• gornji 2
  • nedostaje 6
  • quote 10
  • а 168
  • А 170
  • аа 1
  • абоноса 1
  • абоносовином 1
  • абоносову 1
  • Августа 2
  • авлије 2
  • авлијИ 1
  • авлији 5
  • авлију 8
  • Адамова 1
  • адвокатски 1
  • адресу 1
  • Ај 1
  • ајд 4
  • Ајд 9
  • ајде 1
  • Ајде 6
  • Ајдемо 3
  • Ајдмо 1
  • Ајдук 1
  • Ајој 1
  • ајте 2
  • Ако 25
  • ако 52
  • аков 1
  • Аксентије 3
  • акт 4
  • акта 3
  • ал 12
  • Ал 14
  • ала 2
  • Ала 6
  • Алал 1
  • алем 1
  • алемијазу 1
  • Али 42
  • али 76
  • аљку 1
  • Ама 16
  • ама 4
  • Амин 3
  • амо 8
  • анђелак 2
  • анђели 1
  • анђео 3
  • Апостол 1
  • апотеку 1
  • апс 6
  • апсану 2
  • апсе 1
  • апсу 1
  • Арамбашић 1
  • Аранђелова 1
  • арију 1
  • Арсен 7
  • Арсена 1
  • Арсене 3
  • архиви 1
  • архиву 4
  • арџији 1
  • Астал 1
  • астал 15
  • астала 3
  • астале 1
  • асталом 1
  • асталу 3
  • атагирају 1
  • ате 1
  • атеру 1
  • Аћим 2
  • Аурора 1
  • Ауроре 1
  • Аурори 2
  • Ах 1
  • Аха 1
  • Б 7
  • Баба 1
  • баба 4
  • баби 1
  • бадава 1
  • бајаги 1
  • Бајаги 1
  • бакљаде 1
  • балега 1
  • бан 1
  • бану 1
  • бар 20
  • Бар 7
  • баре 1
  • басамаке 1
  • Батали 1
  • батаљку 1
  • батина 1
  • батинама 1
  • батине 1
  • батином 1
  • батину 1
  • бацао 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • Баци 4
  • баци 5
  • бацио 2
  • бациш 1
  • Баш 18
  • баш 50
  • башта 2
  • баште 1
  • башти 1
  • баштице 1
  • баштицом 1
  • башту 12
  • бег 1
  • бега 1
  • бегао 1
  • Без 1
  • без 18
  • безбрижно 1
  • бездан 1
  • бездану 1
  • безобразне 1
  • Бејаде 1
  • бејаху 1
  • бела 2
  • белег 1
  • бели 3
  • белим 2
  • Белина 1
  • белих 2
  • бело 2
  • бељи 1
  • Београд 4
  • Београда 1
  • БЕОГРАДУ 2
  • Београду 6
  • бере 1
  • берем 1
  • берићет 1
  • беседе 1
  • бесконачности 1
  • бесне 1
  • беспослен 1
  • бестрагу 1
  • бећара 1
  • бећарски 1
  • бећарско 1
  • бећарску 1
  • беху 10
  • бечити 1
  • Беше 10
  • беше 70
  • би 133
  • Би 4
  • библиске 1
  • бива 1
  • Бивао 1
  • бије 5
  • бијем 2
  • бика 1
  • била 12
  • Била 2
  • биле 2
  • Били 1
  • били 6
  • Било 2
  • било 38
  • биље 1
  • био 54
  • Био 6
  • бирај 1
  • бирао 1
  • бирачки 2
  • бистре 1
  • бити 89
  • биће 6
  • бићеш 1
  • бићу 1
  • бих 34
  • бичем 1
  • Блага 1
  • благодарим 2
  • Благодарим 3
  • благодарна 1
  • благодарност 1
  • Благодјејање 1
  • Благодрим 1
  • благој 2
  • благосиљам 1
  • благослови 1
  • благословијама 1
  • благословом 1
  • благу 1
  • блажије 1
  • блата 1
  • блату 1
  • бледа 2
  • ближе 2
  • ближили 1
  • близини 1
  • близу 2
  • блиском 1
  • бљувотина 1
  • Бо 1
  • бо 5
  • Бог 21
  • бог 38
  • Бога 17
  • бога 30
  • богаство 1
  • богат 2
  • богаташу 1
  • богате 1
  • богатијег 1
  • богатији 1
  • богатијих 1
  • богато 1
  • богатог 2
  • богатством 1
  • богме 5
  • богом 1
  • Богородице 1
  • богословију 4
  • Богу 1
  • богу 31
  • божанственој 1
  • Боже 3
  • боже 6
  • божијем 1
  • божијим 1
  • Божић 1
  • божја 2
  • Бој 1
  • Бојао 1
  • бојати 1
  • боје 1
  • бојим 4
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 1
  • Болан 1
  • болан 2
  • боле 2
  • болело 1
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесни 1
  • Болесница 2
  • болесница 3
  • болесници 3
  • болесницу 2
  • болест 4
  • болести 1
  • болове 1
  • болови 1
  • боље 11
  • Боље 2
  • бољег 2
  • бољега 1
  • бољи 3
  • боме 1
  • бора 2
  • борба 2
  • борбе 1
  • борбу 3
  • борили 1
  • Боримо 1
  • боримо 6
  • борио 1
  • БОРЦИ 2
  • бос 2
  • боса 3
  • босиљка 1
  • бра 1
  • брава 1
  • Брава 1
  • брадата 1
  • браде 2
  • бразде 2
  • брајко 2
  • бранећи 1
  • брани 2
  • браним 2
  • бранити 3
  • брањаше 1
  • брат 2
  • брата 2
  • братац 2
  • брате 23
  • Братите 1
  • брато 1
  • братски 2
  • брату 2
  • браћа 2
  • браћи 1
  • браћо 16
  • Браћо 8
  • браћом 1
  • брачнога 1
  • брашна 1
  • брбљам 1
  • Брбљаш 1
  • брда 3
  • брдо 3
  • брдовито 1
  • Бре 2
  • брежуљака 1
  • брежуљци 1
  • бресака 1
  • брже 2
  • брз 1
  • Брзо 1
  • брзо 6
  • брзу 1
  • брига 2
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брини 5
  • брисати 1
  • брисаше 1
  • бришући 1
  • бркова 2
  • бркове 3
  • бркови 1
  • број 1
  • брука 1
  • брци 1
  • брчића 1
  • бува 1
  • бувару 1
  • буве 1
  • буга 1
  • буд 1
  • будале 1
  • будалу 1
  • буде 23
  • будем 4
  • будемо 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 1
  • буди 3
  • будила 1
  • будите 1
  • Будите 3
  • будно 2
  • будуће 1
  • будућег 1
  • будућем 1
  • Будући 1
  • будућност 4
  • букварац 1
  • Букнуше 1
  • бунар 1
  • буните 1
  • бунтовник 2
  • бунтовника 1
  • бунтовнике 1
  • бунтовничке 1
  • бунца 1
  • бунцала 1
  • Бури 1
  • бурно 1
  • бусао 1
  • бусије 1
  • бутини 1
  • бутовник 1
  • бушкара 1
  • В 1
  • ва 1
  • вагаши 1
  • вади 1
  • важи 2
  • важио 1
  • важна 1
  • важно 1
  • важној 1
  • важности 1
  • вазда 2
  • ваздан 6
  • Ваздух 1
  • ваздух 3
  • ваздуха 1
  • вај 1
  • вајат 1
  • вајатића 1
  • вајда 1
  • вајде 2
  • ваке 1
  • Вако 1
  • вако 7
  • Вала 14
  • вала 25
  • вали 1
  • Вали 1
  • валило 2
  • Валимо 1
  • Ваља 2
  • ваља 4
  • ваљају 2
  • Ваљало 1
  • ваљан 1
  • Ваљан 1
  • ваљана 1
  • ваљаних 1
  • ваљану 1
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 10
  • вам 31
  • Вама 1
  • вама 13
  • вамилију 1
  • вамо 1
  • ван 2
  • ванбрачан 1
  • ванбрачно 1
  • вара 1
  • варам 1
  • Варате 1
  • варош 7
  • вароши 9
  • варошке 1
  • варошком 1
  • варошку 1
  • вас 22
  • Васа 1
  • Васић 3
  • Васом 1
  • васпита 1
  • васпитач 1
  • ватим 1
  • ватити 1
  • ватиће 1
  • ватра 1
  • ватре 2
  • ватри 3
  • ватру 3
  • ватруштини 1
  • ваш 3
  • ваше 5
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашим 1
  • вашој 2
  • вашу 2
  • веверица 2
  • ведар 1
  • ведра 2
  • Ведро 1
  • ведро 2
  • ведром 1
  • вежеш 1
  • веза 2
  • везати 3
  • везе 1
  • век 1
  • века 10
  • веку 1
  • вела 1
  • веле 11
  • Веле 2
  • вели 24
  • Вели 6
  • Велика 1
  • велика 4
  • великанима 1
  • велике 3
  • велики 2
  • велико 2
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 2
  • великоме 1
  • Велику 1
  • Велим 3
  • велим 9
  • велиш 15
  • Вељково 1
  • венча 1
  • венчања 1
  • веома 3
  • вера 1
  • вере 3
  • ВЕРЕНИЦИ 1
  • веров 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вероваће 1
  • веруј 2
  • верује 5
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујемо 1
  • весела 3
  • веселе 1
  • весели 1
  • Весели 1
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ 2
  • веселник 3
  • весело 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселости 1
  • весеља 2
  • Весеље 2
  • весеље 3
  • весео 2
  • вест 1
  • вести 1
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • Већ 3
  • већ 42
  • веће 3
  • већег 1
  • већега 1
  • већи 1
  • већма 1
  • вече 17
  • вечера 6
  • вечерају 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 1
  • Вечерас 5
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 4
  • вечерња 1
  • вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечеро 1
  • вечером 1
  • вечеру 6
  • веш 2
  • веша 1
  • вешт 1
  • вештачки 1
  • веште 1
  • вештица 3
  • вешто 3
  • Ви 11
  • ви 40
  • вигњу 1
  • виде 20
  • Виде 4
  • Видела 2
  • видели 1
  • видело 2
  • Видело 3
  • Виделу 2
  • видео 12
  • Видео 3
  • видесмо 1
  • видети 4
  • Видећи 1
  • видећи 3
  • Види 1
  • види 18
  • видим 14
  • Видим 4
  • видимо 4
  • видите 2
  • видиш 11
  • Видиш 5
  • видох 1
  • видрицу 1
  • виђаху 2
  • виђаше 6
  • виђенији 1
  • викајући 1
  • викао 2
  • викати 1
  • викву 1
  • викну 16
  • викнуше 5
  • вила 5
  • вили 1
  • Вилипну 1
  • вилу 1
  • Вина 1
  • вина 8
  • вино 2
  • винску 1
  • виру 1
  • вис 1
  • висини 2
  • висока 2
  • високе 1
  • високим 1
  • високо 1
  • Високо 1
  • високог 1
  • Височанства 1
  • вити 2
  • витог 1
  • вицева 1
  • виче 3
  • Вичу 1
  • вичу 2
  • Више 1
  • више 62
  • Вишњичица 1
  • вишу 1
  • вјеки 1
  • Вјерују 1
  • влада 1
  • владавином 2
  • владања 1
  • владању 1
  • владара 2
  • владаш 1
  • владе 3
  • влади 1
  • владика 1
  • Владика 1
  • владици 1
  • владу 1
  • влакно 1
  • власима 1
  • власт 10
  • власти 4
  • во 2
  • вод 3
  • Вода 1
  • вода 2
  • воде 8
  • воденични 1
  • водену 2
  • водећи 1
  • води 2
  • Води 2
  • водим 1
  • водимо 2
  • водио 2
  • водити 1
  • водом 2
  • воду 1
  • вођаше 2
  • вођи 1
  • војвода 1
