
ету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег  
/> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш ника 
 а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити 
азећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну ст 
о ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме какв 
за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мо 
а изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живо 
е, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико с 
ца Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, 
ту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десета 
„а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи с 
 <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада по 
заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест 
 људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и 
талеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, 
/p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје 
их хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти њего 
у људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што  
</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море  
е него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих нема 
о, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је  
ике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја м 
 на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмен 
ће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, ко 
ку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и 
уле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплати 
земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> 
ш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утеш 
егледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси,  
изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотр 
ати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном 
а бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам  
ослова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Милив 
са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, 
ло је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протез 
оступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше 
треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сја 
 за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког м 
ва велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S}  
 за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалос 
азе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављев 
ме, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крс 
аква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, б 
вар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са  
ичаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> 
а џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокиц 
p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p> 
м прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и  
оново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо 
оши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила  
в и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође о 
предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.< 
 је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад тре 
кључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.< 
 само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</ 
ти, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да о 
 наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир  
ички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје  
сило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливој 
<p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту упра 
ома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n=" 
ешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тог 
гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш 
<p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабде 
јих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао  
и уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Г 
а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ пр 
уди, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње,  
, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му п 
и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратим 
коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{ 
еља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља. 
 о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопал 
дужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи с 
 досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим  
ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код 
су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која кос 
 код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак 
е Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет! 
 имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдс 
ске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</ 
у искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожава 
но кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање 
 још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толи 
 примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно 
дне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио,  
још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичн 
ле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад  
 збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— 
 На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је 
намо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ов 
ро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да шт 
че, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку мој 
е, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Мил 
и прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би би 
е радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић п 
 отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки да 
гатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према т 
3" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Ник 
p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости,  
генцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантериј 
одужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а 
је осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао б 
е сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоћ 
ира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним нег 
нуфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске 
а правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је дан 
 од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћа 
воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели ј 
есрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити 
у шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику  
трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та  
Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у  
ћ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдаш 
чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мен 
гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тел 
 сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби пр 
повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, 
 онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и  
, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p> 
и у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као он 
војени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине 
е међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарл 
м и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла  
двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране. 
губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при 
лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве 
далијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском пева 
и, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и 
римећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говор 
аничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући 
на, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се з 
био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Мил 
и се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним пре 
одитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла ку 
 икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да з 
ет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S}  
јево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих  
тарце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две ве 
слађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за  
топа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p>  
е за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно п 
а ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он дол 
о таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не мож 
а непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да од 
овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод 
еном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната о 
 морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни  
шан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Стр 
обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарс 
према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину ку 
71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпо 
зор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завес 
чење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати,  
.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајлов 
Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је 
томацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, про 
 то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} П 
 у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељс 
еће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родб 
товине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте 
лаву, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем о 
 у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У  
уле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као шт 
ачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужит 
изије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p 
инама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и н 
за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!.. 
p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <p 
пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова 
проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредн 
оје одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав 
а их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше н 
p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двој 
ко се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаж 
> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је С 
ижи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p 
Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Вели 
ије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан  
би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијс 
су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим и 
него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им 
ске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Ос 
и не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац  
причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се 
 обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену п 
вих заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што 
е на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо до 
тији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све ње 
 кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљд 
ладожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи  
ба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома  
угачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далек 
 <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му 
г Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво 
с једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекл 
а понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева 
 се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154"  
да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> 
...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му же 
наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, 
реме, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, је 
 она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје 
</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброт 
>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором 
ачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздра 
д оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, 
јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи,  
ки, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није н 
поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="15 
чања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је  
 драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено реч 
ба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек  
то се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да  
сте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада 
 би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не ид 
за њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених,  
га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој ј 
!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ каза 
аћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста  
а:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је  
мо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, про 
о сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интаб 
 <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих н 
p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> < 
е овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим  
је тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер 
равилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом с 
бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови п 
осле ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби ј 
о домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, г 
ети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта в 
Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебел 
 отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се р 
ој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна 
а продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на 
и иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{ 
е, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.< 
 друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим стол 
сад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је  
ве каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи дол 
 треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар  
 продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај м 
и дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери о 
 је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе доне 
о смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке,  
гледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливој 
и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с л 
ребали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи 
{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланке 
абаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устан 
ути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, 
18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту 
 продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице 
 <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеб 
к одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до  
Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</ 
ко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да  
на.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непреста 
 уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за ти 
 ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, п 
о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се  
ликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исп 
</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две ка 
ан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо.  
и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ос 
мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, п 
p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је  
кче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није м 
га правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на је 
дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одат 
 но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више ис 
ма дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете мо 
е на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и прашт 
огледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег с 
 на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n= 
да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно им 
ју се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да  
гао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну 
 са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад пог 
, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије 
вакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју  
се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, 
ије удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато 
но двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" / 
о је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој ј 
чну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено оста 
у најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на 
 лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и г 
p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали  
наест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад  
е.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигар 
лонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, сп 
 најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар 
 овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Кост 
био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је м 
 данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Он 
адаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву ру 
саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала 
 паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p 
 се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то 
е црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахор 
</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и  
p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише,  
е, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогла 
фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајах 
ни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</ 
им друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је 
ка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и  
ећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било 
раше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојк 
>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимо 
це, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које 
амуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још 
чким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу 
огу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прил 
 је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господар 
на, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам  
ресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p>  
>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник 
га свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да 
асила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут  
ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме М 
 ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази 
убомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дре 
те погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољ 
ше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокиц 
 својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша  
дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође 
а дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледа 
ни газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда 
а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су  
робавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године  
и се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из 
мбра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубо 
ик.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба 
и.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече св 
ек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „ 
чају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске  
<p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер  
е Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследс 
ају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба 
 је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) 
о изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.< 
ањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума 
скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе 
рема своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусрет 
знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам 
г, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p> 
гове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим ре 
S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани га 
ље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо  
м, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да  
 да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то  
запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због 
и као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу,  
ве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и по 
ук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VI 
есне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII п 
хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова п 
ула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што и 
у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа  
ти узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај  
тена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, ста 
> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива  
лави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин,  
ледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела,  
 и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што 
ако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна  
је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па н 
н.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према м 
у међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа 
малежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно 
 а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфро 
шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи 
>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху 
 се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је би 
кривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која г 
ковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи ук 
а свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро 
ма.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен ови 
о велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима 
рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, ка 
акрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих обли 
беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са к 
и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љ 
ам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо 
одски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се све 
огађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љу 
је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки  
љивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасв 
анашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Д 
одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а М 
 га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима 
одина.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике  
познати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка и 
ла, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубил 
зор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог пр 
у, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а пре 
тане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не  
ина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p 
софисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у р 
гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љу 
, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви  
и!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке н 
 у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претвара 
124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липт 
из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, п 
ан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао 
<pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом  
 са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе с 
 код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у  
воју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћ 
ега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја  
 у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толи 
по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оно 
и његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом о 
 која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје ма 
има:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклон 
 но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих прет 
е до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Неде 
е мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да п 
воту никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим  
— задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху 
ма су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S 
убила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо 
p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује 
и Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у 
разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на к 
, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције  
кти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, ш 
ју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи 
 Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и пре 
ливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више н 
има са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине 
зуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погл 
да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за 
, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само св 
 ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско- 
ече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише нег 
а и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима вр 
а мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет  
раницу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за с 
Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас п 
 га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у  
ија, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p>  
х и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за о 
стао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога,  
чуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође 
иво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним г 
Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сум 
сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него с 
 Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији 
, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране мл 
ахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако не 
вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукам 
 још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици ч 
Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одр 
а Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје  
је не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом дете 
 гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он ј 
ња, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити  
 средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је  
ти, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у  
предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу 
е намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити,  
свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобран 
 замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и ваз 
био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица  
 Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужн 
обру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином ште 
м пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме к 
се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па за 
елог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу  
уга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S 
ећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то  
е, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе 
ет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у ос 
агајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнеср 
тинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и  
 џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p>  
 на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где с 
 сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састоја 
ици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће 
ге друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом 
ко, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</ 
чи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа ка 
шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље с 
59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски и 
е под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да 
ега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па с 
 на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији 
лужитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцниј 
="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{ 
е.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдан 
ево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом 
вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Си 
а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема нак 
ато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по 
чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то мож 
 јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био п 
н тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало про 
 истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је нам 
а Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређе 
.</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ст 
иновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p> 
оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића  
 тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их из 
ло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и б 
а седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпођ 
је стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се ку 
S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Са 
еђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио 
ивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кувари 
не, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени мно 
 кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за 
 остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у н 
д прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато п 
 слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектова 
а, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући  
азда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их нек 
о у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Мил 
облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија 
а пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна  
 где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад 
оз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Нед 
 <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се 
онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога 
реме најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он  
ом да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Б 
 јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливоје 
не, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако 
ела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао 
.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њихо 
је био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео,  
> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од ј 
а је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се м 
а, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину бол 
ног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су 
 било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никак 
 ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, д 
бог уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, 
, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност прид 
 даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било м 
иђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даниц 
 приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали  
вићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла 
ог расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била 
илица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала 
евесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим  
ећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више п 
, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</ 
е вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закљу 
е нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, свра 
верила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично леп 
не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Н 
забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и  
/p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уно 
не руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најб 
Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за дру 
м на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео ра 
а је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зац 
е боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и  
ћана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно д 
апрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева д 
јачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат 
тари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад с 
азмишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, 
 радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири 
не.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне  
 места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако  
а Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише  
ећ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, 
их на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу споп 
о за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да м 
 Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је К 
ек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста иза 
ста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, п 
јвише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађ 
икетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb  
ердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кр 
ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили 
 да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би 
докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и н 
де, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним весел 
ресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ с 
и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у и 
Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове ка 
уду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p 
аци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди  
ене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окн 
испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје пол 
, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: мирије 
 се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он  
ећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које  
ости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћи 
..</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} С 
 Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш 
гођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, 
ј за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али би 
 <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би 
о, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Мил 
оме, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толико 
је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја зах 
екиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је х 
извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чије 
 је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла 
де су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} О 
 му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао  
 добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и а 
..{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио 
чи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше там 
рку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!... 
додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и  
 доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затеза 
а, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она п 
о се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат не 
јапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро приј 
ивоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, 
љени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, ко 
 лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи  
тић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не 
иваше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он 
 не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</ 
ратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за јед 
гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побоч 
матрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко 
овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се прео 
вори код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора с 
 стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са које 
е, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за ма 
ги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог дола 
е да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање 
ни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се л 
1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је с 
тепенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним  
<p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p 
а редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, ко 
пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто 
ао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше 
е дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута о 
рало.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он п 
pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио 
е групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им 
атраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и бо 
који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, и 
х изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est 
p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus lit 
.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање 
зда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћ 
 старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чуд 
о десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је би 
у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено 
аше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, к 
, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београ 
 к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се ве 
жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је се 
, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p 
III пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди н 
ро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се  
 сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српск 
српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога М 
ио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на 
ивоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ов 
опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Бо 
но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но о 
и нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је п 
се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске п 
дио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему  
 у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се уп 
, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно поглед 
} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кира 
о, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан 
 није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непр 
S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир и 
ах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само  
како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле,  
уди учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје 
а трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где  
 ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало 
 граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, 
ној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преок 
ђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше 
ој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима  
е циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих  
У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пи 
 другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова дру 
а оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће д 
ћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безна 
неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му 
ека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, 
 му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Сим 
а издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу р 
у црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки д 
у, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помо 
ео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљ 
клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око вод 
чеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици  
, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са св 
, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак њ 
и беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепо 
а поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола 
..</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, д 
не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Беогр 
сом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала пи 
чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме гл 
воја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p 
олазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то  
<p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што  
лност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају 
у, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају 
вде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје бе 
оличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине  
ца и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>М 
лучај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше п 
ела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и ј 
Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но 
ога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам д 
е, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу у 
b n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> < 
а) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у б 
удио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје с 
е имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одр 
тићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па 
лади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговац 
сок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и  
 тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад с 
ог уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а а 
ишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у  
Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и  
 тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се узд 
и није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивк 
че платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p 
 а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадго 
е отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова ра 
аше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе г 
/p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још з 
<pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по  
p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, упра 
, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> пре 
вих лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба 
се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења,  
родиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним  
> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она 
 се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.< 
ати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У 
 што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког п 
је, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуш 
ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је  
еднако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у д 
p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Да 
ој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње 
 то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружен 
сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда  
ени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног  
</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с д 
је и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није нико 
ад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислим 
шао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак 
 да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начин 
 згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њ 
убомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових с 
ђе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку дру 
ћи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер и 
је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, н 
>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p> 
ш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одгово 
мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, н 
 је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав. 
емилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе с 
оје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одго 
оче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p> 
 као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p>  
и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слобо 
у, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ћ 
, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година да 
{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока 
 у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно  
</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокиц 
огледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома ра 
ји, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{ 
 и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени с 
ркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсиј 
аспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p 
а сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш н 
иливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>—  
ом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово з 
 јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оч 
ако нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полић 
 у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сок 
би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на 
о сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Ва 
ја се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је он 
 су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда 
у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гоја 
и пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по 
 свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно  
ве, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улиц 
 писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, по 
 а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренут 
него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или ве 
> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су прова 
и водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над к 
 лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p>  
 са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо с 
.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Цел 
 радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то пропису 
н <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатник 
шнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе нал 
е, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји  
елником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па 
гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја 
ит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и  
атра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли ј 
 пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца 
ут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то 
 је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тре 
еш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</ 
чекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски 
страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па  
цу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Ни 
плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо све 
 се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капи 
ико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водос 
кидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћи 
н добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки 
.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре о 
{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу  
но осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздрага 
и овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како б 
рдо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема п 
 у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm 
 нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида  
ће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 
осе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но 
а, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој а 
њигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, је 
 су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њи 
вако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огром 
тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не  
Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, о 
ста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано з 
азне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{ 
о нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично разве 
 овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то  
стици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично го 
оја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто 
а предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва м 
 даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки п 
то већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завиј 
е њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— 
<p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељ 
p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келне 
и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голу 
. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, и 
ашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готов 
ароде!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p>  
ку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било кра 
то сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја 
} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство з 
изма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се 
јали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се 
брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изу 
е светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне 
...</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвал 
а једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се пр 
 у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачем 
ном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог ве 
ужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда 
ако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у 
Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n=" 
вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гл 
ли сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове 
одични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љ 
прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему 
је, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ прим 
pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји  
воју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима 
похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а  
о више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ни 
станка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да раз 
убомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и  
шта, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни. 
S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има  
 никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а 
није осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано  
овале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја 
тири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. годи 
оји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <p 
негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурман 
ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обра 
пуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на 
би само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, 
 од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!. 
ивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сма 
} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве  
е, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p 
на то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта  
.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће 
p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да ство 
 ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила  
се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је в 
, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Н 
авању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будем 
ог живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други 
, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се рук 
колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да  
дима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у вас 
ном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Дани 
одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело сам 
з ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватр 
од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај ра 
тише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, 
му је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у н 
викне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди,  
пијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао с 
дим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила  
х зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче општ 
</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особ 
водити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски 
је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице напис 
ршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Не 
о ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Ка 
та се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига б 
зор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђ 
обродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде. 
 тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у 
 у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по 
е с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада ост 
срећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, в 
м овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило н 
мен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је  
ћ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубоми 
ада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његов 
рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у све 
<p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању  
Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати 
еже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одла 
неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколи 
сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, о 
ко земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа к 
 онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на 
рво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје 
 челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, п 
</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго д 
редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p>  
а не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити вео 
лице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“,  
 прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p> 
41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах с 
ахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадно 
Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а  
е ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебел 
апита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p 
 у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p 
ина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додај 
 незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира п 
којених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика за 
а и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За  
ј сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим  
а у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас дв 
ако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n 
е тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху 
е, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи  
потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан  
у.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:< 
!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он 
 и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицо 
хитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, д 
 људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим  
ло веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељко 
сади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од  
 висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би 
ад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p 
е може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу 
, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само нек 
 је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори при 
, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај п 
па на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>К 
ега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при V 
 он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још  
вој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им  
ена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руко 
о мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је 
 па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени  
/p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузам 
л.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо ни 
ме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија. 
ир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике по 
 је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубом 
ив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Милив 
бели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се 
мејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Ми 
 он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне 
ихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја 
еђу мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће  
ливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам 
 има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад  
/p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само 
 он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побрат 
и новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесе 
ља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето  
ић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран ч 
ности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливој 
е, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да 
 Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њи 
љног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од 
три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопш 
равље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетк 
ине, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту,  
зите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> 
розор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио ј 
, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легн 
ши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељков 
ари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и да 
 да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесе 
за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме  
олоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном  
о презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом  
 био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш  
риложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо ч 
о, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он 
.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но 
ку банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах  
ко весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Да 
дељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја пис 
>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац,  
ћ, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p>  
. ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај гос 
ше је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му фо 
утања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ уско 
ру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу. 
„од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилик 
одићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>К 
а, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сас 
е цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се  
д се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад  
 било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба с 
картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој  
 су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он ка 
лим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо 
влију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачи 
ћ гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не 
ало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан  
, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа с 
е чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Ј 
.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ов 
на се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу мате 
гатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се 
Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рач 
мбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док н 
/p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи  
је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и 
баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</ 
 војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше упра 
лник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испиј 
ла поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о се 
сретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа з 
разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разгов 
фросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и  
олази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са м 
 Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чин 
ти, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади 
о.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и д 
моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампа 
е им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке ста 
га он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не  
оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!... 
једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима,  
шена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књиже 
о у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да  
ој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања 
рмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеш 
ије био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не ш 
 <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узе 
оли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p 
Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p 
ни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p> 
ао нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију оп 
са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама у 
ер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Бог 
само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156 
да Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како с 
брујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји п 
дино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који леп 
ега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју,  
p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а пос 
b n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад 
ити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него на 
ри старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, кој 
о са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш 
е, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</ 
ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, н 
p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је ж 
може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређива 
у.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје  
 колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почет 
 и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само пле 
 броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да 
 „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и зем 
ућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично  
н.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ 
се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ дале 
о одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се д 
 она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини мил 
 да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасв 
а дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, 
а своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па  
руга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картани 
ољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</ 
лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије љу 
„кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се  
ечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остал 
ри су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови пос 
и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така  
тању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласи 
 n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле 
 толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>О 
не у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав  
невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну 
<pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{ 
, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у н 
ава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверниц 
 већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је  
днако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на заба 
евојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, 
убим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и прави 
јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> < 
в.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које  
џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему 
 каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> 
ости.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца п 
и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њи 
 си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постан 
 песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновни 
но остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— 
 врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а т 
ђу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их о 
 глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он 
ред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаш 
се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непри 
и бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у наза 
е.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Да 
о позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада тре 
 почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети гово 
дећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно 
ица бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из  
ана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је  
та.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена о 
су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стал 
ири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо  
и јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“,  
остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече ни 
коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се ра 
а кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћа 
S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз 
 ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} 
Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачим 
тиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељк 
у љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војн 
 креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол 
е часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају  
љу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вре 
.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и  
ења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, кој 
е придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са ос 
ости одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје д 
ом никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни  
<p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзив 
рочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интересн 
p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким  
начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, реч 
ницама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на п 
догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством,  
није зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење зам 
ачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb 
е, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бит 
у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено,  
сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ при 
 није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо 
/p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, 
на, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се  
 вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S}  
 саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Д 
е рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако г 
дим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богас 
ба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људ 
наницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра 
 овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино 
 шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса,  
ћа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштв 
 разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" / 
 нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољ 
едњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније 
ћ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, 
оју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка  
тва да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богат 
ним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џеп 
е облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом п 
 година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, кла 
ко село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> 
ћне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пру 
е исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он  
 <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и муча 
дељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где 
ер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде 
ћени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Он 
д два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њ 
{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, те 
унавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица,  
p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж,  
девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повр 
ду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p> 
крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша к 
 односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом матери 
.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је  
p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p 
и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку,  
о задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, сам 
а њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газд 
чекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ак 
луја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „ 
 па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радни 
мо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије н 
> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер 
ме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, пр 
он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банк 
 <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовс 
p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до  
една војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове диви 
м капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да 
ему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно жи 
имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за пол 
 на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој б 
ро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи,  
е велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и тв 
моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n 
p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнут 
ј руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме,  
S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи. 
ко знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се 
...</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побрат 
кавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што ј 
ољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мо 
ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже 
о траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> 
љу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дош 
у те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињск 
за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љуб 
 у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су  
рала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком п 
ни, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне г 
а Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове див 
рена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p 
 и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" 
хов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су ј 
а за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај 
p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје с 
рђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину  
м, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоу 
.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаст 
{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене 
 највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж  
мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</ 
беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше ис 
чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокој 
ећ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исп 
 у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која  
 публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Со 
лике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој м 
а се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из с 
 А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, 
је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цве 
е, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твој 
Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као  
ад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, к 
реко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то он 
воје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је во 
карницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправно 
ем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута 
о, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се рас 
да само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво ок 
 оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима  
ихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Ук 
даше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, и 
 да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.< 
p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, ис 
твени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p> 
асвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара. 
вести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више н 
р се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била  
уму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету сп 
ушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} 
ајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници. 
 заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на обли 
би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност 
а мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душев 
не очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> 
војком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмо 
так само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} 
 да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да с 
уби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="7 
ећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <p 
ћ је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се 
ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисе 
ист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је сл 
</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова 
кој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>—  
а друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Мил 
 уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања 
ио тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Ми 
странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по  
е он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се  
још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајућ 
 границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, за 
рцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, ос 
и око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет. 
Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која 
 би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је  
да у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу б 
маче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, би 
прилике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n 
ица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељко 
/p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беш 
иливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници с 
 и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење  
 се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па тре 
уше.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачно 
 живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој  
а он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> 
просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девој 
то ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим преста 
мам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљ 
неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као д 
„Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а 
ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта  
х је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Зб 
и, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас з 
, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су ис 
до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96"  
а, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом об 
еверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си  
једном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Д 
оштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих поз 
о су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче га 
спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, је 
{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју 
тапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само пес 
утра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако ре 
ска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора  
, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. 
ме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде 
 изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером 
атрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S 
љаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Да 
онстелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су 
 од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликер 
мо једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово свој 
о за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро  
обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи те 
аког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање  
 очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидан 
то желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је к 
ђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколик 
ереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно  
ј, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погину 
Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часо 
ла, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих ката 
е, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а о 
а.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге с 
реба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста бла 
/p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам 
руштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.< 
, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гл 
е са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То ј 
 реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би 
и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Гос 
чили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан 
а је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима 
лази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газд 
јег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанс 
и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљиви 
дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује једа 
и нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој с 
веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p 
, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи 
ном знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежа 
овно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљд 
ћевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две н 
надне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри м 
ољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако им 
лупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући 
во место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени тала 
{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао 
а баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{ 
ање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p> 
 она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужно 
ећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пропи 
.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-уш 
="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} 
си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Х 
 Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја ост 
 свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљд 
 су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пи 
човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превал 
а ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икад 
рећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни  
S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то ниј 
једничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S}  
} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да ис 
 баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, 
поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „д 
вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима к 
дне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева  
сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника му 
основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити жив 
осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговач 
а више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љуба 
еког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве ор 
прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само 
м раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>—  
реварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само сво 
икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу в 
 очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, св 
ста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић. 
о, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да 
да и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се ч 
, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S 
м Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато 
о молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам п 
а мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш 
се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пре 
 свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од  
, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даниц 
а пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде ду 
могнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интере 
у, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа 
ст месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравањ 
вади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и 
касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> < 
цу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер с 
побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он  
 Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста од 
ме, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и ин 
оста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката  
е.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапу 
 у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добиј 
ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу 
, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неко 
и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће 
клизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му стр 
х дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам 
 госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на прем 
го једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше н 
лило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизн 
а да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допуст 
у.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе 
кала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о  
 страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> < 
 чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био ч 
ека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно 
ијатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он 
 не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа 
иде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кровови 
а липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у чет 
d>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква  
њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Лу 
/p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p> 
estone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Неде 
године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког др 
удило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошл 
е замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда мен 
 на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво пре 
ма за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек виде 
 за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била ј 
дам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колик 
оја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а 
<p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју мени 
обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину 
упи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није 
ливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније з 
пазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше об 
изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори пад 
 Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето  
ml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, 
лисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.< 
 спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и с 
м штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон,  
ивоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био 
 иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства. 
њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, 
у сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казни 
застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „ 
е руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> 
ивот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога п 
ије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њихо 
авили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се п 
вољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.< 
забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су с 
: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 
ни нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и рас 
повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнол 
ше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друг 
мена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу ни 
нику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала 
Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, 
розора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је од 
ица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Ж 
 то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше зас 
и писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објас 
и га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</ 
скоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и р 
у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што  
 нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си 
 још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у  
} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни он 
е више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу оч 
ремишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку 
rum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <f 
 а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од наг 
>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо  
и и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је  
 дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p> 
ве се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје 
ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у п 
а.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тог 
но читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго 
54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На  
удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линиј 
чине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад м 
омиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по  
!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу 
онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру,  
ки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што  
уће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нета 
 није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене  
бног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би нек 
кадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове  
 обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гис 
ено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љ 
ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашње 
Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад 
„Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на 
 крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру к 
ог писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, наро 
је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до бо 
е велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као ут 
о раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све! 
вну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више ра 
је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, 
есеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Шт 
ве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана! 
знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се ј 
ћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са кој 
, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради  
n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да ј 
знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде 
 а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки нап 
 од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој  
жао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Т 
ема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и 
 муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} К 
роси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао м 
 као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима зана 
 као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам ва 
 како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре  
, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, је 
 твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре то 
аљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и оф 
 пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n 
моте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, н 
ти и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра дон 
ни табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица п 
ји је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, ко 
ану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер он 
је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и з 
стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети од 
тељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{ 
ше непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада  
вако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто ма 
о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Мил 
аваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Т 
ложење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не мора 
е, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим 
 ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре при 
, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— 
ичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при предста 
леменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жа 
, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве 
ље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Ба 
бузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији до 
још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас 
имом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам из 
ико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници,  
осла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећ 
а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабом 
да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Н 
апред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То  
 су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам 
дин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше  
но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан 
г, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам ник 
а то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да уч 
еданпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли,  
(што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да о 
 не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, ко 
а, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагуј 
родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је 
овори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима 
ан“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам в 
слови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибљ 
ребало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве  
 се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и да 
ањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, уч 
гледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије  
еговим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје.  
поведник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p 
олика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше 
 на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" />  
оју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје  
би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богат 
а испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и м 
х, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се  
ве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> 
твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло  
своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала д 
га беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дво 
 па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко 
оје се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „доб 
, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се 
 с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојк 
лушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш т 
ишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те пак 
....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својс 
о уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробис 
ш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Ко 
тске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, 
омиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучн 
синине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз  
</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз п 
у.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Милив 
ацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p 
еко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико 
овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову ве 
лизини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се  
уседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу д 
>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи ко 
 исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ п 
о је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио з 
те?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по 
та приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад к 
 некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку пр 
е.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гле 
азије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико ни 
асмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите шт 
к, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиг 
о њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених 
ада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет  
у своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љу 
стали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише  
није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном у 
а са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој  
вао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те  
таџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одгов 
не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад н 
ању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</ 
 сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше 
ј не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и д 
... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!...  
љско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?. 
.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој 
 споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче д 
ар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио  
ција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се гов 
н је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде 
</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме р 
е родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиром 
 пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, так 
ко исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са он 
иле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је вр 
и Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и у 
 стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био б 
адрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, пате 
ош да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје  
 кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.< 
е страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га ст 
но, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, он 
 посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоч 
 до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, 
представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово  
кантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но с 
 Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није против 
.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шато 
 је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу,  
а забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та п 
че, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између ку 
исоко поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ре 
нице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде  
ија.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да 
тишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> 
 сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у 
госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Мили 
<pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о ње 
 место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље 
 расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница  
прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица 
 тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову вез 
е знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да  
вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нужда 
свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега. 
 „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како  
е.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и ка 
 од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколи 
p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, 
 приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се 
 онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је  
ла заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати  
воје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта 
на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељк 
мртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше  
 прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из според 
 тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом  
а респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко  
/p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} З 
их црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S}  
та мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче 
 нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлиш 
/p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе  
<p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрагано 
е.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоман 
крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва ј 
друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господи 
и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане  
лазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко обј 
} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, н 
е Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активно 
а, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с  
</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се  
ца.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ < 
ре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакој 
трашан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин 
 кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре не 
ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз М 
„Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си 
 да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш,  
ва срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази к 
о веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту  
на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љ 
<p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на 
Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} 
инистарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста  
ини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено  
, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са  
{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за 
а иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави ос 
легантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, 
е лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београ 
 <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p 
ођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељ 
— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отп 
аклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није мог 
ваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једин 
ерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даниц 
у свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао  
у и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћ 
цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки  
{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не 
коловао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и сред 
ако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине дру 
 са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, ка 
 миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеко 
аднети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да  
м роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Дан 
аке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p 
родица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру. 
 очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и  
ица била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но се 
 још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Д 
оље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко  
моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично 
а не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје стар 
 месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она  
о је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он 
сматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{ 
издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћи 
и су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, т 
{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изве 
разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, пр 
адном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био 
b n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише 
рилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он 
 тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на  
аљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би 
и о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда  
е тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само пред 
је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са 
заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и сла 
шина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа 
мерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{ 
ати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добр 
</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини 
ва је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у  
те.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, с 
да је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно распо 
 госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести и 
воју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује 
ни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и уч 
место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему,  
ала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, т 
руго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раши 
бе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах бе 
} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.< 
 случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју  
њен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по  
/p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му 
епрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логор 
лаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, и 
ћи, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад ј 
ко хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је с 
 Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је о 
мен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког 
="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госп 
Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо 
правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се  
ала, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С то 
лица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај пр 
ли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“< 
м догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикну 
ријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, 
 сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може  
ве нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном  
цир, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, м 
уша и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе т 
а затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од  
забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S 
је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Да 
единостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици  
и Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим р 
/p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени. 
евао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље  
тимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из 
ала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски  
јеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} Н 
то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да  
чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n=" 
, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У је 
 знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како ј 
 господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљиво 
асположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева  
, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити 
у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и о 
би вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте б 
 спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне оч 
вном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели 
.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад ј 
по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> < 
 од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који ј 
д Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па к 
 породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно р 
би прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је  
.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар 
ти јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према м 
угоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга к 
сора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се 
Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета 
и један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећниј 
,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су неср 
ас код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која ј 
и ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“.... 
учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно  
 спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је  
ехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља пр 
 било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p 
обе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, н 
је се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра 
меној кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добр 
и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдск 
аног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бро 
сеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S 
оја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакал 
је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари 
е она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она с 
</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно б 
ано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Краг 
— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам 
месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше  
а.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш сре 
ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не тр 
е душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер г 
овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћ 
срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге  
а!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као  
евероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставит 
ном и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он к 
ом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога к 
ата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и дев 
и причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читав 
атија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код ово 
ма Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Дан 
рактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје 
> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњ 
тка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p 
толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S 
баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, 
у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју 
евића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добр 
 лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома ра 
58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</ 
вала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} О 
 има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толик 
у обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Милив 
а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добр 
неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познан 
а лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа не 
едним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо 
 ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и пр 
черашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често 
 се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на  
а, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љу 
 трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјали 
аваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „ 
сава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи п 
 и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и д 
 највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина 
4. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је  
труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика р 
ана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико маши 
да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливо 
ко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како те 
ти.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упу 
дремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки с 
, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико тр 
ећином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић ме 
> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{ 
е се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се  
подина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола 
 „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петро 
у, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста н 
 њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, п 
ш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> < 
 Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћ 
 задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Ми 
ени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије ом 
Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока ус 
„Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!.. 
љска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то  
м.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава с 
убити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.. 
 и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и с 
 трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљен 
/p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сја 
пе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове к 
а, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опе 
пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „В 
а.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од 
ема шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премиш 
p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без 
атимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она м 
Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Мили 
азним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао 
 од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилни 
ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S}  
, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо  
да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да оста 
Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале  
вине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се о 
жњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучни 
е мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S}  
љавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов  
атимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара гос 
тко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се п 
га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа  
сме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен  
е одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра ве 
колико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, та 
“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трго 
глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога с 
и газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпиј 
 који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Ча 
итање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У та 
сини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут тол 
иње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га  
е ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34 
аже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да рад 
авају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књи 
 код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што ј 
пава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш жи 
у у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена  
матра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у кор 
га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на за 
но је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Пре 
сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца 
ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, 
е, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“< 
 да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер ко 
 се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка,  
61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе о 
p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог д 
да.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свако 
азда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој 
четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у рад 
м образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се п 
дузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме  
p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиол 
еће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" 
 трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре 
газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За  
ми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стај 
 и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку 
аједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме 
Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опро 
р његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он 
је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додир 
 значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано  
робу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Бога 
дисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано пози 
ара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је  
Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш  
штам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да буде 
рству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено 
за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више прк 
бе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду годи 
ла до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веом 
укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је ж 
ије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она јо 
таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и м 
p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснул 
амо на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овд 
Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било  
 познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно  
скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома небл 
 стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћ 
тку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов 
 Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n=" 
је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро позн 
е Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове поч 
 шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде 
S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део  
о се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угл 
им, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка 
кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов 
и овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пи 
. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутит 
.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огранич 
авати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у 
време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како сви 
и по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну ран 
удама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о 
ко не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за 
ији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разгово 
 људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођ 
е шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> 
вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив 
јан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка 
реме дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и бо 
зумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> 
иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако 
а београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се с 
ењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онол 
по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога  
емену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беш 
ефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доц 
ла је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже  
 прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је са 
пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само т 
, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним те 
о.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и п 
ошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је нео 
о позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у 
оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумо 
 и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељ 
шта, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи 
на.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица за 
о у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подр 
етири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима 
транац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут 
 њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се  
није народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна 
 завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ  
!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од поја 
/p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нов 
ти као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да  
крвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмева 
 своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осети 
еби, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које  
 боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десе 
лико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но ос 
 се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном ж 
</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због прв 
 Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p> 
зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад с 
није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за п 
ама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом м 
тијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би м 
их уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, ч 
њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, ус 
ти.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридес 
да Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опаз 
црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се 
чка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода  
за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њ 
 страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу 
{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако ра 
рограм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу  
 због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урође 
е.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и М 
ма му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њ 
еже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дел 
 радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да жи 
слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост прим 
томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и  
 њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко  
јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве  
и Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне реч 
еома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> кр 
мет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p>  
ије знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове с 
 расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његов 
аница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погаш 
од милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштв 
 приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и 
 добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задуб 
астали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учини 
 и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запита 
 се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те поса 
и фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из сво 
а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје мо 
вим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На 
 да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио с 
рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрај 
S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гл 
но потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ов 
љда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и  
иредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико испо 
кицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p>  
ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас су 
 би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да б 
 код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Мили 
ступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвој 
наје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевнос 
 омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше ч 
ћ крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> 
а по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста ли 
личанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“,  
> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну 
 само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Да 
 Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа  
него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу  
 дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљив 
и вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због т 
у вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> 
стаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другар 
ца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пус 
ави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, б 
што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У остало 
је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не  
Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима,  
лонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били  
ашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење 
ви прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што  
 лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p>  
{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако д 
да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се неш 
ољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је р 
и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство,  
“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све и 
 под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо 
е, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто ј 
на је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покрет 
у авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје ку 
сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи,  
ана.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, а 
никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет М 
 ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обнов 
ирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да  
, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместиш 
у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици 
, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и п 
а.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p 
е, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због  
ко је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од сво 
, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код на 
би остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и 
узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем,  
ијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше н 
чеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, д 
е.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен 
је није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трај 
вношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> о 
измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S 
 равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблу 
оје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „т 
вим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, ми 
у, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприл 
отив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том об 
 као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци  
 додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади пис 
вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и  
ћ:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра  
значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине он 
ма сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није 
послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу,  
на млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p> 
сом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубом 
пасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S 
{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или б 
вој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ст 
нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме изд 
је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје 
 знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви 
змишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у 
оји га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти  
ише од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} К 
 обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења п 
ене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S}  
ебе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четир 
 који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за н 
у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју  
а узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју м 
ак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно 
 услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљано 
рпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и  
амо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разгова 
 што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је 
д пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим 
вој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послов 
/p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и 
њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је 
лнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са ј 
шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости  
речена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој 
} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стра 
и, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па н 
о последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често извод 
иливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још на 
ветом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није т 
о зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друг 
ан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га 
сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговч 
 да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је вод 
е, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро ј 
 је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према  
смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нем 
!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а 
ао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n=" 
ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав 
а, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то с 
 „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, он 
е ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа да 
е суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја з 
це сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог пр 
<pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам си 
м, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то збо 
опствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа 
ом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старији 
 ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ прод 
ала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дет 
ка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје ро 
ти добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виш 
у она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста 
ем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што о 
!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима,  
леба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдогл 
е, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим  
и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и  
</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем 
јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за свак 
своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и 
о.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се исти 
/p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је  
p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догод 
и, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећ 
</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе до 
 сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не мо 
оје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени жи 
ем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга  
леко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове м 
м речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, п 
ар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим 
га!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила! 
р!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зов 
> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, п 
ним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше  
м и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао 
ти живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потра 
бомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У 
буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи  
атељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је 
ога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Бог 
и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и за 
еби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на  
 више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет з 
ме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако и 
ве твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твој 
речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја,  
е жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше ј 
а и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи 
ама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем,  
ветом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се 
на живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Дан 
ељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и п 
S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о п 
ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њих 
трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пр 
Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам  
о!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У теб 
 моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и та 
љковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ј 
мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје ам 
срећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је н 
љда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, за 
згаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија 
 пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо ср 
 нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају 
кне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но т 
жи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p> 
осављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве неп 
стила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово п 
и!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва уздан 
е обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је доса 
 и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или какв 
ично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у  
ати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, д 
ако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стот 
е љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја  
ране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако мог 
ти.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све 
у само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу 
неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливо 
м договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глув 
 стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, ис 
 и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима 
ајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће бе 
 Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калиме 
и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљ 
затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчић 
о, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја сре 
о запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио н 
и го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам,  
својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.< 
 дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало ш 
омка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, наш 
сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.< 
није цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која 
десет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио. 
це око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне д 
ченом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим ј 
 Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми 
ј и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и обје 
шен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то д 
н човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p> 
во подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Бога 
ечима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пруже 
рите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ов 
и оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докл 
оловића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељ 
ри:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</ 
пољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу 
 и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно 
им, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S 
ка била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна в 
реводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времен 
рбијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи кл 
 била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина 
е толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа 
о јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумч 
дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морал 
ушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само 
имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће 
а у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говора 
 преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n 
алим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако р 
рао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије  
укама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тра 
нту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“,  
" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће 
pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног дете 
сподин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Да 
S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце 
бомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да извр 
ојих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка н 
 сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најм 
, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зе 
павања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се пол 
е досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив пок 
S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имат 
жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити,  
 принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвље 
 јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно  
што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао 
 то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лаком 
о прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства д 
аје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> < 
г.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> 
и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустр 
неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> 
че).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале 
ане 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. 
слови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њени 
леткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађ 
а кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, п 
рамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако при 
 том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини ус 
жава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву 
рамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није та 
казала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је т 
ио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиментално 
невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама  
тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Бога 
Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколик 
се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144 
е, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Дан 
езбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе 
па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната п 
се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен 
уле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он т 
 испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљев 
ј, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир 
и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир с 
дно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас 
иш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра ни 
 пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није 
</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S}  
век жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а  
 рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа,  
длежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају  
них људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео с 
</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује  
b n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име ње 
.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, 
p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послуш 
је познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, м 
је хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродствено 
су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чис 
ку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ћ 
 он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска д 
но страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли 
ам, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то с 
 тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> 
ант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и цел 
 том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болнича 
псолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поно 
ј телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарник 
 сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срц 
бар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што с 
ладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „К 
тврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни ј 
ог реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је 
 обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напо 
ривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијал 
 /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може с 
ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, нег 
ше кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није  
а се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није  
аници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>С 
 и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потвр 
и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је изме 
ији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, 
јаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила 
да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „ 
тим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> < 
годноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој  
 воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, мак 
се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не  
е, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора  
едељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове р 
ош и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S}  
ницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се  
 у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то б 
 човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа чита 
о доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако сврши 
> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразу 
да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињу 
она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без и 
о учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и све 
ћ богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачк 
 примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наж 
све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њ 
легантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни  
би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој 
обито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко 
сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили 
 ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само  
 сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се  
Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осм 
пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. 
обро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загре 
акав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици пок 
њава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћ 
p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p> 
и са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да ј 
игурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога  
ов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова с 
 мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> < 
 нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте с 
било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо ка 
 може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалос 
рема томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући м 
 мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лис 
и у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је 
ре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаш 
посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумерана 
радимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висок 
јио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи п 
ете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је г 
ат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, ко 
штво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Бог 
у, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писм 
ијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има т 
<p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима ши 
истарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено пошт 
каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, д 
лушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одм 
анхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао 
 оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир н 
у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојк 
осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест н 
рнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Со 
па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то ја 
 навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но 
ти, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворе 
спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклет 
/p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.< 
а буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, ко 
еше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му 
човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за нев 
наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трж 
егова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:< 
 убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере гор 
а дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне дифе 
о је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенс 
а, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа 
ошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног 
зи да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па про 
ви, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околнос 
ју?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој 
з признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако ј 
ић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну вез 
ма тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепа 
ај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи 
<p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овог 
и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине з 
лази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“< 
ње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, 
ром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи ап 
 добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове годин 
рво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби вели 
/p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Ве 
а исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он оста 
 у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и 
ј прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину  
и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p 
ву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што 
рилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао 
лости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило п 
амоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто  
 трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин 
p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело  
 <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да 
повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Мил 
а, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазриво 
гледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом дев 
кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунок 
, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница  
ично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, 
рвозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је  
д само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотр 
етплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се о 
тавља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> < 
bus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la" 
магаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање 
ему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да 
још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало с 
е школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и с 
, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипи 
а запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце. 
 пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дан 
ањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и 
ог старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му на 
а сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p 
, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао. 
<p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беш 
не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплак 
сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини не 
 у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо. 
кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује 
 неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плех 
кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, не 
етири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла б 
се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом пого 
/> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређе 
у Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p> 
ављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима д 
/p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испр 
а и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, з 
рак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спрем 
 „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељам 
 је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар. 
 протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и раз 
иливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са 
ји се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на 
тола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајам 
свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно пред 
/p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да м 
S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, 
и таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Д 
страцијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиш 
а ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер ј 
имети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели:  
 код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас  
стог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и 
ој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала 
мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи 
 га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом з 
 за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често похо 
рдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, 
сто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не  
а.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забр 
 па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома  
ова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше 
индерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „ки 
 тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који  
којна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се 
 плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га ј 
свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситни 
рса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза п 
3" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим т 
говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гле 
редило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога з 
се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Дани 
ака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу 
: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љ 
м и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених коли 
р на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пу 
евања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка,  
лник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше 
вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и нав 
је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају.  
 и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се к 
зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од те 
аносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, н 
чно скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложил 
од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиља 
невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“ 
чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како б 
се, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна р 
ом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је  
рван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и 
д иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у 
тру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ов 
де је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, 
ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубо 
Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p 
аштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људс 
а у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девој 
као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед  
а откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и 
а пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стран 
 се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи 
 да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак изврш 
то је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу п 
, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зн 
 највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p>  
смом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одго 
мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво про 
и су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остал 
то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили  
ивају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његов 
а женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се о 
 јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саоп 
у још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић н 
омене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, и 
з Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руков 
улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена 
и дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па 
вољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милок 
 сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, 
ан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда б 
 ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно  
рхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо  
имо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом 
S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од  
и за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се нова 
верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка 
је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он  
оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај гос 
ену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p> 
 му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као б 
тку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе с 
чине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, по 
воје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрл 
а се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући  
а, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима пре 
е, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побра 
а пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То б 
 причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.< 
нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познани 
гарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да  
 послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, ко 
а места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, 
а Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од п 
на.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши мо 
јтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим 
 био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били 
а је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово с 
е гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споме 
о, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити  
носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи м 
оме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер прокли 
по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њ 
гарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је ста 
свете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p 
иру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најз 
ди контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авли 
 раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака проти 
а порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема 
је у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости неста 
 појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правил 
а ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“ 
цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зн 
амена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130 
амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад  
о Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у ни 
о две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева,  
и за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Со 
ше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, от 
{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже че 
 дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељ 
каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и м 
лаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало к 
ећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по  
и не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растан 
 мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n= 
це препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у с 
 сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноли 
седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег стал 
г тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p> 
ироди био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи гр 
те на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, 
{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате пого 
а гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се  
.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне к 
ина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара 
ад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{ 
аријим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А  
 и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жи 
е, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</ 
давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> < 
оме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су 
вади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га г 
не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с мест 
ности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним 
ром начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтел 
ало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен  
јбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах ла 
еп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се ма 
стенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се 
.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задово 
имњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појави 
вим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штангл 
и се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, з 
но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад  
ик не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе 
>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довик 
<p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и 
ме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољ 
ђа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала н 
 Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вул 
бећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру. 
p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љ 
оспође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у  
} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>С 
/> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, п 
 браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска 
и хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хв 
 из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, та 
заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер о 
 израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, 
 су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана 
у за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, М 
, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје 
о зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p> 
е свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бој 
е баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, прим 
скрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено су 
ије рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p>  
дељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пр 
{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, ко 
шљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, 
рошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, 
јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, и 
> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, у 
ели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним једини 
 овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стисну 
пска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао 
.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Др 
адо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер  
а“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у  
а свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске ра 
мировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“ 
а нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богати 
чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико заг 
 оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна дома 
године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео т 
р на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај м 
рен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести,  
ор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са он 
раше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезни 
склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љуб 
од Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за сто 
азности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први  
омаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нер 
се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, 
 хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} К 
ли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није ка 
зе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p 
о је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пр 
гледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да уч 
стује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој  
транца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања шта 
 но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у 
поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега 
 да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једн 
ди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љуб 
но.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, ку 
 задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, нек 
спође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сир 
етлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S 
тле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје еле 
 се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Свој 
с је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Го 
е по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме 
 њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Мили 
о волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сје 
ућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се га 
колико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало 
уди, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет,  
варима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који  
ом писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем  
лу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна 
<p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља  
илица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се кр 
ивоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они  
ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља,  
рена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да 
 љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси,  
.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, ра 
p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руко 
челника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презри 
о што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан с 
д се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њег 
 важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саве 
ма он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши б 
 би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина,  
ругога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због свој 
<p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске 
<p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се 
ањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора и 
исаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна д 
домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом  
абава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у о 
о се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, ме 
истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представ 
амештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" />  
 разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни в 
 као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до н 
одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази 
 како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио ј 
а пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p> 
ницу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ о 
 из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су  
е осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прош 
Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три в 
е, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз проз 
д целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та поз 
пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето ве 
 сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром  
просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p 
езависни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово до 
ојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не 
 у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељкови 
с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништ 
p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако 
вио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се 
Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина с 
није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли,  
оме извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај че 
ромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је го 
о, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема 
, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали  
некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се н 
Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у  
о међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша пла 
/p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Св 
ућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука. 
плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи прист 
љда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разгова 
 <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p> 
 каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило 
ма, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби  
.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по д 
 кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио прену 
, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p> 
на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад та 
!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па заш 
 бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богат 
 ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да изм 
ри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, 
а, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређ 
ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p> 
пшти спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи ни 
едајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ ка 
лаве, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане,  
живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрез 
беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи гра 
стано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те т 
збиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног 
неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и у 
 рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи 
ад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писм 
 но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави за 
ше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље ги 
па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се  
це, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубоми 
сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он 
, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту  
о на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште кар 
ажности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оц 
ивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливој 
а нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребл 
 заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а  
аха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на  
 чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату 
дмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Нед 
ћа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се на 
е све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је ч 
 не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори  
 ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb 
ико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је 
то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке  
за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је до 
 заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знам 
оја се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претр 
ца јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p 
 а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бол 
 n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас 
гну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да  
нови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је срп 
 и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и пома 
, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив 
о требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здра 
леди као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица на 
није, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина П 
>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископ 
ори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ћ 
могло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и ср 
елазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за в 
ен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, 
оје си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотин 
 што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> < 
ка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право  
н од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је 
ста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, 
 Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око прија 
</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећ 
у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изг 
осматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у ме 
це написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога  
ло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетк 
 свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом н 
, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, кој 
>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</ 
„Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не  
 и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубо 
 о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби 
вај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове про 
сте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао 
у опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p 
ђама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим по 
м је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући ра 
p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> < 
отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на сву 
ше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир 
падача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе млад 
рема родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благос 
ова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такв 
er studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која  
пљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава 
.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још јед 
р је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања,  
 вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима  
} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној др 
а заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да прет 
овања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се  
се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а погл 
ца Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се М 
м случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милиц 
господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а л 
а извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— 
p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, д 
р је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се 
ника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше за 
е са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која  
аће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и 
 тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погл 
акве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепи 
смено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је призна 
ротивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла  
 њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, 
Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је 
која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си на 
ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за т 
омене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од о 
85. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не мог 
освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју она 
бог кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је в 
а где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S 
Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“,  
лази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, 
ким стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се  
о одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p 
миланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.< 
t. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком 
већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p 
омаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Бо 
рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на п 
ољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар  
матраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа дев 
 у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао би 
овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, 
, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Ме 
 бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа  
ртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, 
но.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од х 
ек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала сл 
нцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су дон 
, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „ 
томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су 
сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Си 
соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но дом 
е нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима 
а.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и млади 
о је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није н 
, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па доб 
варају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим ст 
е то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда 
чник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пол 
ло пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло н 
ше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочн 
да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу 
грапно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Ме 
одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чини 
, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме прост 
мове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због позна 
ло и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића  
општила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само ра 
м лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> 
ресан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства наз 
 у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете  
 до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S}  
вати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одм 
е зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p 
 је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да 
друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниј 
родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира ср 
чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
е да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, ј 
та, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде г 
 послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога да 
збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић с 
смехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрв 
 бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкар 
чи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумед 
дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би 
и, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима д 
ливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p> 
раних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положа 
 газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</ 
био трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих при 
сит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изј 
ечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице 
оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се 
 продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трг 
 ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, 
е!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, бил 
аглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја. 
ила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједн 
и пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми ја 
е, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био  
а плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у 
ј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p 
а их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> < 
 онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступај 
т с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но а 
е кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Наз 
, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме кр 
е она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпа 
нови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног 
рке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он 
 полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" / 
о би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало,  
е до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Бог 
ако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко свак 
а артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Х 
> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Дани 
је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизиј 
 Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз 
ече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посм 
азговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и по 
, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по з 
 једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансиј 
, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о дору 
 могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слобо 
а помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од  
 Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за ти 
повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче 
 џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда  
 ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа  
ка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна  
ије био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао  
е овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то ве 
ме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умал 
/p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда дев 
дим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на дру 
 сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, ст 
ао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, н 
 Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Шт 
осле и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истин 
биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па по 
рихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнем 
911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у  
д све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу 
!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светско 
/p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> < 
жно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за госпо 
е, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и бел 
и првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> < 
 њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са 
ан, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он м 
/p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је мес 
ло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> < 
е из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну 
атића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и веле 
 и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружниј 
зао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, т 
сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против 
чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зи 
мно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљ 
к су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, ин 
помиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!... 
и, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињс 
ма његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљи 
е смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави пи 
 се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија прос 
и, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова с 
ећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p 
изије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То ј 
 пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске див 
 су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто 
Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{ 
и спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само п 
угу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа дев 
’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше 
ад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га в 
же сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а  
ога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да ј 
он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко  
ело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искр 
="chapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда  
ни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малог 
ло једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се т 
ла, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n 
мања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ 
погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начиниш 
гло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане 
 он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из нед 
 последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућа 
колико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> < 
који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради  
>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких с 
тац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на 
рса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој ос 
, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Кос 
ити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p 
 не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема на 
болеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплат 
баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу  
C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Б 
д.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, иза 
н најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу,  
<p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Св 
.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету 
ас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманам 
p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{ 
ћ поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубо 
а и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да 
ђе мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понаме 
Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег 
његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је м 
ачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пив 
виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p 
икао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све,  
 тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се од 
— </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог г 
 одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро 
знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.< 
е пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, к 
олико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на  
 по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, 
> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.< 
Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То ис 
ини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити ми 
Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскив 
да стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе ча 
 час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказ 
вићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељ 
Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена  
било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је з 
да затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> < 
не марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух,  
а кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, н 
p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Б 
ене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но  
е чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дест 
охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све т 
 кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким разм 
о лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, 
помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у  
е је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" / 
> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје 
> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не 
ица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног  
ама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам 
, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо н 
е.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку,  
ај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним сто 
ише давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су  
 људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај страна 
а коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах з 
их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну,  
њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништ 
е можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љу 
да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме за 
ако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Мо 
еше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да  
 они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме.  
очито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним  
љковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита  
> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S}  
н је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Д 
/p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране. 
а патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па зати 
трдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање 
 Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени с 
 на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у 
ме Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа в 
мо ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком 
ледње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило н 
е би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жало 
онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина п 
ије више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим ста 
авник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, 
огаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он 
верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p 
о је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и 
рема господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив 
од што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за св 
отиван Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе. 
мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегич 
љубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а  
пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикн 
гима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за пос 
pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио изра 
ш наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја,  
ин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да 
моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак 
Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што ниј 
вито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, ка 
се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд 
своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Н 
етку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p>  
азуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешк 
им да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране 
срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> 
ва за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до 
 показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја б 
пет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> < 
воде.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би и 
и мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кре 
и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управ 
p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премиш 
 посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{ 
вене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа мој 
о је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као  
рами брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренут 
а обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише о 
о гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <p 
ваше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време 
у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још н 
>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљ 
њу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави  
мо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од ко 
а нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала 
ли бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с 
игравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>П 
} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} 
Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју  
режали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска бил 
угљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— 
добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра 
.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио н 
су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро  
исли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, 
, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> от 
цима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем ви 
је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> < 
а га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи рук 
то је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли 
 и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски кап 
убомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола таба 
 начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у нови 
е не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума дово 
 се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сок 
р је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та г 
љковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфрос 
ј човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S}  
која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са сви 
влада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На  
о, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где 
гог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и н 
{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, 
<p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p> 
етак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и муже 
д се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био пр 
ињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих 
="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Не 
з стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод  
ко је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова м 
а њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је гла 
оривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љуба 
ке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сиг 
м очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле о 
 сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S}  
ао пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину кома 
ни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p>  
Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ни 
и, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да 
.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф,  
роду нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „мног 
о наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по њего 
злога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију њег 
па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много 
истичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји јо 
бодну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то са 
{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче. 
глашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашиц 
и руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не бу 
 баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напом 
им, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него 
иливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се 
у свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас п 
орби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног млад 
оји <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, 
штву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери ж 
 <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматр 
е деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> 
ави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему 
p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} 
се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана  
што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум,  
 је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он 
 сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да  
тила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен 
 домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима  
 а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу 
тевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </d 
стила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо  
атића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала 
зала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила  
е.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Да 
или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важниј 
к читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом  
Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тон 
тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде се 
 штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадиј 
 и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне  
дсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих с 
асцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом 
 подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српск 
ногим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног по 
ву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где  
ече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капи 
потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећин 
од оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене 
да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим врем 
о крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лев 
х је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како ниј 
> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио о 
ј адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала с 
> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано на 
пуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније. 
 речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђ 
 Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то др 
тетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну 
 тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него  
не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер 
кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, о 
</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места п 
и силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сир 
ш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахи 
ви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> 
ити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но м 
ца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова  
шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</ 
о да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и  
 се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо 
 понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више 
 „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни матер 
а, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши 
е је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено ра 
тину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љу 
што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започе 
јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Слив 
вој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, ка 
 би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све са 
 исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S 
, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он н 
х писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприл 
мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се  
 собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у  
капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, п 
емено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало,  
ца дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Жи 
/p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за 
ајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај ув 
де су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обез 
са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Пе 
дничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки 
сле спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир из 
 уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен мом 
е то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе ова 
 у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кира 
 час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у глав 
 томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разгово 
а ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} М 
м, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је т 
д бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са пр 
тише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су 
да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор 
ио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа,  
атар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад 
ти.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он  
 имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволик 
>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда до 
 Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене изми 
лта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест ме 
ајблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће н 
 писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p> 
а у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p>  
н извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену о 
рпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет ди 
из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од пл 
 намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није  
о повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обеле 
сурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац 
а тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред св 
жник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у з 
, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, как 
 ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и че 
је дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очек 
да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сим 
д Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао  
p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све н 
ивен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људск 
 а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш к 
 ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Н 
ући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што  
урни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кре 
 нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади љу 
 већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Гро 
не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на це 
та.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гл 
 му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу с 
а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао  
слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претвори 
ресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти с 
p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p>  
и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то ј 
 Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа поје 
 n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражи 
<p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, 
е једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи по 
Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава 
неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p 
рњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њ 
имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две  
 благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде,  
елетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и  
и ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и до 
 у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао  
</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било 
ао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но остали 
етреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом п 
ћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању. 
цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви г 
ри су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, од 
а им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да  
 <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према  
чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око ње 
 му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гос 
 од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпу 
 дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави  
ема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети 
треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденциј 
рзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је  
ју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све т 
ске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана  
стано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра кр 
а до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стра 
слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах 
ше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеш 
мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја 
н износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из го 
 се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плак 
 нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепи 
се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну 
рпских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, к 
жевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска б 
вољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразовани 
зговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни п 
>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати 
њижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— 
сили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налаз 
 да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор по 
каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Дани 
рећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он мо 
ивоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку њ 
 сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази 
к, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећи 
р радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одигр 
ни и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жен 
оше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се ба 
ао нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој нов 
p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници  
ичега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу г 
> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, 
уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо  
 никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „шт 
 који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „ 
 и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила д 
ругим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих ве 
тљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не 
евати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!.. 
се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страша 
обом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Тр 
 онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвова 
тива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="13 
 квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле  
е егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb 
 обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба  
везати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам  
Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије  
ле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>К 
то шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ преки 
е на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истог 
оме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту 
ни, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p 
неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакв 
 ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи 
е насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарав 
ло живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То с 
ног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</ 
во да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у 
ка. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда ј 
но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећа 
Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични 
ли, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене  
ба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизо 
 <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно,  
тари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржа 
више на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог 
сац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, д 
дина био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожм 
 поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не зн 
 као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дн 
ма, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња 
ља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb  
ке и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече  
 друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, ка 
је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док 
о стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, упл 
муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше. 
 с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене 
розору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу за 
дин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода 
дајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> 
/p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода т 
и било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах  
што је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од 
равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од как 
на купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус,  
дните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако до 
 била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} 
стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње д 
јео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилниј 
им гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, 
е, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да 
о сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима: 
ливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, 
јили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим 
</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевни 
ко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ниш 
да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, 
е учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} 
но сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарско 
ољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи 
чи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по през 
Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она 
знавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња  
 „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам сме 
b n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>А 
чају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и му 
 ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући 
р и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари б 
бом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква заб 
 сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се р 
аше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баш 
е отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вин 
решена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир 
>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но с 
почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, 
е у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким пос 
ивот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку најве 
маћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четир 
ино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p>  
 овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Па 
рвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шт 
ш чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав по 
шу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и свој 
</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капита 
а мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгу 
риодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све н 
ној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно ш 
ћ није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засв 
 томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разгов 
т овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће 
, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и 
ижима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p>  
p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S}  
>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда по 
 пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак с 
то добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио  
 улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се 
у димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.< 
тић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне  
 дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име  
/p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима сви 
престано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и сек 
тојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина,  
 друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</ 
 и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај го 
<p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седн 
аног камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> 
7" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мерд 
ут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по н 
за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није  
есто да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, 
њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, на 
ло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зар 
а онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла о 
е више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку так 
пет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су  
исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара 
 у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вод 
о међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се так 
е дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то  
баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Ка 
а починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: 
нпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом мела 
 спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Ву 
 војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, 
 „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гл 
бао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе  
цу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручн 
свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди  
 љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрља 
 отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпат 
> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не  
лова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непо 
ачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти веру 
руштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који пр 
ре зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добр 
а више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{ 
, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело с 
шим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално д 
ој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућан 
да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме 
емо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S 
 и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу  
са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стра 
риродна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} 
 избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изгов 
 нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми ка 
 хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по ва 
 пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас 
министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је  
{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холу 
 тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само о 
еши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије наро 
.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж 
о није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили 
а чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традициј 
“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве т 
били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то од 
ојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила о 
 опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, је 
лим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и ле 
ако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна при 
го и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, к 
крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ј 
ика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76 
 <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре к 
?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Усл 
а извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n= 
ише да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на да 
 никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за  
и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даниц 
в год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и  
, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје 
 што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му о 
банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је  
ливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, за 
ћа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S}  
иливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ 
ије уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обо 
онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885 
 даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до т 
ризнаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижев 
не војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није уме 
убав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка. 
> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж  
Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.< 
закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, к 
жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро 
еком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада ве 
о авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или с 
је умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој сад 
а белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, 
месте, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало 
 имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb  
ма.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газ 
ачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда и 
е речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пр 
 у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до с 
а да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на свој 
.“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци н 
ца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубо 
ма.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући с 
<p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано прикл 
/p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подје 
дмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смр 
фросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладо 
 Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и не 
којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исуви 
машак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за изве 
о признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку непра 
како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и ј 
клињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се  
ле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично с 
 људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак 
 журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p 
, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од  
, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку с 
е он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У м 
 мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ни 
 у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз т 
туку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини  
 је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљ 
понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57"  
атића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмев 
а слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији  
Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из сур 
положен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дел 
јањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим 
 борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толик 
ушак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир ј 
и; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потр 
тукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа гр 
говори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије н 
луша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, 
вај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпу 
вачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси к 
у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов ра 
испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај 
ише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Мили 
даш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код 
, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она 
перен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам н 
 теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом 
шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, 
, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању о 
е, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница,  
2" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p>  
вним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, кој 
реба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb  
ма узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погине 
 га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаш 
з куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели,  
 чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни 
ле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S}  
 они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати д 
иру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљ 
затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња 
Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродај 
ергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељ 
циалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита  
 побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у р 
атић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.< 
 вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво 
итуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у  
е твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— 
 Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба 
им:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на  
ећ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Т 
<p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Ми 
у се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Ка 
ђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до о 
ово, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј 
авајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па м 
хија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S}  
е посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била ј 
ресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твој 
аница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете 
{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече,  
 знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разг 
ала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне  
!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, 
 n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци. 
челник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав з 
својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој ме 
о кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да  
, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда В 
е чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет ње 
 по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања  
осматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комб 
га, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим 
м, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће по 
гла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његов 
 слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакр 
могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се бр 
е погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао д 
 и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јел 
 обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} По 
Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Не 
ра.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сас 
 сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример мно 
ла више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима 
а ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала 
еним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату на 
 новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у мест 
ивоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и од 
ни.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавал 
а на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут 
и оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је сврат 
куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла 
ече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{ 
p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсол 
р многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног 
 српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, 
 не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика  
у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше пос 
 веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни ро 
станите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да  
ито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и н 
е сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго ј 
упних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан  
је Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према  
еме, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова рас 
ац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да ов 
з чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаш 
џаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена 
ј моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене ј 
уг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат  
/p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бога 
 одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још дв 
 коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најп 
њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило,  
епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао и 
да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би  
ен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни  
, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писм 
толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика  
на ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{ 
 но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.< 
сточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић  
и отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим осно 
 је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности 
а ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао 
} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као са 
, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та о 
а је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је в 
но онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар 
 према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално смат 
 одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> од 
 ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти 
у:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новин 
м очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим 
ази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мис 
и према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{ 
 па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да б 
е госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у ко 
ивоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио з 
акво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити 
Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он 
 циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност  
еби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несврше 
сита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њ 
ту толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на св 
јствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одјед 
у, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је  
е јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне пу 
ал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао 
хови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле о 
залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома гроз 
је!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости 
заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало 
p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} 
 глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада зајед 
авилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, с 
воје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли  
еђе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поуч 
чин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно  
 њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу  
911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио 
не шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гос 
ица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонс 
а ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та т 
 гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p>  
што учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.< 
ке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у 
 спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на с 
крени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ пов 
!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, д 
> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људ 
у, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи 
 јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгле 
не аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мер 
 нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па 
ислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров чо 
ури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p>  
мљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, разм 
>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.< 
ти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за своји 
лијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим стар 
оран, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супа 
а, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спа 
ивник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је ује 
здравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко  
S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада  
 облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, 
вдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љ 
име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољн 
кар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи 
 донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста 
риш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим несл 
и!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поб 
ам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има го 
о би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад ср 
ју у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и  
ајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецн 
 у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p 
 се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога 
цама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста 
ташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог 
год прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар 
летку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопст 
 се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па  
уде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељ 
.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све с 
асност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и 
о ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не за 
дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће  
а она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Маш 
Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни за 
пита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливој 
може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" / 
> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још н 
ично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напомен 
рно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му  
еђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд н 
а сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши  
осити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у не 
ране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи ка 
ога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима  
е ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, п 
го преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у 
и хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, ката 
о да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, к 
дајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ ка 
 земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин  
ило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су  
ашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима  
рагане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно 
 разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће 
жно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужн 
удо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер  
сор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И нај 
а јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те ј 
 свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада  
јином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија  
а плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј  
вету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачун 
еђу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планет 
мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писмени 
 <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец  
није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се сп 
е на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примо 
 до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да г 
а лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашл 
 Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугар 
ица много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће  
крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она  
, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне др 
<pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даниц 
м улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>О 
иска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља прита 
етку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов поно 
ича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисл 
 си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очек 
ила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о к 
ала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страда 
 рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, 
ећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ ре 
 опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и поно 
о. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им т 
S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“... 
у девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја,  
 образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јас 
азда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сок 
нда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почив 
арца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком 
њижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега  
али на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веом 
рчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо  
напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне г 
је огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богат 
мијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не и 
 отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p> 
садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње в 
>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су б 
{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рач 
је једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па  
њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само 
/> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У сма 
јим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити  
 тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним  
тељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" 
мрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим р 
глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му  
препашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p 
не жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превал 
е само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно зад 
који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.< 
ису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једн 
 седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би о 
а отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове 
и за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо  
 је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“ 
ити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде јо 
оју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме 
е живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као 
у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, ка 
е; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће 
ј за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онак 
 „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>—  
запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p> 
ивало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год жи 
ив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари с 
наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим м 
на је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво 
ог.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стој 
pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растај 
 <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу посл 
<p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше од 
Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију 
епу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада с 
нералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бел 
а ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да  
 на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, т 
а на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде п 
књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражит 
>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S 
ока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека 
у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се в 
, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплаш 
о мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у  
и најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњ 
ћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа 
ић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели госп 
 је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са  
да био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле на 
поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би 
се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="9 
атићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продрема 
је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слут 
је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговор 
оме, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како 
, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопи 
ћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати ( 
, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић  
е.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „ижд 
пас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара ау 
ушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефин 
</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док  
нуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубоми 
ни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом 
непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних р 
појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница про 
 прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Бог 
 ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина  
рестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, мог 
, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом 
крај свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у  
 је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p 
зила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долаз 
е каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па нас 
д, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим наглас 
у није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Бо 
ном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим  
љковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земља 
и јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше поста 
е са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који у 
нтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута  
и се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах  
но навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Мил 
<p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову с 
ликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема  
кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле с 
осима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја мор 
p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два  
ње, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Бог 
<p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Бог 
C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он жи 
ст, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као ш 
ана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би  
иле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се 
ио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога  
око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што  
ив којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се оно 
егових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова акт 
реме није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S}  
је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а  
коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101"  
ом и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p 
тен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једн 
ије.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но  
" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неу 
на.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућ 
, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао с 
 су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар 
три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошт 
на.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради т 
 је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а 
Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим с 
ла се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем  
ије било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Данич 
едао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје тр 
ељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље пове 
S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић 
 испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и р 
quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форина 
њу његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада пов 
едра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако  
а дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни п 
себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта 
о, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи 
иља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему  
го да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле 
ли потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивал 
већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, де 
покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принц 
аше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</ 
твари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си сил 
њизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто п 
зи у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на гра 
од којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква по 
 на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјави 
 како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —< 
киде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p 
езадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновник 
омаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ и 
е владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна го 
азговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливо 
 кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упу 
21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све 
могао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог пр 
трали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" / 
 падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим 
чани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцн 
апио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, пр 
 стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени поглед 
а несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три мес 
 материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић. 
но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев д 
ез кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледају 
ланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном св 
 Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољ 
ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код то 
билисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као гл 
ене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини неверов 
и, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је ср 
 да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} 
 је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељков 
нога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Б 
 о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу  
ично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом 
, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме  
 примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим  
е ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде 
настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, 
 звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p 
 зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је  
иховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог о 
 друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S 
 чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све  
ну и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S 
 носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако  
су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живо 
а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради ну 
ш за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа и 
је кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, ви 
књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мен 
 <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p> 
ц, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички  
оју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом 
ављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан м 
 тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост  
итим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S 
 изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пр 
ом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генера 
ење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени љ 
 не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који ов 
че газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно с 
6" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да 
и сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са  
p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада. 
ене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је с 
а љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назор 
атер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са  
о сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са мате 
 осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако спом 
само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господ 
 тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта 
има Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их 
е он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита 
зумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем. 
тио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица по 
е не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо 
 него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда 
у у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“  
је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељко 
на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор,  
налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или  
гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет п 
мућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком углед 
жева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе. 
и он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега,  
иљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеро 
му показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да знач 
, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p 
 дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> < 
ки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и  
ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жм 
о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћ 
 исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> < 
су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо 
вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели с 
{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на неср 
 да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и ту 
народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве др 
своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.< 
оји, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</ 
ги Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом 
врсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрес 
, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним стран 
мањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што б 
 задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газ 
} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се изл 
е онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајест 
 С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују  
те није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са 
седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпо 
толом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром  
пише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр 
Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само р 
о, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тош 
оји он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је с 
ио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгле 
а женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то ве 
рима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима ра 
одина, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто м 
које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадово 
 на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да поп 
 видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прек 
едневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су 
бични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква п 
и углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда с 
 ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи в 
ај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља. 
 рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом 
оје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Дан 
тија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, д 
} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући 
у је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Ова 
иличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би  
 инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев 
> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се виде 
ао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао  
ав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне. 
е, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, 
ома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, 
 познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о 
блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преста 
 се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку,  
г, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у 
дник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се т 
му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Е 
ље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леж 
 Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш с 
а и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који л 
па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу п 
за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од н 
ни не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друш 
о улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лам 
а оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Ов 
але госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“  
имањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ пропи 
ница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посмат 
му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну г 
 томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p 
е ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали. 
 само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод  
 како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на том 
/p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало 
азати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију. 
већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је св 
 да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сја 
ећ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да с 
едељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући  
ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „ 
који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да за 
ој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледа 
тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће јед 
} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане о 
ампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дот 
ни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па  
</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања д 
уркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак ви 
>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидн 
/p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома 
олазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао  
гов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Нек 
еднако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи к 
је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и д 
 је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре ов 
 стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна  
је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци 
од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} 
} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат 
дића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир пре 
p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <p 
р зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га са 
није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је 
ле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер  
јем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да  
 двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но тама 
а.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе мо 
амо то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скр 
се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестам 
ти.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад о 
ерио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на  
ен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милиц 
мо два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав 
ница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин с 
м мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти  
Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може с 
еома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да о 
творена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Соки 
 једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се 
дају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су  
а Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар  
ени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи с 
шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радоса 
а одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богата 
рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је каз 
.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>—  
 Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из сво 
дићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености с 
онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а  
Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но  
е густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о дру 
уша може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb 
мо плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајк 
илиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, в 
огатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трг 
тави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора 
 јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе. 
 вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за раз 
веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p>  
 <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велик 
 ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде 
ашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима гов 
>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту  
колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{ 
ја, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} 
а никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку,  
 на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На в 
а није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, 
лавном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Ка 
 исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени 
преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гло 
 што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први н 
треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!. 
ања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради 
у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, 
е, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави  
, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави  
ги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све из 
о и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{ 
при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су ч 
дно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није 
и добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p>  
ике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом сваг 
 раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и све 
спа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озара 
у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужа 
онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићев 
мо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад ка 
еома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због ка 
шта вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубо 
дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одр 
м сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на с 
мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па 
 мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје 
 Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p> 
ада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учин 
Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пир 
 удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Дани 
ине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засеб 
 био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изг 
код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако,  
ху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељкови 
вом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу 
реде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Он 
 устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кућ 
години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај ве 
и спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гор 
еразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори  
у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, ж 
а окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а чов 
радимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који,  
ца и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, доду 
гу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад пр 
им се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{ 
е због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год 
 ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је  
заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћ 
p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> 
чери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и  
ху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здра 
жењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и ра 
згоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S}  
ливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>Д 
кле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава  
алеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посмат 
је беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се 
 да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљк 
естилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га и 
до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се 
брала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на с 
 морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ниш 
, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и н 
ва трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и 
ешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, зб 
<p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p 
 греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од љ 
у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда 
 ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су  
 да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говора 
ст сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви т 
ко пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нар 
војих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њено 
ушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да 
ај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокр 
нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, 
окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и матер 
дан једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он,  
 у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, в 
аху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зл 
>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад 
пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је пр 
ки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересиј 
>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p>  
 а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је 
м непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно  
носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела 
мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић н 
лог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сах 
а послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, кој 
тимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, С 
о једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појача 
 не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге  
 па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме 
 као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при карта 
о је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и п 
</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да м 
 погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи раз 
иким звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она свој 
чан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало 
орија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и  
де се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгуб 
њацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као 
стељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако у 
ло је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радос 
ко поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да 
ртиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хлад 
ј каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што зна 
} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна  
.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристан 
оњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем 
данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на  
ди.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да  
<p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубо 
ховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и ф 
ка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари наче 
официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да  
/p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад и 
успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се 
је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки ча 
са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код иде 
договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или н 
 улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са с 
сплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим п 
да у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантн 
 нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, о 
ледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, та 
држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p>  
веде све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} 
у кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одав 
</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је  
убе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпу 
ер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса и 
ћем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката 
дило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због кој 
 одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо 
аде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p> 
 шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, 
 би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n 
ара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, п 
жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну 
одина.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукав 
изнати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том чов 
ам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек 
 стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беш 
тио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из пи 
p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разве 
довољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ј 
а Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мерде 
огодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест  
се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање ср 
е отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило 
ањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопшти 
свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, 
авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мер 
да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се глас 
>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и на 
пска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова ж 
удима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би 
отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по 
м задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на  
љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, у 
их утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених. 
 <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњ 
 облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још н 
комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има сва 
 и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се т 
ема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа ос 
има, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увред 
у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела ва 
не велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди 
 била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим оч 
едно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју  
ју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Неде 
, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} 
а остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, ј 
на узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро 
оје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за  
 то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте јед 
и одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља 
и опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он  
тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око пе 
м срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо 
о сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини 
ере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког ре 
ше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не о 
 теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о  
ке штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен,  
ве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живот 
 да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти им 
нам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко ч 
јлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим  
овек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они т 
еду ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и 
међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и прев 
 даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да  
их, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, 
 да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по  
ивоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један трен 
еликим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добр 
као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи  
и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у 
ва демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ови 
е било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш ку 
тнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висок 
 бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових м 
сно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</ 
јући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листов 
 еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овд 
ојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разбо 
бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равниц 
а измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега  
му од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа 
 ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну де 
метика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са 
ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари по 
ливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, п 
ијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило п 
а легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се пис 
а девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лак 
> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џе 
ћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је гл 
и се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одгов 
Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати 
 Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да с 
пуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски 
ено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вр 
н мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила  
ебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је заб 
то се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах 
ељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па од 
м животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследи 
о се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} М 
 појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није 
вали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јач 
нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито,  
ни му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Дв 
уо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код своји 
ки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда п 
озни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом 
овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је 
(он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир при 
а да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак 
p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим реч 
е родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила  
уди не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запит 
ко.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он м 
p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чини 
нији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављеви 
пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово сво 
<p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се 
 па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад  
едељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и срп 
носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и 
 освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај теле 
и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер с 
изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај т 
почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и м 
ре, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор 
акве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему  
у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам 
досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га 
 <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распрости 
ети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ће 
ст помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу 
еђало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше од 
ижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{ 
ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво 
 се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претв 
г и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним 
о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срце 
, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали 
ћ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он сва 
една ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда 
ени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да с 
нио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он  
а одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа  
ливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим 
смехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, 
је развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери коми 
ба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а ов 
ницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути,  
огами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто 
езбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као п 
о загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ  
а да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивос 
тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кро 
е послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац изл 
нати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S 
е.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на о 
вот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке 
 Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му  
 трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" 
 падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав ог 
та пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука 
ладим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања 
најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радо 
к је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ак 
ња, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово 
>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био 
и мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опе 
код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и зап 
ош времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{ 
 <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће сум 
гавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда 
ремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове  
/p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима. 
а је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на с 
е закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p 
 је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који 
ним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасви 
Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви 
 дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p 
 чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим бо 
хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је ум 
ра.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра 
ра да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко 
и о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... за 
таје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако  
исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n 
ј кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би ма 
 „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе 
 доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим  
познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног офиц 
а само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у о 
нао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осет 
а сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Не 
ад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре ме 
умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а  
I пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је  
ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим са 
ивоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у ст 
једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p> 
стао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно по 
се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће  
 што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>К 
 и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој 
а ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у 
ле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном по 
а, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он остав 
су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у с 
воје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносил 
обратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он 
је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после до 
 у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.< 
о, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год ми 
о друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметал 
ивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услу 
 друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старо 
о Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" 
то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој 
{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се 
бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат ј 
рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужн 
нсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се с 
> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут 
ега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један  
ни већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, о 
прича све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p 
има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом:  
а далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, к 
авани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p 
ло, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној  
а својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни је 
знато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечер 
то се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања 
аде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према д 
авао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S}  
насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташ 
аш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш 
скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у тер 
атим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светл 
му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење 
а срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубре 
p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету не 
акву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова 
срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чи 
у невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p 
 приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само  
 трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад 
лије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио п 
а доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милиц 
 сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и најв 
то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то у 
 иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна при 
 њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као прир 
 му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чуј 
ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се М 
</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног 
лени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању  
ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно 
к и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине п 
мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људ 
нуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад 
 су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је бо 
свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умр 
сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места 
им случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами 
тић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливо 
 дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Нед 
било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешав 
да за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као д 
текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајим 
Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу ј 
му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но 
аш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{ 
кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна ку 
и тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме н 
и све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спр 
га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине 
у.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на  
сту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учини 
 војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само буг 
S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умре 
на љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, 
ћом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангаж 
иде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</ 
ста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избаци 
о Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није 
ке и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи 
уке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> 
 књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новч 
 познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Милив 
 <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и бр 
јој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, 
 неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те  
на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио ј 
о онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува 
<p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина пр 
Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом 
е утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу 
астају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најм 
ад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припад 
ему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више дава 
се чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, 
бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око т 
уде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је оглед 
во посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овак 
те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је 
о тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прош 
му непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80"  
е жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала гос 
 месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно бур 
и су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за о 
ла је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p>  
> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да ов 
реда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <p 
ене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђа 
 од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но ру 
ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се о 
оју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога  
ичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај ж 
е и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле  
пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше из 
ла Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S 
може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико б 
 ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, 
причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S 
тљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и  
још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љуб 
ико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог д 
 само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши в 
човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто ова 
 мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи 
ћ.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени про 
ним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку св 
ернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне пр 
, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад 
астану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он  
де, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било 
мислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица о 
само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подрж 
дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собо 
еома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да 
 новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овд 
 каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како  
а њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продуж 
м и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну з 
а поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, 
воме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства н 
</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше т 
ењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељко 
плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наве 
остирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем 
ротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога не 
че Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ пр 
 скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незн 
тко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Дан 
лу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила 
ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране са 
капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад 
јим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису т 
ака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да 
цију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па  
 ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на п 
и.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но  
/p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао 
, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе  
ца воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, з 
гаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахн 
тио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо  
ријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати он 
их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери 
итиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богат 
љковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћи 
коваше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће,  
 „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у с 
 је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали  
аше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и 
 па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час 
већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но с 
воје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавн 
му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одр 
е Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је ле 
ера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но как 
н је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени  
шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљ 
тије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то 
дао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страша 
још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је п 
помињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може 
о треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза 
} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету  
цу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одгов 
 да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке. 
а треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, 
 узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима по 
Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину л 
 задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајање 
> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога в 
дина како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачно 
, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послет 
{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Бог 
и.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p 
ије вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему б 
уће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кор 
мала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисо 
аницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога саста 
, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од св 
овој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац 
је главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога  
м, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке 
хова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко  
гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом ч 
ке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзг 
 али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређ 
се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупив 
ђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто  
ежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружил 
он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше з 
што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помо 
мали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и  
секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био т 
стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори,  
оде.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока,  
 изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и д 
оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног чл 
непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, че 
Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друг 
а, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{ 
г штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешт 
н је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није 
е овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим 
аница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p 
 домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омлади 
едном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, 
ливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао 
 То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из ли 
е грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се н 
ело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавал 
о, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту 
адржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше,  
евам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било 
</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се раз 
, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашањ 
 Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сне 
 толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која оп 
 дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па д 
 земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало 
</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p>  
 каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p 
ртама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно би 
 душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душе 
ме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била ве 
нде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоћ 
 онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „ 
писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов сп 
ијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали по 
 истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је да 
стуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понек 
шног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој лин 
у, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, 
м.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих весели 
 смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних 
је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни би 
ца закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још  
 већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе м 
ецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је  
ују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима  
е:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“ 
ају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу 
 лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на вра 
p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од  
тва правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и  
 и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћин 
вде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричи 
 све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па ка 
цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто 
најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{ 
д и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливо 
и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш мн 
е и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за т 
ћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „ 
но са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о њ 
.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави ( 
следњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај ра 
убомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше 
 нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих мог 
и скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили  
гом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о 
>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене  
тојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом с 
 усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одл 
о, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, пос 
ратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско 
вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више  
/p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелск 
што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле д 
несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично до 
те брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у све 
 воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам га 
 имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} П 
а увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из друж 
ашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас 
иливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младост 
S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили 
аше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипа 
де, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор опш 
> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца кој 
који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности,  
, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љуб 
и.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полази 
у врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет  
ети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, 
о.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, опи 
Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се пр 
породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра,  
а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула си 
> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, мах 
, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" / 
е и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа 
их правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се,  
ину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала  
кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не дале 
 открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они  
а комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Бога 
зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се др 
офа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно 
ојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и по 
сао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква п 
тменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу 
оказао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је 
ло бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обич 
о да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да  
то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у гр 
о проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да 
пет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> < 
веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима. 