  • војеном 1
  • војна 1
  • војска 1
  • војску 3
  • воле 2
  • волели 1
  • Волео 2
  • волео 3
  • воли 7
  • волике 1
  • волила 1
  • Волила 1
  • Волим 3
  • волим 9
  • волио 4
  • волите 2
  • волити 2
  • волиш 1
  • воља 5
  • Вољан 1
  • вољан 3
  • воље 8
  • вољи 3
  • вољна 1
  • вољни 3
  • вољу 2
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћка 1
  • воћке 4
  • воћњак 5
  • вр 1
  • враг 2
  • Врана 1
  • врани 1
  • вранца 1
  • Врање 1
  • врат 9
  • врата 10
  • врате 1
  • врати 13
  • вратим 1
  • вратима 5
  • вратио 3
  • вратити 3
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћао 1
  • врача 1
  • врачаре 1
  • врачари 1
  • врачару 1
  • врбов 1
  • вребања 1
  • вредан 3
  • вреде 1
  • вреди 2
  • Вреди 2
  • вредније 1
  • вредно 1
  • вреле 1
  • врело 2
  • врелога 1
  • време 17
  • Време 3
  • времена 1
  • врило 1
  • врисну 1
  • врло 30
  • Врло 7
  • врља 1
  • врљику 2
  • врућина 3
  • Врућина 4
  • врућини 1
  • врућину 1
  • врућицу 1
  • врхунац 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршиоци 1
  • ВРШИОЦИ 1
  • вукло 1
  • вуруна 1
  • вуцибатина 1
  • Г 1
  • г 5
  • га 213
  • гад 1
  • гадим 2
  • гађа 1
  • газда 17
  • Газда 7
  • газдински 1
  • газим 1
  • газити 1
  • гараво 1
  • Гарашанин 1
  • гарили 1
  • гаћица 1
  • гаћицама 1
  • гаћице 1
  • гвожђу 1
  • гвоздене 1
  • где 41
  • Где 8
  • гејак 1
  • Гертруди 1
  • Гертруду 1
  • гибаше 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназију 4
  • гине 1
  • гипкост 1
  • глава 4
  • главе 6
  • глави 1
  • главни 1
  • главом 11
  • главосек 1
  • главу 25
  • гладан 2
  • гладна 1
  • глађаше 1
  • глас 10
  • Глас 2
  • гласа 2
  • Гласање 1
  • гласање 2
  • гласно 3
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • гле 2
  • Гле 4
  • глед 1
  • Гледа 1
  • гледа 5
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • гледајте 2
  • гледајући 1
  • гледам 2
  • Гледам 2
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 3
  • гледати 6
  • Гледаћемо 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 2
  • гледаш 1
  • Гледаш 1
  • Гледаше 1
  • гледаше 13
  • гледе 5
  • гледећи 1
  • гледи 2
  • глув 1
  • глупа 1
  • глупост 1
  • Глупости 1
  • гмете 2
  • Гњев 1
  • гњевом 1
  • гњиздаре 1
  • го 1
  • говеда 1
  • говора 1
  • говораху 2
  • говораше 2
  • говоре 1
  • Говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 13
  • говорили 3
  • говорим 1
  • говоримо 1
  • говорио 10
  • говорите 2
  • говорити 4
  • говориш 3
  • говорише 1
  • год 29
  • годила 1
  • година 18
  • ГОДИНЕ 1
  • године 13
  • години 6
  • годину 3
  • гојна 1
  • гола 3
  • голим 1
  • гологлав 2
  • гоље 1
  • гоним 1
  • гонио 1
  • гоподин 1
  • гораше 1
  • горе 5
  • горела 2
  • горели 1
  • горело 1
  • гореш 1
  • гори 1
  • горице 1
  • гориш 1
  • горња 1
  • горњој 1
  • горопадног 1
  • госа 1
  • Госпава 1
  • Госпаве 1
  • Госпави 1
  • Госпавом 1
  • Господ 1
  • господа 3
  • господар 1
  • господара 1
  • господарево 2
  • господе 1
  • Господе 2
  • господи 1
  • господин 13
  • Господин 4
  • господина 5
  • Господине 6
  • господине 70
  • господину 4
  • господо 1
  • господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 3
  • Госпођи 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 3
  • госпођице 7
  • госпођицу 1
  • Госпођо 1
  • госпођо 3
  • госпођу 1
  • госпоја 1
  • госпоји 1
  • Госпојину 1
  • госпоцки 1
  • гост 3
  • госте 7
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостољубив 1
  • госту 1
  • госу 1
  • готов 1
  • Готова 1
  • готова 3
  • готови 1
  • готово 10
  • Готово 3
  • гошће 1
  • гра 1
  • гради 3
  • градио 1
  • градити 1
  • грађани 1
  • гракну 1
  • гракнуше 1
  • грамзио 1
  • границе 1
  • грану 7
  • граорасте 1
  • грашке 2
  • грбаче 1
  • грбачом 1
  • грдећи 1
  • Грдна 1
  • грејало 1
  • греши 2
  • грешнији 1
  • гристи 3
  • грицкао 1
  • грла 1
  • грли 1
  • Грли 1
  • грмело 1
  • грмео 2
  • грми 1
  • гроб 2
  • гроба 2
  • гробља 1
  • гробљу 1
  • гробу 1
  • грознице 1
  • грозницу 1
  • грозно 1
  • гром 2
  • грохотом 1
  • Груди 2
  • груди 9
  • грудима 4
  • грудма 2
  • Грујић 1
  • грцајући 1
  • грцала 1
  • губимо 1
  • гудало 1
  • Гуди 1
  • гуја 1
  • гује 1
  • Гујић 1
  • гују 1
  • гусле 1
  • густа 1
  • густе 1
  • гутај 1
  • Гутао 1
  • Гуташе 1
  • гуташе 2
  • гуштера 1
  • д 6
  • Да 74
  • да 939
  • давали 1
  • даваше 1
  • давили 1
  • давио 1
  • давити 1
  • давно 1
  • даде 9
  • дадо 1
  • дадоше 1
  • даду 3
  • Дај 13
  • дај 8
  • Дајде 1
  • Даје 1
  • даје 7
  • дајте 1
  • дају 2
  • Дакле 17
  • дакле 3
  • дала 4
  • далеко 5
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 16
  • даљи 1
  • даљину 2
  • дам 7
  • Дамјаном 2
  • ДАМЊАН 1
  • Дамњан 46
  • Дамњана 6
  • Дамњане 6
  • Дамњанов 1
  • Дамњаном 1
  • Дамњану 4
  • Дан 1
  • дан 11
  • дана 15
  • данас 18
  • Данас 3
  • дане 2
  • Дани 1
  • ДАНИ 1
  • дани 3
  • данима 1
  • дану 2
  • данути 1
  • Дао 1
  • дао 23
  • дар 1
  • дара 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 10
  • даће 2
  • дах 2
  • даш 3
  • два 14
  • Двадесет 1
  • двадесет 3
  • двајестаче 1
  • дван 1
  • дванајест 2
  • дваред 2
  • две 12
  • дво 1
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојица 3
  • двојице 2
  • двојицу 1
  • двојнице 1
  • дворио 1
  • де 5
  • Де 8
  • Дебели 1
  • девер 1
  • девет 1
  • деветнајестој 1
  • деветнајстој 1
  • девојачке 1
  • девојачких 1
  • девојачко 1
  • девојачку 2
  • Девојка 1
  • девојка 8
  • девојке 2
  • девојку 2
  • девојче 1
  • девојчета 3
  • девојчици 1
  • Деде 8
  • дедер 1
  • Дежурни 1
  • дела 4
  • Делиграду 1
  • Дело 1
  • дело 4
  • делом 1
  • делу 1
  • дену 1
  • део 1
  • Десет 2
  • десет 5
  • десници 1
  • десну 2
  • Дете 3
  • дете 6
  • детенце 1
  • детињаста 2
  • детиње 1
  • детињства 1
  • Деца 1
  • деца 6
  • деце 7
  • децом 3
  • Децу 1
  • децу 5
  • дечице 1
  • дечко 2
  • дешаваху 1
  • дивљу 1
  • дивна 1
  • дивни 1
  • дивно 3
  • Дивота 1
  • дивота 4
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигне 1
  • дигнемо 1
  • дигнеш 2
  • Дигоше 2
  • дигоше 3
  • Диже 1
  • диже 19
  • дижу 1
  • дизаху 1
  • дизгине 2
  • дијете 7
  • дика 1
  • дику 1
  • димова 1
  • димове 1
  • дин 1
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирале 1
  • дирати 1
  • дираш 1
  • дираше 1
  • директора 2
  • дирка 1
  • дирнуо 1
  • дисање 1
  • дићи 1
  • дичан 1
  • дише 3
  • дјево 1
  • дна 1
  • дне 2
  • дневну 1
  • дну 1
  • До 4
  • до 71
  • доба 8
  • добавио 1
  • добар 6
  • доби 5
  • добијам 1
  • добијао 1
  • добије 1
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 7
  • добити 1
  • добра 6
  • добре 3
  • ДОБРИ 1
  • Добри 2
  • добро 40
  • Добро 40
  • доброг 1
  • доведе 3
  • доведоше 1
  • довезао 1
  • довео 1
  • Довече 1
  • довече 2
  • доводити 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршио 1
  • довуче 2
  • догађај 2
  • догађају 1
  • договарати 1
  • Договор 1
  • договорили 2
  • договоримо 2
  • догонимо 1
  • дода 1
  • додаде 4
  • додала 1
  • дође 26
  • Дође 6
  • Дођем 1
  • дођем 3
  • дођемо 1
  • дођеш 4
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођо 2
  • Дођо 2
  • дођох 1
  • Дођох 1
  • дођоше 1
  • Дођоше 3
  • дозволити 2
  • дозвољавам 1
  • дозвољено 1
  • дозн 1
  • дознали 1
  • Дознали 1
  • дознам 2
  • дознао 3
  • дознати 1
  • Дознаће 1
  • дојке 1
  • док 10
  • Док 5
  • докаже 1
  • доказа 2
  • доказао 1
  • доказати 2
  • Доказаћу 1
  • доказе 1
  • доказивао 1
  • докле 1
  • докон 1
  • докона 1
  • докопа 2
  • доктор 3
  • Доктор 3
  • доктора 1
  • доктору 5
  • дол 1
  • долажаху 1
  • ДОЛАЗАК 1
  • долази 4
  • Долазило 1
  • долазим 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазити 1
  • доле 2
  • доликује 1
  • долиница 1
  • долове 1
  • дољашци 1
  • дољу 1
  • дома 1
  • Домаћа 1
  • домаће 1
  • домаћима 1
  • домаћин 3
  • домаћина 2
  • домаћини 1
  • домаћину 1
  • домаћица 1
  • домовима 1
  • дон 1
  • Донела 1
  • донела 2
  • Донео 2
  • донео 4
  • Донесе 1
  • донесе 14
  • донесем 1
  • Донеси 2
  • донеси 9
  • донети 1
  • донеше 1
  • Донеше 4
  • доносаше 2
  • доносе 1
  • доносили 1
  • Допада 1
  • допада 5
  • допадала 1
  • допадате 1
  • допадаше 1
  • допаде 1
  • допали 1
  • допао 2
  • Допирао 1
  • допираху 1
  • допис 5
  • дописе 5
  • дописи 1
  • доправимо 1
  • допратише 1
  • допуст 1
  • допустила 1
  • допустити 1
  • дорастао 1
  • дорат 2
  • дората 1
  • дорате 1
  • доручак 2
  • доручку 1
  • доручкујемо 1
  • Досадан 1
  • досадно 1
  • доселио 2
  • досетци 1
  • доста 16
  • Доста 7
  • Достава 1
  • достава 2
  • достави 2
  • доставите 1
  • доставља 1
  • Достављам 1
  • достављањем 1
  • достављао 1
  • достављач 1
  • доставу 2
  • достаје 1
  • достојанствен 1
  • достојанство 2
  • дотаче 2
  • дотерам 1
  • дотерао 1
  • дотерати 1
  • Дотераше 1
  • Дотле 1
  • дотле 7
  • дотрчати 1
  • дотури 1
  • дотутњише 1
  • дотуче 1
  • Доћи 5
  • доћи 7
  • дохвати 1
  • доцкан 1
  • доцније 3
  • дочека 8
  • Дочекају 1
  • дочекао 2
  • дочекасмо 1
  • Дочекаше 1
  • дочекивала 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекиван 1
  • дочекујете 1
  • дочекујеш 1
  • дочекују 1
  • дочепати 1
  • Дош 3
  • дош 6
  • дошао 13
  • дошла 1
  • дошли 3
  • дошло 5
  • дошо 5
  • драга 1
  • драгане 1
  • драгановићу 1
  • Драгановићу 1
  • Драге 1
  • драге 2
  • Драги 3
  • Драго 1
  • драго 2
  • драж 1
  • дражи 3
  • дрво 1
  • дрен 1
  • држ 1
  • држава 1
  • државе 1
  • држави 4
  • државна 1
  • државски 1
  • државу 1
  • Држао 1
  • држао 2
  • држи 2
  • држимо 1
  • дрзак 1
  • дрмну 1
  • дроња 1
  • дроњо 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • друг 6
  • друга 5
  • другарицама 1
  • другарице 1
  • Другарице 1
  • друге 4
  • други 16
  • Други 4
  • другим 6
  • другима 1
  • других 2
  • друго 12
  • другова 5
  • другове 2
  • Другови 1
  • другови 3
  • друговима 3
  • другог 9
  • другој 2
  • другом 6
  • другоме 1
  • другу 4
  • дружила 1
  • дружина 3
  • дружиницу 1
  • дружину 2
  • дружиш 1
  • друкчије 3
  • друма 1
  • друштва 1
  • друштвене 1
  • друштвени 1
  • друштвеног 1
  • Друштво 1
  • друштво 5
  • друштву 7
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтао 3
  • дубине 1
  • дубље 1
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 5
  • дувана 1
  • дуваном 1
  • дуванску 2
  • дуварском 1
  • дуга 2
  • дуге 1
  • дугмета 2
  • Дуго 2
  • дуго 8
  • дугог 1
  • дугој 2
  • дугом 1
  • дугу 3
  • дуж 1
  • дужан 1
  • дужег 1
  • дужна 1
  • дужност 4
  • дужности 4
  • Дукат 1
  • дукат 5
  • Дуката 1
  • дуката 5
  • дукатима 1
  • дућан 1
  • Дућан 1
  • дућана 1
  • дућане 1
  • дућански 1
  • дућану 3
  • дућанџија 1
  • Дућанџија 1
  • дућанџије 1
  • дућанџији 2
  • духовна 1
  • духовну 1
  • Душа 1
  • душа 4
  • Душаново 1
  • душе 2
  • Душевни 1
  • душеку 1
  • души 5
  • душманин 1
  • душо 7
  • душу 6
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • Ђавола 1
  • ђавола 3
  • ђаволак 2
  • ђаволи 1
  • ђаволка 1
  • ђаволски 1
  • ђаволу 2
  • ђак 5
  • ђака 3
  • ђаке 3
  • ђаковање 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 2
  • ђацима 2
  • Ђока 10
  • Ђоко 2
  • Ђоша 10
  • Ђошо 11
  • Ђошом 1
  • Ђуровача 1
  • ђуровачу 1
  • е 2
  • Е 39
  • Евине 1
  • Ево 27
  • ево 9
  • Еврејка 1
  • Европом 1
  • Еј 2
  • економија 1
  • економије 1
  • ексер 2
  • Елем 2
  • ем 2
  • енглеске 1
  • енглески 1
  • енглеског 1
  • Ено 5
  • Епархије 1
  • епетрахиљ 1
  • ест 1
  • ет 2
  • Ето 16
  • ето 8
  • Ех 3
  • Ж 2
  • жалили 2
  • жалимо 1
  • жалити 1
  • жалиш 2
  • жалостива 2
  • жалостивна 1
  • Жао 1
  • жао 9
  • жбунови 1
  • жбуну 1
  • жбуњем 1
  • ждрепца 1
  • жедна 1
  • жеже 2
  • желела 1
  • Желео 2
  • желео 6
  • жели 4
  • Желим 1
  • желим 2
  • желите 1
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жеље 2
  • жељна 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 8
  • женама 1
  • жене 7
  • жени 3
  • женидбу 1
  • женине 1
  • женином 1
  • женити 1
  • женицу 1
  • жениш 1
  • женска 4
  • женске 1
  • Женскиње 1
  • женску 4
  • жену 5
  • жешће 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 7
  • живе 3
  • Живела 1
  • Живели 9
  • Живело 1
  • живео 1
  • Живео 7
  • живети 4
  • Живи 1
  • живи 5
  • живим 3
  • Живина 1
  • живинче 1
  • Живио 1
  • живиш 3
  • Живка 9
  • Живке 1
  • Живко 61
  • Живков 1
  • Живковој 3
  • Живком 3
  • Живку 3
  • живо 2
  • живога 1
  • живот 11
  • ЖИВОТА 2
  • живота 6
  • животу 5
  • жигови 1
  • Жиком 1
  • жилама 3
  • жицама 1
  • жице 1
  • жишку 1
  • жмире 1
  • жмиркају 1
  • жмиркаху 1
  • жмурила 1
  • жртве 1
  • жртвујем 1
  • жубор 1
  • жудело 1
  • жудео 6
  • жудно 1
  • жуље 1
  • жуљио 1
  • журили 1
  • Журим 1
  • журиш 1
  • за 216
  • За 46
  • забашури 1
  • заблистала 1
  • заболела 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • заборавља 1
  • забранити 1
  • забрањен 1
  • забрањени 1
  • забрањено 1
  • забрањивали 2
  • забрањују 1
  • забуне 1
  • завадио 1
  • завалила 1
  • заварчити 1
  • заведе 1
  • заверимо 1
  • завеса 1
  • завесу 2
  • завидели 1
  • завидело 1
  • Завидим 1
  • завидљивци 1
  • завијати 1
  • завири 1
  • завирити 1
  • Зависићемо 1
  • завлада 1
  • завлачио 1
  • заволе 1
  • Заволе 1
  • заволела 1
  • заволео 1
  • заволио 1
  • завртеле 1
  • завршетку 1
  • загазио 1
  • загледа 8
  • загледала 1
  • загледаше 1
  • загорел 1
  • загорела 1
  • загрли 2
  • загрливши 1
  • загрлили 1
  • загрлити 2
  • загрљај 1
  • загрљајем 1
  • загуши 1
  • загушило 1
  • задај 1
  • задену 1
  • задње 1
  • задњем 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 4
  • Задовољила 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољни 3
  • задовољства 2
  • Задовољство 1
  • задовољство 4
  • задовољству 1
  • задрем 2
  • задржа 1
  • задржавати 1
  • задруге 1
  • задрхта 1
  • зађакони 1
  • Зађе 1
  • зажали 1
  • зажелели 1
  • зажелило 1
  • зажмури 3
  • зажуде 1
  • зажудело 1
  • зазвечаше 1
  • зазвече 1
  • Зазвони 1
  • зазвони 5
  • зазирао 1
  • зазнојила 1
  • Заигра 1
  • заиста 1
  • Заиста 1
  • заиште 1
  • зајам 1
  • зајаприла 1
  • зајаприло 1
  • заједнички 1
  • Заједнички 1
  • Заједно 1
  • заједно 3
  • Зајиста 1
  • зајиста 4
  • закачи 1
  • заклањ 2
  • заклањаху 1
  • заклонио 1
  • закључено 1
  • закон 7
  • закона 1
  • ЗАКОНА 1
  • законе 1
  • закони 1
  • законитост 2
  • законска 1
  • закону 4
  • закопавали 1
  • закрвављене 1
  • закуне 1
  • закуца 2
  • зала 1
  • залагујем 1
  • заладнио 1
  • залађене 1
  • залађујем 1
  • залажем 1
  • залепи 1
  • заливен 1
  • залогај 1
  • заљубила 1
  • замаче 2
  • замерити 2
  • замерке 1
  • Замириса 1
  • замисли 4
  • замислио 2
  • замишљ 1
  • замке 1
  • замоле 1
  • замотре 1
  • замуцкује 1
  • занесе 1
  • занима 1
  • заори 1
  • запазио 1
  • Запали 1
  • запали 9
  • запалио 1
  • запану 1
  • запанула 1
  • запита 1
  • запиткиваше 1
  • запиткује 1
  • заплак 1
  • заповеда 2
  • заповедајући 1
  • заповедам 2
  • заповедати 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 3
  • запоји 2
  • запопи 1
  • запопио 1
  • започињао 1
  • запрегну 1
  • запрегнута 1
  • запуштена 1
  • зар 20
  • Зар 35
  • зараде 1
  • зарадио 1
  • зарадити 1
  • заранке 1
  • зарекао 1
  • Заруменела 1
  • зарумени 1
  • Заручници 1
  • засађена 1
  • засветли 1
  • заседање 1
  • Заседоше 1
  • заседоше 2
  • засели 2
  • засечем 1
  • Засечем 1
  • засјаше 1
  • заспа 3
  • заспати 2
  • Застаде 2
  • застаде 4
  • застајкивали 1
  • застрашити 1
  • засукивати 1
  • засушило 1
  • заталаса 1
  • затварају 1
  • затварајући 1
  • затвори 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • Затвориће 1
  • затезати 1
  • затече 1
  • затражи 1
  • затражио 2
  • затреба 1
  • затури 1
  • затурио 1
  • заћут 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заћутао 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • заустављају 1
  • заусти 1
  • захватати 1
  • захори 1
  • заценуо 1
  • зацењивао 1
  • зачу 1
  • зачуђено 1
  • заштити 2
  • заштитим 1
  • Зашто 2
  • зашто 6
  • збаци 2
  • збиља 2
  • Збиља 8
  • Због 3
  • због 9
  • Збогом 10
  • збогом 4
  • збора 2
  • зборана 1
  • збору 1
  • збркало 1
  • Звали 1
  • звали 4
  • званичан 1
  • звати 1
  • зваху 1
  • звезда 2
  • звездама 1
  • Звезде 1
  • звезде 3
  • звецкати 1
  • звечале 1
  • звонки 1
  • звонком 1
  • звонце 3
  • звонцетом 1
  • звоцну 1
  • Звр 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звучни 1
  • згледе 1
  • згода 2
  • згодна 1
  • зграде 1
  • Здрав 1
  • здрав 3
  • здрава 2
  • здрави 1
  • Здрави 1
  • здравије 1
  • здравица 2
  • здравицу 1
  • здравље 6
  • здрављу 6
  • Здраво 2
  • зекани 1
  • зелен 1
  • Зелен 1
  • зеленбаћ 1