судна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тач 
 друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палил 
који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, он 
га било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, ве 
 мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p 
 Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S}  
заичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод  
 треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још ж 
слетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p 
асположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији 
ласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, ка 
да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично у 
до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на зе 
 Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе 
ицу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је тв 
вимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу 
ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност пр 
р је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мал 
ћ је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Дом 
след више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} 
вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Ме 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> < 
пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се жи 
а и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда  
 познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео  
веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, ни 
 дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но над 
х тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, 
одило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица сто 
у стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре исп 
ало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се сам 
 гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање 
ри растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим 
 се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>От 
че Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и  
ли, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ го 
са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи  
{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволе 
сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у мно 
е је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује 
че још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо  
едници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш 
 <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигу 
чној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи  
а њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према  
ама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>С 
змислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница г 
угама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко узда 
детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији в 
 <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала 
/p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љу 
Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који дру 
Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, т 
 се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати 
е је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код 
а моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после м 
ознајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас  
ан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској д 
 гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велик 
винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециа 
Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја и 
ила су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За 
тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде  
најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту ј 
 не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна,  
боме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ва 
српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога да 
Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу 
и своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је н 
е хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} 
ао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досад 
аручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око  
 па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки 
</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> 
тпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједн 
ко педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подјед 
врђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се 
азумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, р 
љским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а с 
м стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и с 
на за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас н 
 Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше поду 
се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} 
тута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Б 
а чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На он 
S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, 
зи их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукош 
а, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле св 
или вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> < 
 смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она те 
ер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Пер 
да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они ве 
вати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на 
, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S 
ла Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, 
према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској И 
ле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише нај 
зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо чо 
а.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је 
>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм о 
арати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је мили 
 авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада,  
 је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слик 
но држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S}  
цу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста муч 
 <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себ 
ем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S}  
 били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> 
 се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сп 
, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити ра 
ио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и н 
а денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, 
које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S 
пус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код 
</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се  
Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у р 
содију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају 
рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и 
.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од 
" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестр 
{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више  
ла.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше  
ољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у сво 
и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један је 
огом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и би 
 постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{ 
 штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотин 
ицу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја  
 на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи,  
вно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад 
 да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не с 
овине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо  
душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да так 
се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ  
ницу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате 
.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је  
влијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>П 
па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њ 
је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну  
азговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично  
ом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим дру 
то цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се св 
 мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи 
не измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац 
ривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолет 
њем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за  
ужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма 
и то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима ин 
 јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене 
<p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако с 
вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру 
о што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељ 
м уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и 
унији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волел 
текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у о 
> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што ј 
 водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а мете 
ко су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p> 
 исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за св 
а пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава 
ало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гле 
„На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасполо 
че, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана,  
реда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости пре 
стављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш с 
кова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} Н 
} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим 
 тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могл 
 чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</ 
их, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко  
о у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, даб 
 n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би год 
р не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мо 
 није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као ш 
еки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о 
ен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, 
 је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек 
о ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо 
о титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не  
о, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па њег 
ато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја ни 
е понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србиј 
тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њег 
кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не мога 
мче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за њег 
а, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; с 
ој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца в 
па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стр 
нхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим с 
.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остав 
огледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосић 
а воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем ни 
 Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне 
ислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна 
оалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола за 
/> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, ш 
атак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав ра 
ега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним ст 
му овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било,  
ој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсв 
а свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као ш 
би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђ 
>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући в 
 а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих  
<p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужн 
 времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —< 
гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и  
ди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, 
е имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине ку 
 тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај с 
шању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на  
 Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и нај 
 нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било 
зи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога ду 
који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у л 
људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за ко 
 имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну 
ив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитн 
угаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну  
дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, та 
и се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} На 
 баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме 
 права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где б 
све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а збо 
 једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога ј 
боморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно с 
што се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парн 
едино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.< 
дожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Неде 
себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на о 
 колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће 
 па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечер 
, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићев 
вета, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећ 
у кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савла 
шљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отп 
 па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени п 
ао да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби д 
а и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p 
, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово  
о што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са свој 
ога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе с 
pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови ст 
е стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И д 
а ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Ву 
 Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све 
је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекул 
 понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у ста 
за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно,  
сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне ф 
ош, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели  
ка споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опаснос 
и све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале 
 и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише  
је сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде н 
егово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Ра 
 <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад 
о је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног др 
е смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подм 
 плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само го 
другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући 
тра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером д 
смом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуств 
pter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дан 
ом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, 
ео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на с 
 друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне  
 његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће  
т је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред С 
г дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Б 
шу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој 
као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ств 
 општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, бла 
ни рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџиј 
, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кириј 
да цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомир 
бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даље 
 ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, 
мокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Ба 
 њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} 
а је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда с 
разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много 
годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пр 
.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пр 
, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак 
ом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар,  
продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> о 
.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" />  
 напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се  
да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту за 
и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања  
ољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче пл 
{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како х 
p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати 
</foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком ре 
их демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што и 
>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је 
и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије  
д играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себ 
ена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се  
. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да  
.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у 
а му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p> 
 послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није доб 
и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара  
лате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се 
 <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом  
е нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породиц 
 у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да ка 
е свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне 
е што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари 
у није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „С 
етског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врл 
 биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже,  
су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша мог 
 му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом  
пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Ко 
Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави прид 
кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде  
равилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешља 
, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осе 
лике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије 
се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, в 
илније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који  
главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према то 
судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу  
ка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер по 
расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не 
ислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код  
о с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ј 
 громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и мн 
 заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бран 
то рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би  
 умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавш 
а, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> mal 
 предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постаја 
д су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газд 
> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p 
Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала в 
 тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p> 
, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору усп 
о се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обед 
де, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало поз 
је писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради 
н.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће. 
доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако д 
тао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кр 
ајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била 
ин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео,  
д срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не мож 
е нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас  
ици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуд 
> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све заб 
е да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и мол 
 баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} 
који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и купов 
е само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница ско 
анас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни  
напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције  
строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били неп 
авила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и  
ког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што зна 
боље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свог 
ину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, д 
 новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче д 
аступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде з 
 би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристан 
јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко вре 
раше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним  
бом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова м 
уби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лак 
и оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децо 
мајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не оча 
брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99 
јонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаће 
страција према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних 
а је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази С 
ја са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је с 
ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће  
позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер  
је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико  
ке муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Пр 
ка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно  
овачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он о 
 колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њих 
ја и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах 
арије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака дево 
мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та 
 никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова би 
хова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једи 
»Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „ 
роћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се н 
м овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, 
њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се к 
 славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ру 
ди био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше 
ревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа п 
д се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p>  
 за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Д 
ије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној о 
а дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељ 
ра Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То ш 
тресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:< 
ненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у с 
о све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кум 
еси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа,  
да придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар о 
уго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лу 
езијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објек 
ма нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</ 
 на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубо 
к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн м 
творити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да  
е и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... слав 
еки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку се 
ен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да 
ојске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Мили 
ким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изглед 
 заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и  
ме, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год 
 остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даниц 
вачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у кор 
исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ 
 путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то ова 
ји, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла  
томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут пр 
и угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које  
оје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвен 
потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може 
пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на кам 
а српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњо 
 као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељков 
Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотин 
њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро 
 кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која ј 
а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је,  
 руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се прибли 
гореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик 
 не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита и 
а, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама прибл 
> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с ме 
је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p> 
н живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици. 
ује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он 
тал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и дан 
оста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стр 
 више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или 
војев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било 
му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, 
тницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кро 
ета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, т 
 са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је са 
и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њег 
> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, 
бе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он  
 <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по ав 
ели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!. 
ковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само једа 
 Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуг 
.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случа 
сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За чо 
, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога  
асом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си пр 
ље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену 
д гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову гру 
} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спок 
 из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника 
о је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово п 
 овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимно 
ког стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је  
 осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што ни 
ку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајн 
одити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, 
иливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међ 
едељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису пр 
теља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике  
едељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, поч 
к“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати 
што узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађењ 
ну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и 
припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припа 
Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" />  
о од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да шт 
е осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све  
баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има  
о је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“  
већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?< 
 на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева  
ки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако  
 морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао пл 
трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је 
сна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала  
ам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче 
лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све  
је, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Ми 
учину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо друго 
 у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Б 
дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренут 
то опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од они 
 друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.< 
га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немил 
од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{ 
 заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први  
ш неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливо 
, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливо 
е силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док  
 очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигу 
о скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За 
а пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да тр 
 шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. г 
е је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разгов 
твара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види,  
тидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и  
удима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, к 
скинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то ик 
“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као 
ив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но  
гачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону сто 
ја човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, 
ја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p> 
чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обично 
о!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Ми 
 опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узви 
та више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, ко 
, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић н 
х укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао,  
 супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје 
Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега  
неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се с 
без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већ 
им основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док  
ензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за 
Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да 
 прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, п 
еда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> < 
оступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непр 
 он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће 
и је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те наг 
цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш 
мпактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном н 
 он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</ 
баве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при  
е држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, располож 
се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засви 
а друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, гд 
беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p>  
Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаш 
ва јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су се 
 (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрхано 
овић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око  
, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При р 
 Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побра 
 седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" />  
аилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђ 
лично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изв 
 а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано  
на, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је  
интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је на 
.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности п 
 са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива,  
.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вел 
ома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, 
е досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер  
обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, д 
 су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Н 
не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присн 
е једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао ов 
е се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва уту 
о са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био дру 
егледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече м 
загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Дани 
Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, ко 
а лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и  
о, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила гран 
 мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.< 
ени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из с 
 учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У  
ног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину 
атног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смеш 
вала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја 
ца није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на глав 
окица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p> 
Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта. 
каменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица преблед 
 тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајућ 
ло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то  
није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот пр 
 је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски рукова 
на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је  
S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и 
рен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, 
 пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савлада 
орите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S 
 од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара ак 
ање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало 
е управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> < 
 се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, рад 
ој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно ни 
понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пож 
доше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S}  
ога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Бога 
с цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по н 
а сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која 
ан да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веом 
 поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за жи 
а, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-у 
к, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху п 
а устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у  
рестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства 
јатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду п 
>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше црк 
 паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но веш 
ељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупн 
на двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И 
 понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто у 
> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, 
иховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са 
реме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих мно 
25" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по н 
ђани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем. 
амо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и а 
братима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње  
горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда 
време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у з 
да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрост 
ладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пуши 
еди множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву,  
осете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од какво 
ше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и 
јближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковиће 
.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.< 
 ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не траж 
сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњ 
 тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још с 
свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рач 
разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко вео 
једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но рад 
је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао. 
оро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај ко 
меши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад,  
ом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песниц 
 по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су пре 
тиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва мог 
епим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до 
н је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посад 
орао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису приј 
тране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливо 
дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> 
 мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S}  
 сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио,  
ожени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсаве 
ега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год по 
S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда оп 
ше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је,  
 је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи 
са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у то 
а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо 
и.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то сме 
тране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе  
> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На к 
ег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па как 
 то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам  
е.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и 
 и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још ви 
им засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но  
ила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић,  
ји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ < 
и конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изре 
су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њ 
 и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све збо 
умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, 
евреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку,  
ши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда при 
 их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и  
руго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац 
сности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} К 
 се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права 
 одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот пат 
але младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{ 
за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем  
е породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и г 
махне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај друг 
јаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се ба 
рата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Мил 
која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вин 
а су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та ок 
 тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмара 
мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Мил 
мах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се  
ији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових в 
начај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друш 
би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да пос 
 жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, 
а само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отп 
оди!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају  
 године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испра 
ст за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на 
 су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мр 
а пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све о 
ачи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договор 
{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!. 
 у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без ик 
вог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у 
 у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајнико 
о како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај  
b n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „ 
 је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи ј 
 размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од ст 
 Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у 
ти.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи пок 
ерсида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до с 
дичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о  
а створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме см 
 се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, шт 
а истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вест 
ити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке мл 
 затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љу 
 па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништ 
убави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трго 
евољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина ми 
или о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали 
 да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но 
сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко 
уге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки  
 Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужност 
се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три 
рана гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му 
 странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продан 
ике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона 
а није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Др 
у, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од  
а, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био м 
израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанп 
е године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важн 
 и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, и 
зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:< 
вест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље  
е, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су го 
ковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Соки 
ан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p>  
аш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети 
в ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, ко 
ила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S}  
 за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те извес 
ар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог  
огатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу. 
Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним прили 
жао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања ки 
ивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташ 
.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у по 
иливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под матер 
ких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!< 
е промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, 
 потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које б 
полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино 
ца рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па  
вот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима 
<p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врат 
 кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванред 
зва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и пону 
 и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на 
 са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као  
вољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>—  
/p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</ 
мо до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који  
ести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на  
уди у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> 
д нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, 
 и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљица 
мо, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уз 
и, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављају 
ја женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мор 
Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи 
 руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики сало 
ру, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и н 
а, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати,  
 лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је  
"10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мис 
 и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше  
меће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник,  
адају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породи 
 родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла  
бу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да 
бна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал жи 
дмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер,  
<p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада 
све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима 
м твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог,  
ун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити з 
тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он 
 поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам не 
 је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова,  
и терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге,  
рили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је ла 
мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени сто 
 неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне,  
е Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој  
/p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, д 
штена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и 
пирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га п 
скидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против М 
ну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш к 
но образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Ко 
драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфро 
 не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова  
е изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који  
црњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он 
ар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му  
ила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три 
.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</ 
, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив тво 
ер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји 
 главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефи 
оја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиц 
о је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> < 
отежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но 
о званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене н 
Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је  
</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} 
и ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Тра 
убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове с 
 где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у велик 
јно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову ште 
рао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио 
цом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и мног 
>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни мат 
 себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Кој 
Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узви 
 расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојев 
тпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгод 
мо“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве 
у је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали мом 
обитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима. 
је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који  
аво, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим  
Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p 
јих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало 
и од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{ 
ке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, 
ве, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>У 
, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, 
есто западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим други 
утра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од  
p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши офи 
мо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те изв 
ницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе све 
, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили  
није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи 
треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си зб 
римера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи о 
на све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из стран 
а њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно пр 
рине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> б 
јим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Б 
твар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега ово 
руштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај  
осу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше 
ји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће би 
е о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само  
прам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила т 
им органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад  
е, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда  
 говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да ј 
амо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори ел 
ио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смиш 
 ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се испри 
то.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, 
оји је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те н 
има у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту  
е.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, как 
како хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је 
</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Соки 
какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако 
 показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливој 
одицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" / 
имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са 
ад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закљу 
ео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови поз 
, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактерист 
 собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре з 
{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заје 
 муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред цели 
го он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо 
анка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учес 
 је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</ 
о се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту  
p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе: 
p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S}  
рчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са и 
без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра ше 
 су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку с 
p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венч 
 млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се 
ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква  
о право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако  
ога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не б 
ла, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а  
чека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“  
а.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека ја 
о мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко в 
мена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме 
ј кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу. 
 исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су  
су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба  
 Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“  
p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек  
ложаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!... 
е, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љ 
два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да 
етљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника 
д.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тиш 
, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смеш 
ло девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веро 
ахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У  
е.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у зна 
с код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу 
, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо  
бели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:< 
са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својо 
је спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају ч 
с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово с 
ико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскром 
 да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од реч 
о сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пр 
ј племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, 
аћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!.. 
} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, 
ебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким ок 
о другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Св 
утање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је н 
онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубо 
дитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сва 
алон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови с 
 генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид,  
летристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом гр 
ко нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb  
} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачун 
иром отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у 
, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ нави 
адили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти с 
од куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита  
p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>О 
шиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велик 
е дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији,  
сетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне ле 
штање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо 
<p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад би 
бру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве сво 
аопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра 
, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чис 
бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са к 
ше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читав 
јима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, нек 
 и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови 
ка, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учти 
м.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти ко 
p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове в 
тнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p 
 човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напор 
ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богодан 
аблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опорту 
а је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он  
чију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, и 
а, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па зати 
иромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Он 
</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човеч 
ступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ће 
он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> 
в. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по  
о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На  
се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвеча 
Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник  
еалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не исп 
 незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним 
вега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад 
ту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" 
 је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“  
одитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој  
 као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да ј 
групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше б 
оности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породи 
као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да 
ити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Не 
о сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца 
сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине,  
 живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а 
а усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у живот 
о призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту  
 који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за  
/p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник 
ни разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио вел 
је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су  
дан виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и нер 
м писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мука 
то по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и к 
/p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагл 
ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем 
ј је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајат 
мају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарс 
броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је  
 доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кав 
ује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" / 
е то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у т 
тима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још  
.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео 
здисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Пр 
н ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све ти 
ећ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато пов 
а га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост  
 заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раски 
е опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са  
{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету 
ем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покрет 
ивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није бил 
о некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност мож 
аде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Кост 
ени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: 
 могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против 
ја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима 
описана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је 
 унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне зн 
 са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове 
фесорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхић 
не у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и раз 
а Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при 
породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њи 
е види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{ 
е шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Т 
ао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, к 
ј први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким уз 
ја у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ћ 
јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</ 
 и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и св 
о ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја  
а; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са  
леда на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p>  
е Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште  
а.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену 
ас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромаш 
јеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер 
о.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну  
оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је т 
 захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До  
војих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мисли 
ш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, 
и да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n= 
 нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за поро 
само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те,  
ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало 
 зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} К 
, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа  
 стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Ву 
, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако диза 
 странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb  
ало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој ср 
 на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена д 
 шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на  
нцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомир 
="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и  
кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у ко 
а Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако про 
њен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињав 
је у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто 
 куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се прав 
јиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу  
еговим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под  
ако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похи 
бље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља и 
упни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у п 
осад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у 
ног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља 
о два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се  
сте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни на 
че дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме ср 
ста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пр 
 се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p> 
тетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повес 
ом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p>  
и.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Деф 
амом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и о 
ошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издај 
такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у цело 
чупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се  
иближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко  
ло па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="11 
довољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом  
 кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је  
 заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су  
 баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху 
 чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обук 
ажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ип 
стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не под 
 годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тич 
ива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била  
одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div 
ватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат 
еше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завоље 
ки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.< 
ињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи 
ас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема н 
ве друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на м 
бојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, 
е, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на окол 
вете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породич 
ад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била 
ан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није н 
надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсоди 
ана, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савр 
само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кум 
 и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После  
 ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са 
 да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка 
у било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем ме 
Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, ста 
ет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стеч 
>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се 
да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} 
, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста н 
>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи 
огатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да  
Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек,  
гуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражит 
у нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртв 
а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска  
је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вили 
поче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи раз 
ни изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладин 
 пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница ч 
ој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољуб 
ица, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према 
85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, 
<p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани са 
о, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица ко 
у и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што из 
а Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вра 
?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <p 
 за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих 
врцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> 
, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p> 
а ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше в 
дани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: 
е ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ет 
а на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још див 
 буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у мом 
очели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљ 
да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће о 
Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи од 
ђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посм 
и Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из 
о, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био 
 још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом на 
ачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природ 
веног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у св 
мо мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загре 
/p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у  
и укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ пре 
е у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човеч 
, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још по 
и пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двој 
ожи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега н 
 утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на о 
оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, 
има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад 
у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати  
роко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Њ 
ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са ист 
мере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасви 
ехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивид 
они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог кли 
да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом до 
ута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисл 
ну форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бел 
з радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју р 
еру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрес 
ј ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она  
овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је 
{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у нек 
ове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ нек 
бије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разли 
гова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћу 
ојим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S 
падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио ч 
ер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему не 
иш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n= 
ду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад с 
е да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> 
е Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајава 
а повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, 
 спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак о 
ше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у п 
ве само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лук 
вијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да 
ачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није с 
 што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било 
ао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Ка 
ове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска спл 
сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, 
ховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S 
<p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, 
ве топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу  
е опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но ос 
ти она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама с 
е овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У доља 
лаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отво 
 тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да п 
м смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради опр 
загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућ 
да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша све 
<p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да  
p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна 
</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Нед 
свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“,  
и трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају 
>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!. 
н твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље ув 
У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Да 
 <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чис 
ди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, 
ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они 
е: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што о 
е не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји изме 
нцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, 
изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег  
 посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се од 
ркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си иму 
е ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Ова 
наша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, 
 а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, о 
руге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, 
д у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим шта 
ника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне мом 
уздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" />  
 су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од да 
 по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара ц 
Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Дани 
 сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима 
/p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомисл 
а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао  
ја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас прегол 
ико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајућ 
 и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега  
т, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за к 
S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> < 
и ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љу 
pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и 
 се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случа 
е дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границ 
е се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљ 
нан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, по 
љу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има 
отећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p>  
бом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Бог 
titio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој  
</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина 
капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу 
вим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун  
о државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p> 
 сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и 
помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у  
ида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по че 
саше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не з 
ко ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гар 
јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање своји 
и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурено 
 но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он 
 мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било 
 се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила 
ицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по до 
но Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру  
давно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, 
ју разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве  
у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавају 
стаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових по 
им демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац,  
ењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поно 
 наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне ж 
и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S 
 на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га са 
ливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога  
бична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разновр 
p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринс 
 карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе п 
<p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива 
S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и 
о из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду 
 налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације,  
>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу,  
евојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале 
 Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини роди 
је била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи 
 упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </ 
лижује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мрт 
лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети  
ати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентимен 
а је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је  
огатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још с 
е бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је г 
рам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пож 
 суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колик 
мци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости по 
роћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они об 
> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно неприја 
 отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те прист 
 невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о 
ром, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p> 
ивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог п 
 па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом  
ти се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељк 
а, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, какв 
ог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сим 
} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зат 
фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Њего 
ва природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене 
 о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао 
руге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као  
{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Неде 
, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то и 
дмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати 
ерили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој  
ора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетк 
х ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва гла 
а српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p> 
} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје ка 
ош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ н 
 пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола д 
свим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста  
њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као д 
, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разли 
се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окре 
ослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни њ 
Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стој 
ђима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су  
е и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. < 
..„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љу 
мелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска,  
а времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у зго 
е сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јаг 
ста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јел 
p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да с 
е жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пиј 
и остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје 
оја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSecti 
 ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу  
</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним  
ино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас да 
спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам по 
звади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{ 
ати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> 
 пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не мог 
куне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по че 
ста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гле 
иши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је г 
представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Ст 
приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, 
и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Дан 
тави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да т 
ти, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена 
ли у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори  
а је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.< 
ије било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обич 
ри у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</ 
SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен 
ора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љуб 
 ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о на 
ђу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако 
други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим св 
бомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је  
т, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено по 
шкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова би 
иче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.< 
да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижев 
се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сла 
</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веом 
е са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безо 
Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="3 
 Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно,  
њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против сви 
овалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско се 
се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом,  
ако ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но н 
 заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине  
исок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом  
и да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, кој 
н пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као 
т, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу до 
Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада 
гуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати и 
јеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Сп 
вима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је са 
жљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, 
да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унут 
 спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који ј 
: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Ст 
 непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој г 
будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главо 
ати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p> 
ама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се мо 
себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је 
 нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је 
мам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца  
нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгодни 
бом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без сп 
јавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојев 
вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S}  
мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, че 
висни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозво 
итеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српск 
з џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну ов 
иње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p 
меју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци 
 зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> < 
о као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у  
да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</ 
 најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у  
о већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђ 
тим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је 
 /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели д 
 господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког до 
 трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитос 
 бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао 
т и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ приме 
породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућа 
а ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти,  
за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару,  
ачинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жал 
ао да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се п 
у да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде св 
p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да 
ће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сас 
т.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено пр 
у спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и г 
ека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> < 
о, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p 
 неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милиц 
зјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у  
ри овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор 
 опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамот 
 ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{ 
грала тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није  
астајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливо 
.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице пра 
а пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас  
Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Дан 
али.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type 
за, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше с 
е му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше 
ласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узр 
х катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} 
 они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов  
76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p 
ј начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случа 
ере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Бо 
не, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо саз 
ропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стиг 
 њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зи 
ст у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p 
ици чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају ко 
 зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао  
.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су н 
, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да јед 
у случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, кој 
от старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима 
властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод  
што се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати  
де баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио 
даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју к 
да би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разуме 
ви новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од овак 
оче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву 
ићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатно 
као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су поч 
и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама  
 прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, 
ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се 
ост придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је в 
е још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче жи 
аћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракиј 
 Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је ко 
ст, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно оз 
адић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сад 
је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има н 
ране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе  
агло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више с 
је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{ 
 леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љу 
p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим  
срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам ка 
 који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који 
ј прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче и 
и овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенци 
а.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина сурев 
ша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на 
е отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нуж 
нца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа  
певало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић 
е време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p 
није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус  
е пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вел 
е и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер н 
исле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади про 
а скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљ 
— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Ми 
нај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао нек 
то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну,  
Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћ 
вио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџ 
е сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам с 
м!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша 
ћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру 
е трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје ч 
као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p>  
ења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвн 
која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предња 
а лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картањ 
о да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливо 
ијатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често з 
приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш 
 за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац п 
ће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар  
анствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису ник 
к, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разго 
 заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окре 
— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он па 
д га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и р 
а цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда н 
а на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи,  
и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ до 
же и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре,  
е књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све  
е четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог 
> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показ 
зу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S}  
сно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже 
знато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде  
роту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди 
м на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично х 
} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилн 
а вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зе 
не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је 
</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.< 
којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p>  
 рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p> 
{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне 
и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле 
 већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене С 
етку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар зн 
} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже  
 двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и стр 
душан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно б 
азована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од 
ло, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикањ 
S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих госпо 
лација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до ј 
да, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ства 
богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да им 
 немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет ди 
 овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од с 
 најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипа 
пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, 
 продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он напер 
ложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада с 
губио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или та 
против отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познат 
исност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Исто 
стале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у 
едима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд з 
ране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце тре 
стати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S}  
рви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласо 
да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педес 
ија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ћ 
био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он зас 
 У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодил 
е био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресе 
изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{ 
, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к  
моли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна  
 смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали,  
ко није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми 
асови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажни 
а, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј с 
ерса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, 
<p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу  
иливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видет 
во би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ват 
страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са п 
/> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не б 
ило је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но  
лањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до  
 <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећа 
укоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побрати 
 бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема нам 
 самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то зал 
х списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампа 
коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мрамор 
!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколи 
ало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић испов 
</p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало н 
тима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго  
оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одат 
прекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени 
е добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је 
>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{ 
азан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надув 
{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих,  
чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас  
ињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зв 
а оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу,  
ко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој 
ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се  
лима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје ње 
ују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но 
та са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну со 
 било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо про 
 рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти не 
шајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већ 
уо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак,  
/p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сват 
е поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач вис 
смеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха ту 
и, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби 
ге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда  
ан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео куп 
 изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава  
на падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учини 
 друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а не 
 изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но т 
ао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован 
о мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са  
 враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ра 
ајсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размиш 
ту.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом има 
навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему ос 
гова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на за 
вно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само 
иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хле 
питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам са 
р се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш с 
„За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја  
а то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју  
 надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу р 
у собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна  
пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше ониз 
оља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани с 
пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци 
бомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике 
а Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што. 
кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Д 
ила је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љу 
кора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаш 
 деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Не 
истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљ 
тране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак 
Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од сал 
d> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} С 
ршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према  
, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоност 
> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренем 
{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад 
во, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p>  
е даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолут 
pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она заку 
г звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан 
 кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њем 
 који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што  
ве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познан 
о деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да поглед 
е био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који 
 рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, знач 
уге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом трес 
дно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били  
ковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Бога 
оје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да 
 <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајви 
увају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени  
де сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе  
ута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда То 
то друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мал 
ојој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му  
Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} В 
ј књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошт 
очео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао сво 
ју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> < 
на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вул 
што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не 
 веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфроси 
ко, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна вр 
аки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад о 
 мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музи 
ца, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знам 
 српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда 
мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим г 
ић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и се 
рећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ств 
 Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и р 
онили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и иш 
на звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те 
ушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а т 
х оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимњ 
 га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све  
и његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да  
мирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џеп 
платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n= 
 при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гол 
ега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, 
сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но и 
На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“. 
 гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно В 
ати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, ну 
епа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</ 
Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоч 
ки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S 
ни баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!... 
га није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао 
еправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благ 
је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнава 
правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се не 
“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу оста 
у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Дани 
тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом 
 му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еу 
мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко над 
агледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ под 
очне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту гр 
твеног, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> з 
 <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућ 
сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило  
сно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном ж 
је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то  
већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до сам 
локупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из  
ачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петров 
некле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим од 
Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је 
е је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин 
, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као 
дром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се сл 
равнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста  
дање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим б 
ето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години 
спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себ 
 „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момк 
е слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубом 
и ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и кисе 
 благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најн 
писати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници 
едан несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је тргова 
сто, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи  
у је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је 
односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја  
 ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома 
Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим п 
.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој нам 
о обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дука 
сподина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположе 
вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} За 
се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или 
њем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу 
чине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима 
реме после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости ка 
етно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно наг 
идају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и  
о се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газд 
<p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n 
 <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора  
 кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S 
„Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда  
осао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, п 
или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" 
азвијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само  
 помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не  
ца не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга  
вни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман чов 
 сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте 
о Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, гд 
<p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.< 
амо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таки 
 етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> < 
у, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет па 
Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, 
има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, зб 
ве Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опе 
 смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља 
ени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај стр 
обро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се 
роницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а  
а не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостиониц 
ије било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њ 
а мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда 
 пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио д 
лади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Кос 
а је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој  
љала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изја 
е пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну б 
к са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p 
дом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само 
а глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели кри 
 моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, 
атра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p 
висим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штет 
авио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељ 
18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале 
дела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири дин 
ош били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то 
и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око 
 три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два н 
и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или  
рантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дак 
:lang="la"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно 
МАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накл 
ах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као ста 
школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије пона 
} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Д 
нао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положа 
 да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} 
је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са  
оста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад 
 исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану 
ликог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У дес 
 центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру  
 Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет 
 најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> пер 
о у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде  
Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, 
ца.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби 
алон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на 
то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако 
 на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутр 
 ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима д 
а како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник 
страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на 
лаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се  
оимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би треба 
е газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да м 
смо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је 
аче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но 
ту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве с 
 главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући. 
Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељ 
тује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију 
жењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но 
у, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он по 
 кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о н 
но Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеш 
?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како см 
p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на кој 
 <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва  
ацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у рук 
ло јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} З 
е се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину н 
ло час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти ма 
 знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој паж 
/p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму 
 пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јес 
ојој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p 
>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим зм 
биш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Ми 
— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је... 
оје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{ 
 продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школа 
и му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара о 
омир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја са 
 породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Нед 
 овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допа 
тког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књ 
<p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомо 
p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна. 
наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се  
чуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут п 
 лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у 
азмишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури 
е заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па 
ивоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је  
и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је,  
тиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у ко 
гатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те  
 упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са св 
а неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била  
устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више о 
чак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радос 
епоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</ 
састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, ка 
 од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заб 
е, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај  
етника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је 
 <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на с 
ћ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад с 
ко зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једи 
но стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} 
старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, ста 
лавним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предс 
у мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао  
дан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни 
но обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређе 
} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш т 
на реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омла 
а врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, п 
 на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се ст 
 па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но  
 се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, 
двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> 
>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем  
 је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.< 
четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколик 
непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n= 
<p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ва 
еби објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај  
му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p 
ш непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на 
в пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> 
 њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради т 
>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се  
до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, ни 
је напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но бо 
 известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Прија 
други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и  
 јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда  
само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле  
у по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу 
овој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на 
 Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених ч 
и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо  
 својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Д 
а, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, на 
г олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или  
у у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, шт 
дели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад с 
да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније догово 
слила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Г 
ом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању  
p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је од 
е саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну  
у, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од ра 
де никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње соб 
због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су н 
(јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином  
 је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Кос 
 се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само д 
д Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има  
).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра м 
 рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади 
а.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, 
солутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не во 
Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бу 
едом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвес 
нику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љ 
а кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки с 
 двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саб 
!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> < 
очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дет 
се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе прода 
 по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми  
едаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год  
ре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу,  
азе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, к 
у са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак дон 
услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао ј 
 завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на ш 
 још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути 
омир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да с 
ас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се п 
како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав го 
 сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу смес 
сављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Беогр 
з пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега ј 
ојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у је 
, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p>  
што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Ис 
после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана 
срећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се т 
/p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> < 
непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазов 
но доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> < 
</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу р 
е ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно 
ема одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће 
ред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко п 
е Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима з 
орила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била п 
ризнаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он  
таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе сво 
стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а н 
же, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послуш 
окица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ 
ign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml 
а, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која во 
"84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим 
’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега 
а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног  
рет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из дру 
онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати  
им начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног боље 
„док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама 
вако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са 
 оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и дру 
тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, з 
их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у 
вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је  
ка, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господа 
ко болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било  
их паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна 
стало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang 
и или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руц 
амо боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да с 
ћа, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запро 
 највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се  
 тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код  
, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј ј 
авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двој 
 она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним с 
вот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једноду 
мршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је  
ани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, ко 
ук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је  
 опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сва 
 с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на ве 
опствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла 
ном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и 
ка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраш 
ху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</ 
 да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{ 
оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, 
жећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) 
треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> < 
 да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је д 
 пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво покл 
је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже 
мо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалос 
м да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући из 
н дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догоди 
 се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат,  
 „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели госпо 
е иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авли 
уду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић на 
 и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава 
ато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумч 
вом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, н 
оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мал 
 и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку 
 остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да  
ко је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често 
куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница ј 
је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких  
мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим од 
 свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно п 
ед свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Бо 
 кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то з 
</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице 
игенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцн 
експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа и 
но другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовал 
динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливој 
 заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масн 
једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но об 
дствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и пром 
ла је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомен 
си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком о 
и једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затра 
} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се о 
ру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани по 
се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћ 
ине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћ 
је, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем дан 
е сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“  
 једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица,  
у сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, 
еки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се 
лаву беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p> 
 па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздрав 
ер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, д 
ок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{ 
е он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вред 
ке му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим 
у са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а д 
 сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p 
а са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за с 
је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је п 
ти.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово  
 супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнем 
и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада послед 
p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов  
ање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује од 
не, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве 
м сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а 
p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се ча 
 слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тр 
 да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри љу 
дао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Ву 
о незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p> 
 <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра ( 
адосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, ми 
ице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог,  
м, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, 
е куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је  
Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пу 
 у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вил 
је крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љуб 
трук Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p 
вугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распро 
p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође  
на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао  
> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, к 
 душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра да 
а у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пу 
 мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфи 
{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његов 
ни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који  
овини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелиг 
еће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да ов 
 да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је кр 
 пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју  
, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има 
 на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља ни 
 полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет  
аче беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца бил 
 кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева,  
 матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он  
е гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „ 
а и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, обла 
.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> 
колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{ 
 што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у ус 
 томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтер 
 праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве м 
но решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај  
ад о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} До 
 Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини 
уварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су 
рели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакл 
Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „До 
 Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке 
и видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква  
младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера ова 
 троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно н 
же да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно. 
“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га  
 а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представ 
> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више су 
ле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, ш 
S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде 
ати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне  
и непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад ка 
да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине 
н мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33 
са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати жив 
, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, 
оја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p 
пурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у  
 кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у оч 
а све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слу 
ђом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Мило 
ој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа н 
бе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 ч 
{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бави 
м, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је 
за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштењ 
утешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица  
ба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у с 
ог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треб 
.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица 
је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно ка 
о код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко 
телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се и 
овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је 
јмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као  
ним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне  
ави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји наро 
т, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно  
 код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и  
ло и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно  
ео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица 
„Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом  
у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело у 
а“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотер 
во чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу  
у седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој при 
b n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађај 
није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчеви 
 вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чуту 
?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, изву 
Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз  
 Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо мес 
{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јес 
извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац  
је могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, 
а све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и ро 
позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео да 
 устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на кој 
пази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само  
ног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" />  
ковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „ 
вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне  
p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p 
е, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div ty 
ими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен. 
приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прст 
једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је грана 
<p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежн 
да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</ 
ипови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је мо 
!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави. 
 заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно оз 
 овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га 
 око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је зат 
p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и 
ла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опе 
е коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, ником 
свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут  
зели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година би 
; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са с 
 успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог 
ли ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко 
е мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког 
да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у  
и исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} О 
орађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је 
како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Мил 
вачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сад 
ним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе  
ава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне ср 
ер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати свој 
в сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник  
ној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника н 
ивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен 
злог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} 
се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Да 
им човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто  
о се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са сви 
>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен. 
>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{ 
у, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметит 
ако му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о срем 
веној вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на 
/p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ  
ређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље  
је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце 
едао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз  
.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта. 
ате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стој 
атић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени  
ресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити 
и — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље 
.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже  
те моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи предст 
и господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Ос 
 је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливој 
им даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покваре 
 живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти вазд 
у живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од н 
ма се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигу 
с је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед  
лима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, би 
лади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Ми 
о дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи  
.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да 
ош није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише р 
гових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао с 
ничним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку 
да се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p 
а, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, д 
алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне 
 из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до  
зно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику,  
ћ често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове  
удно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су с 
по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад 
о.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начели 
мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четир 
окат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p> 
 n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти пор 
еју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава  
ари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића н 
а код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чи 
</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине,  
 но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору н 
ду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, са 
су, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле н 
ко, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд  
 је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио  
в књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скро 
в!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу ту 
е оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанст 
његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му 
м задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаш 
ату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих ово 
изну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p> 
и су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Ра 
ло је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачк 
ати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дођ 
/p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посмат 
а дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек  
а врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n 
о Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново. 
интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благ 
беде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S 
p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са  
ого полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре дес 
S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада сам 
p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремил 
едан мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учини 
 газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то бе 
једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<forei 
што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо 
и сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S 
о да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88 
ана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одгов 
 почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој  
напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стај 
мајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не 
му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу 
икакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах,  
ша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда 
ељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео о 
ајбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања 
и разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „П 
ем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што са 
иваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мал 
рен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски  
ма у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бе 
бољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме пита 
вивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени  
гов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле в 
ића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је  
</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p 
господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је 
Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гост 
еног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) за 
нично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву 
са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељств 
вником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи 
ио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само то 
а овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, 
бог овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу 
ађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио ни 
тровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, 
ак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p 
к слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може  
а сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p> 
 се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да  
ић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стран 
де сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Милив 
сен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>К 
/p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван од 
подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и чи 
ског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па д 
ем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде п 
</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он  
о слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има  
м на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p 
ицијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете јед 
а Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да  
 кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Дру 
воја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је ч 
 промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина. 
но љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење  
воја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та 
пу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожали 
 ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето 
 то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдег 
ви, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да т 
ици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку. 
тргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личност 
S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла з 
грознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосав 
зван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благ 
ши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узне 
ад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере 
 чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним  
<p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одмор 
</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико 
њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, ка 
ле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он ј 
 писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је при 
у га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њим 
е састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је  
Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он 
 је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не саст 
е количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу 
а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, ј 
еђе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне о 
ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну де 
руги изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима. 
 прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече  
о да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад са 
 и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприличн 
Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге 
е не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они з 
 <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобив 
 глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се и 
рзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између  
старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му насле 
 Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природн 
 издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ пр 
не боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лиц 
а налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и тргови 
ign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>.“</p 
а, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Д 
 особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му 
н и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се п 
; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</ 
ждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њих 
ица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фо 
p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p>  
ек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и  
зашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе 
 ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога и 
/p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S 
убомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, 
 виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно б 
а цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда 
м премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било ј 
е случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српс 
да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећно 
 и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране 
оново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још 
а својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по св 
 а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом  
ки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>О 
ма расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро 
а Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p 
ам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена  
о!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у 
е веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време  
на слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да од 
еди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n=" 
<p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанп 
оја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па  
ајзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да  
поразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p 
све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, бу 
воме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази  
"100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје 
руги буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско с 
је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе  
ји је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало 
 <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне ш 
 да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како 
ила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве  
и њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је 
.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходни 
мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загасити 
и, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у  
том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко н 
ицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p>  
јлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да 
 себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих  
ао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу  
 моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећ 
знавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише 
, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша 
ња, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим нево 
тала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Мил 
о <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само им 
дим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми об 
самнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом с 
ше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила г 
ких покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна 
 Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је 
ак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, ве 
ди оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{ 
ратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако 
 дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српс 
 устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова м 
све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, п 
Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо пош 
ру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице ок 
>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“. 
о буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код  
ад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути с 
илица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је  
х разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију 
гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало жив 
укама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У  
ливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тра 
се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, 
, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и ц 
окичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је в 
ад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако  
била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од ос 
а посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи 
ла, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово 
 Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родите 
е, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решил 
p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље мог 
ралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се  
ћева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала јо 
е умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Ми 
ст њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и проми 
ао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бир 
е услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старо 
Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе п 
дино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</ 
епрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој 
а и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну во 
на заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Н 
звести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша 
 до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не 
</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом  
оме свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај сад 
р то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.< 
њења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Ми 
во.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста  
 игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви  
 гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвал 
ођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети 
ћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутр 
егове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богати 
авана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствар 
 нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невр 
ли ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана  
 Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније. 
ано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, н 
сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог 
 девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за  
ајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к 
о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треб 
овор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично гла 
> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као  
рској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Срб 
</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распр 
ико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије 
сом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p 
Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два ви 
а, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах пр 
у, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не см 
собља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пу 
аси рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је 
Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то све 
/p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На 
о ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.< 
 црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком  
ци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p>  
то их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме с 
 па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује 
ски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из со 
>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни 
сиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи ж 
је куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они треба 
кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничи 
е ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној  
о Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преобра 
 тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме 
азованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не мож 
а родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благослов 
а оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, к 
“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, 
оје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у 
ем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добр 
 били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се  
а.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у поб 
p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p 
е, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он ми 
сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била  
мишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, 
м.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва. 
ву, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p>  
вима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може 
су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова 
чаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</ 
лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини 
одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубом 
о нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ каван 
а свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене 
ца, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После  
како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, р 
ђујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па 
p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти д 
не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније к 
 да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то ве 
<pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није  
а је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по  
благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одг 
заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као 
стио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је 
и је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p> 
ге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени 
у у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне 
ихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p 
 је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми 
p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би  
а, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома ж 
сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, уд 
о са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја 
их су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> 
ово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и 
е адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p 
ест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућ 
ображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи..... 
 живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а  
/p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до њег 
"133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди  
 њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни го 
квој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се њег 
е, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с  
на за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вр 
а <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за ист 
суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>С 
 за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему с 
животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвал 
 остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме 
ли песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан 
едао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем по 
Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p> 
рн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, 
 не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију н 
 послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то ба 
мислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" / 
“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у р 
разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није ба 
бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги 
оводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливоје 
 јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати мог 
ошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, ов 
ма је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, о 
 однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису  
и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не мо 
" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све 
изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, 
е одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис,  
“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „ 
азговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубо 
мам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књи 
ови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па од 
, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> < 
м преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требал 
ше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној  
астане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања тре 
 нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом к 
гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, 
 један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Пери 
ви неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини,  
“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су за 
мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је је 
читим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за 
а међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга пол 
 оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно по 
ачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ов 
огнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S 
а се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда  
ку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранже 
ада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p 
дају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрез 
не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се и 
—</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче  
и изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} 
а, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге ст 
<p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да  
, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тај 
о више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газд 
рас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> < 
лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописан 
аље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је н 
, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом по 
о неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни 
<p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијц 
...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p> 
/p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p> 
 позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, 
ница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода: 
е, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив 
астанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и  
 баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p 
.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски располож 
ешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type 
 би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је мела 
амо да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је д 
још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидал 
е у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви  
ио случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који бе 
онашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p>  
 волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, 
 већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно ис 
 да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако 
њу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав вета 
роши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, 
ели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици  
к, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разуме 
се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, од 
рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се 
_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, с 
де се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овд 
дили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерни 
еде на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Ми 
ише онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да ј 
ше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна иск 
</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би 
изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести 
аши су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „ 
оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и 
} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да см 
52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш  
 давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљив 
и играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог но 
 и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац би 
своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниција 
ни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди 
ице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне ч 
ј вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи ч 
овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало  
ског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да н 
тиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако п 
и није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливо 
 овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>От 
досављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, д 
 ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа 
добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомаци 
и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и тр 
ека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Ка 
та!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авл 
 објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: му 
ку.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" />  
 половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све инт 
ако би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда б 
вљала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скув 
 може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душ 
у право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја во 
риво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ак 
стало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да  
лагост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад 
 да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Св 
епом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> 
ости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално  
ли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар  
 листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво а 
чака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове  
а трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то 
замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу  
сутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху 
школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу  
е није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надуве 
понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за  
ива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћу 
ави њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мат 
 закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећај 
некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и  
 од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају  
је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили  
вођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних брко 
жа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив 
Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим весели 
овника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на гл 
ска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краље 
баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и  
ри, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ак 
ка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, 
бљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“  
Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{ 
 време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је  
а даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства п 
једнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник 
ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> 
па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Ра 
 Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали су 
и, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од  
ја“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до  
 но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години см 
зи.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе,  
p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери 
д нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} С 
 и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна пот 
их многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт к 
ебе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку  
хода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, ко 
ско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само ка 
 да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћет 
.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>К 
} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне  
двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{ 
к се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше 
звади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „О 
вати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемире 
ић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се  
 оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су 
остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зре 
 n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одм 
 <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Да 
оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Да 
вићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз п 
 није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне,  
на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и 
ићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ов 
S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је т 
анама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалил 
ла да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка 
ва је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>К 
и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава 
само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима,  
ели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах 
а баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепље 
а је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, 
ао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина  
аспростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у 
ошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па  
ма са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што та 
врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића. 
</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне ж 
 се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p> 
Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше н 
и измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом 
 дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</ 
а свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и бе 
е Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p>  
онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и своји 
 Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</ 
ла никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он к 
о времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим поср 
литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као стариј 
pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>В 
д се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и 
 „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —< 
но буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар  
а мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даниц 
вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођен 
о!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више 
</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> 
тно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело  
њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више  
 друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Нед 
ећ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са сво 
, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз  
лео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро п 
ло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српск 
телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако 
/> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате  
у, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S 
ам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблуда 
 са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, н 
пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо,  
ома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташ 
S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше 
ености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и о 
 Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном в 
што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи  
/p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зи 
ио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то  
а је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p> 
а двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве 
ала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је 
обе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зор 
} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не т 
и ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног ис 
ошћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је ве 
интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг 
ена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотат 
 све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обе 
га новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељкови 
у, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему  
у, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива  
 се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто ј 
и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, 
 ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе ш 
 потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неисп 
ом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он ник 
попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и 
е да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово  
те се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код о 
 си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада 
д је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поста 
узика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба сто 
матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближ 
ога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он  
ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу 
ратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубом 
зврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најс 
 му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Мил 
 њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведне 
а рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</ 
имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне  
ромери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима. 
аједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом 
да код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или б 
<p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p 
е брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливој 
е.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но св 
се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћич 
 неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p>  
вољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда То 
и Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млад 
ицира!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди в 
таје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ћ 
о четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвар 
буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забав 
па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати 
 /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непри 
 другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није  
људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но ње 
гово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, а 
би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске 
ају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак 
их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала н 
ио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису  
 „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда 
 и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није  
ли, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само 
а и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избег 
требно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене  
т и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу 
 Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце,  
ачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био си 
штва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећа 
лија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, оти 
е нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то 
 много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје 
идевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.< 
 и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бад 
во тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> < 
ду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се 
, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="c 
а својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око чети 
 видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озло 
ак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, 
а келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно 
моћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде с 
ник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и д 
и то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ј 
зити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју преве 
 и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то јо 
>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадри 
ње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз 
х оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> 
вега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је том 
ивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n 
ице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“ 
његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима  
ре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могл 
ј страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спава 
 исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и м 
је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама 
 за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, д 
... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!... 
унца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи 
у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тра 
равио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он 
ах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, о 
, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до крај 
а валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, 
 за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах п 
 кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{ 
е то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе,  
" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то ј 
 мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњ 
ме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви  
 скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде  
вши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога 
ариске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости с 
м својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим  
трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам  
е он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Бог 
ајљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима се 
вога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter 
арка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у вели 
 изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрач 
p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома ле 
и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви  
на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време  
т пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p>  
еђу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Пр 
е био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која  
{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата нас 
ђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у  
греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство 
Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> < 
ата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек раз 
с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпу 
. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога ов 
инара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Мили 
ли.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <p 
.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> < 
емишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p>  
шља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па 
уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране з 
се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ до 
м је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</ 
раво сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка ј 
и друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао  
ју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио заја 
мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или др 
ирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да п 
 скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на изве 
тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљ 
ко скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да п 
зодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им ј 
м пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити изба 
 Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука 
амо у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она пре 
</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком с 
</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада 
" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад  
ма свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов  
а су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће  
ла јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће 
е, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао три 
 скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много  
S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а  
ма!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што  
о, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо,  
овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и м 
у, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељ 
изина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхрани 
 идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона с 
о што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милиона 
у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ос 
рао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне 
према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољ 
, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> < 
..</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о  
ко збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не б 
божаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свет 
че, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било 
 уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако 
жем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог из 
 књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</ 
о, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им 
стала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани гос 
е подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле м 
 није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам ме 
није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на  
а, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи н 
е, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлиј 
обро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и ма 
ло још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</ 
чаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћа 
а дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавил 
вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па ве 
о разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир  
ање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу 
 те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на  
о погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише,  
атима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па 
ише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> 
а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним при 
и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристик 
алих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришу 
 куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> 
зи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер  
богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе 
ви и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се упр 
 увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на у 
 отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала 
к, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, ш 
ном речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срц 
зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује 
 скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чин 
да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Милив 
он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он 
 београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важни 
редног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су с 
ом и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што ј 
ћа, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковић 
рости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за бу 
вим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видећ 
 шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на р 
 имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио 
исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих  
мо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова  
исутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим  
р посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељ 
еђусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливој 
p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском  
 накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисл 
е у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај 
сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је 
а госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење,  
ком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста с 
само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему 
питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а  
:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о  
 знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се 
 велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега ново 
ве је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће 
пио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси  
зда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без м 
 пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. 
да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да ва 
ронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама и 
квих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда 
надио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигаре 
, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места. 
ада.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без см 
е је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се 
 сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле вере 
p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према су 
ђени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака  
>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p 
егне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, 
е; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замисли 
ас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се испл 
е би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо 
ђе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла  
То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ва 
авирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору 
понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све н 
еда и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже 
лика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде конце 
за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тре 
аједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастроф 
оле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе са 
 па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разго 
ући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све тра 
о двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и трој 
ва чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p>  
 једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да 
 који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање 
ним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз пес 
показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне у 
ак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> 
 и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који  
о са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја 
ли, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајм 
е као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове  
ком салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за игра 
вређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати пр 
иметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами,  
ним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} 
иливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову 
започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љуб 
ат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останит 
ац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку 
елу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српско 
ећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мен 
те ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{ 
 Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ј 
српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш  
те се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека ј 
но непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодуш 
, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гаји 
и и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукам 
и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у м 
Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам с 
p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио  
ати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и  
кчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе рад 
{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаб 
је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше о 
ти код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p 
којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>По 
ћана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи 
 Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, к 
злагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни  
воје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао ча 
ше пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оц 
краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћер 
м демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњач 
вала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада д 
> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине с 
у за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p 
.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни  
е.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда  
</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде 
дало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша  
чен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта 
обротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши ра 
 служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавст 
е.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ по 
паднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обе 
и часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на не 
дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманам 
} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим др 
ливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p 
а сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути. 
/p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје с 
а које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p>  
у је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад с 
д гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући т 
p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница н 
 простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и оп 
уди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељкови 
а, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n 
>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да 
„хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитн 
 мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати 
питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет  
p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискр 
се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „ 
менима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим ст 
> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица 
непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући ан 
 брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође д 
а буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пр 
ања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубоми 
није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп мла 
 се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као г 
није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разл 
бичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу д 
> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џ 
ану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јав 
у је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена ко 
да!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рам 
/p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем к 
вога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао стра 
ати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао  
био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ства 
ме, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш 
кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љу 
саћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, д 
им спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Дан 
убомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и д 
а и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, 
је.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко дру 
ог пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и  
и се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погл 
уку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила 
аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p> 
о тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата п 
била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Ње 
пе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу  
и мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погин 
ше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови с 
 се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком 
p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, 
обро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открит 
 знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац 
је још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак н 
 спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више о 
у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед биј 
 и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p 
>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест гр 
, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, ко 
ње у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили  
оспођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често  
има добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у к 
да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу  
ину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то 
м искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>Посл 
им писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да 
p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не  
 се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је по 
подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не мо 
 би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Је 
ликог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од  
 земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начел 
"13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} 
азговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му к 
и неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник 
вари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако неср 
мир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделова 
 нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалир 
едео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а н 
е седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и 
итав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој 
ко воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаокол 
 дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те  
правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" / 
аже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег с 
иста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало пост 
а с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгл 
се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може са 
ненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да  
постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају ша 
слио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе 
даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Д 
 у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне 
/p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она мест 
ање, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, 
е и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противн 
осао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бу 
ати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се,  
стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напом 
још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варе 
вала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио г 
е стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дак 
ама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћ 
к из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство. 
и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он с 
ме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осу 
а на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше н 
а слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније 
ња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас  
на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је к 
ој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазно 
куда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, кој 
сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" / 
о и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је ј 
ер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му н 
но: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, 
о затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и  
војевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> < 
 кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности М 
 пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и бра 
вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је 
велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи 
новници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спр 
, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње бит 
, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разбл 
 уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он  
окаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје ниј 
ар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад  
>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча 
/p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ реч 
ш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио  
баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назор 
ица, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зав 
баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој  
p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница  
 да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчи 
едаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џе 
нију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрип 
обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савла 
ијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само гор 
је дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, ре 
 она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због т 
 њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у бога 
извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> < 
 не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно п 
и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Нед 
тер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те  
ад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала  
ем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто бо 
епљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне с 
, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви ње 
з Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па 
ра, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она  
ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресе 
зговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће да 
Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мен 
па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „је 
ко гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући за 
Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још  
м и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих ча 
равилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила  
ивоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би  
ним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми п 
очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фан 
нда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, да 
ру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки  
 срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље 
 везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако  
 не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливо 
>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње 
ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео 
а послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи њего 
 ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајк 
љна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуд 
 Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница ниј 
<pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукам 
гне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу н 
 који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедн 
 уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам  
било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. го 
и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељков 
а био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човеч 
ина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу,  
вима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на ј 
 брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чароб 
 дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његови 
ав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи,  
грало срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде  
 нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотиц 
а, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризо 
дан мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црв 
онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими  
а понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> < 
.“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задрж 
p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, 
ју газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне  
аше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима м 
ио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престад 
у писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одс 
е вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити 
/p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.< 
дина.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи,  
е никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је 
"chapter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца 
и собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква 
опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко х 
даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по од 
смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су про 
пска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда ну 
, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа  
кица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и 
олицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лиц 
, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им с 
 стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао,  
остреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста 
ла!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и п 
 њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не суди 
а некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи 
ратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав  
 више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих за 
{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније  
} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тра 
то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошу 
 Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике  
ицира, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у 
сведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p 
е и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са желез 
пут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и ј 
ом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанс 
од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута  
ме налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по том 
p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како  
обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи по 
састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно друг 
опште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се ко 
начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је 
намнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим ме 
и, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’ 
аједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но т 
посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и по 
вду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.< 
ма његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу ј 
 на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа примети 
а овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p 
 се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{ 
гатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на 
у.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p> 
олу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати пр 
одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неопи 
 Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао ј 
м.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајд 
суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре. 
шка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти с 
иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спават 
 у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљ 
нас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> < 
а који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него шт 
р, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок ј 
 са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Б 
н јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и нос 
неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се о 
ави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно  
убомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја ље 
 Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли 
 собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон 
ојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дис 
пије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, 
а се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га ј 
век би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука 
размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што свој 
 особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био пр 
 је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи  
ош Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љ 
eign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стран 
де од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све 
 <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће  
ој клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, ко 
позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови  
опце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, бил 
ити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту  
јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад  
е“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако р 
 савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити с 
да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје д 
мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из  
није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту с 
, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у п 
зазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је  
азоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Мо 
p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, 
ем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није 
Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту 
уката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не 
су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направ 
и је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви 
о било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде  
промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страш 
ћете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у ви 
> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачун 
ебају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски. 
пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како  
 је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо на 
аке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали игр 
ги пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— 
овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа  
пава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут,  
ир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p> 
ио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Б 
> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гла 
обу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зар 
ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одре 
 разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела пакл 
е и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жал 
е разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љ 
егово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да  
утио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!.. 
ете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, д 
и, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> < 
га.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сок 
шке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Милив 
тав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, са 
е је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован р 
ецу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку  
је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није ника 
ухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а т 
и, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде ма 
 ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањив 
отиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то дан 
цније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} 
 немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој  
о полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследниц 
за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам  
 била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p 
књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, ко 
} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димов 
готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па 
иђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да 
ваца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сок 
ћ је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као д 
тић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади 
атури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није 
оваше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>С 
 ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Милив 
не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> 
 његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче 
оје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавал 
ће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, он 
но!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка 
шио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Мил 
кошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па  
тарци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па  
 се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p> 
о их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p 
аки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде 
ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удад 
на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртв 
гло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио 
адо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш  
којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после 
у руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отв 
бав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах  
раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— 
ервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих дв 
 раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, х 
утрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех 
 разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињал 
ововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драг 
е то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најбли 
ико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.< 
тем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћа 
једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали 
азда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те  
ник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p 
, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечера 
и.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на т 
се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како 
м породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p>  
, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даље 
овићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>С 
 свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви р 
ог човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, је 
да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи  
ена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина  
тив Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p 
лимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам 
аница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензиј 
ста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кућ 
га бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је г 
сећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према  
 промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно  
ах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним  
алног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он н 
азвезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир 
 на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно 
она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених  
 кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди о 
 ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да 
 њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом 
уком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо тре 
ј се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама из 
редузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе 
p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате то 
поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као г 
ој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, ми 
> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књиж 
донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за 
љаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S}  
је Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко ова 
изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ра 
озаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њен 
 пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па 
 начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега ни 
 патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда. 
n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.< 
вољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим невер 
салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госп 
е застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања  
уфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштериј 
а што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле 
 себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но 
ћ се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат. 
а за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви ре 
к и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао 
га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Кос 
но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њ 
амим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p 
и шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љу 
узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>М 
 оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се  
 господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пи 
в Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презир 
цу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем 
 другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега,  
p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на се 
авно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна 
брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не  
у, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад 
ја шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но вид 
оста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само 
којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекид 
а како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим сте 
ако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста у 
пође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава 
<p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи  
ше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p>  
ар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако 
тери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то  
е и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мен 
<p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После 
јлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трго 
а врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било  
ликом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драга 
ост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати  
адржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S 
} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше К 
/p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и д 
је је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило 
дмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), 
 мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак 
рацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је прим 
на њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и дец 
учајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме с 
арим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са с 
је на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици 
ису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непо 
тић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљ 
аље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и кап 
у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је 
 газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има 
абе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећ 
 зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињ 
јеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код т 
и вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено 
ца спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су в 
није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена  
а, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје 
>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли с 
о добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље за 
дозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одл 
 је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у 
 и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ва 
пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а ниј 
ако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах 
 псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је 
 одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дуж 
ажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Г 
ађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они с 
вог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у свој 
 девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да  
.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p> 
ди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p 
а, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће к 
тар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги  
отивничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади  
да није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код  
да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Пр 
е начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што 
не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Т 
м на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p 
зи <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутр 
и се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче 
ослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>А 
одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда 
, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носо 
!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи н 
, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Дани 
пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то  
ила је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала 
 Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, ос 
{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењени 
оје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са п 
децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један про 
>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њо 
колину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово ска 
коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак  
и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици  
 да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продуж 
p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није виш 
га, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то рани 
 мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је 
дети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> 
авану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да нас 
 су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте  
но гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други не 
; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је н 
 приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради баца 
оме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њи 
их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да с 
и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега на 
да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n=" 
м да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном 
 увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би т 
ства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Бог 
есна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац  
ар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на 
 учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у 
олико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни  
а нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га зап 
довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па 
е у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика П 
 човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.< 
ра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико  
Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховн 
 начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, 
ва и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли 
ест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} 
етац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ  
бра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна д 
о потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштв 
атић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" 
ве почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у бли 
уди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!... 
идим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p 
иле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!.. 
„постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!.. 
 мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњ 
ован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није поче 
рогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је  
>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје  
ковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети  
 <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Т 
 ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре  
рујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цел 
молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са п 
а!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађ 
 Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и 
а за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуц 
ући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је 
следње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је 
девинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено с 
Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за 
 висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже 
, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па леп 
 Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је запов 
“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли т 
њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослет 
едла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “ 
 ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p> 
.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава 
 је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ва 
а је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело  
што Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапиња 
 Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук. 
ди, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он  
његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурн 
 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он с 
 које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и н 
 На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још  
о време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују 
 не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он по 
разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за  
ак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако о 
ош нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искри 
ца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене  
 с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак о 
дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Ми 
нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госп 
 живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ва 
велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гута 
<pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, и 
н својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да у 
е то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео 
ог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се кар 
напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љу 
у, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају 
може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима  
или разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе 
су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна  
нда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда и 
</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту 
е новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S}  
ило време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како 
ао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље 
> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурн 
ерених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог  
ја, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим 
аријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и 
p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p>  
томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак  
еумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута та 
ње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се 
 /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да  
 тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не 
p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то и 
</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је т 
огаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко 
анчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац  
огу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, 
источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска к 
искретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за д 
бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>По 
{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шећ 
дава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа срп 
истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове 
си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а 
ти твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје П 
— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Милив 
ајстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранс 
га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камењ 
ам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чес 
чива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој зем 
е, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не 
уж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим  
ше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, 
ле чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова  
свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Неп 
, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њи 
вицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад  
унајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши 
пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у опш 
вот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у 
дности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њив 
о кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!......... 
p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се к 
а сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пус 
љковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p>  
е није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са њего 
 са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S 
пус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чем 
:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, ос 
о.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове к 
сти, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, д 
ја почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До 
зи на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њи 
а као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и  
а сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам јед 
по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили рингл 
ада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш он 
 и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста сво 
незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињу 
дупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> < 
иша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као  
Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што ј 
39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији 
 свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и  
итише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје 
тић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновник 
ао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, је 
" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Та 
ца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим токо 
ину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опо 
вачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статут 
еше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокиц 
угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан 
 примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је  
сподина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; п 
ом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бак 
</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="8 
 од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети 
подина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштењ 
старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пр 
> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су  
ема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, п 
е широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветља 
 остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па тем 
ршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столи 
љао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за ов 
те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потв 
табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, ко 
д преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трај 
} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер 
су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима 
цу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби. 
p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост сао 
кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Ми 
ар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћер 
<p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесе 
убио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар ј 
уге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на 
ваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој с 
 на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање  
="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} М 
ну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на  
 рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то 
де доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Милив 
 је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, го 
 и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје  
на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, 
, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на ч 
ијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb 
то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од ср 
очиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде  
љковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да  
лим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не расп 
гових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једин 
 веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима  
ионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професо 
зда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет 
пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно  
и, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њем 
алне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема  
{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близин 
 рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјав 
ивоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, н 
</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко  
зда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врат 
ди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из ју 
, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана с 
 кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира,  
рено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра 
е, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они вид 
инио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо м 
или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита  
у, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних 
квог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити сп 
права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је 
етар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муц 
м погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенел 
 а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало по 
шима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Дра 
а било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо м 
 <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му М 
 којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома  
азове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то в 
ретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петр 
и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у ово 
тино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе 
пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у  
</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се ж 
ва правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељкови 
м срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укра 
ија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две го 
расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима поједин 
не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво,  
о.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S}  
висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спус 
агородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, 
таву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је 
е у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и к 
анат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакак 
ом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ неде 
р.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук вој 
 кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ  
 ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но  
вог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S 
оже да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, 
ећ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, п 
на и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много инт 
 што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ го 
од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S 
 црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба зна 
 као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара д 
а има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахат 
ко бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију  
{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и  
 једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови 
 и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изн 
ина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропиш 
 не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда 
челником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никак 
ur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто 
о ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумч 
инира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа 
није изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице 
ле киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође  
ни спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да  
бављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти  
еома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време ста 
о, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана 
р је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти  
} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши  
и говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њег 
е прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!. 
 кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и  
хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То  
из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује  
лу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што с 
ни, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тог 
огу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносим 
ше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} 
о је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме  
ка Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо,  
у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писа 
 најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пи 
 беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке 
> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескам 
или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и  
 важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим  
ог немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гла 
ити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако ј 
 само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју за 
 не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу 
 симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело,  
арочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека,  
ељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хв 
неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а ч 
а мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за н 
хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како м 
и бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници и 
 признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ћ 
 <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је 
/p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не прис 
писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интаб 
 њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше ј 
на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла 
е све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично ме 
ек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч 
ј, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне 
затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај про 
да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене 
Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело пр 
зне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је ош 
столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово 
нице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица до 
оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> < 
рговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим зад 
тија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за как 
но писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је г 
 и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> 
 досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуац 
био десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године,  
са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се 
иливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и  
стом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>... 
ну мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме н 
и, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име 
нети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавн 
о веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи 
омир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После о 
јући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, по 
е сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умр 
верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не тре 
 пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симо 
 кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мири 
енув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, ј 
p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</ 
продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како  
 он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли о 
цније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове го 
 дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека 
, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити нашта 
љене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведо 
а други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем 
 отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји 
>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан сам 
а била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засв 
ње, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? зап 
лу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S 
е, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет 
p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затур 
ца ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а 
се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се 
а не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз 
ку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствен 
муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне суз 
 својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гос 
јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S}  
јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо  
е, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, 
 па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивн 
ету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без ко 
p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљивац 
е нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се сти 
а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозо 
ако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, 
ипа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а а 
} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, к 
еза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци ис 
са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="15 
таја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни ке 
ашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет 
ри <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за ст 
да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговар 
ази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Сим 
} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице  
војих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре  
ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> < 
оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није м 
сеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече 
лази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који ј 
че добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах д 
амо богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са свој 
природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе < 
, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло  
оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна,  
услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Милив 
а његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак им 
асликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје зв 
 је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, 
аље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S 
 Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </tex 
илостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте попула 
 и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично  
ећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и к 
ге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прили 
ка благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад  
 трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за 
 и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што 
 мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напосле 
ше не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату  
их стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једн 
ливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!. 
ме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли 
 Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се з 
> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p>  
 Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата 
није осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио с 
 брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад с 
ланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између се 
погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у  
сигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ р 
јка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" />  
кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове  
ма по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по д 
 опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{ 
ивојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићев 
еним прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак 
иш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас наст 
једанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз про 
у, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпу 
рномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, шт 
кар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније 
ве госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трај 
де нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опази 
ра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти  
остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је в 
 боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и  
и и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p> 
к на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побр 
а за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у  
> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушч 
има појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац н 
ржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што  
ући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није ш 
у изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад  
Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се д 
 корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он п 
колико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити во 
p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном дого 
 о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> < 
х је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— 
о?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нара 
матрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после 
воје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне лис 
римили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за  
звао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати  
це.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица 
н је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пре 
атког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре њег 
p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало в 
.{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се  
ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сит 
одинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда  
еста устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како 
ан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према  
е навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурк 
.</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Дани 
оја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На  
позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену  
дро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, г 
ства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љ 
оја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро  
p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драг 
 авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знат 
ив чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размр 
ве.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски  
но, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дозна 
о купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и  
контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb  
разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.< 
S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге п 
рваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна сл 
 свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Б 
ра, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{ 
ндискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање о 
 <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело 
ако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво  
и се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше неве 
го да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом наче 
Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно  
тичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што бе 
бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је  
закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су вра 
а нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и 
ом договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај изм 
ма љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори о 
беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мај 
/p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком 
 одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Про 
е уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично  
ана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" 
је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и о 
а да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он 
 пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се прем 
те, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и 
>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме г 
за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају п 
Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спрем 
 прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пу 
то ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговор 
ћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на  
а могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лук 
емљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој п 
публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p 
за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, 
и нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла усп 
ку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рек 
банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележн 
а куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи се 
док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод п 
оказује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n=" 
јске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био ј 
ј, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај стол 
оженим осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој  
p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даниц 
ва назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарви 
{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не пошту 
данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам б 
даде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особито 
ама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“... 
е Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му 
опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соб 
Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у мор 
, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре 
зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la">  
и у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они к 
госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде 
.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> 
се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном 
 дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душ 
 компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једно 
за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се ви 
.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она  
еке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски рук 
 ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече 
исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колик 
 нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, ко 
д.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доб 
у кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био  
а Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста  
з икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „тор 
једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда 
ом, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, п 
и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang= 
е само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p> 
учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>—  
икнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код св 
се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи го 
д коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на мага 
 Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он 
о двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска  
е па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне с 
му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академи 
муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>От 
м вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију 
ја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богат 
 са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb 
ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђ 
 у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливн 
обро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гроб 
 илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршн 
ти, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је с 
ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да  
ако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изри 
/p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, к 
х старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на поз 
јих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавив 
ањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилин 
ији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са в 
енела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице М 
едњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и с 
 поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу 
n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ  
pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубо 
 са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим 
hapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у так 
исао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у  
>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p 
чинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне 
а Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одм 
епој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p 
“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој  
p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју,  
учајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се 
у звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке пород 
/> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; он 
 да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то стр 
лисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за ње 
н исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе мес 
вори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељк 
м ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне  
јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица,  
умарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког  
вим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груп 
{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односи 
 и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до  
вце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S 
ало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде зади 
"17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевље 
 које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дот 
одина.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу но 
на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад 
че, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њ 
 носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као уг 
 са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево се 
ту, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какв 
младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} П 
оложаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стран 
 малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с 
 га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио  
ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један  
штанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиро 
тересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресб 
фицир госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођ 
ме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, нав 
ољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностим 
<p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, 
а своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест м 
има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић 
та била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнул 
 умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За 
ке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{ 
 као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру,  
<p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија,  
 лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком стру 
 даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стоти 
ити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечи 
вот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце 
ма, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од неприја 
болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако  
турио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се 
p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница ј 
ва, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па к 
в споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена гр 
својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом ниј 
/p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко о 
 Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у при 
д мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а ус 
 исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа  
теном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p 
азвила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата  
макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од  
, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун 
оликој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, п 
ма, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p 
н беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>Н 
брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се 
 цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гле 
е Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај би 
</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо 
а и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи 
ше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p 
би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n=" 
познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</ 
абави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму 
 предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена  
је још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна вр 
 опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздах 
Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово 
лупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и 
 <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега  
 мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у сам 
ога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној нак 
 да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он с 
има интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла 
лико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна су 
 теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје у 
{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски пос 
p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и дру 
у је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Д 
е умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Мили 
у познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је јед 
довао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но 
ичанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>Т 
их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се  
к, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војниц 
даница мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје с 
аћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто о 
на.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична 
дна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година  
по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку с 
ећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини из 
е ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула п 
е у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишља 
ве сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спрж 
то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова 
рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је  
>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у  
/p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који с 
вину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дуна 
раби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је  
 мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса пол 
о задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као е 
 је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „ 
мрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, кој 
>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи с 
, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Д 
ку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима 
 звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек ж 
је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз п 
ло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што до 
нас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његови 
уштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време о 
> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би  
који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на ко 
 непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у п 
, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“  
ити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, 
Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни ос 
аже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</ 
>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, к 
н од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, 
мирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најш 
 доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да с 
знијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладо 
p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане 
о је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Кос 
</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је 
е погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред с 
и а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију  
едну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина проф 
кло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашће 
ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница ј 
мну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељ 
атићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје св 
екта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међу 
излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месе 
 везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је 
ометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> < 
 могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било 
о баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко би 
сподин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим би 
четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачк 
е уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па как 
 са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити,  
 тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић  
ило.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од 
блике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узас 
г, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на 
пске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, за 
орено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ства 
ку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, 
.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га,  
вимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме велик 
</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побо 
родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом. 
е нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широ 
ишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубоми 
 устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме. 
гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах ра 
 Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио  
{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се у 
овију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по 
га могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од  
г васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мим 
 могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође 
 у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав  
елина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S 
алан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не п 
тић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледал 
кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, 
ада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе  
.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме испри 
и он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склап 
 онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад 
оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим  
ема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај  
да увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов об 
ти заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима 
 за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у ку 
 ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да 
ласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве оч 
> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> 
венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата  
е забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова јед 
чина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим  
спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, к 
 како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У 
, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у в 
ни, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо. 
овио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар  
нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сара 
и пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћи 
а претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p 
год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} 
ивноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са нај 
о најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе  
у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за 
зати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и  
зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су 
 да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван  
соко образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је 
 Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било 
 је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина 
олну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њи 
адио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било предст 
> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао г 
, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изост 
ником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као н 
S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Т 
ао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и дома 
а за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје,  
<p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за 
/p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би л 
_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S 
орави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао  
 добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S}  
ма Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста  
пођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као  
сор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први 
вај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које  
е бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за прос 
авите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Ваш 
 писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена 
костима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно  
умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањо 
, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, јед 
друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени ов 
љало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и од 
 радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онак 
епрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у  
Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи 
е“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, посе 
в, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би ј 
сположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили н 
омир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у нев 
лаги осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу,  
 тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешк 
ара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа га 
 леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p>  
трану.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Du 
чега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, рад 
а своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилос 
ању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и  
штро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије наз 
ћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтив 
у једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су та 
еселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала та 
ти говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S 
или у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју не 
е затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но 
р Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није  
и младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гл 
ату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало п 
кату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу 
но судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и с 
ле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и 
Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошт 
а ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна  
код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не п 
е поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, св 
</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу к 
оје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у непри 
о уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само нек 
, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе с 
/p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а 
ад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те ср 
 овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом  
е, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра б 
овог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n 
дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе 
еву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још и 
тићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, до 
 љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре 
>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично  
о кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште к 
вде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непре 
већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је к 
се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зат 
ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било  
преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и ос 
4" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па  
ж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Кост 
 којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити 
мишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог  
 ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим до 
 бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обр 
 у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одм 
оведања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; 
вати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџи 
<pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ћ 
, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, 
посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београд 
 „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња 
да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полет 
ца је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На п 
њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад  
а!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само о 
мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица изврши 
у груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанст 
ије био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде  
ић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> 
тна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час. 
ђа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудност 
и, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у 
трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехот 
— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје 
 су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> < 
о јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, н 
ко рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, н 
, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној  
ш и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео з 
ах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на ост 
рим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несре 
љке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби  
 кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, з 
ше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, б 
оји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p>  
је никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примет 
је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући 
скинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрост 
 баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се н 
граче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подјед 
дније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и по 
ољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а с 
 На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и о 
>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе ср 
екивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим 
 велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег 
ирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар  
епно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста 
друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином св 
 се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени  
не Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси кућ 
р је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш д 
ије дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско с 
да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није о 
, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што 
е, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позиту 
мнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, заг 
уду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <di 
интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору о 
ићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Гос 
} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави т 
 Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слик 
је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и 
вари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена  
њижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ре 
е се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на св 
пус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања п 
оре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се к 
један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца пол 
ожај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окре 
 то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један 
очнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> 
зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па до 
дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразн 
кта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће дон 
учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, 
е родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега ј 
 дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог сто 
зван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на 
ју сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и 
штала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p> 
шњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће 
b n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као д 
него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете мо 
немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила деп 
магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњи 
отивне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране из 
> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска в 
 у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском 
несу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало п 
 толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.< 
артије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од 
Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није ни 
спит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад ј 
о бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливо 
</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи 
у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кро 
 кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, 
у сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо 
ва врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим 
устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љ 
премити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само поне 
 септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој во 
ико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за 
 Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љ 
.</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се  
> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— 
пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, 
прави се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превели 
ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир  
узе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „ 
а награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица оти 
</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и 
 се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима треб 
 пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао  
 њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би кого 
ди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз суз 
вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те 
еки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су  
 други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапов 
Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на њ 
во Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ј 
сион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добил 
 онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај б 
за дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно уб 
нар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешк 
оја постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не з 
ко су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је 
 масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе г 
еговој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да све 
све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према св 
воме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Б 
</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S 
 околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим н 
машног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуч 
н закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на 
ше не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{ 
на, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све сла 
на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отм 
ца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа. 
као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај  
р отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког н 
је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова засп 
д Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће  
7" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде сме 
у Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му доба 
ебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив от 
даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не 
p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и 
вој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше  
 „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>В 
ваца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} К 
жи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаст 
 очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} С 
у и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази  
ог рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није 
} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрс 
/p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је т 
 до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>О 
 и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, д 
х жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су уп 
о им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој  
кат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спа 
Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти ви 
еца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну с 
оре ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај к 
ужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а 
, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска благ 
/p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређ 
огли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм с 
сти према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог в 
ву каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, к 
сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека 
м расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имај 
а месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74 
ра.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лут 
удности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После 
ар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду зе 
ћ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигу 
обом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке з 
 командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се 
аје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, п 
ћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене: 
чи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарим 
асвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој 
на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову по 
у сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и он 
р у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем  
ових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим пи 
Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврд 
жило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n 
а чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше нап 
ћ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није 
 она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и  
, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њен 
ве из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независн 
а Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, 
ек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро 
се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде  
 саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћ 
 смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то  
били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празн 
тим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то у 
осматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да  
препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у сред 
 му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те г 
 боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к стол 
<p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лиц 
а који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, 
остом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале 
ћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Кост 
розоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити 
се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим 
 пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прођ 
лазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} 
пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете прима 
То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и дец 
тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на го 
и је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“ 
оскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> < 
, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре  
зи тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место,  
сциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности  
 једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком 
евности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“ 
 моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или  
, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напроти 
шу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, до 
S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мисл 
од оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као ш 
>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових 
е <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу  
 утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орас 
ве стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> < 
ђеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сирот 
еко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или  
о онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити,  
неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на св 
ла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог м 
, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падн 
Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опе 
ико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом п 
 они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се ова 
д свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре  
 његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник 
ио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књиг 
старској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у 
турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толик 
тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек 
им <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким 
 Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је  
есели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о том 
е он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати 
испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разу 
онске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која  
 су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили о 
душе ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на 
ла је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој  
 друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи нај 
 брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.< 
димак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ  
најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, з 
, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац  
у....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ре 
е?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, ку 
ењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмеј 
оуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигра 
орила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућ 
са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од он 
 је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад 
тишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту  
>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло 
бомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи 
ви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео п 
је никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њ 
тим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, к 
 свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали ни 
вог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и може 
 могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула оч 
е најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме тре 
на не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој,  
већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у с 
о прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и т 
 изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, г 
м, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да  
е банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што  
бар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту  
 води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тад 
ер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пож 
 није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извес 
авне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши. 
кичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест 
...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, 
га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи 
који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Неде 
.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разуме 
де се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостион 
кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> < 
ни се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Прете 
и, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота 
ио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасв 
воје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о уд 
, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигур 
свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и д 
о лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све 
аква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили  
па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос,  
у на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао  
на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.< 
ост према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и  
је, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолут 
д посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одм 
 каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп 
p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове свој 
>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне  
ио телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки,  
аднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га пр 
х књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешт 
међу заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, к 
 Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намес 
о се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће  
глиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="4 
око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије  
ље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од  
е приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сн 
е се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога  
, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи папри 
Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, к 
д свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, 
а!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св.  
 даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богати 
платише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају р 
ах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара 
кључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Бог 
 време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста  
 невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти о 
/p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег бр 
о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ак 
а доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ дон 
p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у  
/p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен 
не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у к 
ше ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њим 
о уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са до 
 га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је 
весно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва 
пски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе мла 
ш и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да с 
ити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први п 
а се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман 
ину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад  
говор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој зап 
и, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваш 
то ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута гл 
p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар 
фесор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на дру 
 их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина 
<p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све  
Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељков 
и децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још 
и само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То ј 
 Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Со 
газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један т 
се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само 
а истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако у 
а послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па  
стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још  
и тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> 
а тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаћ 
 у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да и 
српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p>  
 заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то 
еленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледа 
вном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљуће 
атим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дођ 
е, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а 
 Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, 
ам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног 
ема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића  
олео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сједин 
писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb 
и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер 
био мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но  
ак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово 
пет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> < 
о сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда ма 
ве, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу ст 
сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да  
де свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџб 
и код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не  
</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на  
} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је  
ви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци  
рговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је б 
тово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби 
ржи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несно 
 дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да 
 свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по не 
код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца! 
намо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p 
је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus litigantibus 
д није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не 
ило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, 
.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и 
ве се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се 
„Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно  
губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>П 
 њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врат 
ца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то го 
рактиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школ 
исао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рука 
 писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиро 
ад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази та 
рбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокиц 
вога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи  
а човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи  
створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше в 
и умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, 
е.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна  
зда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што  
клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које  
рача нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више как 
нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у  
шљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало т 
о да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са сво 
и, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше 
 се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па зби 
одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам с 
отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним руж 
 и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и 
га, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клу 
ик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закљ 
лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене 
 стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која 
p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима  
 понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, н 
рану, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, н 
непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам 
гла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо кра 
ме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да до 
 грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирну 
часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је с 
</quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, ба 
 штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у ов 
ијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном ј 
но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ ко 
воје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када  
 тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољс 
 да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад мог 
ке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељк 
а, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке,  
и Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> 
тврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним. 
 изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Со 
 <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, је 
<p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Мил 
прикосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац поби 
ше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у 
 на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалост 
отово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она р 
 шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни  
ни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но ш 
осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више 
а срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... 
ало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, 
ећ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме 
on" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у 
тне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вар 
рви мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде  
имање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да 
а њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не по 
p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће би 
у!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље ост 
p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један  
а би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце б 
оменили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се  
гурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по гос 
а ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огле 
 постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква р 
 <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну с 
ичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше б 
реко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више  
у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посма 
ица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце п 
вала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем  
 што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у п 
рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавил 
ког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p>  
узданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом о 
на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од 
уркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има  
кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све 
{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћем 
верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слуша 
едан виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговач 
спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад 
о приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се не 
да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и 
 према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затвор 
окле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висин 
тић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац д 
 свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто мет 
„да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узе 
душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле 
е, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једв 
није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањат 
</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као шт 
овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати глав 
желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхол 
ло промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељим 
ђе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} З 
пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачув 
ри повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко врем 
знаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру у 
еко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које с 
и су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а 
="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икакво 
 данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и  
ање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат тр 
х речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања,  
прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле  
 ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се  
 изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом т 
<p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану сам 
ца чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, 
 новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавск 
убави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно 
ица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљ 
итељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и  
ешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовањ 
а сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их при 
умње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, 
 ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као г 
 још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце це 
 пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Си 
а живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Ва 
ке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да 
нут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима 
з то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто 
, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбољ 
 да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младо 
, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, 
се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је тре 
пути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали з 
ка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајав 
спитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Тр 
е госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се сам 
 за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши 
има демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео  
 потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како  
садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <p 
а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме 
p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би  
з сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај кл 
та стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са с 
!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S}  
приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да уз 
и шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превиј 
ви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог со 
 јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети 
ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двоји 
а засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Нед 
ако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што да 
о и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне,  
 то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често за 
насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуш 
оградској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} 
ма једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Бог 
ло боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у  
p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је ина 
а, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели  
литет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с м 
и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понаме 
епрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за пов 
машне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни 
ирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што 
дигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанств 
о, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је п 
даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен к 
даше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да ч 
ни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одм 
у је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p>  
="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је приле 
шњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у своји 
оследњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични 
!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то 
ама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила с 
.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непре 
расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у 
но име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територи 
могласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија,  
 и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спок 
</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна кав 
луша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преобра 
е, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице  
и о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говори 
ости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неи 
 Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још 
е се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком п 
ог недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} 
е што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га ј 
цнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатно 
е, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор ови 
..... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно прич 
 људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се тр 
право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали с 
мина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци  
дари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доли 
p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндар 
пуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје  
јим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напит 
 Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече,  
е то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, на 
е заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцну 
ивника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, д 
и постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим  
ктобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 час 
илицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски рукова 
пски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече 
ко продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нем 
 „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро с 
ш тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као 
 чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела г 
трљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и  
вићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума  
авити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао 
зу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се 
</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молил 
 да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро 
вали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у ова 
арица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су ве 
, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ства 
ћим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неко 
човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова 
га, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само он 
д и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу љ 
S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна и 
 сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о против 
а Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код  
оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенци 
 амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући  
г џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да с 
икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} П 
вих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио 
овода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збу 
, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад откло 
често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутств 
армоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, 
ег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из ка 
жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим 
ој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је  
</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, 
 тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељк 
х, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у с 
сти не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама наш 
ети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и ж 
чинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и 
иком, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> 
ва беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и пред 
алази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у др 
ди мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и  
ош и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није 
не у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или  
ре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог 
отпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</ 
 исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубом 
кати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но тр 
а жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p 
м.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку. 
Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Ра 
p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S}  
бомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор 
 и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако с 
ког официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски во 
уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усеља 
њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да с 
и каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње  
блуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Бо 
 још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зло 
ељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих 
 начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је фа 
аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило 
да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, 
а“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „ 
ца, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него  
је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>П 
 на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у к 
, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад  
о такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се с 
руги.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родит 
опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> 
 савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни би 
а овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тад 
и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао с 
је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p>  
ца белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, 
асполаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало зас 
збегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити 
 „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, он 
он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> 
еку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, ка 
какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и  
е доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа 
велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p 
ени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сам 
„Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој  
де су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улаз 
и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и  
 Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи ов 
илица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Б 
н великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а ви 
 лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у ко 
, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики сало 
> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Соки 
тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од  
е о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бо 
</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо  
ну, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици покази 
тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле  
амо госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја з 
и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је нед 
д лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме 
на изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан,  
 момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па  
кључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p>  
аћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом све 
ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права  
та од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, бил 
овек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газ 
рзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, тр 
право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничк 
овање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много  
који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку а 
ве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, 
о јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буд 
ећ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па  
а, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу од 
леде немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног рас 
е тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p>  
ло, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика  
број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху њего 
 два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није све 
ше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео 
рата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени 
инама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити,  
о лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном 
р беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, про 
 српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, 
је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плак 
у се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му  
ла интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим св 
 па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва во 
ојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом 
а.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и бр 
<p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између о 
друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји  
аље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутнош 
/> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непре 
ј групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и 
ак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p 
p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (ш 
преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с  
леге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у трену 
<p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно кри 
ста у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана па 
обро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволе 
г састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда  
а зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро поз 
 београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љ 
/p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли  
ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наслед 
дним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје вла 
у?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па је 
" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође,  
жевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши 
ихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни изр 
.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="1 
добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче кос 
бучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} 
е набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатн 
ком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне п 
црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су 
о се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у на 
прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница 
а са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, о 
рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> < 
еколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку н 
тмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанстве 
е изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа  
ишта, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то  
> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај 
д дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдум 
жније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветни 
.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви 
ница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом к 
 нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда ниса 
је (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код 
понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину с 
S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила в 
ја се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младин 
о он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, луп 
један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, нара 
руд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам св 
јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и 
!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допусти 
> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Заба 
Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао  
и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, по 
ад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио 
престано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.< 
, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим 
ридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојк 
уна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата 
егати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како м 
} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све  
обро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме ра 
 друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори 
вић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на 
није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало зати 
по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи б 
 сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о тв 
, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стиг 
е једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје! 
вај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља ( 
Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на  
узама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око  
икад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао 
јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах бац 
, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба 
е спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Мили 
ити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се 
се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла дого 
а гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други  
ко је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа,  
а и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још  
трану, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупк 
има појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета 
тави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94"  
"45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустав 
дадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог 
е оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради  
о скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и веч 
 испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливо 
а понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>З 
шић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, но 
еприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча по 
омадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомуча 
у паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда 
p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, 
зрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се ко 
S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p>  
оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter 
на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици пока 
слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер пот 
аш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се ше 
кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам. 
на није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог у 
еда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправно 
е налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде до 
 си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније ст 
огодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гр 
ко он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда п 
 зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жми 
 непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му поди 
 „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ ова 
њење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе 
вирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска 
а, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изгов 
 жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу д 
ика, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун мој 
ах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> < 
27" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало  
м, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред ов 
едаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где  
ма врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао 
проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S}  
ла је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> < 
поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, с 
ово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пр 
1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ прис 
е Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свак 
</p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска 
ну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то с 
својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра њего 
љаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, кли 
р маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што 
ћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по не 
но стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даниц 
д је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна 
не људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе о 
уда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чи 
е добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад 
о ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се 
оља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да б 
аиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери с 
аху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би са 
 одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљен 
пит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међу 
ри.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у 
ем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} 
ог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо  
у: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код свој 
кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је 
ком Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучн 
 јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несве 
на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два в 
n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца  
лим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, п 
нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је  
<p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> 
 се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја  
гова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се по 
и, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је  
, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласк 
, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да 
...</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са 
 снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим 
младина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у нај 
е не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави на 
/p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div t 
а и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, 
ници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њи 
вадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Дан 
 није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „М 
а општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје 
ић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су  
ати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда  
 и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>П 
е маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма  
сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никак 
којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф сад 
 лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрх 
бога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зат 
 Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме,  
.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот 
овом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он 
>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи  
 му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да 
буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наме 
ви мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са М 
 ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело 
 <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити ч 
<p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар д 
а једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побрати 
е те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за г 
 није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те  
а се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша пону 
рагана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, ви 
 свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађив 
> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} К 
лачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а 
 и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на р 
дељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а 
ну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, 
ливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та дос 
а“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.< 
ка!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста,  
/p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако 
и“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунци 
вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о пап 
ва је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и 
е с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се  
кама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нис 
угачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно  
ији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с 
е данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на 
који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он не 
, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у изв 
сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њи 
несу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и 
/p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> 
иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} 
 је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по про 
>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштр 
воје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и 
нуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда 
рено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливо 
 кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, 
оју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се ј 
емо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ра 
у се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам кап 
и, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим шту 
ше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учиниш 
споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у н 
де концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војск 
х неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} 
ене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљен 
 Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари н 
азвој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он глед 
> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су б 
ледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p> 
икнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао јед 
S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећ 
ристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p 
м обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да п 
е поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељков 
 за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских нос 
 чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њ 
 морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија 
у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни 
то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у том 
ише ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови по 
 све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњ 
бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима по 
блуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда ј 
> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па  
о, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачу 
ође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренут 
.“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <p 
о, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општин 
полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњен 
а, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим кам 
То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо  
 из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност,  
/p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p 
целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њо 
 не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја  
у овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, је 
актеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, збо 
 тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с ти 
датак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n=" 
о, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћут 
не!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да уч 
војачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, 
ма појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она кув 
сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја 
е није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако ч 
 не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина  
оложени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер  
и, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвише 
а, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је пос 
ревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захт 
деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ож 
окрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p 
ашким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог  
које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор  
ло да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкро 
омиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи пр 
> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не 
екар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и п 
колико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</ 
вети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телегра 
траг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливо 
Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Уша 
а Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј 
ћа одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље 
ине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не м 
одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним  
 надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео 
друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити,  
е изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сн 
 кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних 
ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих прису 
овник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавни 
ебе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна пос 
оја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви  
осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и  
овече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг  
ћа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „ 
 Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S}  
а носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а  
ељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и 
 млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p 
вих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а  
ом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи 
о вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфрос 
вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извес 
агословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову с 
је жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дел 
 <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се  
то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано запо 
осподин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај бо 
 учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад  
ић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише н 
задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући п 
 ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb  
о донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, 
ао год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку как 
ак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти с 
коме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> < 
рог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследст 
ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомиро 
 <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толи 
илне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем из 
.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним  
, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S 
узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако д 
приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањ 
активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115 
е реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оск 
ах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њен 
војена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су н 
у удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео  
риви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног  
аре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске грана 
 кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авл 
тку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч 
осада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам  
, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{ 
зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интер 
дити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} 
:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао поли 
 и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док  
тотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи о 
 у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет 
уг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића,  
а ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасв 
руги вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала ј 
 одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па  
епешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми  
ојим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се  
атекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома 
зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је 
уж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом 
по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по друг 
учајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изј 
, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и са 
<p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозв 
муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарс 
ила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов тек 
па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љуб 
кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној ц 
 мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли шт 
и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало на 
ад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „ 
бомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се буд 
ој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанс 
 познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознат 
дало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени нов 
лучајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, г 
Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престол 
е!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједн 
е било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говор 
>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, зава 
очиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет гром 
на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла са 
тано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељк 
дном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не 
о закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом п 
ј матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубље 
 гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак  
с да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онак 
аше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њо 
корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, р 
већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази  
кав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети,  
ац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфроси 
Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића прив 
адовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уз 
на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој поро 
тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукам 
одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се  
е било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би инач 
гов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, нак 
 „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да 
у за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Та 
 пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет,  
 д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, з 
и стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете 
напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију,  
ост за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и до 
ељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или ме 
> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништ 
 се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини п 
ај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{ 
p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је,  
 за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по дес 
пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не тре 
ђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда В 
 Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазива 
ни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега с 
p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која  
ома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком сл 
p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио 
"142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе. 
p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толик 
/p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше  
и, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n 
Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај  
уде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде,  
у не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами 
 ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порас 
ајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p 
ословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена да 
уковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
лабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиро 
 са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором 
рило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир 
сну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу 
а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, п 
малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упут 
но у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни каракт 
 се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и  
ли је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Бога 
е већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> 
 му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред 
а Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи 
гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси та 
 веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим  
о, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па 
 госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији чо 
а шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима н 
мати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n= 
рили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у с 
, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. 
у се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убед 
м до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „посл 
јући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени  
еђутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p 
ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, кој 
асположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне  
тима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред деб 
чима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S 
 Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па 
 успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливо 
так њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо  
мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема н 
узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, пос 
гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним м 
е после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као о 
увао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да н 
 намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са 
 од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је  
као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и  
родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и  
 ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем ола 
м дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} П 
> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно 
г интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему 
мачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Ми 
овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му 
ром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху о 
ојмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене 
бљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени 
вијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле у 
ири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог сало 
евања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома па 
ва и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни 
ита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} 
ла, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код к 
 у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је наст 
имњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио ј 
с молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стева 
комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му  
аху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Дани 
матра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кам 
p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да с 
асвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на с 
 и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке  
ирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелиг 
же бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази  
цији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се  
анем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде пос 
 собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако 
едног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да п 
 скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" />  
а.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као 
н и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде  
p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога мол 
ек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему посл 
> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— 
еве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек из 
у, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у кој 
“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разг 
мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је 
лук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није ба 
ак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је 
о за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p>  
е онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу  
вараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливој 
p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се збо 
траним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и 
рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда  
 око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гад 
хну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена ј 
да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер б 
а мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завируј 
 о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехо 
е прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста и 
једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има госпо 
 „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим 
то и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу 
је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се. 
емљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и ре 
S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати М 
о, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обр 
лила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила  
г најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара,  
ни сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке о 
 коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p 
о.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца 
још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима  
а да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, б 
ђала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом  
редстављањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута п 
 кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју  
ивоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не  
што се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ про 
мо измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „П 
произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</ 
полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књиже 
ена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџ 
е већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за 
тац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основни 
новним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је би 
доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдариц 
 без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље 
ла голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</ 
ти, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону сво 
у <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искуш 
па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити 
потребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињ 
 му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и  
како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онд 
ао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Дани 
татка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нис 
дсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по ж 
о је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве пис 
 пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске ба 
ма коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је не 
 се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања упра 
друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничк 
 из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је 
ђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да им 
ац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике  
ашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p 
зговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, с 
м поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Ма 
p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се с 
на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, н 
апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни 
ама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. де 
ако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а зати 
м мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је 
ни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весељ 
отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, 
ма буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да,  
 ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам 
> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавив 
ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у ст 
ти живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То 
и мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго 
смехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противи 
ога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћ 
чајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, 
лигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па 
стила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен ве 
аницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да ст 
ло, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, 
ељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покр 
иној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад ниј 
 у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а наро 
дмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодн 
аше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве ст 
, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по нек 
 спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољ 
ије, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb  
/> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, д 
елску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније 
њући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачу 
груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, 
лаву затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека д 
за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</ 
оси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с про 
 хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да т 
омна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја пома 
ко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> 
ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, 
</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга 
шу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште к 
бољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} М 
гурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, д 
руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овл 
ливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побрат 
а опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, 
тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „ 
<p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Кос 
ога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p>  
одитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетк 
е Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на  
оје људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и 
оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха 
а седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> 
 још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, в 
 за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље н 
етак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени 
који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад  
 последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писа 
војом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету 
пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и  
 ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено 
 n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у ви 
м госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле з 
осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу  
а.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и сврши 
леда смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старц 
 и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да ни 
ло Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за гр 
горио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за с 
ј!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На 
 који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад  
ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скоч 
ивоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S 
ећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова,  
> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, св 
 <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље пров 
>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се 
нуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на 
p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одв 
 он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим 
ма и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твој 
им џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бит 
елости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, п 
ња, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</ 
ређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом ј 
 је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Беогр 
његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>—  
ји су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покра 
дне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Н 
 на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.< 
и, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Си 
 и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, 
 се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се т 
вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то о 
ја од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме ни 
у за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, прод 
лијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Бо 
а је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазил 
p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у мас 
је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране ра 
у крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о  
у.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек  
вић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су и 
е неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло  
почињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, он 
ест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> < 
исли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само  
ће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, 
ори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љ 
аљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мој 
иливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p 
оју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срц 
е, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба од 
 она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас,  
 „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде 
 на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави с 
еки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуња 
г тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку 
приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад  
 ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија 
:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино ј 
ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је пра 
 чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што  
<p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, к 
а богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!. 
на добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се  
 слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сва 
ачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml 
, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу 
нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{ 
о није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир врат 
ећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно мога 
ике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а о 
, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост 
да Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир 
 <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S}  
/p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Дани 
ји беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је  
зно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговоре 
 громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у душ 
осаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га подн 
p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Милив 
у.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки с 
ова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> 
ри, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Дани 
убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чи 
ика, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутњ 
 испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па  
из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова сакс 
а забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.< 
лица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бо 
о снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежњ 
 самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати  
у врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код в 
а, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла  
 пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</ 
рећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а  
сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје ув 
му ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата о 
 се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде д 
драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо чов 
е помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, 
ојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а  
бобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у том 
а јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске п 
а се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер  
приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово  
ај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изнена 
ајмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то прв 
нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад 
еговог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p 
се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима не 
отице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно о 
 <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао 
и идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> 
е комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да 
штио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница 
ила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима сла 
 књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој има 
и лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако с 
ло затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина! 
т огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још  
н мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто 
 се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичнос 
ћину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign  
тно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпо 
ца била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођ 
 даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољуб 
 неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пе 
 господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, 
летака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи по 
 ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј,  
ики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а М 
вам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на 
говца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је 
ам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Тол 
 примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{ 
 већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер св 
, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ 
 што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је прем 
новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурва 
 па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи неп 
чеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије  
уна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима  
ад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином с 
ога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису ну 
м за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигне 
ложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрај 
и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим с 
више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> < 
а мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно 
 осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као  
оја уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он св 
бичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху об 
 вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају  
и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, 
 све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p> 
би је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како  
ста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од р 
 сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</ 
ас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад п 
ела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа м 
едњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Мили 
е ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господск 
д би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у 
 коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Ми 
д руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог 
д је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују 
 писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиш 
S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама жив 
 шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, проти 
излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт,  
где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се  
изини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145 
 и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p 
 прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, 
се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу вели 
врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да 
 сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену мој 
баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковиће 
 и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све 
 надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишља 
а једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац н 
у били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, 
 био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је  
а, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Ср 
е призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако с 
људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код 
ако ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њ 
, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све ис 
 испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недоз 
вао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину 
професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{ 
 зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непо 
.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен та 
, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако  
овлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, усл 
замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном по 
 добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а 
е, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са  
извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињав 
од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од с 
но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, 
амером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по кав 
о угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја  
ало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту  
бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак в 
“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац 
0" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога п 
о је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодар 
јом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем,  
 ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио)  
ли се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и тр 
атићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p 
 ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оч 
ивоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу п 
ћа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и по 
немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара з 
вест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова т 
оменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи ст 
 су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста  
равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен т 
, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:< 
и га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:< 
идели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је 
 седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска 
па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на ст 
сна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо  
ир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>Посл 
 јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, н 
 да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан 
отребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво з 
одила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими рад 
оста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где с 
антно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни лан 
Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама  
о велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу до 
асно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Стра 
чена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомир 
е исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је не 
, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —< 
а, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> 
марно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу 
p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</ 
м речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине 
4" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити су 
оменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше 
кну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну с 
учен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p>  
д бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров 
 повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливој 
ј беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм  
<p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дук 
ма са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ ре 
сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје 
 аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и мет 
 маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, о 
<p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p> 
ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се б 
Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова  
цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео све 
а Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то з 
љаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>О 
е запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запо 
а Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више њег 
у.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалењ 
 њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, 
ни заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањен 
 допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с 
ећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут по 
у били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет,  
осматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Дан 
не чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом,  
, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајућ 
е, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила н 
а српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се до 
и сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине мета 
атраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а 
p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</ 
На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p> 
на, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се 
ници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се н 
средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје. 
а, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису,  
а мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а 
ојска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест 
ш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ 
своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, 
у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, а 
ија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у св 
додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште с 
нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, зау 
Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па 
ј дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три  
чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме 
 овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је дел 
ви за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу 
>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су  
је.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> 
мо понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, бе 
ецу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јав 
е онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њен 
оме и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са д 
 <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као к 
а изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Д 
актерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа з 
а, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијен 
менат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p 
видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није ша 
то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} 
воје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже 
уж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који  
глице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у ис 
су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница  
лада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p>  
у, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва 
ача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу 
чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфро 
 приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примил 
е и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ уз 
примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а 
танка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле 
овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји 
скрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала 
мена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог коле 
агословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достоја 
ру и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад  
д он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Неде 
ног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да ј 
ва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.< 
т је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је  
зак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичн 
је он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неки 
за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Ми 
чела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од  
 осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина там 
ло јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључ 
 „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке  
она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубо 
још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> < 
ца доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и 
стадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то 
а што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша прија 
о се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n= 
ок се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да лег 
огледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није н 
 „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и б 
сада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињ 
ш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та б 
као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматр 
 сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, 
ве каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два п 
ређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису,  
е тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да п 
о није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, 
 једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази зго 
и овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>С 
ажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси 
а у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да о 
p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми  
овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} 
авану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни про 
их мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења 
новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтев 
бољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад к 
икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учи 
е посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправи 
а и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јо 
 одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма ч 
а исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{ 
ају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Нап 
> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у в 
>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада и 
.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себ 
расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, п 
а, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се бе 
 <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни уз 
> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На по 
 је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а н 
, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, кој 
листичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопстве 
ва и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се с 
ичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <p 
и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>—  
лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно д 
ца на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, н 
а је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на  
, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је забо 
епрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима н 
 била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бор 
огат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој  
је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече: 
о шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је пр 
дело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седе 
 у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, з 
дакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, 
да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму 
 очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског п 
ната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико изм 
енат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, 
ина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} 
 ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не м 
а и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последњ 
 насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, 
н, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разу 
 хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</ 
озгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то 
>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, к 
да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о 
це, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети у 
етар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S 
 таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио 
је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одм 
управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније  
ећ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живо 
 намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју рук 
следници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновни 
ог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине г 
 то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би 
ачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку 
во лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прил 
ојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И  
ћево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све  
 кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе м 
а ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, 
окнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да из 
је сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога 
 зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ак 
тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ак 
и он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико ве 
подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је 
гих шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:< 
 те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и руш 
зда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, к 
педитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са го 
 више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила 
ли, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p 
} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је фак 
итра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чин 
 посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео с 
сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да с 
ака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратк 
, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он гот 
е у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, 
о, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио 
рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога с 
је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се 
иком сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговц 
 је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш ка 
стаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико зад 
 сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хва 
ате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг  
тионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова 
<pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим од 
је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаве 
оста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то 
оспођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме с 
е Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме  
женим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима п 
аветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па  
та одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одм 
пшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста 
њети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би 
спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог тр 
 она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане 
ату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће  
ћ, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине м 
 и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде 
и разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да  
ео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="8 
ало, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворк 
и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ов 
је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје 
а у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речим 
олутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овд 
оје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала 
деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ниш 
га салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и при 
> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био 
 руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; у 
„Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу. 
 је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена 
> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, св 
бу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из ср 
 <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована 
ад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог  
обра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депеш 
 освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на 
>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли  
С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у 
ица отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажари 
а, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи 
ао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је т 
је и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публ 
Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
етку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икад 
дина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем 
ледње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливој 
вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних ра 
дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у  
таји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опаса 
 Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са 
и он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута своји 
ету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Д 
ти, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.< 
ила је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око ви 
красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p> 
еде очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утр 
ао сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но 
лучај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се  
 сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незва 
 ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и  
е мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну 
ви ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, 
ике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у о 
самнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, 
 додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> < 
. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком зе 
принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто на 
јом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно  
</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари. 
е били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху 
х затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија  
ачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са 
е је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и 
де они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће 
има.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газд 
 његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћу 
Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне 
 како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помиш 
:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас са 
и једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарет 
прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Кост 
само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ г 
 пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва  
онуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало дев 
/p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, п 
/p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно пр 
ући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати  
мир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се 
је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за т 
, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио с 
дничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливо 
и друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазил 
и њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је р 
око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="8 
 веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста к 
врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старц 
, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да  
воје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љуб 
.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове ма 
во, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свеч 
к, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p 
се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она 
у му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с ови 
ивоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измам 
ојма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар 
/> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што  
 повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо не 
оја је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан 
 узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо к 
теља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за бог 
 доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало  
, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ства 
вић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који  
амота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Дани 
.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика  
, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од свој 
има имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га  
едељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочит 
оје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у  
оја је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p 
 која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједан 
ик“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данаш 
икој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p 
„Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скриве 
...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Гос 
матрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Нена 
ове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има,  
, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као р 
 и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је има 
м блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница 
је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко с 
измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S 
, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина с 
ле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбиј 
дговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са 
своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније  
слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је пост 
 хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:< 
но окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обма 
лагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пра 
>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који  
е по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да с 
пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење п 
 је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскуди 
 <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну  
 Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја на 
ш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е д 
ци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливо 
непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се прову 
>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив о 
девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?... 
 <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собн 
а, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме 
 младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе 
оје је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је д 
је свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не  
слао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која  
везда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Из 
 каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо до 
 Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше ј 
д Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p 
и са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одре 
 сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце н 
и пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узви 
положење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке  
ају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породица 
черас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познан 
колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама,  
ве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишља 
рава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога  
о старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је б 
> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одг 
се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестан 
ави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројств 
ајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Д 
та у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад в 
а, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио  
Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Т 
ири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа 
плате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом те 
тни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирал 
ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се ма 
огатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је 
коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом с 
на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да уте 
оја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, п 
<p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ак 
е била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан р 
рупу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади  
у, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му и 
</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је 
е подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гл 
астају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изг 
боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно 
но, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb 
це, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су г 
свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле 
тним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу  
ем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне 
све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да с 
ајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим он 
...</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборн 
но. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није  
ла одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није  
 народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно 
ој кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одв 
ји су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који  
овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступи 
га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.< 
} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С л 
ли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ет 
 масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S}  
раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници одне 
ме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Сна 
Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита,  
депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али ј 
родаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће с 
е.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не  
е вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном м 
лазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S}  
 све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрит 
ду рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка,  
 припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја  
е би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гл 
ају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задаци 
>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се 
<pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је  
авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљи 
SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук  
ба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње д 
смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну 
ији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест  
аца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један опш 
шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану ка 
ица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман исп 
говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто  
, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и раз 
ами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то 
 решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога но 
 али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ  
е Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у безда 
p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниц 
 су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом је 
 јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фир 
иди се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада. 
Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо  
е, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем с 
р на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p>  
сина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкал 
 веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности од 
ви је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хо 
не хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, де 
мом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} П 
данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишо 
ивотних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијад 
осподар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше нек 
и не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу 
радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и  
Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је по 
додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дат 
 кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Милив 
омир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наг 
аложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи мно 
о баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало д 
p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и не 
 <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умил 
же по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим 
/p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима,  
 сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву р 
та у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изн 
, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним своји 
о плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар,  
ости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па 
оложен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Н 
 или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по стари 
{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређа 
тила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови з 
човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, 
оваше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно 
 госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Д 
оже потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="3 
оказа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје! 
„Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир 
ви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив 
.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би 
тку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница и 
дом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих  
.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав,  
> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то п 
страно укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало ви 
линдарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p> 
воје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образуј 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у ми 
вачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љ 
 је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бу 
таш!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> 
иви још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули 
 Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај с 
аницу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што ј 
бомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Соки 
и од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да  
и ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и л 
, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало  
ља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узим 
ати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то з 
ћи од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштиг 
т сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на 
а 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885 
дужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињућ 
онови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег 
То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Б 
озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој го 
 случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмањ 
у досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој 
жи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на  
ведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливој 
 Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким ви 
 коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобили 
шне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске  
 цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо з 
{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S}  
дите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви  
 веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече 
елим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познај 
 још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је  
ола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или  
етири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштво 
потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером 
p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па о 
<p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p> 
и.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незв 
о је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне  
ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску со 
оспође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме  
 према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на с 
је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p 
p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаес 
 Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарск 
и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рач 
овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због  
 бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала не 
и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверуј 
од спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све  
уња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи н 
рема теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“  
је милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако с 
рбије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љ 
следњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га  
најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим пре 
пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и к 
а хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином глав 
т сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу ни 
Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко 
 кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p 
тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још н 
/p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај мл 
на, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави гос 
„Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно зн 
н може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то с 
ачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница  
одлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и 
ма милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у 
, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја. 
 Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и какв 
е, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петр 
че очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изглед 
 непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама 
алог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за  
 два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море т 
ти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милости 
и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху 
ви, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столов 
д црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни д 
ле су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Мили 
ој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога  
ницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, и 
азда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуф 
оро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изаш 
ад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна над 
p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и фин 
 кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му 
тави једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевано 
Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="7 
 овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна 
побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост  
та иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима  
и него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели 
то се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p 
139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, 
 Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ни 
е изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се ч 
етрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бад 
танку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да са 
 те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мил 
жевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која  
} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За  
ојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у  
 напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности  
 за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собо 
о и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разг 
 кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, 
 коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене 
Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих 
анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија  
исца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито 
.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> 
{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој  
е сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p 
е Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> 
ом спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиг 
чио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина,  
поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код ст 
огатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и про 
та рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатић 
пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано  
оспођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени г 
воје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевн 
тића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У т 
њу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би  
 је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Нед 
>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, 
иђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти т 
и.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати  
ко продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, п 
Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’  
е у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино 
ара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Мил 
о код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну ста 
ео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава 
 вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јо 
тио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно вик 
 <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја вид 
аметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави  
зрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ 
 очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми с 
 тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељк 
о.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некад 
авности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако о 
цу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пр 
 и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p>  
међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... р 
ико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја ј 
а Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Б 
ску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прс 
Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окр 
 срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</ 
н.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те  
р да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи  
пита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то 
о већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од јед 
се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље ра 
ји дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати са 
ака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од  
 се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога с 
 Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако за 
вени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствен 
у.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у ф 
м, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Н 
ојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она  
у, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љ 
Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парч 
те Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> < 
ом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане! 
прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та В 
а оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>—  
по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења! 
хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину по 
еда ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за 
 динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај  
и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Та 
p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „Д 
 очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, 
 да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“  
> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љ 
.“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слу 
марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, 
 Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, кој 
му шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му ј 
уде, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и 
ом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не  
ибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим раз 
асно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас  
“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентиментала 
ве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том п 
ио господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто,  
јим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извр 
ету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледа 
аво не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и т 
>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, 
на, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој не 
ам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељ 
 и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до д 
дмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином бе 
чита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г 
писује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ак 
а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било по 
е превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако 
једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њих 
е и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код  
ковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као д 
а зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад би 
сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитиј 
има у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља 
96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и суз 
 груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У  
.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бит 
 што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) о 
зује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око  
омиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“ 
господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју  
ити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир  
ао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже  
 кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људ 
алу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он ј 
је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па он 
во благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву  
дим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе,  
ао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има о 
ј Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се  
д од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да 
јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом п 
му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По 
ао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим 
живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубо 
а до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да м 
ке мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се оба 
м амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не. 
 и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај 
да као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестан 
 „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сит 
на?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу,  
аћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потп 
скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда 
 пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је пр 
омац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само  
а разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче ј 
ор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце,  
и месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута сво 
родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још дево 
отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о свој 
љиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослуш 
воје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb  
, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови роди 
му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само узд 
 ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она ра 
 њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, уми 
врди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се не 
<pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“.. 
ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац ник 
ио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га 
ић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би 
јно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.< 
ледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p 
вићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђ 
тао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да наст 
Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се 
ене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је 
 истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога да 
.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам 
ћа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика 
и понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше  
 потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени пре 
енат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као д 
анас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испр 
и постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="su 
 сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје  
 задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, збо 
{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним о 
сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, 
{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је они 
 колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет годи 
ас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p>  
 себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде позна 
ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
опалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му сам 
, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледат 
није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одма 
а места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чинов 
 у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам соб 
b n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито пра 
оли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернатив 
а своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а к 
ка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за  
<div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Сте 
ира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко пис 
но: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам 
бо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине сла 
раше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког стар 
ц од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство 
 анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо им 
ером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпо 
сла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке 
 дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p 
код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прек 
шњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како  
ез њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневе 
јну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, п 
 од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где друг 
ма, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели з 
 баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти 
ође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Кра 
има, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, 
 те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасип 
вом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што  
не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на 
друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!. 
ј намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је  
а иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петров 
аступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже,  
а, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше  
ице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ гово 
од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господ 
милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак  
ављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ов 
аша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је си 
разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Милив 
е он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</ 
едаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше пра 
ало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Остави 
р би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пиш 
риближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј  
орима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> < 
овићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвн 
је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „д 
ивоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су 
ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p 
у: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</ 
а са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> 
спратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пу 
иливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом жи 
тенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив д 
, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен 
 дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све попла 
ћу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настав 
ене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око њего 
и цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не 
 боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад 
своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отиш 
е напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.< 
та доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да  
мире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, 
 четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то ј 
д од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у  
вала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун 
добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет 
сном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груд 
, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову пол 
не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</ 
почети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од в 
— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет,  
при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; 
 па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.< 
чевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње 
е забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног п 
је, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија 
воје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто ка 
е, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази н 
ла што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је 
тавим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни нап 
ајбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају  
ислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, збо 
 извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај чести 
ница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту ист 
ико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се 
на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љуб 
и; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, за 
“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ру 
дног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву,  
ости, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први ова 
па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, з 
 све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних 
госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала 
ове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену соб 
винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку ште 
а се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваш 
 људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нета 
е знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице у 
р он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека 
к, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих јо 
пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједн 
а“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Беог 
пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи 
ћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе пос 
ило десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је  
има женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то  
 морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пр 
јим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу н 
ли са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати 
 седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву 
>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љуб 
"140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз 
стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, как 
 стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Мили 
 посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од как 
пи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се  
а жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је  
 сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново д 
шеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. нове 
тано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно  
 потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје 
о два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале,  
вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло 
 живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога 
се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и 
„париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости 
е у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искре 
не воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхибле 
 толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки 
="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авли 
оје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао: 
е дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</ 
о није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио 
ћевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге 
 њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован  
 Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке непла 
лупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са  
светљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходни 
им мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S 
назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и по 
влије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њи 
ам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио 
зад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и т 
а.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде зна 
доше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено 
најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељкови 
цу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону 
оложени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најса 
о задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје ре 
ора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно на 
е, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима  
не.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на  
има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улиц 
<p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. 
пшти, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла време 
 посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га по 
 чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, је 
 њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год  
ије је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено  
о у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе к 
пори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ов 
ем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тр 
ши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за  
руј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра че 
апу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у 
осподар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с 
 па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гле 
а најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да 
де, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са не 
о фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не  
свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови 
едби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> < 
правили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се 
говољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу 
упчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубом 
 живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку нај 
.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда  
у забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су 
еђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, 
је, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрс 
г.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико т 
ад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим  
даше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је 
ста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пут 
се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре ш 
лађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих н 
дитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Да 
 <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обр 
и.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, завол 
е то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те  
лађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје муже 
руга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске прот 
рца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су с 
вој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, са 
д хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из 
ки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се ни 
 Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто д 
 признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том  
рилике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ј 
ебе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље 
неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом об 
они, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити на 
е задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како 
ице људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати 
д пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S 
му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S}  
м књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> < 
 У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у си 
згледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје 
је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љуби 
расте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носил 
 и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој  
данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обма 
 положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то! 
д усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини 
е цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље п 
змршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома 
аница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о б 
вакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држа 
играла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С 
ма из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај 
 би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кум 
е гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седел 
{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то мог 
<p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено сам 
ика, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они ч 
том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије 
че, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n 
дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јец 
ва, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем д 
им одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да 
еног Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могућ 
увала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вул 
 Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај 
ма, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прик 
чено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз  
ње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова д 
м гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће са 
азнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по жи 
аветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа  
а сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу св 
ема кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ван 
аврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељ 
којако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га о 
вим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>—  
еђена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непре 
</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веом 
и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не дола 
ладине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беш 
 месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била  
пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја 
> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!.. 
ицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада,  
ен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на л 
 буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и он 
расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за ова 
инио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика  
 est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изрец 
ало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с 
, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти ј 
олико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену  
игентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога  
вачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до  
и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ов 
артање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p 
је тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилиц 
за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у на 
ави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србиј 
да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала,  
миравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји 
 ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој 
хињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у кр 
огато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану с 
и“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због  
јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се  
то си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није д 
а.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили ве 
о посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница н 
овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, ци 
одником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ вр 
.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући с 
е речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно дос 
много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу  
} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје,  
 ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материја 
ме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пив 
се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но  
 грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другари 
е кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.< 
у им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још не 
} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас 
чио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перс 
а кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те 
огатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, 
ице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донд 
се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав 
на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелни 
ушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад 
х, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љуби 
</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет и 
 мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколи 
p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници 
е слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јо 
 Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израз 
аљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало сп 
ј, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је мн 
војка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она  
 се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису  
ла, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чеш 
; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролази 
.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p 
ле ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнот 
p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице 
ло, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> м 
ешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богат 
његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дуб 
шње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изуча 
ед спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам 
ао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветов 
не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему пр 
ћа од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је  
, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богат 
p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек б 
 и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи кон 
е извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донет 
уда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отво 
пасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам ј 
рича одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је  
ј рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Дани 
ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није 
а отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се  
 ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је мо 
>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, ко 
примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, т 
еди још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пиј 
о само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до о 
 пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је о 
д примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао,  
питала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп 
.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неко 
у где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице об 
есто походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове пре 
ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и 
о решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада  
 ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио  
ио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед,  
ла наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да  
одругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> < 
 све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то ид 
да, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху нев 
зив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, 
х две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким дан 
, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да 
ћа, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но  
 и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и уз 
<p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151"  
</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај стра 
але мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напо 
место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да  
овори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, 
 своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица им 
ћутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматра 
беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах ли 
ре.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе 
билни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи 
официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло 
 удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које позн 
 <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао 
 никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и 
о оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му  
 учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се и 
 зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је т 
а душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га нос 
 појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експериме 
млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а  
м и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много в 
Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несврш 
 се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино  
слуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно ос 
исац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 
 још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мен 
и Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег нек 
арице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећу 
љен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то  
е полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављ 
писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је о 
лог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које  
случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове дас 
 је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихо 
 скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај 
ви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не 
дељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То ка 
д једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залуп 
 ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрл 
и где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би жел 
.</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даниц 
ћ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене ц 
, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за какв 
осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром 
 присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњ 
о колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једн 
 стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је к 
удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постариј 
 ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</ 
еке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, ил 
 на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, је 
 нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да нема 
ве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радознало 
илијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у  
е све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у рад 
 немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско  
нским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите гос 
да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог  
а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то прилик 
но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија сл 
рвом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>Т 
азапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га  
 зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријат 
е сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко вр 
цали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога 
т отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник не 
зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, д 
{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље по 
, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти 
сту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неока 
а и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А т 
 због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Бо 
авикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, 
<p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница в 
г општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и ср 
је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа 
гла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде,  
, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обо 
Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом,  
руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му. 
им узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, н 
 лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније  
дитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, п 
и осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га 
змишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелиг 
тка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уј 
 стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се оту 
 кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам  
ним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични  
ош сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово 
 сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој с 
аног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни  
 тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онак 
дна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренуме 
ира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три- 
 новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је 
ливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> < 
а пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гости 
це пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успомена 
есеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у ми 
 рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо при 
има притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се 
{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости 
потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још ч 
контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, 
о зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прош 
 њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоме 
, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је с 
оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пун 
ези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ст 
миров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома  
кт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свет 
ене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из  
сматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим нејед 
тању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му  
 овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са с 
че: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, ил 
чне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно три 
цу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипа 
д ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па 
а.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од пом 
ако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он 
нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се т 
вено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се  
еквестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се т 
осијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила 
зми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb  
!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дот 
ти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања 
рам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући до 
ише ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула,  
и нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега инте 
надио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, де 
ба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мис 
и се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да  
оговарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за сврш 
ом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпу 
 уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветар 
представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић по 
шно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p> 
на белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити бољ 
...{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој заба 
 нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших п 
ишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је врем 
она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али с 
 Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек  
е, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да с 
 леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештени 
ња.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самог 
 ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који  
ближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група би 
има“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, к 
рави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начин 
е Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између  
p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цили 
 заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пак 
аница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ов 
едељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који  
} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па р 
срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је 
у руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби  
о, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између ост 
деветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ проде 
, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као 
 овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврс 
о своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи 
} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, 
 леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе ј 
о други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p>  
арбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би 
воје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је нека 
а обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једин 
та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац 
 што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде  
ла је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се  
 га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољст 
че:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од о 
 потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била  
 вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица? 
оји је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак мла 
а живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задр 
инара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човек 
> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као 
 благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз 
е од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручк 
о времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазн 
свануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се н 
забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора  
дну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, 
дрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју леп 
 „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода с 
ма рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић 
о се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену ан 
те и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав са 
 газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако 
опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на как 
је непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили,  
а онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и р 
четку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је ж 
 вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при то 
ад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</ 
зири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да и 
им другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за  
ао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само ве 
 га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S}  
тит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро проме 
авикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да 
елателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу с 
чностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док с 
о, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњуј 
износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српск 
на лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико  
ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје з 
, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаш 
 што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неп 
>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио ци 
, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p> 
савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер ј 
бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљ 
онто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер  
или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сам 
овићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај 
ницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна р 
} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он  
је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме 
арости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних ми 
а и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они 
 је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</ 
</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остан 
ћ пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разгова 
, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах с 
 изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије ц 
гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о три 
ном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислит 
На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19"  
која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према роди 
још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он  
а нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па за 
 Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ра 
љен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој 
и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада 
ћ</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између з 
 <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну ав 
е имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав уп 
ноги имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као ј 
е одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Беогр 
ази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је 
тимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог с 
даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p>  
тац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетил 
> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим не 
ирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> 
з који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Дани 
.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозор 
огло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим о 
 <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>О 
ену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који  
ко су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао 
/p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледа 
</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица 
у, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код с 
p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледа 
 и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, о 
од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и мали 
, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са не 
он пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој стр 
рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је  
векета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и  
а <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превуч 
ида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола 
ладожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гост 
и су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се досп 
> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо  
очито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео  
адоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим л 
вић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На  
{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам 
, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S}  
да чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако  
но презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила  
оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским 
егледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је теш 
 мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, 
рима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе,  
атељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може  
у ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе о 
вољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непо 
 ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n=" 
 <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те 
ускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S 
а узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју да 
ршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши 
јом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о  
мениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Ташти 
 цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове г 
ослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио  
је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, к 
ћи иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благосл 
а традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој 
 сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо мо 
ј мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгу 
у сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себ 
quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, ко 
тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан 
и? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин л 
удиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи ж 
" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето наста 
а добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „С 
говој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ј 
иливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, 
 томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку 
да на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара н 
вањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да 
ним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу  
јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унута 
ебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном  
пска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним п 
 расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки ел 
уће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавај 
иливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарниц 
овати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ р 
оцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега  
да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазв 
урс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са  
омир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, 
 ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпостав 
цкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</ 
тању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је 
редима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли о 
, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико 
чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S}  
што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и до 
, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћ 
је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n= 
лико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека ц 
 својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје о 
улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да ј 
луга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да  
а из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чини 
о у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање 
с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само 
>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, 
сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препу 
гођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па  
 се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са га 
 n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима  
водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у 
аким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једно 
говијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартиј 
м“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на 
х све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубом 
но Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узр 
ку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као о 
и таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и из 
 да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n= 
p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала п 
ог тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран с 
ац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без свој 
њем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но 
и друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као  
м слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером 
 „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, ка 
е могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилн 
са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S 
десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према т 
о за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда  
ецу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показ 
} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тоб 
ак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено 
 време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу 
 ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више не 
 чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p 
што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно 
аш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газд 
н је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је 
/p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> 
вићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило  
 је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она  
а раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости  
 Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан 
 изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описује 
не.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно  
 улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Н 
ослове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечи 
за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је кува 
и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи 
ћа, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелеп 
овора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до д 
о је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> R 
наче за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљ 
ала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили  
у; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер 
ар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа гру 
е да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама  
бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја н 
ојој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступај 
> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искр 
ога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би 
 беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, зн 
ти су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и 
ем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова 
 и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, 
p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телегра 
аиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да 
нчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од  
огатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало ниј 
е свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Ова 
 живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на 
то Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за ње 
У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p 
 мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да забор 
изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хте 
ајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица,  
не славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје 
 службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће 
 <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то прист 
и и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и права 
ост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина би 
је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет 
обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код тр 
 своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно  
ше далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема 
ајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле бр 
је заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још  
око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе б 
 учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трг 
он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е вр 
жени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом мило 
</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација 
, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога пр 
ј удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, не 
има говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га  
е имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, пос 
ају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим ствар 
 да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он мога 
на на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима,  
вним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и п 
њи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па реч 
 име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писм 
 њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином 
 и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па ш 
„време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или по 
 је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја  
 мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијн 
ије према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима пред 
е тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb  
тпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме слич 
евају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Ми 
едљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну  
на одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне на 
 зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротст 
едела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало з 
 и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник  
стољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њен 
, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали 
било без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не  
 /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано у 
једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у с 
инога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ узда 
 актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тај 
убав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави  
може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после 
коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко 
их немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише  
но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осм 
вца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично ов 
ер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави т 
} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица. 