  • зеленбаћа 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зелену 1
  • земља 4
  • земље 4
  • земљи 2
  • земљиште 1
  • земљоделско 1
  • земљоделца 1
  • земљом 1
  • земљу 7
  • зет 1
  • Зете 1
  • зете 4
  • зид 3
  • зида 1
  • зидам 1
  • зидати 1
  • Зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 3
  • зиме 2
  • зими 1
  • Зимус 1
  • зимус 2
  • зину 1
  • зинуо 1
  • зла 2
  • златне 1
  • злато 5
  • Зло 1
  • зло 3
  • злу 1
  • змија 1
  • Змија 2
  • змију 3
  • змола 1
  • Зна 2
  • зна 23
  • знађаше 8
  • знај 1
  • Знајте 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • знак 1
  • знала 2
  • зналац 2
  • знали 1
  • знало 1
  • Знам 12
  • знам 49
  • знамо 3
  • знања 1
  • знао 16
  • Знао 3
  • Знате 4
  • знате 9
  • знати 6
  • Знаћеш 1
  • Значи 1
  • значи 3
  • Знаш 13
  • знаш 26
  • Зној 1
  • зној 2
  • зноја 2
  • Зове 4
  • зове 7
  • зовемо 2
  • Зови 1
  • Зовни 2
  • зовну 1
  • зовнуо 1
  • зову 1
  • зора 1
  • зоре 4
  • зорино 1
  • зорли 1
  • зорове 1
  • зором 2
  • зору 1
  • зраци 2
  • зуб 1
  • зуба 1
  • зубима 3
  • зујаху 1
  • зупке 1
  • и 1078
  • И 233
  • иа 1
  • Иван 3
  • Иванова 2
  • Иваном 1
  • Ивања 1
  • Ивић 1
  • игде 1
  • игра 1
  • Игра 1
  • играли 1
  • играње 1
  • играо 2
  • играху 1
  • играше 1
  • иде 18
  • Идем 3
  • идем 9
  • идемо 7
  • Идеш 1
  • идеш 2
  • Иди 3
  • иди 9
  • Иду 2
  • Иђаше 1
  • иђаше 8
  • иђит 1
  • ИЗ 3
  • Из 7
  • из 74
  • иза 11
  • изаберемо 1
  • изабереш 1
  • изабери 1
  • изабравши 1
  • изабран 2
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изабрати 2
  • изадре 3
  • Изађе 2
  • изађе 38
  • Изађи 1
  • изађоше 1
  • Изађоше 2
  • изађу 2
  • изазивала 1
  • изашао 4
  • избезумио 1
  • изберете 1
  • Изберите 1
  • избијаху 1
  • избице 1
  • избише 1
  • избор 3
  • Избор 3
  • Избори 1
  • извади 4
  • изведемо 1
  • изведен 1
  • изведено 1
  • извештај 3
  • извештаче 1
  • извештен 1
  • извештени 1
  • извиди 1
  • извињаваше 1
  • Извол 7
  • изволите 1
  • Изволите 1
  • изволте 1
  • Изволте 2
  • извољеваш 1
  • извор 1
  • Изврсно 1
  • изврше 1
  • извршењу 1
  • изврши 3
  • извршивао 1
  • извршитељ 1
  • извршује 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • Изгибох 1
  • изглед 1
  • изгледало 2
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • Изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изглонцовани 1
  • изглонцује 1
  • изговараше 1
  • изговори 1
  • изгребу 1
  • изгуби 2
  • изгубио 2
  • изгубити 4
  • издржа 3
  • издржати 1
  • изиђе 1
  • Изјахао 1
  • излазио 1
  • излете 1
  • Излечио 1
  • излудети 1
  • излупан 1
  • изљуби 1
  • изљубише 1
  • измеђ 1
  • између 3
  • измичем 1
  • измоли 1
  • изнад 1
  • изнели 1
  • изнемогао 1
  • изненади 1
  • изненадни 1
  • изненадно 1
  • изненађен 1
  • изнесе 3
  • изостати 1
  • израђена 1
  • изразе 1
  • изразити 1
  • израчунао 1
  • изрећи 1
  • изричем 1
  • изударамо 1
  • изула 1
  • изучи 2
  • ии 2
  • икаких 1
  • ико 1
  • иког 1
  • икога 1
  • иксан 1
  • ил 1
  • Или 4
  • или 48
  • Илија 6
  • Илије 2
  • Илију 1
  • иљаду 1
  • им 16
  • Има 13
  • има 43
  • имађаше 8
  • имају 1
  • имала 1
  • Имали 1
  • имали 2
  • имало 1
  • Имам 12
  • имам 6
  • Имамо 1
  • имамо 6
  • имање 2
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 6
  • Имате 3
  • имате 5
  • имати 9
  • имаћеш 1
  • имаш 10
  • Имаш 3
  • име 11
  • Име 2
  • имена 1
  • именима 1
  • именом 1
  • имети 1
  • Иначе 1
  • иначе 2
  • Ине 1
  • ино 1
  • интересе 1
  • интересу 1
  • иоле 1
  • ипак 3
  • исели 1
  • исказивати 1
  • искати 1
  • искачу 1
  • искисо 1
  • исклизнуо 1
  • ископала 1
  • искорењивати 1
  • искоче 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искочило 1
  • Искрен 1
  • искрена 1
  • Искрено 1
  • искрено 2
  • искреност 1
  • Искреност 1
  • искрице 1
  • искупљаше 1
  • искусио 1
  • ислеђење 2
  • ислеђењем 1
  • ислеђивати 1
  • исљеди 1
  • испаде 1
  • испао 1
  • испасти 1
  • испече 1
  • испи 1
  • испијао 1
  • испис 2
  • исписује 1
  • испит 3
  • испита 1
  • испиту 1
  • Испише 1
  • исплати 1
  • исповедао 1
  • исповедити 1
  • исповедих 1
  • испод 3
  • испра 1
  • исправно 1
  • испрате 1
  • Испратила 1
  • испратимо 1
  • испраћали 1
  • Испрва 1
  • испред 1
  • исприча 3
  • Испрљаћеш 1
  • испроси 2
  • испросио 1
  • испуне 1
  • испуни 2
  • испунио 1
  • испуњавају 1
  • испуњена 1
  • испустио 1
  • иста 1
  • исте 1
  • истерају 1
  • исти 3
  • истија 1
  • Истина 1
  • истина 4
  • истине 1
  • истини 2
  • истинитост 1
  • исто 12
  • Исто 2
  • истога 1
  • истој 1
  • Истоку 1
  • истом 2
  • историје 1
  • историјски 2
  • истраје 1
  • истрајем 1
  • истребити 1
  • истрчала 1
  • Исуса 1
  • ит 1
  • Ићи 1
  • ићи 10
  • их 36
  • Их 4
  • Иш 1
  • иш 4
  • Ишао 2
  • ишао 7
  • ишаране 1
  • ишетаће 1
  • ишла 3
  • ишле 1
  • Ишли 3
  • ишло 2
  • ишчезла 1
  • ишчупати 1
  • Ја 117
  • ја 207
  • јабоме 1
  • јабука 5
  • јабуке 7
  • јабуку 8
  • јавашио 1
  • Јави 3
  • јави 5
  • јавим 2
  • јавио 2
  • јавити 2
  • јавићу 1
  • Јавићу 2
  • јавиш 2
  • јавише 1
  • јављ 1
  • јавно 2
  • Јавору 1
  • јагње 4
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадно 2
  • јака 1
  • Јако 1
  • јако 10
  • јаме 2
  • јамчи 1
  • ЈАН 2
  • Јануара 1
  • јанџику 1
  • Јао 1
  • јапију 1
  • јаре 1
  • јасно 2
  • јастук 2
  • јастучиће 2
  • јаукао 1
  • јачи 1
  • јаше 1
  • је 1150
  • Је 21
  • Јевта 8
  • Јевти 1
  • јевтино 2
  • Јевтић 1
  • Јевто 5
  • Јевту 1
  • Један 4
  • један 53
  • Једаред 1
  • једаред 22
  • Једва 6
  • једва 7
  • јединац 1
  • јединца 1
  • једна 12
  • Једна 3
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 9
  • једне 12
  • Једне 2
  • једни 1
  • једним 5
  • једних 1
  • Једно 1
  • једно 33
  • Једног 1
  • једног 19
  • једнога 6
  • једној 5
  • Једном 2
  • једном 7
  • једноме 4
  • једну 38
  • једра 2
  • једрих 1
  • језгровито 1
  • језик 1
  • језика 2
  • језику 1
  • Јекну 1
  • јекну 2
  • јектичавог 1
  • Јел 2
  • јела 3
  • јелек 1
  • Јелисијуму 1
  • јело 2
  • Јелте 1
  • јендека 1
  • јео 3
  • Јер 2
  • јер 34
  • јес 6
  • Јес 7
  • Јесам 5
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењега 1
  • јесењој 1
  • јесењу 1
  • Јеси 19
  • јеси 6
  • Јесмо 4
  • Јест 13
  • јест 6
  • Јесте 17
  • јесте 6
  • јести 2
  • Јесу 1
  • јецање 1
  • јецаше 2
  • јечи 1
  • Ји 1
  • Јо 1
  • јо 2
  • Јова 172
  • Јован 4
  • Јоване 1
  • Јованов 1
  • Јовановом 1
  • Јовану 1
  • Јове 3
  • Јови 9
  • Јовин 2
  • Јовино 2
  • Јовиног 1
  • Јовином 1
  • Јово 19
  • Јовом 2
  • Јову 18
  • јој 46
  • јок 2
  • Јок 5
  • јордани 2
  • Јосип 1
  • Још 4
  • још 61
  • ју 5
  • Југ 1
  • Јула 1
  • јунак 1
  • Јунак 3
  • јунака 1
  • јуначки 1
  • јунаштво 1
  • јуне 1
  • јураху 1
  • јуре 1
  • јурио 1
  • Јурио 1
  • јурну 1
  • јутра 1
  • јутро 8
  • јутрос 4
  • јууро 1
  • Јуче 2
  • јуче 4
  • јучерање 1
  • к 2
  • К 6
  • Ка 3
  • ка 38
  • кава 1
  • каве 4
  • Каву 1
  • каву 18
  • кад 113
  • Кад 60
  • Када 2
  • када 9
  • кадифа 1
  • Каже 2
  • каже 7
  • кажем 11
  • кажете 1
  • кажеш 2
  • кажи 3
  • Кажи 3
  • кажипрстом 1
  • кажите 1
  • кажњавају 1
  • кажу 1
  • Кажу 2
  • каз 4
  • каза 1
  • казала 4
  • казали 1
  • Казао 1
  • казао 9
  • казати 10
  • казаће 1
  • Казаћу 1
  • казивао 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казне 3
  • казни 3
  • казо 2
  • Казујте 1
  • казују 1
  • кајао 1
  • Кајао 1
  • каје 1
  • кајише 1
  • Какав 1
  • какав 8
  • Каква 1
  • каква 5
  • какве 2
  • Какве 2
  • какви 1
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какву 1
  • каке 1
  • каки 1
  • Каким 1
  • како 100
  • Како 26
  • какој 1
  • Каком 2
  • каком 3
  • какоши 1
  • каламлење 1
  • Каламлење 1
  • каламљењу 2
  • калем 1
  • калемио 1
  • кам 1
  • камен 3
  • камена 1
  • каменице 2
  • Каменчић 1
  • Каменчићем 1
  • камо 2
  • Камо 4
  • канда 1
  • Канда 1
  • кандила 1
  • канти 1
  • канцеларијама 3
  • канцеларије 6
  • канцеларији 8
  • канцеларију 4
  • канцелариским 1
  • канцелариско 1
  • као 107
  • Као 16
  • кап 4
  • капало 1
  • капе 3
  • КАПЕТАН 1
  • Капетан 20
  • капетан 61
  • капетана 13
  • капетане 10
  • капетани 1
  • Капетани 1
  • капетаница 1
  • капетаници 3
  • капетанов 2
  • капетанова 1
  • капетанове 4
  • капетановог 1
  • капетановом 1
  • капетанову 1
  • капетаном 3
  • Капетану 1
  • капетану 10
  • капије 1
  • капијом 1
  • капитал 1
  • капља 1
  • капу 5
  • капут 4
  • Карађорђевци 1
  • карактер 1
  • Карактер 1
  • карактера 1
  • карактером 1
  • карала 1
  • каријери 2
  • каријеру 1
  • картао 1
  • карту 1
  • каруце 1
  • касапницу 2
  • касе 1
  • каси 1
  • касу 2
  • кафани 1
  • кафану 1
  • каФану 1
  • кафу 2
  • каФу 2
  • квитом 1
  • кестењаста 1
  • кестењастом 1
  • кесу 1
  • кидисала 1
  • кидиши 1
  • кикаљ 1
  • кикаља 1
  • кике 1
  • ким 4
  • кињио 1
  • кипела 1
  • кипео 1
  • кисела 1
  • киту 1
  • кићан 1
  • киша 2
  • кише 1
  • клањам 2
  • класе 1
  • класу 1
  • клецнуше 1
  • клечи 1
  • климну 4
  • клин 2
  • клону 2
  • клонуло 1
  • клонуо 1
  • клопарање 1
  • клопараху 1
  • клупе 1
  • клупи 2
  • клупу 2
  • кмет 28
  • Кмет 4
  • кмета 4
  • кмете 1
  • кмету 2
  • кметују 1
  • Књагиња 1
  • књагињом 1
  • књажевићем 1
  • књаз 1
  • Књаз 1
  • књаза 2
  • Књига 1
  • књига 15
  • књигама 3
  • књиге 14
  • књигу 11
  • књижара 1
  • књижевничке 1
  • књижица 1
  • књижице 1
  • књижница 1
  • Књижница 1
  • књижнице 1
  • књижници 3
  • Ко 21
  • ко 36
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 22
  • код 54
  • Код 8
  • кој 1
  • Која 1
  • која 21
  • које 28
  • Које 3
  • којекаки 1
  • којешта 1
  • који 53
  • Који 7
  • којим 6
  • којима 5
  • којој 5
  • којом 1
  • коју 12
  • Коју 3
  • кокошке 1
  • кола 16
  • колеба 1
  • колена 3
  • колико 2
  • Колико 2
  • колима 3
  • коло 4
  • колут 1
  • кољу 1
  • ком 2
  • комад 3
  • комада 1
  • коме 10
  • комедију 1
  • комовице 1
  • комшија 4
  • комшији 1
  • комшилук 1
  • конаке 1
  • Конац 1
  • конзисторије 2
  • конзисторији 2
  • Конзисторији 2
  • конзисторију 1
  • концеларију 1
  • концу 1
  • Кончаревић 4
  • Кончаревића 3
  • кончића 1
  • коњ 4
  • Коња 1
  • коња 19
  • коње 7
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 2
  • коњу 1
  • коп 1
  • копља 2
  • Корак 1
  • корак 2
  • Корачаху 1
  • корачаше 1
  • корео 1
  • корисни 1
  • корисније 1
  • корист 2
  • користе 1
  • користи 2
  • користио 1
  • корице 2
  • коришћу 1
  • кору 1
  • коса 2
  • косаца 1
  • косе 2
  • коси 4
  • косице 1
  • косиш 1
  • коснула 1
  • косом 2
  • кост 1
  • косу 7
  • Косци 1
  • котарицу 3
  • Коцкао 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаш 5
  • кочијаша 1
  • кочијаши 1
  • кошара 1
  • кошница 1
  • коштале 1
  • Кошуља 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 2
  • кошуљици 1
  • кошуљу 3
  • кошута 1
  • крава 1
  • Крагујевац 3
  • Крагујевачког 1
  • крагујевачкој 1
  • Краду 1
  • крађу 1
  • крај 13
  • краја 1
  • крајева 2
  • крају 3
  • крас 1
  • Красан 3
  • красне 1
  • красни 1
  • красних 1
  • красно 2
  • красну 1
  • краста 1
  • кратка 1
  • кратко 5
  • Крв 1
  • крв 4
  • Крвави 1
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • кревет 6
  • кревета 3
  • креветац 1
  • кревету 9
  • крезицију 1
  • креја 1
  • кремена 1
  • кренем 1
  • крену 4
  • кренуо 1
  • кренуше 3
  • крете 1
  • кретоше 1
  • креће 2
  • крив 1
  • крива 1
  • кривице 1
  • криво 6
  • кривце 1
  • кривци 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 1
  • крилу 2
  • кришом 1
  • крмећа 1
  • крњи 1
  • кровом 1
  • кроз 16
  • Кроз 6
  • кроја 1
  • кромпир 1
  • крпа 1
  • Крсманија 1
  • крст 1
  • крстом 1
  • круна 1
  • круни 1
  • крупне 2
  • крупнији 1
  • крштења 1
  • крштење 1
  • КРШТЕЊУ 1
  • кћери 5
  • кћи 2
  • куд 13
  • Куд 3
  • куда 2
  • Куда 5
  • кужног 1
  • кујни 3
  • кујну 4
  • кукавица 2
  • кукасто 1
  • кукачом 1
  • куке 1
  • куку 1
  • кукуруза 1
  • Кулаш 2
  • кулаша 1
  • кум 1
  • кумова 1
  • куму 1
  • кумчету 1
  • купа 1
  • купе 2
  • купи 4
  • купио 3
  • купити 1
  • куплерају 1
  • купус 1
  • курјак 1
  • курјаци 1
  • курјацима 1
  • кутије 1
  • кутију 5
  • кућа 4
  • куће 17
  • кућерак 1
  • Кући 1
  • кући 33
  • кућицама 1
  • кућице 1
  • кућицом 1
  • кућицу 1
  • кућо 1
  • кућу 14
  • куца 1
  • куцање 1
  • куцаше 1
  • куцну 1
  • кучета 1
  • кушају 1
  • Л 1
  • л 18
  • лавеж 2
  • лагала 1
  • лагано 3
  • лагати 1
  • ладну 1
  • ладу 1
  • Лаж 2
  • лаж 4
  • Лаже 1
  • лаже 2
  • лажем 2
  • лажеш 2
  • лажи 1
  • Лажу 1
  • Лака 1
  • лаки 1
  • Лако 1
  • лако 8
  • лакоћу 1
  • Лаку 5
  • лакше 4
  • лампе 1
  • лане 1
  • ланућеш 1
  • ласкао 1
  • латити 1
  • лахну 1
  • леба 3
  • лебац 4
  • лебдијаху 1
  • лебдила 1
  • лебом 1
  • лево 1
  • левом 1
  • леву 2
  • левчу 1
  • легао 1
  • леген 1
  • легнем 1
  • леграцију 1
  • лед 1
  • ледила 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежаше 2
  • леже 10
  • лежемо 1
  • лежи 2
  • лежиште 1
  • лези 2
  • лека 1
  • лекарске 1
  • лекове 3
  • лена 1
  • леног 1
  • лењости 1
  • лењштина 1
  • Леп 1
  • леп 6
  • лепа 14
  • Лепа 2
  • лепак 1
  • лепе 3
  • лепећи 1
  • лепи 1
  • лепим 2
  • лепињу 1
  • лепих 2
  • лепо 48
  • Лепо 7
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепу 3
  • лепша 1
  • лепше 5
  • лепши 2
  • леса 1
  • летела 1
  • летели 1
  • летети 1
  • лети 2
  • летиш 1
  • летње 1
  • летњој 2
  • летом 1
  • лећи 2
  • леца 1
  • лече 1
  • лечили 1
  • лечити 2
  • лешкари 1
  • лешкарити 1
  • ли 112
  • ливадама 1
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • ливаду 2
  • лизну 1
  • лијо 1
  • лили 1
  • лим 1
  • липом 1
  • липу 1
  • лисице 1
  • лист 4
  • листак 1
  • листи 1
  • листом 1
  • Лица 1
  • лица 5
  • лице 14
  • лицу 7
  • лично 1
  • личном 1
  • личностима 1
  • лишће 2
  • лишћу 2
  • ложе 1
  • лој 1
  • лола 1
  • лоле 1
  • лопар 1
  • лопова 1
  • лубеница 1
  • луд 5
  • луда 1
  • лудила 1
  • лудим 1
  • лудио 1
  • лудо 2
  • лудорија 1
  • Лука 16
  • Луко 1
  • Луком 1
  • лулу 1
  • лупало 3
  • лупаше 1
  • лупкати 1
  • лута 1
  • љубав 6
  • љубави 7
  • љубављу 1
  • љубезни 1
  • љуби 1
  • Љубим 1
  • љубим 2
  • љубимо 1
  • љубимче 1
  • Љубио 2
  • љубити 2
  • љубиш 3
  • љубљаше 1
  • Љубљаше 1
  • Љубомиру 1
  • људе 8
  • људи 29
  • Људи 6
  • људима 4
  • љуљушкати 1
  • љут 2
  • љута 1
  • љути 2
  • Љутила 1
  • љутина 1
  • љутио 1
  • Љутио 1
  • љутити 3
  • љутито 4
  • љутиш 1
  • љутнувши 1
  • љуту 1
  • М 3
  • м 7
  • ма 8
  • мажи 1
  • маза 1
  • мазећи 1
  • мази 1
  • мазно 1
  • мазо 1
  • мајка 20
  • Мајка 7
  • мајке 7
  • мајки 1
  • мајко 1
  • мајком 5
  • мајку 10
  • мајстор 1
  • мајци 3
  • мајчиним 1
  • мајчином 1
  • мајчиноме 1
  • макар 1
  • макло 1
  • макне 1
  • макнем 1
  • Макса 1
  • Макси 1
  • Максић 5
  • Максића 3
  • Максићу 2
  • мала 4
  • мале 1
  • мален 1
  • Мален 1
  • Малене 1
  • малени 1
  • мали 2
  • Мали 2
  • малише 1
  • мало 55
  • Мало 6
  • малог 1
  • малом 1
  • малу 1
  • маље 1
  • мамо 5
  • ман 2
  • мана 1
  • мане 1
  • манем 1
  • Мани 1
  • мани 4
  • манит 1
  • Манојловић 1
  • ману 1
  • мање 2
  • мањи 1
  • Мара 60
  • марамом 1
  • Маре 2
  • мари 5
  • Мари 6
  • марим 4
  • Марина 6
  • Марине 1
  • Маринком 1
  • Мариној 2
  • Марином 2
  • марио 1
  • марити 1
  • Марко 8
  • Маро 5
  • Маром 3
  • Мару 11
  • Марушка 5
  • Марушко 10
  • маршеве 1
  • маршира 1
  • Масан 1
  • матер 1
  • материна 1
  • мати 1
  • Мати 3
  • матор 1
  • матори 1
  • маћићи 1
  • маха 1
  • махнита 1
  • махом 2
  • мачета 1
  • мачиће 2
  • мачка 1
  • мачке 1
  • машајући 2
  • Машала 1
  • маши 1
  • машину 1
  • Машта 1
  • машта 2
  • ме 70
  • медведи 1
  • меденицом 1
  • међ 4
  • Међу 17
  • међу 8
  • Међутим 1
  • мезе 1
  • мезета 1
  • мејане 2
  • мејани 4
  • мејанисао 1
  • мејаном 1
  • мејанско 1
  • мејанског 1
  • мејану 9
  • мејанџија 4
  • Мејанџија 9
  • мејанџији 2
  • мејанџију 1
  • мекан 1
  • меки 1
  • мекоту 1
  • меку 4
  • Мене 1
  • мене 39
  • менекар 1
  • мени 26
  • Мени 7
  • меникар 2
  • мењати 1
  • мере 3
  • месец 2
  • месеца 1
  • месецу 2
  • месечина 1
  • месечини 2
  • месечином 1
  • месечину 3
  • месио 1
  • месната 1
  • места 17
  • местима 1
  • Место 1
  • место 10
  • месту 8
  • метити 1
  • Метнем 1
  • метну 8
  • метта 1
  • мету 2
  • мећаше 1
  • мећем 2
  • мећу 1
  • Мећу 1
  • механи 3
  • Ми 16
  • ми 208
  • Мијаило 1
  • Мијаилову 1
  • мила 1
  • Милан 7
  • Милане 3
  • Миланова 1
  • миле 2
  • мили 1
  • Милијони 1
  • милим 1
  • милина 1
  • Милинко 1
  • милио 1
  • мило 11
  • Мило 2
  • миловати 1
  • миловаше 1
  • милог 1
  • Милошеву 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • Миљана 2