 један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, 
последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављ 
сбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен. 
одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца 
о је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео с 
<p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Ср 
>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји 
ва или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину ка 
н нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све п 
одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру 
ема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које 
знато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у 
помично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а  
кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на  
ност и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање 
 Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и он 
ме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њ 
 <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није 
ије то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се 
 да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе,  
b n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! 
то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дозн 
 /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па во 
 могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома  
 ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста  
говарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад  
 удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ак 
воја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну,  
бало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{ 
апита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветни 
авилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље ж 
војица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то  
не речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, о 
оје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважнос 
 вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" 
чној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Н 
, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему с 
а.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски ма 
а није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила  
о је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се п 
злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прил 
 јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то са 
се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су з 
али.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже тр 
а хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лакт 
јем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и  
.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за дру 
битим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити 
 остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су в 
>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бри 
а пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" / 
чани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, 
 и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</ 
рташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и  
е ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па 
S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На свој 
 ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да в 
оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, уде 
ати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не до 
> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе,  
ах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети про 
д идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и  
{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који  
усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зо 
требни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав. 
морно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p 
бинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића. 
мо реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докл 
 се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да см 
 поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпођ 
 сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непреста 
тројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и  
те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти ка 
 се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, 
ције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство 
рију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумер 
а важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, шт 
/> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га ос 
оре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је п 
} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала. 
вим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он  
да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом п 
је дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Д 
им та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и  
говац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљ 
аже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они позн 
точне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Срб 
 причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су има 
 ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраш 
толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се 
адале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беш 
 и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје  
} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очеви 
о на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине. 
S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнаси 
чео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од м 
ак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до то 
ала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, 
није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за 
посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Нем 
шила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде треб 
 се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div 
 стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљив 
 <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{ 
 вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, ш 
шна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, 
и мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој и 
оћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада 
 Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> 
ером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мо 
тало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболел 
анцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имал 
нства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа 
, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична с 
 обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих при 
престано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Б 
неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног ч 
ек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Милив 
школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје 
 времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод 
, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <forei 
ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене вели 
p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању б 
али, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушк 
У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове пој 
а се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најг 
и.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код  
џије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени по 
лест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачи 
о знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и она 
.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари 
у:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по н 
овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је д 
ти.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје 
рестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој годин 
дичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани,  
којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово др 
 два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— 
мци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умр 
да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, 
по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер ј 
постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још не 
себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, ил 
зан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је умо 
о им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у ис 
Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутил 
 странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, 
да Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и  
то је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно  
 куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити дв 
ти и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом ви 
опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осуј 
 имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p> 
вих мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да  
анима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе 
атицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <p 
</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало,  
а говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да  
учење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S}  
 и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима  
алим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а к 
ази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, к 
и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на 
, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на св 
дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где 
 учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> 
ћала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није бил 
Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамо 
има остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!. 
ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4.  
 матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> < 
вчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На п 
 се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког пис 
него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све 
одсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва дев 
p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој л 
<p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за 
ом зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин в 
сова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су 
оја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20.  
</p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Беог 
у, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај  
. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налаз 
ена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима про 
 пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па ј 
до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p 
 сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане,  
у.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо 
</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се 
естока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени. 
ди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава 
 динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда 
аперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за 
a"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа  
а, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>По 
а по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао. 
исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице сп 
амо вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека  
Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључ 
ани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали 
еких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, завр 
рим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, д 
ац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћ 
та тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У том 
помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му 
47" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила за 
</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то  
ављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни  
, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости 
злази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p 
чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело у 
очне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд м 
 марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено 
жати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске з 
ав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Зна 
 Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, 
и своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима 
 немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у том 
идба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је зб 
ар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је 
онима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични  
инило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој  
 баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скри 
м, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на ма 
о понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно 
Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету  
слетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана  
им случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само д 
 само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле 
 тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи 
мо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, 
d> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се 
упца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре н 
бало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у сво 
из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи рома 
арских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијиц 
Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</ 
 пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично 
ко и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности 
Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рек 
у не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да  
ошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако 
дини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену  
ни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказива 
 „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна зва 
араду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет дина 
ородичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар 
жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми  
, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гње 
 опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S}  
ж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по  
ке, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122 
ану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као шт 
не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки 
лога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова 
рица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако н 
и.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљен 
ећ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред сп 
ужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али  
то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или  
 n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Зат 
е Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, 
ео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто  
 је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му 
ливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временим 
 и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ра 
е осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот стареш 
ом, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и 
 онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> 
спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о руч 
неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је 
 одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунција 
лико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала б 
игао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на  
згубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, 
он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ д 
 платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Милив 
цело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се  
могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, ка 
 сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </foreign> 
="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је 
ипи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за у 
но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једин 
ме скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнут 
 се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!... 
ши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагод 
наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код овак 
смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како 
још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треб 
рслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p 
 у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским,  
а загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} С 
важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким 
у.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, ка 
ње коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, к 
ем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајм 
и мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осм 
удро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица  
нео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и свој 
цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једн 
више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</ 
е сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да о 
авимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засиј 
рироди доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онд 
баве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног 
плеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, 
лути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељк 
ећма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматр 
ала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>С 
тета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи тер 
оком.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и сп 
 истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напо 
сније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n 
 код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као не 
ис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева  
ом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних к 
су ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вул 
еговим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p> 
е долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема ов 
евоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p 
не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раниј 
требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса 
дају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачн 
дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед  
 скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је би 
еду твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не позна 
шену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију спле 
 <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{ 
прича јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима сво 
о покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се 
Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала њег 
ашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она  
посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо 
ље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа  
Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља бил 
и спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није  
"77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас це 
Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Мили 
 год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу с 
одати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом тргови 
д оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељим 
<p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На про 
бије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и 
е наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва зе 
 у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по 
е и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, 
иро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ип 
са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне пот 
удеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и ра 
p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда по 
отврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га 
тац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неко 
сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он 
ош и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је 
в улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће с 
 Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово 
ну.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи п 
на ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Но 
барицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, 
м потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име сви 
лично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се 
која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у са 
бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим 
 нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једн 
 „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут изми 
а он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p> 
њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о инт 
 се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било 
га, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш нај 
ишта се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа 
иливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!... 
јући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <p 
акључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С  
 да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе н 
празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније 
итој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу 
аки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај 
а није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њ 
а, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{ 
 ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и  
на сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер 
оја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но  
.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> 
а очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали  
ла је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су  
овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Ми 
м не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ го 
ужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим  
му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У  
квог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала ј 
тоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{ 
ети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трго 
</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало со 
вим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила 
има, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће н 
местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ва 
, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине оч 
, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разбор 
ма другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Исто 
 Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на  
 ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Си 
х <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да  
, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити но 
вно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за 
ао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима  
ост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто др 
њи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, пр 
јом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледим 
о окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поч 
 да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља  
ар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни сам 
д кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без 
о Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуг 
 су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на п 
 се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговар 
ци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пир 
а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сест 
одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало б 
вари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ов 
 се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се 
и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз 
е га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано догов 
адосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише  
е и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте 
ањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само 
n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на док 
рима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:< 
као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој  
о“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене  
 књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно 
још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја с 
, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој 
о одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво  
 била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда  
ад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је свој 
ливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и 
сало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео 
воју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, 
е писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему ниј 
, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га 
ица.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135"  
се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се ме 
ости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>С 
а некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, кој 
ема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хв 
> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји пр 
о, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на л 
мала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпун 
овор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла 
д опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и  
кла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која са 
идам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Мил 
о.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио,  
м разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Бео 
ног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше  
цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, от 
назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвинов 
војица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска вој 
 у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свим 
ињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>П 
лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај 
ти ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још 
не одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сун 
собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и 
, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико мно 
це, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда  
то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена пр 
 није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дан 
икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничини 
 ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена ог 
ог „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда 
у наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предсто 
— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дуж 
.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спо 
о бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Нед 
тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљ 
који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они н 
ум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек 
ј сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само з 
нити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Н 
како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам с 
ах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била 
узеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, уз 
градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим ст 
а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда  
еп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја пр 
 се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понај 
одне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од ку 
А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у  
на, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени 
постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим 
Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа 
м, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{ 
а узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богати 
мам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови р 
 да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде плат 
ом, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она вид 
 радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку ко 
31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p> 
јно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се б 
и њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће з 
чна лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет годин 
од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справ 
ветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из 
b n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бо 
 ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и с 
финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задо 
ди доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њи 
опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају с 
а мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме 
 које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња  
треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутр 
ености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце 
а свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, 
у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед  
штво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједа 
 своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је нек 
питалима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог с 
е и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито бла 
е више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по п 
сли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповеда 
 човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето м 
о неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђе 
ледница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свуг 
а добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек  
борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И 
мани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> 
 Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине с 
ј промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.< 
луке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадал 
ата одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p 
 Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што  
бомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-уши 
ка.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио 
ца је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче 
у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и о 
оме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слуша 
магао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се т 
 да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прих 
ла, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, 
 од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но  
ина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узи 
о испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћут 
велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по  
ечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде 
ртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" 
.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица  
 буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мор 
аинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћ 
бави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили 
е између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах да 
оћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била пр 
коло“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу  
био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осети 
уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Ов 
многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој  
оста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна 
кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију про 
нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око ст 
а, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је 
ећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поз 
омку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах ра 
вом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159"  
водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>Т 
 <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n=" 
узика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, 
шли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости до 
е факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образова 
суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад 
штва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у пра 
 <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке 
о сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били до 
 живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него х 
 га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе н 
је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису ра 
оче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокиц 
е своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули,  
и познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником 
 која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах  
а праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за уве 
ија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и оп 
 се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах  
као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка про 
риво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван ку 
азда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само 
а сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се јед 
моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер 
 необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово  
вац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих не 
нао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проница 
риторијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господ 
савршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини не 
асвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима 
де после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда  
t mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци,  
ајскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова з 
тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици,  
авати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји јо 
 осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с м 
го кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бри 
 лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.< 
ливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која  
це, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутал 
 старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или о 
им вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, 
а, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима  
тровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода 
тић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па 
заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и 
исаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познаје 
јантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уст 
 и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За  
, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер ж 
ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наст 
 јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпоч 
а је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" />  
т Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливо 
одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не уве 
</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходно 
и су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне 
ог чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук 
/p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири баб 
 <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова јед 
и узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="1 
дравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнес 
После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и 
Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе  
анице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех,  
е.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима од 
ок Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p>  
е и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се к 
ог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра 
а ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже  
ање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и ра 
мерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим 
"19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавив 
да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра ниј 
он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по 
опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза,  
 неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку 
ло, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше 
<p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог сас 
} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до 
боли, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како  
одитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће ни 
зило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од кој 
нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу. 
тника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Мил 
ј отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико  
аква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала ј 
их четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак  
 девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p>  
 картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким с 
Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и њ 
Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кум 
стала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и 
{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети 
— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све мој 
не на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи ц 
ерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост 
приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папира 
а газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо,  
госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави в 
ачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су  
дина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је сту 
вничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Соки 
 још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њим 
.. гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет глед 
ажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према др 
<p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала ње 
де... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје 
тупи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега не 
е, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би мо 
ратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив  
ве мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је позн 
ке, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згра 
рава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да  
не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске х 
газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи ка 
е много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и  
, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, к 
..“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, 
ном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Кост 
о настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице за 
о неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и тв 
ном главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени  
би украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div>  
 зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахат 
 на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакош 
{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом вен 
огађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи 
p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се 
ив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, си 
рећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и  
и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек  
авну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, 
, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој  
 читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодно 
оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупц 
е стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу  
једно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо,  
ливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатељ 
серним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, 
он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до с 
оје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— З 
у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насли 
зносио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми 
 живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!... 
к натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А  
није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за 
, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном живо 
ати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници уп 
 најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због  
је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сирот 
лазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трго 
ност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цел 
, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења 
адовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> 
Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ 
кретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни пос 
ици.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, д 
ута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливо 
Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни  
огатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није 
ети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје о 
на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких 
да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се ре 
, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим 
.. а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са  
ош од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но 
ишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најб 
>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен,  
није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћа 
е видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио 
 мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој от 
имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S 
ити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су 
не слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све 
у се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим 
ју сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а 
нашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје  
ром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" />  
и бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле сво 
полиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала  
х разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад 
таде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетк 
 души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула 
он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она 
, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у 
рођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у мало 
а тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није поче 
клони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са н 
спођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита о 
племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као пр 
ђе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даниц 
p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле ви 
у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албум 
> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њ 
ати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотин 
рема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац,  
> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје  
говаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, ј 
вићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и 
 ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забр 
 с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо оч 
ао да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богат 
ог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле 
е. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије,  
ви.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало  
te> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла 
љив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали 
о, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то  
м чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непре 
ка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још 
тпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он  
> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац 
кад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и гл 
јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> 
!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Запо 
сац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да  
18" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се р 
тају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са  
у, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до ње 
ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но 
 ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних б 
е, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, 
сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано 
<p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га  
ера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне дво 
 почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, у 
чког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до  
е тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> < 
н и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он ни 
да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши ог 
ња према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам  
одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало  
ући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> 
е у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>И 
 /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право запо 
бори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности н 
оће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из оч 
 ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче  
ени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту 
ести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остат 
ли су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчек 
 зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што ч 
.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још  
: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно пон 
но задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбл 
беђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка тво 
припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари  
 <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној с 
ину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" />  
а све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је д 
ћ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су њего 
пску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије ко 
а леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хт 
е Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, 
дућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало 
сти разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када с 
<p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај п 
 га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му ис 
не се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бри 
о то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елег 
 су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њег 
почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, у 
Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даниц 
их људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p>  
настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас ви 
ца с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борб 
ласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад,  
то оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српс 
иком, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћа 
 у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овд 
p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> < 
ава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је д 
е стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде у 
српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце,  
м била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића 
ном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи 
еним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у рук 
ошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Мил 
а неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себ 
ај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, 
 једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам 
о чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, до 
ога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У о 
е она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за к 
вој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазн 
јући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као ш 
 да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир с 
да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке стр 
 викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била ј 
 чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке м 
>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} 
њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила  
рал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније  
уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, 
то према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Перси 
ан, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, д 
и, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи мениц 
у, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дош 
сти и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="c 
 су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p>  
— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“ 
аки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има власти 
не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она пр 
ица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p 
 отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, 
“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овом 
о Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљ 
 благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељков 
 ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад 
је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговц 
p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из у 
силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео 
и сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p>  
е учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се 
ја им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и пост 
зумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу  
ку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он  
да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских п 
тном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје д 
стика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега 
 мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Збо 
најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, 
урно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече 
и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао  
 се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колик 
 полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада,  
он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског с 
studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гла 
ајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ рук 
бог тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање с 
ница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје гру 
ла победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стек 
тола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позов 
и, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до з 
е до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавн 
докнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе  
 срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама 
.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече 
 собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који 
воје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заист 
 Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, к 
м а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада вео 
 се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буд 
 што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га 
ћма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак 
ло, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало  
p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и 
ве.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још не 
Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, б 
нажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па  
ријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против 
еку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах 
јица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих  
м разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује 
румени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здр 
> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је 
 се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар  
к, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнији 
 „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по дру 
 споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био 
е се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и 
исам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђ 
овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извеш 
једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више  
љи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „ 
је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић ј 
 држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које с 
ика, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих  
д пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је са 
е ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало 
мана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} О 
ше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С  
> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па  
еста, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да 
ца задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би гост 
днесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чарш 
 сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и 
о и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога н 
ведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила и 
, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година ка 
а нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Мили 
бу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који 
 удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и 
 неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имај 
својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено приста 
 и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и 
људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у св 
прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учин 
разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена њег 
 биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром  
в Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока 
ичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све 
ри он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његов 
 веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућ 
Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је 
ругим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> < 
о да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и д 
дско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се сас 
он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речен 
 према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје ср 
дуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и 
љала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо? 
еграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на т 
авобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме п 
зјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђе 
е, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво 
роћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>По 
е потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући 
 Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише 
ет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не  
 бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S 
дноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје  
о наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међ 
а на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско историч 
њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ  
да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду  
ћам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на  
у авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не 
ршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даниц 
 његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакл 
мо у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми 
оме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осе 
 се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом д 
 би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње  
 ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ нек 
дити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница м 
</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечера 
 није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак с 
н се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није ни 
а женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n= 
 у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испа 
о и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу сим 
> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људ 
е у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све жи 
о од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, п 
мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и  
гатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер  
 цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p>  
да динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Мили 
 а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће раз 
знату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, до 
а изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на  
е пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше прек 
в, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашн 
априка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун  
ли губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> < 
илук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, с 
ев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи  
 могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о ње 
 сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања д 
.{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она са 
кне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше  
{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити  
 осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изнена 
о сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о то 
и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам. 
 то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с  
 је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да с 
еће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb 
мо још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво в 
одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p 
азговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још и 
шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тв 
, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје  
 једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на з 
ан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се 
м чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који < 
ачелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима 
уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико п 
, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је н 
 требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако т 
а је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и папри 
оше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са М 
лом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих м 
ме: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се о 
да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S}  
да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту  
мила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не х 
шљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На по 
 заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исп 
е тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>—  
 се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате  
пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та  
, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате о 
уштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и г 
е; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужењ 
ју вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљ 
атић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, измеђ 
је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но 
.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Соки 
ротив чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и ра 
ао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} 
 је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког види 
нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада н 
е сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или прев 
о смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим,  
етренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Он 
p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели из 
ћи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало 
и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам мога 
е.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p> 
да чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Мили 
је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове дола 
јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У 
о што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово ј 
ивот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, 
азгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека,  
 Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно општ 
сније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој непр 
 је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџ 
ј Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе б 
зове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овим 
тва и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва  
о нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се о 
гранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кућ 
p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви тро 
а имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Тр 
 што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као ш 
За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он 
орен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а 
но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто ка 
јаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стад 
 назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме  
м.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовин 
нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој  
о што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натег 
 а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматр 
p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пирот 
 укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе  
добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентимента 
>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она  
а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад  
да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не у 
огатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срди 
 нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није 
анско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бор 
анредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, о 
у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} К 
слове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањс 
р гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и 
одавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошл 
ћи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али  
вале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наст 
питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се з 
створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније бил 
и чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је з 
видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом р 
и признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако  
 шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да 
треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је еп 
и, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер 
имљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и би 
ајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој ст 
осина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу 
ор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и сп 
</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ 
<p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, 
ubSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кућ 
 хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћ 
Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано  
тила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело мо 
<p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велеп 
ца отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упути 
ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једн 
ада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубо 
} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, сам 
е заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опо 
је опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очу 
српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим д 
е одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда 
о њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у  
ње последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изј 
о човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Д 
пску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни мор 
<p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема служб 
, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су  
ко учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад ј 
клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у 
зума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p 
 простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их,  
то јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у само 
 ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} 
 још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливој 
, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прсти 
ажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописан 
S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук  
оји дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што т 
бе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон вр 
е и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у 
е с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била с 
 мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи 
ј није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је  
 да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Бога 
ла већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> < 
ња!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су 
ри цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се 
“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S 
вима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим  
омрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јас 
мчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди освр 
он.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођо 
 неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <p 
тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега 
анчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубом 
је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је 
<p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе  
непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p> 
је Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца 
релим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је  
ију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је примети 
удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју 
спођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим  
д је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Д 
 жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи.  
ко пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето 
арочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита 
челник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а  
ц Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мал 
почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близин 
не одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случај 
о: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, 
 је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистр 
ст.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> 
дсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић н 
 сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих,  
а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људ 
 тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једно 
д ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли до 
самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као 
 пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу 
а, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се 
леко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао. 
 вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је  
p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не ж 
пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, 
 кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њени 
<p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S}  
леда.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде  
овек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или леде 
>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:< 
агани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју  
је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па 
 или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар 
наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно ни 
тво у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и 
ећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица 
та помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле ник 
ни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла 
етит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено 
S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у г 
илике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се  
рету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда  
о је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</ 
> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па 
т.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невољ 
ма интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозор 
штвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) 
Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута  
{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово 
8" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на гор 
вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...< 
, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Ко 
 у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности 
вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах и 
/p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну 
="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је неста 
ге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило. 
од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок,  
 искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, кој 
којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наш 
на ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад  
шне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој друг 
и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се  
е, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, 
<p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни 
и) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибиц 
не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, как 
на парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S 
S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да  
исео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, 
су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> би 
оћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њ 
 свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камењ 
ма из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од 
ити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да пев 
т је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, 
прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опе 
кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор 
арао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а к 
езнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у К 
 и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у ку 
ву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не 
блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова за 
да говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, заш 
о нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p 
и видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да 
</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши  
уо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на ов 
за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, нег 
 међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте и 
При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничи 
и камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не с 
а и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример  
и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства прав 
 неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има 
ог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ств 
у отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само узд 
гао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у  
кице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми у 
ора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љуб 
 једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа 
ј, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново св 
 <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о т 
 се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле  
у, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p 
p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође 
вачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вере 
ће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају раз 
ега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија. 
анас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Д 
у тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази с 
 већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који  
и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком  
на.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у бли 
пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надув 
од „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог мла 
себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За  
свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем ост 
којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На ула 
ица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим  
 иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забавља 
ем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливој 
 је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се 
ра се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ве 
миром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на 
аше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у њего 
ад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири ста 
, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Бо 
она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила пог 
.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слут 
 Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пу 
тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега це 
ни једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, 
је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се 
д се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио др 
ој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> < 
са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе  
виновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни о 
солити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако зад 
ала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен 
званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао  
да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био т 
ти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још д 
, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни дог 
 догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је ов 
ј је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по ка 
ле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на це 
зети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина в 
или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога сал 
ну са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељ 
на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинк 
 <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета ниј 
и.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно 
намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују 
тпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха 
устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</ 
ш непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то  
адосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у при 
 то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај  
.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике  
двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претур 
предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод који 
ом на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражи 
 кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више 
азила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људ 
 јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не 
ву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говори 
ледства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда 
оћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он те 
а независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово 
д наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнео 
о десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Сук 
н натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра 
војев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камен 
ви:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој. 
 особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p 
ко моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази 
а су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још 
отивником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити млад 
p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p 
е носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за р 
сти (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрх 
е већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато  
жу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ с 
 да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени т 
онуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неко 
е лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са сво 
ти, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас г 
бјекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе  
стале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са М 
 се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.< 
а горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га  
иброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити 
о ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и с 
 му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница за 
јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Гос 
ца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да про 
о ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове закл 
хова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга  
У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то трон 
мо име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p 
ресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до 
вући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер 
, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и 
>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат 
воју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: 
ису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе,  
>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.< 
још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну  
како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних 
 а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> 
опитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прожди 
е се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе  
.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по  
 одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог прави 
м!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да  
им одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> < 
стадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искр 
ата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару о 
.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> < 
само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка. 
до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод примети 
е га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање о 
>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који  
многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријат 
дешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постари 
којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе 
ало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје пом 
цу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо 
српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети 
з свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој ку 
е, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Дани 
.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а  
у још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — ве 
н и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што р 
писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад 
 ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла  
За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито  
е хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</ 
{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, б 
 љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разб 
њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тра 
научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе П 
ној авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који 
орити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону  
ајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог д 
67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер  
 што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном к 
 своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њего 
а лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора т 
постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује 
на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово послед 
p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{ 
пских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На о 
.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда  
а пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он 
/head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породи 
љује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Ко 
а места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обеш 
е — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих љу 
гатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулиш 
 могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече 
на потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пе 
е код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и о 
 свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Да 
Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Пер 
 обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивница 
 <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да и 
е гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, 
<p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Бла 
коше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, г 
а неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две х 
у више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вул 
гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љу 
набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао ка 
при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <p 
 бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и да 
пе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у из 
дељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи 
посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и и 
редњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час к 
рајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су к 
 Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p 
лостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва  
обра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну 
 Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, и 
молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само 
не сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнул 
>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter"  
роше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, д 
 и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима  
> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суд 
лике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах 
у собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља 
си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да с 
укла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и ре 
нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од 
32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је т 
о зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало! 
има ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђ 
а са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи с 
нпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, врт 
о би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпу 
остојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја 
 знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, саста 
ем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти  
 који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гл 
вако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} 
и, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у 
м потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких а 
сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прв 
онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још н 
но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе  
су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит  
тали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на 
а да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала  
њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и  
год приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути 
јницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем 
заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S 
p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све  
о твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта ми 
а мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{ 
ам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још ви 
ли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још  
 а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој  
стити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да г 
оследње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, 
реност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, нег 
пријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> 
} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Б 
 како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило 
ром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније 
плака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писм 
име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељк 
е допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није 
S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, к 
с Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће  
, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два  
итали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари наче 
обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, ил 
 после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир 
а, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са стар 
 зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није  
је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељк 
тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остал 
же разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Ми 
, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из 
бу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па  
јакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је 
ти се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, 
иљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и  
ињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да  
 да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало в 
едан страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну,  
, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вре 
— викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под св 
обе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> 
запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу,  
а га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се  
е случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама 
само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело с 
е могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадал 
апићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина. 
ац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко узди 
ди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“  
даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћ 
аљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан 
омандант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији 
а.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је  
p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, 
су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улиц 
рината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележниц 
 Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахат 
се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо би 
p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина 
, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који с 
 са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за  
ад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не  
у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даниц 
е не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="1 
абава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш збо 
 Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим го 
ивоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> виде 
хове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац  
има отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку оп 
утра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињ 
 га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <p 
те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је 
аврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— 
зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> 
и.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније мол 
ене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, је 
ш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам 
га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Са 
у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" / 
вали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Ос 
за жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословит 
ма државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде  
S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац. 
га часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са 
S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школо 
беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама н 
илицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом т 
е више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао с 
 је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од мла 
ријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима 
х признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скориј 
ненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио 
ли, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месец 
>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоч 
те само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’т 
мрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у с 
Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Неде 
знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде  
 знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> < 
олазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју пр 
ив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанств 
ако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручн 
Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан 
 разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он 
је ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она пра 
убљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату 
ливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, 
ве стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб,  
и и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно 
ма, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и  
он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даниц 
 <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ при 
Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на 
моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представљ 
и људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Милив 
ан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи кли 
улу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у м 
 морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се поди 
 <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Б 
расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у  
у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огл 
а!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најго 
жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „вели 
насија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две 
, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно поглед 
ио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље н 
ри“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n=" 
рати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контр 
 преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На М 
е!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За кој 
трава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину 
ево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p> 
 <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</ 
па, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав 
, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Го 
тито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заје 
дну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то 
њи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што 
</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало н 
.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год 
Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У пр 
е су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сах 
се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сум 
 n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне су 
као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики с 
</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило. 
у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију ни 
о тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном дев 
> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, т 
 Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне заба 
ица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан 
 n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме 
ћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не ос 
на доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све так 
Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и 
датак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> 
 све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те  
вим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Ми 
S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са сво 
гу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам до 
 доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказат 
у, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро,  
 Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Мил 
оји стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај  
громну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Не 
е их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је з 
енте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје пра 
и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то  
 учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овам 
увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин мо 
је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена. 
а се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада  
е га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p>  
а то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца 
развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то 
брани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спа 
дар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p 
ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случај 
овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и  
 динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, см 
а погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то ниј 
ра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> 
куца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још један 
 су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на 
спаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суд 
 зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро п 
трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто жив 
раше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање с 
њу, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све д 
 места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на 
<p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време  
соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позли 
 но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још д 
d>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдско 
ући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и п 
 <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други ка 
 правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст 
срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап 
е стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> < 
ком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и раки 
тити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега и 
од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њег 
„одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{ 
р он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене св 
есом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S}  
љишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Прав 
озна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је го 
разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ов 
среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо 
несе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни поми 
, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледај 
партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све 
p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним пок 
 да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се,  
ста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч 
ге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код к 
ојим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециоз 
дства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се 
ћева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Да 
моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благ 
 је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо прен 
>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње врем 
ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене дв 
ав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газд 
о рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промоз 
 па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим  
несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „ 
pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан  
 на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Л 
 они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, зајед 
 несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније 
ло пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и њего 
дело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити 
еком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдил 
у, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано д 
оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Дани 
вао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је д 
 <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су све 
ких писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком 
мо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потп 
 обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, поз 
види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је св 
ла куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је по 
о се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако 
 каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу пос 
е стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овак 
спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда  
е зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:< 
ошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавај 
шла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p>  
ти код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић н 
85. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира ис 
е то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обо 
човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он! 
 сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне с 
 ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је с 
а је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богат 
полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике ст 
>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често из 
г мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и 
не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са сво 
љковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Не 
Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мал 
докнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, 
> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није ап 
/> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка  
, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни р 
о то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и  
>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, ко 
ес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на реч 
</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{ 
ту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од  
p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— 
отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Ми 
о је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко 
е састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а н 
, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком,  
оже назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та  
да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као  
н не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шеф 
рак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нереш 
а.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој  
</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим 
 и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви  
имети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> < 
 о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаже 
ад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је  
 и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог ве 
било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, и 
д очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба 
а пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.< 
> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p> 
гућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад 
ом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас 
е.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друг 
ате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да ди 
.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</ 
ни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наи 
ваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S}  
> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.< 
ом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да ј 
p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о 
у је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са  
вде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба  
аћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима 
љика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звез 
реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је да 
 су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него д 
кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он  
крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узм 
никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не при 
а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се  
помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била 
век завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав р 
p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљи 
ивоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмеја 
а, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа б 
падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с 
же ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост,  
</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше н 
имице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока,  
 живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже с 
да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продуж 
 подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величан 
ти, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подн 
де, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојк 
усрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но 
би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану 
, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска ос 
p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p>  
лагосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста  
<p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Неде 
 још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране 
наоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон ме 
стаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Ми 
е крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна 
асположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, на 
ом отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају  
в, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је ос 
неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да ј 
е ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Мил 
о, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим в 
чунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени 
дељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно 
ако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну 
 се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који  
о је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, 
се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најнов 
p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од  
рет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S 
јом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу  
</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Мили 
акала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољу 
чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да  
а, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако вис 
его најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Пе 
госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> < 
/p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласк 
уг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку г 
сле овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p 
једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радо 
: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p 
тоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и  
ни који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро 
 измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај д 
велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих  
ту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његов 
анимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова к 
 Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло 
чине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је б 
ло, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики  
. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у се 
а испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога 
ут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спр 
ају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у г 
 да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте 
 та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да  
.</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце  
ене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате 
и салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а в 
— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господин 
ливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p> 
н добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p>  
и, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је гранат 
 се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаок 
кад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то  
и, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је 
 на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у  
имер многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусоб 
о се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте они 
 свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више д 
ста, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.< 
гао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нароч 
, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева др 
ана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши с 
арадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Дан 
, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, оси 
ве због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је чове 
ој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом наме 
и кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат 
вога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома 
а платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију  
ши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи 
е, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но  
биције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвује 
се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познава 
сто, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, ша 
е међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростир 
питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако  
, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се кори 
га статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p 
ата отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други н 
мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да  
амо родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у тол 
 што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет 
 свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу 
то западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим  
</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, п 
г блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он ба 
а, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</ 
е чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега  
ано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше  
 ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, ил 
ао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам и 
.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и пр 
 „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“< 
>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћ 
p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор 
<p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заист 
ико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> 
ао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио др 
српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију  
на особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и доброд 
несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе ш 
.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко,  
лост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага им 
 лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре 
но, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас бе 
 он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било 
зда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она 
овором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још изда 
адини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.< 
у тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> < 
ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани кап 
к Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко п 
="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ип 
/p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад 
етне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били поб 
ечи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себ 
ницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са на 
>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће неш 
ду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p>  
мократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, офици 
 улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија  
бомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} 
розора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руц 
и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад 
, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, к 
и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као 
сет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи ув 
 бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n=" 
абаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни. 
своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје с 
ли.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица 
омотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у др 
ама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице 
} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири с 
одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесе 
и столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строг 
лежи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је се 
один начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале г 
ировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је до 
/p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливој 
ела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар С 
матрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше т 
ојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и  
омилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{ 
га је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је би 
31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога дете 
 собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељкови 
женије.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубоми 
ија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим наче 
ом пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога 
 фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимич 
их неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, не 
који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер  
ди“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но  
pta porro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више н 
.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић,  
 дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито уде 
p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје  
х до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.< 
а затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љуб 
до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Пра 
уку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Дан 
"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме ком 
њав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском од 
 а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње  
д старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига св 
 ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда. 
овучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука,  
S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешин 
илостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је г 
а, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима и 
 осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке  
и фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају  
.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за  
 можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му нај 
 зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вул 
идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одат 
бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село  
у, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десе 
у трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</ 
вира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и в 
слетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n 
ва.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхо 
и.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, к 
 не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе  
ћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат. 
и, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећиц 
м уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, 
је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је п 
 три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се  
еху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам сед 
 једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p> 
 иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у 
а лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости предст 
уги пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихо 
.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911 
а ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Мили 
 и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу н 
 Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако на 
рговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога  
дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он 
вакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у  
 је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру ко 
а спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.< 
 у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад 
роче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је 
, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S}  
то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био 
твари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и с 
 срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа о 
 земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ј 
и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и мом 
о гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb  
„Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ће 
ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год и 
де груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена би 
лико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта 
 то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> < 
вако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</ 
 тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду г 
те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су  
мо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати 
 Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богат 
ју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну 
, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати,  
 нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет на 
омоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме пита 
увам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што с 
<p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и 
пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на посл 
мораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S 
ница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком,  
хну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече ле 
е можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но 
ту појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра проси 
нтитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра бо 
пе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па за 
ро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу 
у простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чу 
на, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ва 
воје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само зв 
и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, пра 
о је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он ма 
м?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсм 
 и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превар 
ти свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто пр 
трта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учи 
ста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са св 
гра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“  
 „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов ш 
па Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједа 
 према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше 
овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки  
на груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" / 
дро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи 
pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према др 
ма при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири 
и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело  
о лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гони 
 помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој п 
о онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути  
ем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетк 
х будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика  
, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и т 
рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако н 
, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се  
{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покор 
 јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељим 
> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и  
шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује  
енога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премиш 
а!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је  
 полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, о 
а превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још  
Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Сим 
о гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковић 
ед речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> < 
 стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још та 
 једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад т 
он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим  
измерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он 
</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који д 
по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> 
и стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристај 
е право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва  
ами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три х 
d>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару. 
живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи  
никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што г 
="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето  
, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Н 
м приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће 
познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је тво 
душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се  
 тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.< 
и, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p>  
ад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, 
најмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему посту 
е радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се  
еки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелн 
м не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје осо 
.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да 
алосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Ко 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазн 
одужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Кост 
То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време 
о ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> 
.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родит 
за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одоб 
и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му р 
 и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која ж 
нао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и С 
амо кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међ 
 пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечин 
ак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Си 
та цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главо 
и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернат 
сплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста з 
е.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што 
оста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим н 
.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти. 
о је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некад 
, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђа 
иумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је цинич 
50" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе  
о погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и н 
p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако 
.“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, и 
 челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би т 
 с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао  
> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да  
ад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отв 
ему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста но 
детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати 
дњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ од 
в.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако,  
 иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворен 
и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово  
и свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би 
 отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, 
тала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехн 
 <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница б 
е тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами 
м разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охр 
156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово. 
 се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима  
о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и  
{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемир 
када су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одврат 
вим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трг 
ромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна мес 
ица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као  
мир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема 
Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певач 
поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па п 
слетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни  
и то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отума 
теза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богат 
који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type= 
онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полициј 
Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, и 
с још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко  
них људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуг 
ц нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим по 
оји друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако и 
ог писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да 
="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубо 
е.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио ис 
тва профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она 
 газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од  
ућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе 
новницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод гла 
 <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ 
> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки  
.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стих 
„За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S}  
кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало 
новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је к 
је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и п 
овић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још  
то.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га  
са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Пе 
 меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице 
p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача  
раната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из м 
> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде  
а, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, 
 свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљ 
жила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разгово 
еко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, ј 
вога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим  
к Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S 
сад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш ниј 
ушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изглед 
 сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а п 
а својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то 
онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши  
 столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајућ 
усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима по 
 госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову 
ки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око 
 су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чинов 
 рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешњ 
амо дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше 
момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и киш 
b n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трош 
е сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се о 
носи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио проз 
па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p> 
е би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи 
д, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се с 
 очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Пр 
 знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то јо 
Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет и 
бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топ 
нумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у на 
трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога 
 одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Викт 
ли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p 
 њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већ 
 Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно 
> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само с 
ну казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај 
како сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним са 
 ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина 
езде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претв 
чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле заце 
ела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје  
 чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор  
обина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни  
 на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не мо 
се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљ 
ском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која ј 
веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих 
ла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче. 
икаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њи 
имина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у т 
и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје 
 поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени 
а телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то  
а треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика,  
евоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „М 
 себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубо 
 звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто ис 
pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, 
ни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи уз 
во захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Було 
ој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не р 
иона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница,  
соте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стањ 
ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе 
а велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, с 
се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче 
у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му ј 
p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бе 
емер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње 
и пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који пада 
о је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који с 
уг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврст 
ужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{ 
 своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо  
 заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живи 
 ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хар 
 Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p> 
ити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по ку 
S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлази 
и израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годин 
х, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубом 
 наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n= 
ромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима баја 
еви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир  
<p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби  
те гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чин 
илно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n 
е се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство  
ше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па за 
а с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо 
роди.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи 
 у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па 
изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жест 
S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он 
о време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земљ 
ома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>С 
ти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128"  
пали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а праме 
иливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером догова 
 <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрај 
војих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је 
трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има бога 
м свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за  
јала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type 
воју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније  
ћао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но пр 
можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је 
је.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприли 
ијатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију,  
 ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа с 
ине.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубо 
пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви  
кт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.< 
едина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослов 
е ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће 
 одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове. 
ва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак,  
те.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још  
ах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не 
те, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, 
а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у 
атим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође ду 
ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да 
енцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим 
ст динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њего 
асвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је д 
ћност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, г 
 главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано 
 њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p> 
>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире  
рши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај теле 
са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неко 
</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече 
еком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој н 
ешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} О 
ји као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледа 
, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен  
екну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику  
 Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу од 
дују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20"  
S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није  
{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни  
ица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па к 
да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице 
је, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патничк 
е имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сма 
љковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код ова 
и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је 
ва ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан 
не на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту с 
.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбоб 
могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, 
довно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све  
од куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што ба 
по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и  
ости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, зн 
 предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се  
 нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело 
 покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме сва 
естре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала мат 
ала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи жив 
приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство  
овчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још дв 
е у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каж 
и ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вред 
а наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање нос 
вац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљув 
ах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, по 
верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени в 
овора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве 
 тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико располож 
верио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и д 
алан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткив 
хињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, нап 
моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам ваз 
 пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код о 
ан трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Б 
у.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} О 
оја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је 
о ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели 
ас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S}  
мирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливо 
колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како т 
ваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као свој 
еједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиља 
а се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Го 
p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Пра 
руго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који с 
не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје 
арима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњ 
е јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад п 
дељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> 
вучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За ње 
сном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест го 
примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p 
паде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љу 
<p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да  
 па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир 
 које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</ 
десет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и 
ам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита 
Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са св 
еним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{ 
 зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" xml: 
н до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај чо 
а оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговор 
е то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто,  
шој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком о 
о нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје 
 настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је 
о своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>—  
 до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ 
прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људ 
 ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127"  
 он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изг 
 је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфро 
и комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћ 
е могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице,  
ренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> кој 
, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који при 
о даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на 
дњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује,  
пор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде  
и управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> < 
огиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да 
 љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам,  
рам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, 
и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хра 
 места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мис 
ад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, 
наест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана  
ови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, 
н опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки тр 
<p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер  
смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од 
азговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о наши 
мо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене 
ир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили н 
и мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S}  
 „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни 
ари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем с 
та. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад ва 
ућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књиг 
ти; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалуд 
ија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав дет 
ожда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу 
ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“,  
 да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!.. 
слоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, загра 
нути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> < 
 ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непре 
тко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у но 
ало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која  
 бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к 
рог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{ 
вање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини д 
у четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је иза 
а пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Об 
е прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, ј 
 <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши офици 
p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици 
и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе с 
у љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дуб 
 од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, д 
о помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште. 
, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са му 
вно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју с 
сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ мор 
ац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надо 
омир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица о 
ећ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин ц 
а, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је  
ивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оц 
има шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на р 
ту песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док с 
своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, та 
уди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраће 
, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се за 
аво и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с д 
попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити н 
, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му к 
 јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљ 
 слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Дани 
о из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од 
у зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо 
њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз огр 
ази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких  
p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло р 
ли соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па 
о даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах од 
, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у  
зу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе д 
агор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код св 
ш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија 
ир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је 
 игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и она 
ад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која пост 
 другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету,  
 била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у  
ицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се б 
када послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледо 
знаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у 
с?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то ст 
учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах о 
Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала П 
другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да 
ћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин 
дна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој гр 
ен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, кој 
учајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да ј 
м столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала  
начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, на 
Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничин 
 мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демо 
ешио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из  
 је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је  
кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1 
 <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало в 
и.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ разми 
ло рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у ств 
</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује  
 на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне пре 
о је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и о 
ле, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива  
 куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да 
а но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги  
а су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики с 
 је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <p 
пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</ 
де у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог  
х и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појач 
воје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивос 
p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} 
родремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру,  
 јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад ниј 
н беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједн 
тане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на г 
е собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и 
Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво  
ица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевиће 
> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома д 
 награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршет 
ицу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пр 
тојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома  
пасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади он 
еним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини к 
 не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, н 
наче, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> 
> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао  
авршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир и 
о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</ 
клоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало  
реболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но он 
злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но  
> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан 
вали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „негл 
пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига,  
 тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p 
 овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућан 
е.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кро 
положена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасил 
срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену,  
акрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењ 
 „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бит 
on" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p>  
а.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница 
воју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу з 
 да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не  
идела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необич 
 <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо 
 молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега 
ненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин,  
руштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвал 
а поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, 
омоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Та 
са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p>  
{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуд 
није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра 
спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, ал 
ца, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљал 
лед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, р 
 и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са га 
 је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила с 
уфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} 
је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле  
бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће 
тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођ 
ивојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пр 
 веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица 
Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубоми 
 и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрт 
ру пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо 
Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исп 
ође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш 
ера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је св 
одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, п 
 укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматр 
ри наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер на 
После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становањ 
ојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху в 
 Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Мил 
ва, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју глав 
црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница пола 
макне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, б 
о Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како  
 <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су с 
 да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и п 
вим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно б 
 „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, и 
по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав з 
 <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничко 
већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га полож 
.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубоми 
м, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено 
алона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већи 
pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пр 
удског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он  
имање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џанд 
 срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, дал 
 ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па з 
ова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече  
 српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада с 
га има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног шта 
<p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има не 
обично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма ка 
о „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти с 
 који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и 
а, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!... 