  • Миљани 1
  • мине 1
  • министар 4
  • министара 2
  • министарка 1
  • министарству 1
  • министер 1
  • министера 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министру 2
  • минута 1
  • мио 1
  • мира 1
  • мираза 2
  • миран 1
  • мирисави 1
  • мирисати 1
  • мирише 1
  • миришљави 1
  • мирним 1
  • мирно 8
  • мирног 1
  • мирној 1
  • мирном 3
  • мирођија 1
  • мисао 7
  • мисле 1
  • Мисли 1
  • мисли 17
  • мислила 4
  • мислили 1
  • Мислили 1
  • мислим 15
  • Мислим 6
  • мислима 7
  • мислимо 2
  • Мислио 3
  • мислио 7
  • Мислите 1
  • мислити 6
  • Мислиш 1
  • мислиш 6
  • мисмо 1
  • Митром 1
  • мишице 1
  • Мишљаше 1
  • мишљаше 4
  • мишљењу 1
  • млад 2
  • Млад 5
  • млада 1
  • младе 1
  • млади 1
  • Млади 2
  • Младић 4
  • младић 5
  • младића 1
  • младо 1
  • младог 2
  • младога 1
  • младожење 1
  • младој 1
  • младости 1
  • Млађа 1
  • млађана 1
  • млађе 1
  • млађи 1
  • млађима 1
  • млађих 2
  • млатараше 1
  • млеко 1
  • млеком 1
  • многим 1
  • Много 1
  • много 19
  • многог 1
  • мном 8
  • мњењу 1
  • Мо 1
  • мо 7
  • мог 7
  • мога 3
  • могао 18
  • могаше 14
  • могла 3
  • Могли 1
  • могли 2
  • Могло 2
  • могло 5
  • Могу 2
  • могу 35
  • могуће 8
  • могућност 2
  • мож 1
  • можда 5
  • Може 4
  • може 45
  • можемо 12
  • Можемо 5
  • можете 2
  • Можете 2
  • можеш 3
  • можи 2
  • мозак 1
  • Мој 2
  • мој 24
  • моја 13
  • Моја 2
  • Моје 1
  • моје 25
  • моји 2
  • мојим 4
  • Мојој 1
  • мојој 3
  • мојом 2
  • моју 4
  • молбе 1
  • молбу 3
  • молила 1
  • молили 2
  • молим 17
  • Молим 5
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молићемо 1
  • Молићемо 1
  • мољаше 3
  • мом 4
  • момак 1
  • Момак 1
  • моме 4
  • момка 2
  • момку 1
  • момче 1
  • мора 18
  • Мора 3
  • морају 3
  • морала 3
  • морали 2
  • морало 1
  • морам 4
  • Морам 5
  • морамо 8
  • Морао 2
  • морао 7
  • Мората 1
  • морате 1
  • морати 4
  • мораће 1
  • Мораћу 1
  • мораш 6
  • мораше 1
  • море 5
  • Море 6
  • мотао 1
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотре 1
  • мотрио 1
  • Мотрио 1
  • моћи 10
  • моћни 2
  • мрак 1
  • Мрак 4
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мре 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • Мрзим 1
  • мрзим 2
  • мрзио 1
  • мртво 1
  • мршаво 1
  • му 264
  • мува 1
  • муву 1
  • мудрост 1
  • мужа 1
  • музика 1
  • Мука 1
  • мука 2
  • Муке 1
  • муке 3
  • мулим 1
  • Мулим 2
  • муња 1
  • муње 1
  • Муртена 1
  • мутне 1
  • Мучан 1
  • мученик 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • мушки 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • н 1
  • Н 2
  • НА 1
  • на 328
  • На 36
  • набавим 1
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набављају 1
  • набављао 1
  • набављати 1
  • наберу 1
  • набрао 1
  • набубреле 1
  • набубрелој 1
  • навалила 1
  • навод 1
  • наводе 1
  • навући 1
  • навуче 1
  • навучена 1
  • Нагазила 1
  • наглити 1
  • нагло 9
  • наговештавали 1
  • нагони 1
  • Награда 1
  • наградим 1
  • награду 2
  • над 4
  • надам 3
  • надао 3
  • надгледао 1
  • наде 2
  • нади 1
  • надимљена 1
  • надкриваху 1
  • надлежног 1
  • надрем 1
  • нађе 15
  • Нађе 3
  • нађем 2
  • нађи 1
  • нађо 1
  • Нађоше 1
  • нађоше 2
  • нађу 1
  • Нађу 1
  • наже 2
  • назад 2
  • назва 1
  • Назва 1
  • Назвати 1
  • назваше 1
  • наздрави 1
  • наздравиш 1
  • Наздравље 1
  • наздравље 3
  • називао 1
  • називаху 1
  • назову 1
  • наивно 1
  • нај 1
  • најбоље 1
  • Најбоље 1
  • најбољи 1
  • најбујнија 1
  • највећем 3
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • највише 3
  • најглавније 2
  • најгорем 1
  • најгори 1
  • најдражија 1
  • најзад 6
  • Најзад 6
  • најзадовољнији 1
  • најивно 1
  • најији 1
  • најлак 3
  • најлакше 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлуђи 1
  • најмање 2
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмоћнији 1
  • Најпосле 2
  • најпре 9
  • најприснијих 1
  • најрадије 2
  • најрадоснију 1
  • најсавршенији 1
  • најсветије 1
  • најсветији 1
  • најслађи 1
  • најсретнија 1
  • Најсретнија 1
  • најстарија 2
  • најстаријег 1
  • најстаријем 1
  • најстарији 1
  • најстаријој 1
  • најстрожије 1
  • најусрдније 1
  • најчистији 1
  • наклоност 1
  • Нако 1
  • нако 4
  • након 1
  • Наку 1
  • Накупим 1
  • налаже 4
  • Налазила 1
  • налазимо 1
  • Налакти 1
  • Налактио 1
  • нали 1
  • Налише 1
  • налоге 1
  • наложио 1
  • наљути 2
  • наљутим 1
  • наљутио 2
  • нам 17
  • нама 23
  • намаз 1
  • намаза 1
  • намасати 1
  • намере 1
  • Намести 1
  • намести 3
  • наместило 1
  • наместити 1
  • наместише 1
  • наметан 1
  • намећем 1
  • намештај 1
  • намештен 1
  • намештеној 1
  • намигн 1
  • намигну 1
  • намигнуши 1
  • намршти 4
  • намучила 1
  • наоколо 2
  • наопако 1
  • наоружао 1
  • Наочит 1
  • нап 1
  • напада 1
  • нападају 1
  • нападнут 1
  • напали 1
  • напао 1
  • напи 1
  • напипа 1
  • напис 2
  • написа 4
  • написано 1
  • написао 1
  • НАПИСАО 2
  • написати 2
  • напити 1
  • Напиши 1
  • Напишите 1
  • наплаћивао 1
  • наполеона 1
  • Напори 1
  • Направи 1
  • направи 2
  • направила 1
  • направићемо 1
  • направљена 1
  • напред 3
  • напредак 4
  • напредује 2
  • напредујемо 1
  • напретка 1
  • напрстак 1
  • напусти 1
  • напући 3
  • напућивши 1
  • напуштена 1
  • нарав 1
  • наразговарамо 1
  • нарасте 1
  • наредбе 1
  • нареди 6
  • наредим 1
  • наредио 3
  • наредите 1
  • наредити 1
  • наредиш 1
  • наређено 2
  • наређивало 1
  • наређује 1
  • наричући 1
  • народ 12
  • Народ 2
  • народа 3
  • народе 1
  • народне 1
  • Народне 1
  • НАРОДНЕ 1
  • народног 1
  • народска 1
  • народу 6
  • нарочито 2
  • наручише 1
  • наручја 1
  • наручју 1
  • Нас 3
  • нас 31
  • насадити 1
  • насастајати 1
  • насатке 1
  • насјекоме 1
  • наслов 1
  • наслони 4
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • Наслужи 1
  • наслужише 1
  • Наслужише 1
  • насмеја 17
  • насмејавши 1
  • насмејаше 1
  • насмеши 6
  • насмјаниих 1
  • наспело 1
  • наста 1
  • настава 1
  • настави 2
  • настају 1
  • настало 1
  • настани 1
  • настао 1
  • Насташе 1
  • натера 1
  • натерао 1
  • натерати 1
  • натмурен 1
  • натовари 1
  • наточи 1
  • наточише 1
  • натраг 2
  • натуре 1
  • наћи 3
  • наука 3
  • науке 4
  • науку 1
  • наумим 1
  • наумио 1
  • научена 1
  • Научи 2
  • научи 3
  • научила 1
  • научило 2
  • Научио 1
  • научио 2
  • научити 1
  • научиће 1
  • Научићеш 1
  • началник 4
  • началника 3
  • началнику 1
  • началници 1
  • Начела 1
  • начела 2
  • начелник 7
  • начелника 3
  • начелников 1
  • начелником 1
  • начелнику 3
  • начелство 1
  • начин 4
  • начина 1
  • начинио 1
  • Начинио 1
  • начинити 1
  • начином 3
  • начитан 1
  • начитани 1
  • начуди 1
  • наш 12
  • Наша 3
  • наша 9
  • Нашао 1
  • нашао 6
  • Наше 1
  • наше 10
  • нашег 6
  • нашега 3
  • Нашем 1
  • Наши 1
  • наши 4
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашој 4
  • нашу 3
  • не 299
  • Не 87
  • неба 3
  • небеској 1
  • небесној 1
  • небесном 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небу 1
  • Нег 1
  • негде 2
  • Него 14
  • него 58
  • неговала 1
  • недело 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • недра 2
  • недрага 2
  • Нежданова 1
  • Неждановом 1
  • независан 1
  • независним 2
  • незгода 1
  • Незгода 1
  • нек 16
  • Нек 8
  • Нека 15
  • нека 26
  • некад 2
  • некакве 1
  • Некако 1
  • некако 2
  • некаком 1
  • неке 10
  • Неке 2
  • неки 24
  • Неки 3
  • неким 7
  • некима 2
  • неких 3
  • Неко 1
  • неко 10
  • некој 2
  • неколико 24
  • Неколико 4
  • неком 2
  • неку 6
  • нем 1
  • нема 26
  • Нема 7
  • немађаше 1
  • Немају 1
  • немају 2
  • Немам 1
  • немам 5
  • Немамо 2
  • немамо 3
  • немаш 3
  • немаше 1
  • неми 1
  • немила 2
  • немило 1
  • немилосрдно 1
  • немир 1
  • немиран 1
  • немогуће 1
  • немогућност 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћно 1
  • нена 1
  • ненада 1
  • НЕНАДА 1
  • неокречени 1
  • непогоде 1
  • непознатим 1
  • непознатом 1
  • непосредно 1
  • непоштено 2
  • неправду 1
  • неправедно 1
  • непрестано 2
  • непријатељи 1
  • неприлику 1
  • неради 1
  • неспавања 2
  • неспоразума 1
  • несретниковић 1
  • несрећан 1
  • несрећне 1
  • Несрећни 2
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • несташан 1
  • несташлук 1
  • несташна 1
  • несташно 2
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљењем 1
  • Неће 2
  • неће 40
  • Нећемо 1
  • нећемо 7
  • Нећеш 1
  • нећеш 10
  • нећу 16
  • Нећу 5
  • неумем 1
  • неучтиво 1
  • нехотице 1
  • нехте 1
  • нечега 2
  • нечем 1
  • нечувеном 1
  • Нешто 1
  • нешто 42
  • Ни 11
  • ни 95
  • нигда 4
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 2
  • низ 5
  • није 122
  • Није 41
  • никад 14
  • Никад 6
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 5
  • никаквих 1
  • никаке 1
  • Никако 1
  • никако 4
  • нико 11
  • Нико 3
  • никог 4
  • никога 2
  • никоја 1
  • Николом 1
  • Николу 1
  • никоме 2
  • никуд 2
  • нисам 22
  • Нисам 26
  • ниси 18
  • Ниси 6
  • нисмо 2
  • Нисмо 2
  • нисте 1
  • Нисте 2
  • Нису 1
  • нису 9
  • нити 1
  • нитков 2
  • ниткова 1
  • ничему 1
  • ничије 1
  • ничим 1
  • нишанећи 1
  • Ништа 20
  • ништа 72
  • Но 11
  • но 18
  • нова 4
  • новац 2
  • новаца 3
  • нове 1
  • Новембра 2
  • Нови 1
  • нови 2
  • новим 1
  • новина 2
  • новинама 6
  • Новине 1
  • новине 13
  • новини 1
  • Новини 1
  • Новину 1
  • нових 1
  • ново 8
  • новог 1
  • НОВОГ 1
  • новој 1
  • новом 3
  • новоме 1
  • нову 1
  • новчано 1
  • ногавицу 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • ногом 1
  • ногу 1
  • ноже 2
  • ној 1
  • ноката 1
  • нокте 1
  • Нос 1
  • нос 2
  • носаше 1
  • носе 1
  • носећи 1
  • носи 6
  • носити 3
  • ноћ 14
  • Ноћас 2
  • ноћас 3
  • ноћи 11
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 3
  • ну 4
  • нуди 1
  • Нужда 1
  • нужним 1
  • нужно 1
  • нурије 1
  • нурији 1
  • нурију 1
  • нуто 1
  • Нуто 1
  • нутра 2
  • њ 6
  • њан 1
  • ње 10
  • Њега 3
  • њега 84
  • његов 12
  • Његов 4
  • Његова 1
  • његова 17
  • његове 4
  • његови 3
  • његовим 7
  • његових 5
  • његово 6
  • Његовог 1
  • његовог 4
  • његовој 5
  • његовом 9
  • његовоме 1
  • његову 9
  • њезина 1
  • њезине 1
  • њезину 1
  • Њему 3
  • њему 35
  • Њемукар 1
  • њен 2
  • њена 5
  • њене 7
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 3
  • Њено 1
  • њено 3
  • њеног 2
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њену 3
  • њи 2
  • њивама 1
  • њиве 1
  • њиву 1
  • њим 34
  • Њима 1
  • њима 22
  • њиме 1
  • њисам 1
  • њих 15
  • Њих 3
  • њихов 1
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихово 1
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • Њој 1
  • њој 13
  • њом 10
  • њу 19
  • о 157
  • О 18
  • оба 2
  • обавезе 1
  • обавештавати 1
  • обави 1
  • обавио 1
  • обе 2
  • обелела 1
  • обели 1
  • обелио 1
  • обелити 1
  • обећа 3
  • обећао 1
  • Обећао 1
  • обешењака 1
  • Обилазио 1
  • Обилићево 1
  • обићи 1
  • обичај 4
  • обичају 2
  • обичне 2
  • обични 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • обично 6
  • објави 1
  • Објављујем 1
  • Објасните 1
  • Објашњавао 1
  • обла 1
  • облагородим 1
  • облагородио 1
  • облака 1
  • облаке 1
  • облаци 1
  • облацима 1
  • облачити 2
  • облетати 1
  • обливао 1
  • облигације 2
  • оближњем 1
  • облизнио 1
  • облила 1
  • облио 1
  • облог 1
  • обожавала 1
  • Обожавам 1
  • Обоје 1
  • обоје 3
  • обојица 1
  • Обојица 1
  • обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • оборили 1
  • оборити 1
  • обосио 1
  • обрадова 1
  • обрадовати 1
  • Образ 1
  • образ 2
  • образа 4
  • образе 1
  • Образи 1
  • образован 1
  • образованих 1
  • образованост 1
  • образу 1
  • обрати 1
  • Обраћао 1
  • обрашчићи 2
  • обрве 1
  • Обредише 1
  • оброк 1
  • обузимаше 1
  • обујмила 1
  • обујмило 1
  • обукао 1
  • обукоше 1
  • обућу 2
  • обухватио 1
  • обуче 2
  • Обуче 3
  • обучемо 1
  • обучен 1
  • Обучен 1
  • ов 1
  • Ова 1
  • ова 5
  • овај 31
  • Овај 4
  • Оваки 1
  • оваких 1
  • овако 20
  • Овако 3
  • оваког 1
  • овакој 1
  • оваку 1
  • овамо 12
  • Овде 3
  • овде 34
  • Ове 1
  • ове 9
  • ови 5
  • овим 3
  • Ово 18
  • ово 40
  • овог 5
  • овога 5
  • овој 6
  • овом 8
  • овоме 4
  • Ову 1
  • ову 14
  • ог 3
  • огледало 1
  • огледалом 2
  • огледао 1
  • оглуши 1
  • оголео 1
  • ограду 1
  • огрнем 1
  • огроман 1
  • од 135
  • Од 22
  • одавде 6
  • одаје 1
  • одају 1
  • Одакле 1
  • одакле 4
  • оданост 1
  • одао 1
  • Одатле 1
  • одбаци 2
  • одби 1
  • Одбијајте 1
  • одбије 1
  • одбио 1
  • одбор 3
  • одважно 1
  • одведе 2
  • одведем 1
  • одведоше 1
  • одвео 1
  • одвојите 1
  • одвуче 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарам 2
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговараше 1
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 12
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорите 1
  • одговорити 2
  • одговорност 1
  • одговору 1
  • одгоните 1
  • Оде 1
  • оде 32
  • одевена 1
  • одела 2
  • одело 7
  • оделу 3
  • одем 1
  • одеш 1
  • Оди 2
  • одиста 1
  • одјаха 1
  • Одјаха 2
  • одјахао 1
  • Одјахаше 1
  • одјекује 1
  • одлазио 2
  • одлазити 1
  • одласку 1
  • одликује 1
  • одличан 2
  • одличним 2
  • одма 2
  • Одмах 1
  • одмах 10
  • одмахну 2
  • одмахује 1
  • Одн 1
  • однео 1
  • однесе 3
  • однесем 1
  • Однеси 1
  • однесу 1
  • однети 2
  • однеће 1
  • однеше 1
  • Одобриће 1
  • одоше 10
  • одпоздрави 1
  • одпр 1
  • одраст 1
  • одрећи 2
  • одрече 1
  • одрешито 1
  • одржала 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одричите 1
  • одседам 1
  • Одсели 1
  • одсео 1
  • одскакута 1
  • одскочило 1
  • одслужи 1
  • одспавају 2
  • одуд 1
  • Одузму 1
  • одушевљењу 1
  • одшеташе 1
  • Ожени 1
  • ожени 2
  • оженим 1
  • оженити 2
  • оженићеш 1
  • Оженићеш 1
  • ожењен 1
  • оживљавала 1
  • озареном 1
  • озбиљан 1
  • озбиљни 1
  • озбиљно 3
  • озбиљног 1
  • озбиљност 1
  • озебо 1
  • ознојио 1
  • ој 1
  • Оје 1
  • ока 5
  • окади 1
  • окадити 1
  • окамењен 1
  • окари 1
  • оке 1
  • окитило 1
  • Око 3
  • око 30
  • окола 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 5
  • около 1
  • окошт 1
  • окр 2
  • окрене 2
  • окрену 2
  • окренув 1
  • окренувши 1
  • окретан 1
  • окреташе 2
  • окрете 11
  • окретоше 3
  • Окром 1
  • округа 2
  • ОКТОБАР 1
  • Октобра 1
  • оку 1
  • окупили 3
  • окупимо 1
  • Окупите 1
  • окупише 1
  • окупљени 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • окуси 1
  • окући 1
  • олајали 1
  • олакшају 1
  • омален 1
  • омиле 1
  • омиљен 1
  • омладине 1
  • Омрзао 1
  • омрзнуо 1
  • омркну 1
  • омршај 1
  • Он 158
  • он 285
  • Она 54
  • она 92
  • Онај 2
  • онај 24
  • онака 1
  • Онака 1
  • онакав 2
  • онако 15
  • Онако 2
  • онакој 1
  • онаком 1
  • онаку 1
  • онамо 1
  • Онда 35
  • онда 76
  • онде 2
  • Оне 1
  • оне 23
  • онемео 1
  • Они 16
  • они 28
  • оним 5
  • онима 1
  • оних 1
  • онице 2
  • оно 37
  • Оно 5
  • оног 6
  • Онога 1
  • онога 3
  • оној 3
  • оном 10
  • Ономад 1
  • ономе 6
  • ономлане 1
  • ону 7
  • опали 1
  • опалом 1
  • опаметити 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • опасно 1
  • Опасно 1
  • опет 68
  • Опет 7
  • опио 2
  • опираху 1
  • описано 1
  • опкорачи 4
  • опозиције 1
  • опозициони 1
  • оправдам 1
  • оправиће 1
  • оправна 1
  • определење 2
  • опредељено 1
  • опредељену 1
  • опремати 1
  • Опреми 1
  • Опремите 1
  • опричати 1
  • Опрости 2
  • опрости 3
  • опростим 1
  • опростио 1
  • Опростите 2
  • опружила 1
  • Оптужен 1
  • оптужујеш 1
  • опуштени 1
  • опходио 1
  • опште 2
  • општежићу 1
  • Општина 1
  • општина 2
  • општинама 1
  • општине 1
  • општини 1
  • општински 2
  • општинској 1
  • општину 1
  • општој 2
  • ор 1
  • оретке 1
  • орила 1
  • орлушина 1
  • осами 1
  • освајаше 1
  • осветим 1
  • осветљену 1
  • освићу 1
  • Освртао 1
  • осврташе 1
  • осврће 1
  • осењено 1
  • осете 1
  • Осети 1
  • осети 4
  • Осетила 1
  • осетио 1
  • осетљив 1
  • осећајем 1
  • осећаји 3
  • осећам 1
  • Осећао 1
  • осећао 2
  • осећаше 8
  • осећаштга 1
  • осече 2
  • осечно 1
  • осим 5
  • оскудици 1
  • ослоните 1
  • ослонити 1
  • осмејак 2
  • осмејком 1
  • осмејку 1
  • осмене 1
  • Осмену 1
  • основну 2
  • особито 1
  • осолити 1
  • Оста 2
  • оста 5
  • Остав 1
  • оставе 1
  • Остави 3
  • остави 7
  • оставила 2
  • оставили 1
  • оставим 1
  • Оставимо 1
  • Оставио 1
  • оставио 3
  • оставити 1
  • оставку 1
  • остајала 1
  • остаје 3
  • Остајеш 1
  • остајеш 2
  • остала 1
  • остали 6
  • осталим 1
  • осталих 1
  • остало 4
  • осталом 2
  • остане 3
  • останите 1
  • остану 1
  • остао 7
  • остати 6
  • остаћеш 2
  • Остаћеш 2
  • осташе 4
  • остварене 1
  • остварити 1
  • Оступи 1