е.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше ту 
 је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала  
у.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање ј 
ди нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома ин 
иметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнул 
о, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека на 
а нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, 
ођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где 
ање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> < 
ође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радос 
која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније 
 код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је сво 
Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према нев 
 говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, ал 
то но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу зак 
кана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.< 
ути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах зат 
ано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" / 
сели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њ 
 главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је 
/p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У т 
па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, з 
 ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету г 
 који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли,  
о окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну 
 па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по сав 
око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, п 
 Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ  
 беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Дан 
ме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Б 
је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егои 
а је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из  
му, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристал 
им и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад  
је стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је о 
а њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а 
у допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом мате 
аводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па ова 
 и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио пом 
<p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дука 
тује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то с 
ла од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтел 
зговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никакв 
дује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се 
ну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе,  
е она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана св 
ме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због  
рова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло,  
више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S}  
 У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу ј 
дио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је игра 
аки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.< 
ро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љ 
о за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="1 
а са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама,  
а о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, п 
а ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру  
атељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба д 
мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и  
то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је ба 
 се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види 
у све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфрос 
неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Д 
тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није има 
м обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што 
> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве до 
вне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.< 
{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, зап 
епредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредн 
о гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводит 
то би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доб 
тање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну за 
а не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је уну 
е он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по  
гао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши 
е сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Мил 
ућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на р 
ородичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p> 
 Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово ср 
тне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад 
<p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ,  
мре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазд 
рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело  
месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово 
ези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за ови 
м меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, 
ала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се 
њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проник 
ане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно зн 
{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући свак 
„Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> < 
 морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даљ 
метне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе 
итују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад  
ој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се сам 
уварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући  
Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразу 
а, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Ср 
ску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.< 
и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва 
 и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> < 
{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе кр 
знате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" 
дувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто бил 
која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Бог 
 њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p 
/p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је в 
 супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све  
 је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Т 
т врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој 
ме.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али са 
ter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с в 
ерство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона  
рски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо  
чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица  
е баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одм 
воју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</ 
ји је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучава 
 а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца о 
S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговоро 
дни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрет 
мо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да  
оварати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p> 
тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу пре 
стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p 
ји је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „ 
а Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха м 
у надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?.. 
р 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дрин 
ске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати зна 
стано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весе 
бичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, 
е напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њег 
ени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, шт 
га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, о 
е Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ва 
р испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за ок 
 псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливој 
ја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад 
ећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на  
енелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да п 
су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срам 
међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази н 
о!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој р 
има Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Б 
сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, ис 
ћи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило 
леменита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} 
! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p> 
зио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ов 
 За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на к 
тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Срб 
 за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет м 
хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она  
 са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој  
узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада  
е споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у  
, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија те 
p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим 
пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Ста 
ом давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине. 
а дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосн 
нати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на  
„Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном ј 
а и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су  
ке љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и пош 
 говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о  
ја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакл 
овала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл 
е водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он 
па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен,  
зује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" 
ву седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац 
ношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме каб 
ва кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата п 
да Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и 
и виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на д 
је.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је б 
шће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смр 
говори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим р 
још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих љ 
ољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но 
едећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у д 
ала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим п 
 спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири  
же бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад ј 
еном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље в 
ак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p>  
 и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови позна 
 даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се 
 срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, 
 убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p> 
еси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{ 
ни услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на 
е у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те  
аде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели о 
да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек оста 
м могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би  
ачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде  
је, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и наме 
из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је 
ја само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:< 
у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о оно 
ивању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је већ 
емо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Кост 
лабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу  
љице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала  
него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче 
рећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције 
 зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам 
p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} С 
оје си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заје 
вља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мр 
а боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо неср 
е оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да з 
 <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се м 
а на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је  
/> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем 
 јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због св 
је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа ра 
своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта  
S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било 
је намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, 
одужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и  
ко тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упу 
држава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</ 
ћи враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим о 
, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле ка 
у га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе 
ваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она  
 да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911_ 
 у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што 
по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога терор 
а, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао са 
зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговор 
о је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кум 
Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</ 
 могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попу 
> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље о 
лаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у  
 је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји 
/p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на неприја 
} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријате 
 се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више 
ту најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједн 
е напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествова 
сну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напреду 
их.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те  
а Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врхо 
оравили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као д 
емељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} С 
и на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племе 
у српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наслед 
здахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p 
очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штит 
 и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p 
> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Ду 
риметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога с 
орено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију  
 да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, 
 проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском дим 
"18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочи 
ешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и да 
раше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не  
ислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хв 
давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и  
p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послов 
<p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванк 
.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу 
е за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњ 
обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски  
ло би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретај 
 да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} И 
идимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одеве 
за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинс 
атак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до  
ас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако 
и у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кир 
е једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, кру 
 умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо 
 трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријат 
 прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у 
дицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше пр 
чин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вул 
могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја 
 не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчу 
ту крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други љу 
 која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо,  
аша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја 
“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљ 
задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција пр 
ас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду њег 
је одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рође 
ијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" / 
више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С 
ином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која бе 
ако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш  
 С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право о 
ту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па де 
ност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије 
 Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као 
 материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје  
ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обој 
а, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бу 
ине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањ 
 његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и 
спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома му 
) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје 
цу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само рук 
а му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смр 
ла!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти д 
ме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају љу 
 Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи  
Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појед 
десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој  
сни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад сп 
</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгл 
су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што ј 
е!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве г 
>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p> 
тола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Н 
ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не  
ника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико  
сипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо пос 
 био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје  
естало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливој 
аница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, и 
ко потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.< 
бележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„ 
пно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене  
<p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој х 
 старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Дани 
 као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напос 
, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гран 
адиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој дан 
, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља ал 
ости, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољу 
 да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си 
на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n=" 
="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан к 
и још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије рав 
ло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку изно 
„Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му с 
 /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} То 
 Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта 
, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло лас 
 <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица ј 
један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.< 
ну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па с 
рилици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови 
се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава св 
ове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</ 
кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се ж 
: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, 
ливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нерв 
 себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на само 
ови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предме 
 А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасв 
мо свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле 
а се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је 
ецо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на право 
, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="c 
голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под 
д „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга  
елија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> бу 
 —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше 
 да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и то 
гарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румел 
о старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у 
а готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официр 
кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дуван 
арске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и  
Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музик 
че и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи  
 је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господ 
јатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да 
.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважен 
маћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кре 
тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Н 
е морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стар 
 најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује 
!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!. 
/p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па о 
прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино зад 
нима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час  
ађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опро 
дбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфит 
жан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна 
>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Д 
е подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двоји 
г!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто м 
тна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела  
ове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме с 
ма удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ 
S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба,  
оме чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n 
им школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам 
ике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и пам 
 још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцк 
у сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар 
тиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде  
о породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наш 
м добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ то 
о се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пуш 
вца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне 
ђе прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћет 
двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала н 
врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, н 
пусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам за 
> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подрум 
зрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на уст 
ство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља св 
упну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из кој 
/p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у  
да Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењен 
говца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости мен 
еповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле  
57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго мес 
а чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам 
менути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађи 
сто је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колик 
} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечера 
змеђу свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили  
ажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати  
тајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} 
е омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар 
ред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратим 
 к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров. 
р се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш 
играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог  
, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим оче 
друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели 
.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и да 
ти.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако д 
ти, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „по 
от, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} През 
 За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад  
то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особ 
а, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома 
138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, 
а ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!.. 
ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не  
м, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још п 
оста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком  
са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом 
а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си с 
е сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима с 
зда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p>  
м сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и  
оме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљиво 
 Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толик 
ићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само  
 потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>Посл 
и неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем 
лапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су ув 
ена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа госп 
 муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} 
о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Ко 
а баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази д 
 рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. нема 
тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо М 
 Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје до 
ности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађа 
га, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је 
отерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта гов 
а год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> < 
аздарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово са 
Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица 
га.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре ве 
 ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор с 
индром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није н 
к да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и 
укчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је вео 
це“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од м 
аше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никак 
станка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> < 
 свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на 
је извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за шт 
ођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким своји 
а мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужи 
кав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово,  
мишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је  
а никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са он 
раше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне,  
ан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ип 
 са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа,  
 снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.< 
ја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен чо 
в свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове пр 
оградског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељ 
така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n=" 
бојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код пр 
а останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам  
који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ реч 
там, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет  
ородице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све  
твено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!. 
рати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, 
>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижа 
и укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родо 
— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам ч 
p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Го 
 за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, мол 
ех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник н 
, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!. 
јем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа 
олазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђен 
 без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Мил 
але и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубо 
тавља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти поста 
ир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају  
> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембр 
нку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао д 
огао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Ми 
 лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсол 
еком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били  
 суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да 
није, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници 
сле венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Од 
оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, г 
сти се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости. 
а зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Кос 
ву и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом 
ста постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на зе 
 никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам  
> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S 
ш нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.< 
нкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година 
а, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно 
<p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсвет 
ту.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на м 
огаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свет 
очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море диј 
е га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет 
 те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав ти 
 пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па се 
>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „ 
спођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се  
 има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то а 
иливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Дог 
ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао. 
 tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седал 
и на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гони 
 он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубоми 
бомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим с 
 се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био слу 
после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба 
46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претпл 
 час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, 
жу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но  
ш по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кав 
S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> 
и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили ча 
је јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи,  
 у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља 
ти, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до ос 
долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обрт 
ов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На 
знаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p 
о столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.< 
p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све 
и не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их 
ика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На ист 
ава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p> 
 то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужи 
 Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе иг 
а.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује 
рече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ет 
друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи  
!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} О 
виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем 
га ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељств 
ао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до о 
екако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица 
, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествов 
ка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Деб 
у куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу б 
атић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату 
г његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, б 
 Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће н 
, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошин 
те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале. 
ју Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Мил 
и људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, 
жи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст. 
> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по 
у у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није ник 
 у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и т 
 могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љ 
ке, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, па 
ану, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није ск 
пак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изглед 
ости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разг 
а огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне чет 
у, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, 
ко коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и он 
 срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида  
рање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни 
>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири  
 буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрес 
и господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном стол 
наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се заб 
 разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијетето 
 <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде неп 
ити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине укло 
ковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, 
ед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на исто 
е, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у з 
ма домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са та 
манди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио го 
мир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник ј 
ики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање,  
оје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере 
ветлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко п 
Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет не 
, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро веч 
каквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта  
ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, ка 
рају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећи 
да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српск 
, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једв 
љством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом изва 
 и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од нов 
 престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћем 
еро, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате прим 
о и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, 
 спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једн 
баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем 
вни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је 
новији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложи 
о угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се уч 
о оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено нек 
едељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књиже 
а њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је  
лице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незгра 
 и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечиц 
спод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан доша 
је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово не 
чно лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће  
раска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предс 
> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викн 
 држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима п 
ису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента 
то дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и  
елим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом п 
 тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче до 
ку пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгле 
 чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој с 
су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне н 
, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но ни 
обном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тач 
је, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> 
ошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубом 
по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су  
вају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника сто 
p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина. 
ах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, п 
му, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчава 
 госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела  
о, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вра 
сигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа друг 
.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугд 
и своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином. 
икако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да при 
гледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жа 
ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле 
рете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На  
коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега с 
а му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је 
сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа  
а Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадес 
овног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На дру 
сподин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p> 
јим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А има 
) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим и 
и још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двој 
ат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, ле 
" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тр 
ad>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два б 
ли су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом 
.</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димо 
дељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и 
пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да т 
одитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи  
сетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, 
 као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па  
е фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинс 
умства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, к 
на се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но о 
Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло 
 је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су т 
 плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапо 
ћ да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог б 
ј странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по 
па гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико  
е редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша напра 
симпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло  
сто пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде 
аветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“< 
p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па ка 
казује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, он 
дмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку 
>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељс 
 овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погле 
о изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи  
тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашће 
ли да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог  
леми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дичн 
ађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да 
ује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се 
 страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њихово 
ако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb  
>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за на 
њу „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када пр 
ање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио од 
 кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради  
 која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком 
име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у ње 
черња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S 
“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао 
нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Ма 
ог душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, не 
ход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми 
д у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, 
огату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како са 
м унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> < 
оле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства п 
 их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друш 
саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.< 
д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда  
 имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак о 
p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова вра 
ело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, д 
ешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме  
уњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај до 
ат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију 
има Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у га 
р има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселил 
 прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост 
бином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног  
а година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лу 
и људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са св 
 ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били 
ушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешћ 
кли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из  
јемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две ни 
 је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњ 
ше.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Ос 
о па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S 
што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђе 
отив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је 
 чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је х 
свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се  
и значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме д 
па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, д 
даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни  
било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у ови 
 тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихо 
сти су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале н 
 рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је м 
 и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>О 
ткуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај проз 
ређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“,  
 Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потп 
седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се 
вакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У д 
ружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недоста 
ву ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p 
ди, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је велич 
доше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету,  
никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни је 
 два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и 
а није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову:  
ени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... нег 
ом не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи б 
мах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према том 
Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје с 
сим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p 
квом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p> 
/p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она ос 
и фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, ко 
ма на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила с 
идело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш осо 
о исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и  
.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фали 
 средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо,  
 Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помо 
 боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а  
ђе боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Об 
ножина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па до 
лови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је о 
, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај  
<p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два 
 другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: с 
 хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомич 
ему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за 
са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувај 
подин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако 
о пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад м 
еног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међ 
и пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што 
 се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посет 
 договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједн 
тава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини не 
што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, ко 
а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на стра 
е прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и з 
ача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па он 
.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за 
ћи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју нај 
озори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Д 
 котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем 
и гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаш 
е, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудн 
ле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о блама 
вљевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, ку 
03" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш,  
 господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p>  
 био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему  
оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомиров 
</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српск 
ругој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну  
упа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жесток 
на на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, ко 
 каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима  
> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле  
а тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао д 
н се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац 
ај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби 
 у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је 
 је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге с 
јим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном,  
куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје 
 кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори  
покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја 
својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно у 
 са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p> 
 Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се реши 
ти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (М 
 биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да  
" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Д 
 плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, п 
ив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају  
на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој со 
Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилн 
ца дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div typ 
ла чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока,  
ад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске диви 
4" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина бе 
} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у о 
м догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко т 
вала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако  
, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, 
 <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу,  
ријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах н 
 љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај  
е код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ћ 
 Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, 
 се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="ch 
 добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су  
 слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне и 
ом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сл 
бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку ни 
тко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава в 
присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то б 
ке школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смис 
е бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде сед 
вицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћ 
давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од на 
 пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док са 
 нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам сталн 
ом оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких с 
 споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два 
упује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам 
ију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тил 
ли буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га н 
ваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, на 
неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица  
а друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш к 
их госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p 
неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше ко 
м се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа М 
т динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног чо 
к њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што  
аху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлаз 
, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем 
ита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по 
пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их ј 
а.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или л 
карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себ 
пио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, проф 
су могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове годин 
 груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повр 
 захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са пл 
{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш 
> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!.. 
/p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били с 
 друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнак 
 чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстари 
pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао,  
ма.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Н 
оз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће  
а уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају. 
и млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој  
у најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају 
ше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо р 
а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октоб 
тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Нек 
етке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио 
 <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понаме 
>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> 
ори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капит 
, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор,  
 овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине  
ен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих о 
се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господ 
пође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове  
ски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики с 
 у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати ј 
 више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и  
 су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и ого 
ио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посма 
: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља пр 
су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице р 
ту.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p 
изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливо 
аси: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> 
 тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те  
е метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између  
своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузи 
рам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, 
рачи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“ 
кве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа 
коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они  
м сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи  
постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске 
<p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> 
 фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих п 
 је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да ј 
} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је до 
у.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p>  
е рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и п 
лице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћ 
као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином мл 
вих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некад 
лу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори 
је и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са т 
ко брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега,  
да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали 
, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је с 
вај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је она 
гледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека 
, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви ред 
о равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час м 
.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четир 
ст, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триу 
оред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су  
оме младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун по 
азбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ств 
аслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице 
 сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на посл 
х се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни над 
а се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појав 
у.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>И 
Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересован 
месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и ње 
овић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разг 
али су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда зај 
" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто,  
моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и 
очињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба  
 Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p 
а, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Бога 
и по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!...... 
н човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жен 
Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису 
 мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p 
нија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној 
<p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} У 
ој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо 
ајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући. 
Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зу 
 својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда  
у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула ра 
 положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје 
о придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожнос 
уле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је т 
 тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његов 
рса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница  
ранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, а 
!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То 
 већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за  
ајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ов 
ицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно в 
гао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном ру 
, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао  
 сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубоми 
је ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани  
 вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен с 
одитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прили 
ма скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују т 
отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Со 
меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="13 
још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, н 
ачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p>  
 трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висов 
их петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она  
кој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља 
за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искину 
> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца. 
је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново 
дина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да 
„На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити 
ао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки 
нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Д 
постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једн 
} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољшт 
 чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богати 
између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, кој 
 и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а 
 због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба  
но, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност з 
колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад 
омогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сенза 
борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може  
е по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он  
ре“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих пови 
опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, п 
каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је 
 стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је п 
ори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни м 
у носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академи 
сиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско б 
не и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док ј 
г се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно чи 
<p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома изл 
> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и 
те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усади 
 тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S 
ло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па  
ње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се рад 
з Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Да 
ог кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора,  
а Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово  
вор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год 
м изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па  
p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим при 
по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" / 
зио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета с 
 и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова з 
p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим 
не пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да  
 навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравна 
 се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, ствар 
 вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p>  
 г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле  
у, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ обја 
ском.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливо 
 испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивен 
ити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Ру 
 раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке опер 
е сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверењ 
кше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега 
ентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се п 
је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} 
о четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Д 
ијатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо 
ме још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују груб 
есдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му неми 
.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај ни 
ада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано н 
по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и 
ма мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би на 
 то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам 
 усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом 
агда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још 
к од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да 
 тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва ње 
авио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко г 
е имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе  
бног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели п 
S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељкови 
, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно с 
ма на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој о 
S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафан 
олом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па с 
мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, ка 
 <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до  
 писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не тр 
<p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избил 
мућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад цар 
мах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат о 
ц нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> 
а овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p 
да још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb 
у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рач 
b n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, 
Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у к 
кну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу госп 
су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од к 
 на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више ов 
 до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уш 
до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурк 
, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни наш 
 велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нов 
сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком п 
, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па  
олико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто це 
трајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то 
 буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце! 
о лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у нек 
ило би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пре 
.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест  
сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је о 
гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична 
 „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џе 
и, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је  
 напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја и 
о тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубоми 
моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за п 
то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неко 
 од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога д 
ам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја к 
ше?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допу 
p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не  
о рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш? 
, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задов 
— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настав 
оће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа 
!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје 
он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики  
лењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хв 
своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике ми 
 тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на распол 
а то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вреди 
криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</ 
и у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађ 
веку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да 
/p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, 
одило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих 
има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код ме 
ема томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заин 
у ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце с 
— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „А 
при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. 
инарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите! 
капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обра 
а стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него де 
викнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру 
стионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који з 
кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да 
рнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!. 
, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи  
о кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа 
дио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по 
ма, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему л 
речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубомора 
о још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} 
вицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, 
зговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Ка 
 епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које 
а Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p 
о жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељков 
амести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова 
тама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како  
а по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>С 
ца верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то  
 је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и 
рити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво,  
ању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, 
 их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва ј 
> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p>  
сни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну 
је више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала с 
сао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Буга 
јеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо? 
 често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, неве 
ала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетк 
тва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је 
хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добр 
знаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме оп 
 овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је  
шта изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, 
ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће м 
, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То 
им белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чаш 
а је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се  
о ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило. 
ва, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин  
лавом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута,  
иновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову 
 ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним  
већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p 
сјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, 
>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>.“</p> < 
аси: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике м 
, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису 
огатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> < 
толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> < 
ојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра 
едно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зе 
јима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који н 
> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малод 
обне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богат 
веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли поса 
ха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити млади 
се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро 
назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могу 
 било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да  
 разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме  
орак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или б 
е ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад 
/p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> < 
е није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени 
ротив Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског пева 
ње муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и т 
 морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина 
е несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збу 
тавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од и 
рио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу о 
ти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>—  
уде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пос 
ридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а н 
е у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени с 
то је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, 
хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но ов 
малена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много  
Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, ви 
> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>О 
исани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <p 
н је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, ил 
е ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или б 
ајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и 
о што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, 
и, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамок 
 и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио  
спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом мук 
S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена ж 
оја иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сун 
ење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{ 
о да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам 
има се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после гд 
р се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на у 
е нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“ 
си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није дост 
емена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, к 
оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Ц 
т година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који  
убио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23"  
на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што  
о имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S 
чком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрес 
 баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, прострелив 
тко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гос 
у његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје пр 
n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако и 
мети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S}  
нати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S}  
о за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према 
че дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према 
рао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> < 
 и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неко 
 к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше  
додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Бога 
Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</ 
хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана с 
о одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други  
нзији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић  
.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <p 
има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој тр 
 n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју проше 
, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за  
 душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавал 
у сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име 
клињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{ 
редлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љу 
рло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливо 
...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он ник 
нио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже 
 не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „нест 
о се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињава 
игурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље. 
пас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало  
дале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стак 
, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић,  
ница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихват 
ба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без 
вољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са  
девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на  
>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им ш 
ктобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село  
, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> 
аљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово запов 
а да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени 
 заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко 
понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре к 
учавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о 
а су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза л 
а, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била јед 
ка, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прав 
и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растр 
дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти д 
у: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разу 
би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у к 
ела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њ 
ну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign  
зблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прс 
био своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књ 
 мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе распол 
 и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје  
и пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, г 
 дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује  
вао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</ 
ајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мра 
осте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће 
 Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову  
аље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нем 
„прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда  
head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има је 
 не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу чов 
 Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> < 
оредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два мл 
е желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављуј 
ти“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, к 
та госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се нас 
 последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкч 
да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој 
е му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</ 
рата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих друго 
разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је н 
и, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са с 
едног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на 
, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога 
о да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Ми 
јаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари 
— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима 
су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике и 
ом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53 
 образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Кост 
ој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам,  
уран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио с 
Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам  
ћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечер 
то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не ост 
 ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке нек 
ију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а 
 богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа де 
е наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страх 
а господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад в 
 на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две 
жење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између 
рства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црном 
е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пош 
 госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избег 
варе, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија  
о год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињ 
е мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хва 
ад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо  
м код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другари 
 n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, 
шао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</ 
о гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а 
о певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састан 
од па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити ви 
вега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми. 
е добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те вид 
="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога време 
склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се  
а овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, кој 
 начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме 
.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} 
, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и н 
 дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!. 
га се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p>  
о место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наре 
у, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, н 
дељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, 
ла чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се 
ица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он  
ања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нар 
таницу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p 
е из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих јед 
њу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према ист 
иних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но је 
ову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље  
ушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p 
ји су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против нас 
удевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш 
кица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Соки 
за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам 
нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S}  
 да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако 
S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти  
дитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто  
.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплемен 
мам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три х 
ахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусур 
вцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прс 
држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њ 
85. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила  
моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде пон 
са.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>—  
 Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја 
} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозн 
 твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим ср 
твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш  
ва криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потп 
ете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје  
њу траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи  
 прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{ 
е би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и з 
и!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> < 
оликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и располо 
 мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се те 
еба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због 
знајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што 
.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Мил 
p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми  
ени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ни 
а се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напро 
е се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Кос 
ад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и рет 
тро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, 
и му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на дру 
е, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика з 
није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти тво 
не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао  
окице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још 
="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши,  
дитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p 
ити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваки 
се у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених  
 мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и  
а.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспа 
 горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље ис 
ад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази д 
 да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно  
г разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог м 
бу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.< 
а којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био тел 
вије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на 
ме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није би 
а мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој 
лој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако 
, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту 
p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде  
 јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> < 
вади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напас 
ра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако вол 
практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати  
чена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом пог 
кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Пе 
 Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир сл 
сто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске н 
 знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спуст 
 познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, п 
 Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све виш 
икако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p> 
наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово за 
аћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би г 
вности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са с 
меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он мо 
се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати 
ведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећн 
 Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало,  
.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између се 
онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир  
ра стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запр 
 купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мањ 
есто задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје 
 дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда ко 
tatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за  
 на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубоми 
ми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се 
ба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима 
анпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Доду 
 затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнер 
 пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест 
 кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред 
ам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову дев 
чно <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p 
чину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За  
oreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign  
казивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крсти 
сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околнос 
 пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а з 
 овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним оч 
о к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам о 
о после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмо 
и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир от 
болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p>  
... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у  
несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, 
 чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга 
 отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овог 
 Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се 
наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разл 
т, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле 
лучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме  
еспекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>М 
ним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, 
лена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вр 
м срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље д 
о сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n=" 
одина, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој 
емљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У  
 покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле г 
, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</ 
ојих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто п 
, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Д 
:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним све 
миру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми 
а што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љу 
p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову 
 n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборав 
 вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се,  
не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга как 
 када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар,  
{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти  
 заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ру 
ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж  
а полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме у 
 сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облета 
ш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај 
 своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да за 
м да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматра 
невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити о 
е, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља,  
19" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило,  
в твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми  
терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, ко 
њује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ 
ложај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје ср 
ј започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Бо 
е на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима,  
 не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> < 
 и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и 
, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, 
код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="9 
убомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурба 
 <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, кој 
ва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавач 
атим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у св 
и се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озб 
и?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S}  
ри-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p> 
ици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима 
 ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, к 
е и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли  
утра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка 
е у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступи 
је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на овако 
 кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продај 
 завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред  
о да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ј 
ожеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и  
 и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих нес 
м, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и з 
<p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Да 
је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста брута 
а то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да с 
n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у 
ачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у 
тор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатељ 
</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} О 
аву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог  
г певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} С 
ова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук о 
нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужев 
за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше 
у.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тел 
о, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да ј 
Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један 
о донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гра 
а је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под  
 што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n 
лнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива че 
ође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на  
но смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обу 
штоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпа 
 да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалис 
.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, 
> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за с 
ла је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео 
а.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и зан 
а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По 
p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевн 
о, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког пос 
рестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам 
радском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубоми 
 на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли  
им госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила с 
све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на 
C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве 
блес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад 
 сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што ни 
ике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој  
 нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у  
p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат,  
 испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташк 
поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених 
именталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна 
pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају д 
ица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу с 
 би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва д 
 била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти роди 
ад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском оби 
, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога  
она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Кос 
ере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разго 
шњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У 
 Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју ра 
ника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо о 
Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах 
и, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како 
не меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> 
тигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво 
је од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а њег 
сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си 
азио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посма 
пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцер 
сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> < 
.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бир 
наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше 
, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати мал 
та ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу,  
утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава с 
 експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине аген 
т.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот  
е, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито  
Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схва 
 је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега д 
о крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у њего 
е дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути. 
е њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њ 
.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је 
и овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч? 
 који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло 
жењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</ 
из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш пра 
.</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова ц 
одавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани  
и ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишиј 
 догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> ко 
знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теб 
 овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Дем 
Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљад 
м неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико  
 но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђује 
есрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S}  
 заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{ 
Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру 
су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш  
а ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље кој 
“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће 
чима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дув 
то се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, 
 но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих  
овачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уве 
оспођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно  
p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још В 
а да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; 
почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <p 
 Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од оно 
} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то н 
ђе Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да тв 
а цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p> 
м да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржат 
и) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, је 
говори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, п 
S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да т 
 да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће  
како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и  
ко бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света з 
ар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Пет 
мати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине 
стро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“ 
а ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за пра 
од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама ка 
{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који  
шна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} 
 одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговор 
 нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем  
а сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још 
ца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што с 
мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, ј 
баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ве 
ре дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш т 
 само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— 
 ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима  
им, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „М 
кве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом д 
но.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, как 
ун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина  
шим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, 
тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чу 
је те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што  
а смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах д 
 си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> 
 потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје же 
.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p 
че, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек  
, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет  
унању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су љу 
зузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се спл 
у изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре нек 
 код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливо 
жем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећ 
 којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изглед 
шај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Бо 
своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју гр 
<p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p 
 он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се 
 <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардањ 
бављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који б 
то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују,  
екајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, ј 
 „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“ 
мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је он 
ра пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба 
есет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од 
о изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Ко 
одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да ос 
 фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, 
 за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрес 
 органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад до 
к пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно  
места заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да  
олико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки ч 
најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да ј 
{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико тол 
це пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љу 
а, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи  
S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске  
редна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојк 
ду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Ср 
ује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања 
увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гла 
вих дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толи 
ног, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за с 
 изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љуб 
за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупн 
пасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</ 
ази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе г 
дну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се з 
рену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да 
бог њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" />  
и су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на са 
 <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добр 
и се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истог 
едељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на у 
за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се 
чевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из  
лагодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на св 
ст месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ 
 сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу,  
 смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ни 
 и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи  
ација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних де 
ив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је  
да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у се 
.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, шт 
/p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев спо 
 Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељ 
вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетк 
осно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жен 
.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће с 
ом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи 
већа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, пост 
аском отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но  
} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да 
 и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако ч 
ећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова  
ј мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје  
<p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства н 
, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за 
земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} П 
оћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова 
и.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком ника 
, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> 
</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је рашир 
 немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да  
сни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све ова 
има, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме пр 
 димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због по 
 да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Мил 
тали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, 
и исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се н 
е можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку д 
итањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, 
 упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је 
ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пив 
алазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се  
>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према  
на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p 
свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из ко 
гатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може с 
</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не 
т година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</ 
ије се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је 
ље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе 
вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео  
о је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева,  
нежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифе 
 или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем к 
рекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштов 
нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само и 
рзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело н 
о не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се 
ње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио л 
, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта  
ничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и  
p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Е 
да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да  
 приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сах 
и разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сме 
показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек  
pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професо 
х и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и  
оз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта 
 на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек 
ве као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти 
ативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" / 
у Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen  
чних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а он 
амо чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим 
дмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи,  
ао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, ил 
а!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом 
 сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога 
} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она с 
ге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живо 
, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који  
ека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је о 
ући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити 
у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на дево 
ати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић 
граби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти  
то није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или  
 због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој  
ило још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах о 
 и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> 
..{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лак 
 и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у  
 Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p> 
или ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем  
 и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, п 
вим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то 
 одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја  
и, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је 
, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковиће 
јалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји 
ера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнем 
ушевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је 
 карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост св 
 првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима 
05" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој не 
 неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљд 
ожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би б 
одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места у 
 крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен 
 се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а н 
.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p 
ти.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста у 
 све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарал 
зим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајд 
“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, ка 
 си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине,  
сти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узи 
но: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао д 
ече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Мениц 
пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни п 
овара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посма 
 <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојк 
правдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} О 
сподин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипка 
зда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има су 
еш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела в 
 рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ 
а, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за ув 
: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени но 
...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је  
Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:< 
оници, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за и 
етна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „ 
а која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он 
 претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које 
се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у поли 
оња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који  
 ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испр 
е и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног н 
кама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, нич 
е на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77 
ало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p 
У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} Д 
а јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје л 
адњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по неш 
 се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђу 
трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</ 
ћа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нар 
бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се нап 
чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и о 
емирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, 
ом, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомиро 
ади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p 
љда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека 
 имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речи 
љивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто 
исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним о 
ет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса? 
и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <p 
еристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично 
е изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</ 
ећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом 
{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и к 
не госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога о 
, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку  
ржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године 
подин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни го 
чну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљ 
 води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „ 
 сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве пости 
аве!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуч 
овор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја 
овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса 
 другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао 
 Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он  
 није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ при 
та, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се свој 
ца извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му поб 
гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, 
 на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе одан 
ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио св 
мила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, о 
азио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви мл 
мљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патн 
олику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије из 
није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S}  
"70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дођ 
 омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се п 
же: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образован 
ливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе  
апротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том 
Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам 
на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прост 
вци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се и 
 мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво св 
аницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учини 
ет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p>  
ородицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Дани 
идела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако  
овић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p> 
„малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливој 
цила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} С 
свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи гла 
е у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврде 
ран и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута 
 њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су ј 
тпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздиса 
ити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задово 
у засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па 
т само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртија 
опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Ми 
 веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гу 
е ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је 
 „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ  
гов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређен 
вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и  
мо поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, 
најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за 
а столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндр 
 у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, из 
.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то сам 
 свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако 
мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом ст 
а њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, п 
д нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово 
 четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— 
ље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у по 
 и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да 
овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би  
стило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељкови 
ило па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образо 
вором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом ра 
 карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе 
 саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само 
азишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости 
ине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница ни 
омиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно бех 
н виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда ј 
ва истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш 
 како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома п 
аника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи госп 
а, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир 
p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше за 
олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инстр 
b n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После  
есте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} 
осту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису м 
хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да  
каже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима 
ка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса. 
нуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши,  
="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, 
ајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити м 
, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> 
оје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} 
 да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих 
 рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи о 
а, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну за 
р је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче,  
p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S 
елике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утуче 
о никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини 
пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намера 
нашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, 
е се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, 
 ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Це 
а, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутур 
 њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они 
p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле 
утом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.< 
 јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за  
се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На 
 у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драгов 
вде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p> 
аница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њ 
пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му нек 
 целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извин 
} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста  
рим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се к 
пшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свад 
лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="8 
Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне к 
 макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не д 
а је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" / 
омира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он те 
е из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да ш 
ити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегн 
оја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога  
, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милион 
 тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је мн 
она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад  
а није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и  
 је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи с 
овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p>  
а великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</ 
} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио н 
 вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Ј 
ете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине х 
з песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из 
а.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На с 
да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране 
ста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне ви 
ио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се 
ету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загле 
аху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци осо 
због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном бр 
ју ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душман 
олико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи  
еше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је  
аница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и дру 
цу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећ 
рала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже,  
ој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да  
ам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути,  
е“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих би 
 ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Ко 
хнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина 
ура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјав 
уму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово 
 периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је св 
о му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богати 
о, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису  
 би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен д 
ло у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особит 
сто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у с 
ренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му ј 
 младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полиц 
ици лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбу 
ио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако  
ћу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чуд 
 преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје 
 уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p> 
 му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p 
 је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао г 
у главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало,  
ићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој  
ај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић ра 
је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против,  
Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на 
д стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, он 
ата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи о 
 цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше ни 
 избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује  
остоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чис 
аћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она све 
у.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим 
> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним  
х висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву  
то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „ 
својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нис 
“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но  
еда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива  
ледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна па 
Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Да 
квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим н 
о се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале,  
едно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p 
о огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш н 
ј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека 
и нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пр 
лићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> < 
 <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Н 
е јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никак 
уцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Р 
вде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завр 
 /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, 
 намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпе 
а имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкч 
тра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много 
нији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за о 
 каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не 
, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једно 
 ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да уг 
ева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сув 
ју његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осе 
ј се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попуст 
алону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив! 
о Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је о 
људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p 
то беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели 
оја не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за 
рихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p> 
 пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашно 
мчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагује 
лим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, 
Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је ж 
пити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањер 
љаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „ 
 како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и ради 
а да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за 
 големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању п 
ћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да ви 
живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, ве 
дно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде  
...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга вра 
е ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на  
 ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћ 
ешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливој 
вори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам 
на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих 
није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то 
д „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но  
, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узг 
агло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем 
шањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово  
књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих 
ш поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p 
даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фан 
да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно 
на да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и  
 доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом к 
ером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, а 
пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости пр 
, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне з 
знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убе 
м званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на  
 са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:< 
 томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубом 
40" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз п 
отражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, 
е долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S 
задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи 
, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти 
 год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим ни 
 управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то 
ба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се 
ледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сом 
 јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће с 
о и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, свој 
г имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би 
 Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" />  
в и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамниј 
који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у 
уштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад поз 
 што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој за 
е страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје  
реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етик 
учати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с н 
рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p> 
слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклап 
>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и с 
 па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, чо 
о трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, б 
S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све  
<p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, п 
и-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зи 
 и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подо 
и тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образов 
па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи 
p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести 
S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу  
ипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели длано 
има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар  
штеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као  
и урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ тол 
/p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У т 
колност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви доб 
имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може д 
зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!. 
и у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, 
о са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интер 
ара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је са 
цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоник 
ице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових  
душни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу над 
даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки бл 
е <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околи 
тао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске 
оћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетк 
оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сак 
 <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на  
е ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смех 
ти, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборав 
ошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац мог 
о сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће  
о немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лик 
 за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, д 
јно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говор 
ло, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи: 
која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада  
ратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p>  
варане чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером свој 
а радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики  
 заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола фак 
није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смисли 
нути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из  
је се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, б 
уштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је  
>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>О 
влију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> 
шивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и 
ешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима пр 
љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне и 
му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, п 
но му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетрис 
јроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годин 
да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматр 
 рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој п 
и, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, ко 
, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем  
0" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао 
еке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, ка 
аме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфроси 
лавном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефини 
о нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету 
ливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикн 
х те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, 
њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно прот 
кве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако б 
ицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" />  
рала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после са 
окнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен  
 расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју. 
 пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који до 
 благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца 
ићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што 
у наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је  
 <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Кра 
, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамар 
е тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугар 
ка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у да 
 човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненави 
шој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома  
 непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румел 
ајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било вео 
убија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове  
амен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају  
 није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и 
!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болнича 
 <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се  
а долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међ 
> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>О 
е подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом жи 
о“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се  
ажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим рас 
це посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, сме 
чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу д 
 а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="1 
ретварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p 
стока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и 
мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу,  
еђане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p 
т.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа 
но“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који д 
њем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, ка 
/p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} О 
тола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тош 
тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за б 
тарим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, 
а.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!... 
Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да г 
 тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку  
 баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста  
олази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имал 
ста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за 
утства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> 
јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник с 
ти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељк 
на, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отп 
ођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити 
еђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у 
ила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном тро 
и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или др 
ад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она не 
, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га 
ар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи 
вио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му 
он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као шт 
се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавил 
препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је 
 дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је  
ћ се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и  
оја је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су поло 
 била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и мл 
амо бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је  
 појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још 
 тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свак 
ети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима шт 
шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две де 
а је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук н 
тића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференциј 
 дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа с 
ре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ прими 
} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; до 
сти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчи 
т, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих 
„данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва с 
инем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа ч 
е Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу жив 
ко је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом 
ојава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну хра 
ни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{ 
јатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, п 
!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са вели 
вагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегорева 
икоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, 
о, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају сво 
не стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У  
ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао  
ависни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, н 
воје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Се 
 Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{ 
гови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и ј 
оизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n=" 
 хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; споми 
 односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у 
p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила 
мо један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредов 
 ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бав 
 је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихв 
<pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интим 
уме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код 
новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Пр 
тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртво 
љаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Бога 
{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко др 
ва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непреста 
таву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно  
ична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша тргов 
итеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког др 
ђивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год 
 децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узви 
ће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се ч 
а!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад 
е диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" / 
и судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вир 
а својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p> 
им предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет  
 целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја 
е рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо  
јој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српс 
вца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне једа 
, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има 
њу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли п 
 ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сирома 
свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у п 
омоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква  
који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђа 
ра особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да преки 
 ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне дол 
је мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају: 
и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ниш 
 У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, н 
онесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опрост 
још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту 
поставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улог 
ајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг 
 ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари 
<p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а  
г природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну осн 
то опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће  
 се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мен 
:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се п 
е Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава ус 
му да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, је 
м хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад 
е главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје 
да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к 
вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрт 
авности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и 
више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а 
 па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с м 
онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пи 
и рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове  
н, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарни 
ожене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што  
дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа  
е идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ст 
 сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.< 
н, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једн 
лији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, доп 
то се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељски 
онајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији,  
није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или они 
а, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничије 
су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да 
а старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p> 
га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће 
е.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су м 
ако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилуј 
говчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то раз 
и се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског пи 
образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међ 
да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених сп 
p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на д 
, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам непра 
Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после с 
 и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, 
ливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, 
ави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева кр 
извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побрат 
 <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} До 
е добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> н 
на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Ми 
тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све б 
едну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу п 
, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима 
 срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело  
b n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за С 
њим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му ј 
n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимиц 
окривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже оч 
кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те п 
 племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би 
нак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом св 
 обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p 
ов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата 
 праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испад 
оликој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противни 
би равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и пс 
у позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сн 
угачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће 
{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито преса 
ад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатични 
слу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је пр 
.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у нек 
а два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са  
уца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата  
ко је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити пос 
у.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћ 
S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мил 
рљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто 
свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахран 
се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885.  
е добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стиг 
ку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, би 
а, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загреј 
написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дан 
освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{ 
па менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је  
 <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>С 
н несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки 
ружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечк 
ављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Соки 
еда.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир ка 
 најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петро 
мо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих  
д, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за  
а је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „жи 
брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, ком 
ницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{ 
 на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од ср 
спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>—  
отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви 
све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше уве 
агао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет годи 
заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела гос 
е несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребн 
пођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>С 
</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како  
.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по ко 
 <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софи 
убомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Мил 
аштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</ 
сте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије  
агарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, 
ају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи дом 
е то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали,  
ди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сир 
квом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођ 
одитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је  
 са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Дани 
се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима н 
де се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом 
/> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p> 
ик Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно 
ипомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} О 
 и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> ч 
очело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за с 
они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељ 
се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо 
 на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, к 
ишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и ра 
оју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Д 
ји ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се 
о песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева неп 
ли меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n= 
роговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим реч 
ници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чис 
вића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трг 
сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Сп 
p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у 
а, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер ј 
ла је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше 
ћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није ов 
онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бив 
 да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пре 
г својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам  
pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за ст 
је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} О 
 двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражил 
има, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља п 
о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима  
и пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се  
ледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази  
бало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога 
а ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> 
авралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет год 
игурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето 
 писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, 
ри желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све  
 <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочи 
 саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде  
Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугар 
е звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S 
це материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби  
 намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се прис 
вићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне гра 
>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на вр 
клони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница  
чени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у  
према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не ве 
како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога  
 за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао 
а, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и с 
<p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, ко 
о раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Р 
 бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава 
ке болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сок 
ца је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице. 
свим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“.. 
оји се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мисл 
а о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дува 
 сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти 
 пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фин 
гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкого 
ици.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По 
/p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, ка 
од овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно  
о објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милоср 
престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба с 
ти на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожам 
ила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекал 
 па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало ј 
ишта горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће  
Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће б 
је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="9 
, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука  
је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, 
ице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница 
роизвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега сасл 
дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њ 
душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Ми 
 собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p> 
та по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.< 
а, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p> 
ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природ 
е курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану  
а ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ  
Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на р 
му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти ка 
 гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љ 
есеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да  
p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове з 
 /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном 
до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвес 
т нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу 
реба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућ 
ва невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он на 
баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и  
 њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах дру 
овораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас с 
S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то т 
вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста  
 само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“ 
њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца п 
p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но  
 му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не  
ћ пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> 
у опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил 
 Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше о 
 непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забр 
исани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокиц 
о друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, кој 
Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам  
 тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“  
 само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамне 
</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу. 
ет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљује 
ила о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спо 
озора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечер 
провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље,  
војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно 
Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа 
ризнати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду 
 то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба ње 
и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни њег 
дмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од к 
“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се 
ас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно  
ири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на у 
де платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb 
{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, кој 
дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Ис 
 прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а п 
ад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему ни 
у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измо 
миру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових спис 
гова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад 
гатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и 
и гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“  
 ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би 
шен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ћ 
е се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво з 
 и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претв 
Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико  
сплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову  
вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена 
о договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за с 
кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи по 
ића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се п 
то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> 
, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиља 
 <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адво 
да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Соки 
е своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће пита 
ро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, д 
, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије 
је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад ома 
и, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Прес 
м на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p>  
о нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људ 
на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.< 
и још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Мили 
, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“ 
 проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> 
 Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да  
толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} И 
махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобрази 
ог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу 
ји, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље 
ила ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи ниј 
</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почета 
р, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да  
ког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душ 
кала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и  
азриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код  
у, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање  
четку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре 
 Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не зна 
а је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> 
стра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Ми 
дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да  
 обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде сл 
 но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и поб 
ј.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано мож 
е си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, 
еба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, веру 
еко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир 
ма, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати да 
 О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити,  
а овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад,  
“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могл 
жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако с 
вић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други. 
ионо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у ј 
у се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А  
ој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има 
и да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом 
 <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако с 
рених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта ма 
клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбурш 
онила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, ј 
тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би ок 
/p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцка 
.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са п 
сом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да пр 
има, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p> 
само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симин 
случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихов 
</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има  
 поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се игр 
то још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се  
Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према 
вај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>С 
.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливо 
 старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две  
наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада з 
ница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Дани 
 близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало из 
 већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да 
потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p 
је заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико ок 
, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница 
зили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвор 
тан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он  
д би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финанси 
 Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народ 
алону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата ов 
 је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о ја 
 је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно 
 па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он д 
сно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не м 
" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из  
е, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах зати 
видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе 
S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким  
отив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више н 
познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него ш 
трани Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Ни 
богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом:  
пе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око  
ице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, д 
стима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p> 
 на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да  
случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да 
е, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Со 
е према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једно 
лази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски пи 
вила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави меле 
з овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, исп 
е по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер 
"53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Н 
 <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости 
којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјав 
 Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> 
меним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрал 
 му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и о 
а постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још  
ароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражил 
кица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу кућ 
 ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама о 
.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, с 
а задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једана 
ко расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливој 
жљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир 
 био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом вели 
ко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који  
 давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто виш 
била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Ц 
 обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слобод 
лажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио,  
вци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попиј 
мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од ово 
а као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична с 
агујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Милив 
 и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас тргова 
 „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло ј 
ца.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то 
ахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Остан 
p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он  
е моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам в 
им сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова обле 
а не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} 
је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" / 
е која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влад 
кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и 
 знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, н 
— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном 
у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S 
једно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од какво 
љив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамн 
ела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{ 
ћи љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>П 
ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у св 
ио, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу. 
оја је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно 
јев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заи 
“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, 
о што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше  
ри више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих  
јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га  
овићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, ш 
а.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиниј 
одног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу. 
ове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа ва 
ћег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он  
тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трај 
 са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда 
ава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д. 
 из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра  
е.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и слу 
ме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар К 
ито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено н 
сто звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено д 
{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеш 
ан куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га,  
 Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милиц 
нога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад  
{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни  
је продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он нап 
p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним при 
оминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгле 
ећине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју зас 
ута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи 
е су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим 
отињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p 
 шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити  
о ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали насл 
ик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земљ 
S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одма 
и лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И ов 
дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав повере 
 ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зу 
артија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за к 
ли ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај  
упају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни з 
адар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни с 
их двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и с 
осподина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног пошт 
господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; 
надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома леп 
дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница  
 се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, распол 
 употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, изв 
в, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — с 
д се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кућ 
 богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, ка 
 у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то 
ица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} С 
ећина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друг 
има но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаг 
о се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново зас 
 је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој  
 госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме 
рсе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њег 
жарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у 
онуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. < 
ова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је и 
 неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, зас 
о, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизода 
ре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“  
> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би  
ћ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала 
је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по уро 
 ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је т 
 Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајућ 
е чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. м 
је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „К 
лодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно 
у бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са 
а се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је т 
ни.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На проз 
осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} 
<p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташ 
е страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са 
стано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беш 
, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливо 
{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вече 
омира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко п 
држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања  
 није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Дан 
танак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом  
ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва ј 
 рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“  
зговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала з 
ђе.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па ре 
на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици ту 
е Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак. 
 и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, п 
" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не 
ране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрд 
е ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новем 
бар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у бли 
борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све 
поље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> < 
и, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. 
те да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које  
цније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и бога 
, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну 
p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и н 
 ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разро 
у је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трго 
је ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у 
нат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Мили 
е четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора ма 
зиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и а 
ром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим ре 
 већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војск 
илан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској 
 заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S}  
 услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{ 
да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити  
гог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</ 
</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па и 
че.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела ј 
неваше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово вре 
а?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!. 
p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли 
и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Пала 
ку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби оста 
тати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера с 
, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом 
одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада 
, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друг 
ницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само р 
 од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У исто 
 није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој об 
у почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, 
продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују  
он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за дваде 
и забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно  
теви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће 
ње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и ко 
ику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста 
предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимич 
ро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но  
гову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>От 
озор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му  
шљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цил 
ачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Ка 
а га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука 
 <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из 
p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намера 
о се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Мили 
а затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није мо 
ади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, не 
то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало,  
ла у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p> 
 децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака ти 
у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> 
је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао 
бразована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа  
раби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div 
 умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се тро 
е, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!... 
"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p 
 икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним  
еоградског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није б 
времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, 
о и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ  
ше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, кол 
тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</ 
 ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти гово 
алости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у н 
вна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, дос 
а дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Од 
ене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у веч 
ије ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од см 
о упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, к 
ав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p 
исан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је  
је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфроси 
је, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири 
и, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска моби 
 њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свог 
осрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го и 
 би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и скл 
мети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му ј 
, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференциј 
гу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања уп 
Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и не 
из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да  
љене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас с 
.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице у 
 нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан л 
 да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики 
м собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх 
 сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне о 
о.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне 
чине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време на 
ева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала,  
ене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да 
м ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и 
љ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао  
 са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успоме 
е клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбу 
ужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па 
јно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио 
обран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по 
авао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам 
толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна  
<p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убе 
е на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу свато 
оје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључи 
 родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, 
.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стран 
визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43"  
о бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у сел 
а Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хоте 
ложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре 
е он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде к 
чем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ни 
една лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очар 
ад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали 
 пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> 
 у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и по 
е неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p>  
шу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, 
обито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Оч 
и баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер им 
p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>К 
има он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</ 
ске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети св 
мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цик 
 авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који ст 
 /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер рад 
ad> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом 
е са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код и 
еста.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена 
ијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као с 
ао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишам 
ти са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га п 
ко је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и  
ли српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелни 
за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се  
и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаш 
е одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не у 
еко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Мили 
о право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједни 
трану, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није  
а!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо о 
ећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам 
и сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједнич 
оме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разг 
г није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која  
оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог велик 
p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p>  
енавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих 
да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију 
ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, ств 
мљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карт 
е подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним у 
очиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да г 
пешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околност 
белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, 
раше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са д 
о ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово об 
 најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштај 
у се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрест 
епом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичаје 
окица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце 
о да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливо 
оше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у гл 
и понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом сало 
и се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> 
едаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није ник 
и докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и 
pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде 
арији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са 
порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ван 
изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или  
т.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у н 
разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни 
уренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о т 
ћа, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико м 
 је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред буг 
сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица  
аванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови  
у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и виш 
са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати живо 
да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сах 
мао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, присп 
ји.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још  
нципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за 
S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине 
>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у с 
кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовск 
рогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону с 
и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> к 
живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрест 
јалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопст 
окичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео јед 
и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима 
ичка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у  
свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом ну 
је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само 
> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је ш 
р оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновник 
л’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник по 
срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можд 
 како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте до 
у има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао с 
н тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео  
народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „мн 
оја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и 
 <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте 
него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дак 
љао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је к 
ех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и  
госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају,  
звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно пре 
 то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле при 
 <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови  
ше.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје 
„ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у  
 двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заи 
последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде г 
це на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се прово 
ло осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмер 
и трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Т 
и то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена  
ту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у  
а се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, п 
/p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је пок 
а се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тест 
 признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер  
су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје 
 ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њ 
>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!.. 
припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} 
уо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда ка 
у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелиген 
вео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се ра 
вивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После ово 
и између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, к 
 њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно  
ју.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда  
лазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да  
ог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона 
што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице! 
 нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као ока 
ар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојак 
{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падал 
д за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љ 
сет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p 
 трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око 
сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља,  
ела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три м 
 <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је и 
еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо 
"87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде с 
иташе телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу. 
а беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, 
 ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која ум 
напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, позн 
у да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши  
 и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Мил 
 <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Осван 
ске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот стар 
 ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни н 
у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на  
мо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад 
ш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као р 
 исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим 
, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да  
авно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" 
јех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија не 
 у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на са 
жења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да са 
уменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице 
ависност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Ис 
 једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места  
е падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има с 
ло ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запал 
ким гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њ 
ину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио де 
 меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учти 
едео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употре 
е Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за д 
нити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах забор 
лизу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S 
кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, га 
ше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, 
спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо пос 
е пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуц 
е.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је 
 дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође н 
<p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са дом 
Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само ј 
асвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} О 
нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, с 
ни и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, 
 <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одгов 
> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заи 
 било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, н 
руг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од 
ивоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.< 
носно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, зала 
ажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути. 
српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{ 
дњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни с 
виле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, је 
оту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му до 
јих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на п 
век.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, 
ике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш  
<p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико п 
олико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</ 
 кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало 
бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дуж 
изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна дв 
о у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ т 
иком салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одо 
/p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе 
/> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефе 
ије ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n=" 
ељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Со 
алост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима  
иливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у  
“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се о 
лику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољ 
то испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карта 
.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед 
ивоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби 
ачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се ве 
гледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше п 
стало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оста 
овао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио  
Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда ни 
о зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пи 
по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ног 
ивојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сест 
> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији 
У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb 
ристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> 
/p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.< 
ог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако 
</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.< 
ком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео  
у пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег. 
елим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас  
 баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрд 
а, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке 
година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи 
клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је ни 
имови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног пред 
 поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Мили 
од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако с 
} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да с 
 у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џанд 
осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучн 
арочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпе 
бље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене око 
и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обој 
е права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говор 
S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да са 
њем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавал 
е у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p 
ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо 
само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Ву 
 да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што  
сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада в 
Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, од 
би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и нена 
у.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S 
и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те 
нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веом 
на племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада  
дином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је с 
, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удал 
911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на но 
{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, т 
 скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писа 
љима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели 
није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</ 
цама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и  
је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter"  
а за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од 
н силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стид 
мехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличи 
шој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује 
 куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог 
овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгле 
ије никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да  
 своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсол 
Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црв 
за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност 
 из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дего 
бртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људс 
руго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, 
о ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе,  
и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира,  
а српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кириј 
мори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер  
нде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“ 
сне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" 
хилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострад 
да умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретне 
ер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> < 
епрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутст 
 пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко ст 
д Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Дан 
ло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, 
ири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p 
видела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим п 
 n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а  
познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овд 
за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај  
.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих гос 
ина.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и з 
боравио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је  
 људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не 
Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу ч 
илике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и п 
с имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по дв 
ене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећниј 
најем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још д 
 кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо 
њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добр 
Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Ч 
огати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то 
и од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и ма 
из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четир 
оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p 
ет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар 
 године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе дома 
х учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није бога 
рпску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само н 
.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, ча 
 да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто 
што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој 
варима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима  
дмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, 
p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га д 
аклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради 
 се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би  
а тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће ј 
 седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у 
спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац 
а у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мат 
, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Б 
ковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон п 
ој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Рум 
>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер 
бија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лев 
 отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види 
актер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи т 
могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године,  
ајмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра  
етара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих 
 дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако сл 
Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на ма 
игура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изј 
 затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети С 
чи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло у 
, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климн 
 „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у суср 
ц.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претход 
јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му п 
воје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код 
ма није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога д 
а и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћањ 
лаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима 
ји су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Кост 
 остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути 
вари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем. 
много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средст 
еди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са к 
је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до кр 
широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p 
аједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног  
опушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби ј 
?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о 
Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вре 
Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог с 
бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а јед 
ао бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре  
e="chapter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месе 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изглед 
 Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порце 
вим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично 
ила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до с 
узимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који ни 
="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома располож 
 дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за 
онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па с 
и оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског 
кле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу  
„Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинил 
обратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p 
трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било в 
ала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га з 
а нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад ј 
ами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна так 
, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p 
 је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало  
ан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и в 
олубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнов 
ве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекид 
е, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста 
естано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се 
прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>. 
уме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком 
, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен 
а пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само ј 
лигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантер 
 разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је  
 камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитај 
/p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и он 
{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане 
а мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати с 
 родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако 
шило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но 
 жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, кој 
ра, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> < 
ађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију  
 окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, ка 
мо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</ 
ност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p>  
 ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити п 
ом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, 
 /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљи 
мице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија  
} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, п 
линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир  
кућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно 
 међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S}  
ом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болни 
ца беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па пос 
 носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S}  
вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по 
а настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас  
ти иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигу 
и ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе го 
арости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да 
на чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако 
воје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса 
 било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли с 
ничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољс 
ајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви г 
p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за 
Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препу 
ета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на 
ране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим пре 
<p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до сед 
м задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>—  
у дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз к 
дстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекну 
људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих ср 
а Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости  
д би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по н 
 овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То  
 плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, 
о од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја те 
 а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је удари 
он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо  
м стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која ј 
 Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о к 
љу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56 
баве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који 
, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се  
и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђо 
{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О 
исли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста ч 
/p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа 
ост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у о 
д овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се 
ба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предс 
а.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају т 
његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију 
ку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима св 
 теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам обра 
 опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џе 
 моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим до 
анских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка 
је, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“< 
и кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај  
ажити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S}  
понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар 
отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Милив 
мах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она ос 
рајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до 
 чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница 
ита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени к 
агао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем 
авца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он  
да Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година. 
амо своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газд 
 Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Бр 
ко је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се 
 пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осе 
ропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадн 
вовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је 
преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван  
и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му 
е тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му  
еше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, ник 
, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а др 
а више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кири 
е обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо  
соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налаз 
 задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице 
се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> < 
 њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао  
 било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S}  
вади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината  
нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он 
е одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она 
} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у 
ше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На после 
сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За 
оји преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту 
фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од  
цу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему 
ему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.< 
саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у не 
p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном  
 отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба  
гу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чи 
се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p> 
рашна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који по 
омству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зи 
/p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по 
њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правит 
, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је  
послетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је 
се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су 
исли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p 
за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о т 
огатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим ким 
ви, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко п 
орављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакости 
аље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио,  
е године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су неви 
ао што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постари 
е, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упу 
отив, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нек 
> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника,  
 кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То ј 
и као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S}  
ах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам 
ли веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је 
але из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне ч 
у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ов 
аве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи  
} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. но 
врстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задов 
след овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима 
 само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао сво 
анине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодав 
ег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, 
вим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то  
дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо т 
не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еу 
на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом 
е за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње 
е војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и М 
 код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се гот 
ри, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> < 
 код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу довед 
живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у 
речкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна 
 /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако 
еселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не р 
ер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даљ 
ј, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопшт 
јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато при 
ћ меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Бу 
мља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, 
 а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не  
отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају леп 
 мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељк 
 његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио је 
пријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буд 
хирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева  
ими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по  
 /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S 
е било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено обр 
 <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланов 
 гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одго 
руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ 
зговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом 
није договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неко 
аницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и 
ечи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква пов 
боје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они с 
>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нис 
аквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама непри 
 познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је  
очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим глас 
нама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div>  
Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p>  
„Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ д 
еће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста 
гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да гово 
аје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; проду 
Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позад 
м се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да с 
и и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и ј 
итељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и  
6" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманин 
>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купу 
амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, н 
мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са сво 
сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, 
у!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што 
е ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанствени 
ије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће 
 оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „ 
јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало 
p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су би 
дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командан 
учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити,  
ад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно ве 
> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кн 
> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не ш 
без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећа 
ачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у  
им стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисл 
ти се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је је 
арш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндр 
 велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој мес 
е и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у  
 што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики гос 
дини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали с 
ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђ 
сла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истин 
 <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат ј 
играо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два о 
 све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> 
или би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, ш 
 мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обич 
хну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а  
а како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> 
о будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но ш 
</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на груди 
<p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> < 
ој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ва 
е недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић 
{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нов 
е мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа 
 па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на  
те кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“  
криваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност 
главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се ст 
ињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, 
јанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог  
ени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а он 
само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} 
ечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно  
ом, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или  
ад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде  
природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који ј 
 ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелни 
охезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без 
ким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате ч 
можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се он 
ред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно и 
ра их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Ку 
 до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде прилож 
мири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочн 
ше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га ј 
 собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изн 
погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе  
 улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изг 
 с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, п 
 било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих офи 
хне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све б 
} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> < 
 сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни  
 кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија,  
а, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и  
 масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, кој 
ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви  
хињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда 
 ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу од 
е бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда В 
и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се са 
 да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију  
} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан 
 разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућ 
, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{ 
азили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфроси 
 обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац С 
 добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду  
се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чи 
се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остал 
о је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S}  
ијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се 
нају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, т 
дређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зи 
тупљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, д 
ештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују го 
о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па к 
своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог велик 
е почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свиј 
 и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом 
ник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоал 
чин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећ 
у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за 
ане, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста 
е.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењи 
ети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута  
разијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната 
је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице 
а доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> < 
Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, к 
 <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши 
рговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па ј 
овек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер о 
те Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар њ 
ани Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није 
чају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911 
иког салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, на 
о њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме је 
ћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богат 
и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је  
е пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој пр 
ику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат 
 у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу сво 
ло на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих га 
у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио оса 
који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже с 
 по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, шт 
ковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребо 
 Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која  
е ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не сп 
p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто  
ивоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је ви 
атак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца то 
ојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се 
p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се о 
о.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.< 
о ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, к 
 то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Дан 
и кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као  
и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> < 
о, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем 
аки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда  
обије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> < 
 у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и на 
сташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубав 
Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „ 
рави, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити  
е могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз ма 
зе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника,  
јима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом оби 
среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још ов 
ку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету в 
пет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ  
ао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајк 
арало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и 
е у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или  
ју, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: 
 онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год 
а свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје  
услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају 
 људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди,  
ше одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља о 
а у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерн 
!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размиш 
„Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао н 
етске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови  
ше на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада 
 и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стол 
 час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим пи 
 замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим 
зика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" />  
 уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на крев 
 <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињ 
до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разл 
в за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и о 
 обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња  
аси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху 
исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задат 
ладаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало,  
оле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што реч 
мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим ш 
 су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....< 
 но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац  
учајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то  
колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ реч 
сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће с 
{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти н 
дном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома на 
и овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ств 
љима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући 
деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбр 
ила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко 
, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се с 
 на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокиц 
стина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ов 
ад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> < 
рцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједн 
нтименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве пре 
 гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у ј 
суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште ј 
во, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на о 
ом.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb  
цу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а 
а, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксиј 
Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p> 
/p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста с 
> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уз 
кар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p>  
е да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изј 
о уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би ов 
њи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је п 
да настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се о 
 мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу св 
помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све п 
ти својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили 
 разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapt 
есничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрес 
 контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестан 
оци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још з 
јући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи  
у собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p> 
е у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходнико 
остору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и к 
цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по 
аја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабин 
 опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и 
накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару 
ило обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде там 
и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премиш 
и код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад в 
е!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш  
ијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је ка 
е Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила н 
е радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотина 
материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако 
 та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге слич 
црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако с 
асила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p> 
и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни 
у, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо 
леду попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чем 
рала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака 
кле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и н 
p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкад 
о“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у дру 
па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</ 
 разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од ко 
а питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју 
, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами ш 
тва, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну деви 
 киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. 
ане, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> 
а изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тих 
о што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо бе 
и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отп 
да данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“< 
рижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попи 
ом буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас д 
от.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“ 
тире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи он 
ометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овак 
односило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула 
у је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет д 
таше у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао  
едом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим обр 
 су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумера 
неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лу 
{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за ср 
рајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 188 
штво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ва 
 мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би  
„покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло  
у изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго;  
 зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, 
авити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са кршт 
 прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа  
како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У  
н и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благоси 
ливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријате 
 пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласо 
и шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила  
дељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> < 
м гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њен 
а га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да јо 
лавом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, 
м, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, 
оспођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се  
 кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> 
>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај 
у.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива ук 
ко, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више  
гао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће ка 
ветлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, 
а би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, м 
ле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да пр 
о охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче  
пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p 
 викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се 
 му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељ 
, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> < 
а бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p>  
оспођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својск 
 тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</ 
ника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви  
тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир 
ц, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и г 
е Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хва 
огледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да у 
положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала д 
ило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук ни 
е, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима 
>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странц 
до надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље,  
итиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко по 
ји га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам  
то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало 
 <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париск 
шњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, ко 
децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p>  
и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на 
ада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више ш 
" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изг 
моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све сво 
 са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због т 
ољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа 
сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колик 
ник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Рад 
здух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупо 
 познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме  
шује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке посло 
>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том 
а, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даниц 
о у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја 
и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, 
где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер 
 војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним полож 
ко су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S}  
еније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити 
анови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и М 
ад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже,  
иливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могл 
ок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и  
> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он  
ја ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не г 
би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Т 
двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на у 
е.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која  
ти јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— 
 да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи н 
е: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> < 
ише и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста ви 
о, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи 
о претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се изда 
са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким д 
врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији,  
ет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на 
реван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, кој 
х сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао к 
акости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:< 
у.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада з 
 гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва 
ну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> 
ише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, г 
много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким през 
уго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трго 
 Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> 
 да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитн 
овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, 
 чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак 
рзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало за 
оје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</ 
а испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеб 
цу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да у 
ић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p 
 свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> 
се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Мили 
на, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа,  
 била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није там 
државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде ког 
де.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је,  
уга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи изв 
 лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких по 
ако би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> 
и рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелн 
а причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала кав 
ата и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу,  
стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мим 
равања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, 
начајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома  
 сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p 
е.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> 
н, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем 
о јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани га 
> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, 
ад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати  
 сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.< 
високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средње 
је одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој ота 
 породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p 
а му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то 
, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло уст 
но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било ј 
сао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</ 
нуо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Д 
5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокиц 
кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, 
је се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друшт 
зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друшт 
 не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гл 
ађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Ко 
ена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки  
ко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трго 
удиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја ду 
ерај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, 
нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, п 
/> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p> 
 оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и и 
Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која  
</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељкови 
спода, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално за 
ница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила. 
алон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело о 
је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви зај 
а улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином  
ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних пар 
да Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица и 
ад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо,  
е.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од ка 
га света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пр 
зеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива п 
пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она  
но смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То 
са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом 
е живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чек 
решинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим 
 него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале мл 
 то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвал 
ог буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво зах 
ћу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, к 
ризнаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је к 
квог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило мо 
оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа 
мети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те д 
кова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но 
ивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделов 
едене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника,  
 својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Бога 
оше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан руч 
ачинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Н 
 заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу,  
оду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и 
ељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и посл 
расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај 
лати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми 
 му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће  
 се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то н 
ић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је 
 то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко в 
 се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас,  
 је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p 
војка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, 
а зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на  
сто заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи за 
у банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џе 
клизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима  
а, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и 
и“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће д 
илџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву д 
се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме 
сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што 
а то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, ка 
евник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p 
 <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи ка 
венијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову 
исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Велики 
ији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, ис 
а није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, ум 
и буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због 
вео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи по 
p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, ба 
 главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађа 
енични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими 
свршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но 
 Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку ба 
 поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Н 
е?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па  
, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је т 
ад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора 
ези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити  
прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их 
громе касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата. 
 ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетод 
пињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни ус 
 n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у 
она?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад  
н“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад гос 
ма је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после ј 
, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке 
ећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, 
 у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо 
Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо,  
могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора  
на висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаш 
веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио у 
моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за не 
ацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако 
бе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио 
не зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и 
оз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему н 
о да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима,  
горске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту в 
 у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом мате 
а и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћиц 
затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могл 
м брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутњ 
, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељкови 
те, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кв 
намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, 
е уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је годи 
атић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четир 
и, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, к 
гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар ред 
 писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да  
Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, 
ша не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколик 
ревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p> 
на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко бо 
ни познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати 
ам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли  
о је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, т 
бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме п 
де дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћ 
ако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га 
и нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само  
е од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам  
 се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти д 
ја, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, не 
од толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само б 
што ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао ова 
 „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске  
чио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуд 
ици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заус 
.. заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у св 
ком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје 
не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје г 
> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислил 
сто седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила 
 рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимн 
 јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо  
рговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од 
у, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себ 
очитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, наш 
ну и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како 
д Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p>  
цу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио,  
, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити дола 
орима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле ф 
 крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде,  
о сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде 
 послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код  
ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, 
 стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућев 
а нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутр 
у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши. 
<p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, о 
ак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, ма 
уша његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о  
то су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулаш 
 с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сок 
га и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није бил 
т, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неко 
о засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели  
 плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бед 
и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са  
нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово ј 
очку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стај 
аше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема 
Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S}  
„да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бру 
на је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бит 
па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање 
ипсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{ 
ета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чед 
кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад о 
нарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се нала 
з, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме 
лост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћо 
тави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Д 
ајвеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина л 
ице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је стариј 
је доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није бе 
 малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобил 
о је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S}  
 красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако ј 
прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p 
Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог зав 
ого не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства 
ћана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држа 
а жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за др 
ар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, 
 <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у н 
ем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Кос 
амо рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах са 
 могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p 
 чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зор 
е хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом ја 
о ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем н 
ира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то 
цку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприс 
.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њој 
едељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста про 
и.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска 
 се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нем 
чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршуј 
бе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да га 
 прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло 
ој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ј 
ентрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пењ 
 где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још п 
ре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А о 
Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари 
 и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је па 
огла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.< 
и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним груд 
ш само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и з 
 <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисм 
зумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у 
о две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе,  
 склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појача 
ног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда зе 
ка.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био ј 
у.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир р 
је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи  
 су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, 
ољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, 
сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога 
, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима  
н од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и офици 
атељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах д 
буком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацу 
ешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је о 
ају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми те 
е, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p>  
спражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео неср 
ју правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека 
</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући  
бу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој ко 
ице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов 
ли, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплини 
“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, зб 
 што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извад 
елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није  
о све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p>  
 се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прис 
прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеал 
 којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што  
Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жму 
екиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се п 
н, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из нек 
атрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>—  
бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи сп 
његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без  
раде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету по 
ету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасн 
 на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провоза 
па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди вој 
ом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш о 
рка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојиц 
 то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене. 
о обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а 
јеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџас 
e="chapter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, 
на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је настав 
на, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са  
која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуш 
к и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то с 
/p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише р 
две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.< 
а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а  
p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у 
учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пу 
ког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Ми 
но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их 
е њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их но 
то постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> 
е и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крај 
Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може прет 
тклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има јед 
о: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ст 
 се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> м 
лавом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад в 
с па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онд 
богом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ ре 
пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type= 
е већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, 
једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлуп 
млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и ж 
и. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми с 
ар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и 
 овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да  
 чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша св 
 за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше  
ње још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са мунициј 
бомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогош 
 не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, 
пети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А 
и, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај уз 
ивце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана  
лу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то 
маше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника 
поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијск 
раше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном у 
и, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса 
у, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</ 
 па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељков 
са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим стол 
 у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође,  
 се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли 
а, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове мил 
себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за рук 
им сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то  
ник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час 
, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате му 
е речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је раз 
 ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> п 
ма непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека уп 
ико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљен 
рви тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу 
елнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са  
ли ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у 
њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и н 
у, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148 
{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће 
{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби ј 
а по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како к 
њем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно реш 
прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрх 
и тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста оп 
жевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је 
S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и м 
е сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати 
 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. о 
се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S 
 <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даниц 
љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог 
</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији о 
о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на  
.{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окрену 
a"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточи 
рке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га пре 
аћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и са 
се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много глед 
а љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седн 
.“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима. 
донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала п 
зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије 
ји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише 
о пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у 
јег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно гро 
више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> < 
има занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} С 
ошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p>  
престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да  
> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми с 
ца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, 
упус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и как 
агласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете 
м вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао  
о примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава кува 
у праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> 
, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, 
више разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жен 
S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао з 
рофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилин 
му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S}  
о, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{ 
 појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Же 
ви, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да  
га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опе 
промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима  
 беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, не 
ласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еу 
ло у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „вели 
богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне и 
и свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима 
ре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S}  
ем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спрем 
згледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање 
ута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати  
о тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она ов 
љењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање ун 
 се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад  
ако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети! 
у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p 
>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>—  
а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради  
ри су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово  
 се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они 
 остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад мор 
им рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило  
/p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова ист 
ти, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде с 
ве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњ 
уцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севну 
 осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерен 
 видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлеж 
та.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку. 
оја има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђ 
атим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир 
еговој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада  
 да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како  
е искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима д 
твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, ко 
лоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради ш 
, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао 
врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се он 
би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Мили 
ти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па јо 
пиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски  
ући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљ 
 уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није 
 назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та уло 
погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, 
 трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница м 
ти у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разн 
ћи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није н 
удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом 
ље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао 
матраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како в 
продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ 
ица верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће С 
еделе, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад  
S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози 
обу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у  
још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не р 
а је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа 
домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица 
, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велик 
е каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњ 
отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан. 
ј џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим у 
p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо 
фросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим 
 поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвес 
 изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанс 
мо напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са не 
 и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, д 
ивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на м 
 није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома ком 
раморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено з 
и се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван според 
во све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче 
 — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да с 
 још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи 
а дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неки 
, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Го 
 плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску 
код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливо 
о ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако бу 
ним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> 
 био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ак 
ги често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готов 
 пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па ка 
ско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</ 
а, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отп 
ић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома 
, то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“.  
ним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала  
p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванае 
резрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало ј 
о да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати 
ева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком. 
 да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p 
ромрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује  
ала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поузд 
 саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу  
 је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к т 
е сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих. 
 <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} 
 боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год споме 
 гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, 
друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> с 
 <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи 
н, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одма 
е могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена ста 
и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те поли 
љиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч 
а, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро бил 
ко премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву. 
еђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са сви 
и људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се р 
о сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу 
 трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обич 
једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и пород 
аких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Бо 
ањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци 
 рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита 
 то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим 
ња њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби 
а спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давна 
еднака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пр 
 и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо  
ише овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још неш 
0" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину. 
ни се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста вид 
ас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да н 
 гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни  
 лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула  
а уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукам 
удске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио свој 
у, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње 
о на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:l 
, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца  
 професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдск 
" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Милив 
у авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин 
поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42 
новићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерациј 
х да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин с 
а га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за С 
ољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођа 
су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике 
рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} О 
је жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хлад 
је дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимач 
куства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, кој 
о какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до нова 
е, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у глав 
не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> 
е види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S 
 на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Изме 
 које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душ 
мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и 
риге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе з 
а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај 
ло на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p 
а сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трго 
 у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Ср 
p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један  
аболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претрес 
Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај 
 је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми м 
од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p 
p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се не 
звати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијн 
ење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љ 
Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну  
ашта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, жив 
 тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а ста 
мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" 
 стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непо 
азрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то  
етири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела понов 
 крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по  
 никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у све 
говор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики бр 
сецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким по 
ено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет  
а џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је ина 
„Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећује 
 n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад с 
у Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p>  
је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се збо 
“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољст 
етар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да пр 
амо се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извад 
може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и К 
г полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га 
е и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свог 
рима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто 
ог куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског 
ли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао ј 
елим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „ 
угим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тад 
ад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, 
аташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Пар 
еограду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрог 
де, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси,  
е себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома 
 не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио 
 једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S}  
во је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није пр 
ез нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ им 
азда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди свом 
изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху иска 
 ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> 
 и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчен 
p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена 
о је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у 
 мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S}  
марати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним пона 
>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан 
дбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник са 
 својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио,  
асао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се б 
S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштр 
Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, зв 
у ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не  
ицу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само 
нице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охлад 
им сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице 
овачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентимента 
овића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је о 
тра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богас 
оштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комб 
 извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па  
 изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погод 
ни један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p 
по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се 
ни, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа,  
сти.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по к 
матрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић  
сева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад  
се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато ј 
осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу 
о пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан т 
олела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је он 
егом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то на 
 ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада дана 
Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и 
еописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа 
еч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> 
лосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то б 
па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то врем 
ек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p 
 само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но 
.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на 
о такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чисти 
старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скру 
вој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у на 
је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудноват 
ољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њи 
сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанц 
мира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, зб 
тио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, је 
ица са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 
посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрсти 
тства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S 
, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало ст 
едничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама,  
већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љ 
вића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Г 
и је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафан 
.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решил 
ћа тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није при 
вом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{ 
љковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска 
аница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била 
 устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић с 
вог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних  
о чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задово 
/p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли,  
 <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није б 
еке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекр 
ветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан М 
се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Ву 
ом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у то 
де и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на л 
а још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љуба 
зна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква не 
ник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет? 
но што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила 
p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи,  
дељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, 
смо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стеванови 
у Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као прену 
 „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, 
 сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити 
, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена 
ас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Нег 
 он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S}  
о дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све с 
{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p>  
ирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њ 
Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и т 
аса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} 
е Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p 
</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о о 
дмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за  
да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уз 
ебе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па д 
ри сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изнен 
ве се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да 
 пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он  
ећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Бог 
ако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће о 
 што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци  
да раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан  
Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који  
е но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="8 
Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борб 
ретрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благу 
и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног х 
 што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, ц 
 не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну б 
н је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и нашт 
а гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим р 
ла господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају п 
рај камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n 
је случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, к 
на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове 
о говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле призн 
, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај 
 <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде ду 
а срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Ист 
ш и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Он 
.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, ви 
 те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p> 
да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелни 
ку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница 
p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде 
гло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре ос 
ица затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ов 
тано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p>  
м, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејах 
да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све доса 
 n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасе 
е не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо зв 
ки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог ро 
част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хт 
имају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напо 
 и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на  
 ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То  
рену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута  
ви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и 
а оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у вис 
ог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се нала 
ила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у в 
је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово  
ве тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно от 
тимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где  
и тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћ 
 бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужн 
и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Ву 
 чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и кри 
е кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.< 
в напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотина 
а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам с 
звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те ре 
га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му са 
 да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онд 
еницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљив 
ng="la"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно за 
ме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек 
ремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица б 
</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју 
а продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу  
Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења мени 
бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им  
 средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља 
на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би  
ла и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетњ 
ош није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и весе 
 обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући  
пе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у ко 
ан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки ш 
дно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треб 
вље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржава 
и, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одигр 
ући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то н 
тарчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактер 
ерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, к 
да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је дваде 
оја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно об 
, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутал 
олити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сок 
 ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не ра 
жи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике б 
орена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе м 
гао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свир 
се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Нед 
мегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке 
/p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема мла 
/p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима 
сора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови пев 
 трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и б 
та,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одгов 
> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинут 
 мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се 
.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски п 
ушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпо 
о изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар том 
, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љ 
ој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је 
зу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; вик 
пе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружај 
и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код д 
е, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац 
домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, к 
 јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео ј 
ти, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у са 
ојим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица  
тимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од уку 
је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мерд 
 је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, в 
 се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантроп 
.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Је 
.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце на 
ста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код сво 
одмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у дру 
е држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум невер 
воје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома  
аву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато 
едаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазнос 
година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стома 
вао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у поч 
ојих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље. 
 написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, С 
његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе  
цело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђе 
ише пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина 
је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни је 
ред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој за 
, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно м 
д човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли ви 
 с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па н 
повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе 
ш несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p>  
а им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем ме 
а далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размиш 
 казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као р 
је трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због т 
ца, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за об 
ла, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој ст 
 шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми ка 
раљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дуна 
Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштај 
 је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То  
/> <div type="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </fro 
осте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и  
.{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес с 
пом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цили 
ера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би 
икоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично 
идати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из  
лићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложил 
ићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, 
могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то  
јбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднет 
 сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да  
има се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи по 
ући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до  
 палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, с 
ети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових фи 
међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини ид 
ик у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово  
у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак 
ност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим 
Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу 
 сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кириј 
 он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. — 
уштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у о 
сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а 
м својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тенде 
против, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радос 
леда она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе ст 
рију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" / 
>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије шт 
јало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити 
а за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Га 
 за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућка 
е крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се 
зликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио  
о ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, је 
p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује 
} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеро 
 <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који с 
оља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање с 
полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, 
е и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па у 
 другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућа 
им!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на сво 
и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је бил 
ковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје  
, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак ма 
ецо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће  
кици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то т 
 јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо  
ише није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цел 
оји су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, п 
> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње  
</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се  
дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна,  
о ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138 
ељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео,  
ћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред  
 код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости 
<p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да  
чито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше јо 
ат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћа 
на, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напо 
 да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручен 
и се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да р 
ш понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему п 
униционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица 
авати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, и 
ијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову нагл 
 су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим та 
евим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код 
ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне  
една врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су  
вој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића 
еда у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вул 
 јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па  
 читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико им 
 Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица пос 
 побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београ 
S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми ци 
твари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, 
дељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а  
aude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </fo 
Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста  
 тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело пр 
ље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни 
 те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обм 
<p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене,  
ниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p 
влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина са 
ме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рач 
 срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из  
 у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено  
 како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свака 
 и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени б 
а је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је 
и је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону г 
је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путе 
га, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p> 
 спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир  
 „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Мили 
 полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било 
иче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чу 
али веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у друг 
емо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p 
у, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафла 
је <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, во 
ницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p> 
один је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то  
6" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа,  
 што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, з 
га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро позн 
ући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богата 
ни овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родите 
лима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни  
 једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена  
ироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удар 
>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно ј 
оспођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуф 
е за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас трој 
о добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „киби 
ра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Ст 
имине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше 
ођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па за 
ижњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господ 
е пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подиг 
е разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да  
други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих  
 цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгод 
ас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим 
е, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и д 
и.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p 
одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108 
дње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ва 
хов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p 
 нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да  
је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> < 
 шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p 
 мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу т 
{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје им 
и мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и  
ици са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тел 
 она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} В 
латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали  
им и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из ино 
 дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те прокл 
утра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама. 
е видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потвр 
но неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа ва 
а:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте р 
ијатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне 
 и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах з 
Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} 
и писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је т 
ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, 
мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево о 
 <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер  
сује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све про 
лебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао 
већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, 
о њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас  
бично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторо 
атићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштава 
добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> < 
еља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће 
 са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је  
о позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зо 
но ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман  
будио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је друг 
његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратова 
н сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и ње 
иље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину 
Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у њ 
е место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са  
 неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало р 
у дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме  
без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити  
итни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један ц 
 /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише под 
тпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју 
му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаг 
 прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе 
ливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке ми 
ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још 
ао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће  
</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су 
српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагла 
се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учи 
е где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше ј 
на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакос 
 писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име  
у Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Дан 
точна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="1 
 мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад  
ој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време  
иге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивањ 
да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и 
 добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужн 
а још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.< 
ишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се  
било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но 
сте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка р 
 а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја с 
Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај об 
 како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је л 
{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих 
страно, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај стр 
лови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p 
рти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек д 
емају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ј 
 исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код на 
> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обо 
 за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја пре 
 ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да  
ре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S 
овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што 
емена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> 
Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тр 
мала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, 
бе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само 
ва, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут ј 
н воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је тргов 
е била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад ј 
кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је  
моле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обм 
тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме гото 
еш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само изми 
ском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић  
уде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који  
 сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне л 
није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек  
нути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S 
апљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела лепол 
ека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавањ 
руга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се об 
ор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки 
д оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но ле 
ли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих дв 
 подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имал 
ло Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>П 
ви, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пр 
е.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић 
бланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, 
 погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S 
i>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Н 
ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово т 
сму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да 
етога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.