  • осуда 1
  • осудити 1
  • осуђиваху 1
  • осушим 1
  • Отад 1
  • Отац 3
  • отац 8
  • Отаџбина 1
  • отаџбине 2
  • отаџбини 2
  • отворен 1
  • отворене 1
  • отвори 15
  • Отвори 3
  • Отворила 1
  • отворио 1
  • оте 1
  • отегао 1
  • отезати 1
  • отела 1
  • отерате 1
  • отимао 1
  • отићи 1
  • Отићи 1
  • Отиш 1
  • отишао 4
  • Отишла 1
  • отишла 2
  • отишло 2
  • отишо 1
  • откопча 1
  • откорача 1
  • откоса 1
  • отличног 1
  • отменија 1
  • отменијих 2
  • Отојич 1
  • отпевати 1
  • отпоруке 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочне 1
  • отпусте 1
  • отресати 2
  • отресе 1
  • отресемо 1
  • отров 1
  • отрпети 1
  • отрча 1
  • отсвираше 1
  • отуд 3
  • оћемо 1
  • Оћемо 7
  • оћете 2
  • Оћете 3
  • Ох 4
  • Оца 1
  • оца 11
  • оцена 1
  • оцене 2
  • оцену 1
  • оцила 1
  • оцу 2
  • очајник 1
  • очајника 1
  • очајнички 1
  • Оче 1
  • оче 2
  • очева 2
  • очекај 1
  • очекивао 2
  • очекиваше 1
  • очекнем 1
  • очекну 1
  • Оченаш 1
  • очешља 1
  • очи 35
  • Очи 4
  • очигледна 1
  • очију 6
  • очима 16
  • очисти 2
  • очистио 1
  • очита 1
  • оџака 1
  • ош 2
  • ошинеш 1
  • Ошину 1
  • ошину 2
  • оштар 1
  • оштра 1
  • оштре 1
  • оштро 2
  • П 1
  • Па 127
  • па 252
  • пада 1
  • падала 1
  • падаху 2
  • падаше 1
  • паде 2
  • падне 2
  • пазе 1
  • пазувом 1
  • пак 1
  • паклу 1
  • пала 3
  • палидрваца 2
  • палити 1
  • памет 8
  • памети 1
  • паметна 2
  • Паметно 1
  • паметно 2
  • памтим 1
  • памук 1
  • пандур 17
  • Пандур 17
  • пандура 8
  • пандури 1
  • пандуром 3
  • пандуру 3
  • Панта 1
  • пао 3
  • папир 1
  • пар 7
  • пара 3
  • параде 1
  • паре 4
  • Париза 1
  • парничим 1
  • парохија 1
  • парохијани 1
  • парчади 1
  • парче 2
  • паса 3
  • пасмину 1
  • пасти 2
  • пасуљ 1
  • пати 2
  • патка 1
  • патосати 1
  • пашина 1
  • паштио 1
  • пева 5
  • Певај 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певала 2
  • певале 1
  • певали 1
  • певало 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певаху 1
  • певаше 1
  • Педагогике 1
  • Педагогици 1
  • пек 1
  • пекла 1
  • пекмез 2
  • пену 1
  • пенџера 1
  • пењала 1
  • пењаху 1
  • Пера 5
  • перо 1
  • Перо 6
  • Перу 1
  • першун 1
  • песама 2
  • Песма 1
  • песма 3
  • песмарица 2
  • песмарице 1
  • песмарицу 1
  • песме 3
  • песмица 1
  • песмице 1
  • песму 4
  • песницу 1
  • пет 6
  • Петагогија 2
  • петагогију 1
  • Петар 7
  • петељком 1
  • петом 2
  • Петра 2
  • Петрића 1
  • пецаху 1
  • пецкаш 1
  • печат 1
  • пече 1
  • печења 1
  • пешчара 1
  • пива 1
  • пиво 1
  • Пиј 1
  • пиј 3
  • пијан 1
  • пијаце 1
  • пије 3
  • пијем 5
  • пијемо 2
  • пијеш 1
  • пила 1
  • пило 1
  • Пио 1
  • пио 4
  • пиркаше 2
  • пирну 2
  • пис 5
  • писали 1
  • писама 1
  • писао 6
  • Писар 2
  • писар 5
  • писара 1
  • писаре 1
  • писарем 1
  • писари 1
  • писарско 1
  • писати 2
  • писаше 1
  • писма 3
  • писмено 1
  • писмо 17
  • писмом 1
  • писму 4
  • писо 1
  • пит 3
  • пита 11
  • Пита 2
  • Питају 1
  • питају 4
  • питала 1
  • Питам 1
  • питам 5
  • питања 1
  • питање 1
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 2
  • питате 1
  • Питаћу 1
  • питаху 2
  • питаш 1
  • Питаш 1
  • Питаше 1
  • питаше 4
  • пити 3
  • питома 1
  • питомца 1
  • пића 1
  • Пише 1
  • пише 13
  • пишем 1
  • пишете 1
  • пишта 1
  • пиштољ 3
  • пишу 2
  • плав 1
  • плава 1
  • плаве 4
  • плаветнило 1
  • плавило 1
  • плавих 1
  • Плаво 1
  • плавоокој 1
  • плаву 2
  • Плакала 1
  • плакао 4
  • плакати 1
  • пламен 1
  • Пламен 1
  • план 2
  • плану 1
  • планувши 1
  • плате 2
  • плати 2
  • платим 1
  • платимо 2
  • платио 1
  • платићете 1
  • плату 1
  • плаћаш 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • Плаче 1
  • плачем 1
  • плаши 1
  • плашимо 1
  • плашљивац 1
  • плашљиво 1
  • плести 1
  • плетење 1
  • плећа 1
  • плови 1
  • плод 1
  • плодковао 1
  • плодом 1
  • плот 1
  • пљенио 2
  • пљуску 1
  • по 159
  • По 8
  • побегао 2
  • побегла 1
  • побегне 1
  • победитељи 1
  • побринути 1
  • повади 1
  • поведе 1
  • повезало 1
  • повела 1
  • повео 2
  • поверевало 1
  • повереници 1
  • поверења 1
  • поверење 1
  • поверењу 2
  • поверљив 1
  • поверовао 1
  • поветарац 1
  • повикаше 2
  • повисок 1
  • повољне 1
  • повређена 1
  • поврће 1
  • поврћем 1
  • повукао 1
  • Повуче 1
  • повуче 3
  • поганом 1
  • погине 1
  • поглади 1
  • Погле 1
  • поглед 6
  • Погледа 2
  • погледа 32
  • погледавши 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 2
  • погледала 2
  • погледам 1
  • погледао 1
  • Погледао 1
  • погледати 4
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледу 1
  • Под 1
  • под 20
  • Подајте 1
  • подвале 1
  • подвео 1
  • подвести 1
  • Подвикни 1
  • подебела 1
  • поделу 1
  • Подер 1
  • подигла 1
  • Подиже 1
  • подиже 6
  • подизању 1
  • подизаше 1
  • подлац 2
  • подлаца 2
  • Подлаци 1
  • подлацима 1
  • подмеће 1
  • подне 5
  • поднео 1
  • поднети 1
  • поднећу 1
  • подними 2
  • подобију 1
  • Подолазили 1
  • подруму 1
  • пође 14
  • пођем 1
  • Пођо 1
  • пођох 1
  • пођоше 5
  • пожалим 1
  • пожалити 1
  • поживи 3
  • позавиди 1
  • Позва 1
  • позва 5
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвани 1
  • Позваше 1
  • поздрав 2
  • поздрави 5
  • Поздравише 1
  • поздравише 4
  • Поздрављају 1
  • поздрављао 1
  • поздрављати 1
  • поздрављаше 1
  • позив 7
  • позива 1
  • позивати 1
  • позлаћеним 1
  • позна 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајете 1
  • познајеш 2
  • познало 1
  • познамо 1
  • познаника 1
  • познанства 1
  • познанству 1
  • познао 1
  • познатих 1
  • Познато 1
  • познато 3
  • позове 2
  • поиска 2
  • појави 4
  • појавити 1
  • појављиваше 1
  • појасу 1
  • појаха 1
  • појахаше 1
  • појединцу 2
  • појешће 1
  • поји 1
  • покажем 1
  • Покажи 1
  • покажите 1
  • показ 1
  • показа 8
  • Показала 1
  • показиваху 1
  • показује 1
  • показујући 1
  • покасаше 1
  • покварен 2
  • Покиснуће 1
  • поклада 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојни 1
  • покојног 1
  • покор 1
  • покоравати 1
  • покоран 1
  • покошене 1
  • покрету 1
  • покријеш 1
  • покупи 1
  • покупио 1
  • покучаст 1
  • Покушавао 1
  • Покушаћу 1
  • пола 5
  • полагало 1
  • полагати 1
  • Полаже 1
  • Полази 1
  • полако 7
  • поласку 2
  • поли 1
  • поливали 1
  • полиј 1
  • полије 1
  • полијеш 1
  • полио 1
  • полити 1
  • политику 1
  • политичара 1
  • политичке 1
  • Политички 1
  • полић 1
  • полицајац 1
  • полицајци 1
  • полиција 3
  • Полиција 5
  • Полицији 1
  • полицији 2
  • полицијску 1
  • полицију 1
  • полициске 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положи 2
  • положио 1
  • полугласно 1
  • полудеће 1
  • полутабаку 1
  • поља 1
  • поље 10
  • пољима 1
  • пољу 9
  • пољубац 1
  • пољуби 5
  • пољубила 1
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољубише 2
  • пољупцем 1
  • пољупцима 1
  • помагала 1
  • помагаху 1
  • Помаже 4
  • помажем 1
  • Помени 1
  • помену 1
  • поменуо 1
  • Поменућу 1
  • помера 2
  • помери 1
  • помисли 4
  • помислим 1
  • Помислите 1
  • помишљаше 1
  • помог 7
  • помогао 2
  • помогло 1
  • помогне 2
  • поможе 1
  • Помоз 2
  • помози 1
  • Помозите 2
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помремо 1
  • Помрчина 1
  • помрчина 2
  • помућених 1
  • понављаше 1
  • понаже 1
  • понаша 1
  • понедељник 1
  • Понели 1
  • понећу 1
  • пони 1
  • понижен 2
  • Понизан 1
  • понизи 1
  • понос 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поноћи 1
  • Понудио 1
  • Поодавна 1
  • поодрасла 1
  • ПОП 1
  • поп 133
  • Поп 40
  • Попа 20
  • попа 61
  • попак 2
  • попалише 1
  • попе 4
  • попело 1
  • попео 1
  • Попи 1
  • попи 6
  • попила 1
  • попина 1
  • попине 1
  • попиној 2
  • попио 2
  • пописаше 1
  • попити 1
  • Попише 2
  • попише 5
  • поплашише 1
  • Попо 1
  • попо 12
  • Попови 1
  • попови 6
  • поповој 1
  • попом 4
  • попридиже 1
  • поприлично 1
  • попу 10
  • попустио 2
  • попустити 1
  • попуши 1
  • поради 1
  • порадите 1
  • порадићемо 1
  • поразговарамо 1
  • поред 6
  • порећи 1
  • породица 1
  • породице 2
  • породици 2
  • породицу 2
  • породичном 1
  • поруке 1
  • порумене 1
  • Порумене 1
  • поруменети 1
  • Поруменеће 1
  • пос 3
  • Посавија 1
  • посао 5
  • посвађа 1
  • посведочити 2
  • поседаше 1
  • Поседаше 3
  • Поседе 1
  • Поседеше 2
  • поселио 1
  • посело 1
  • посетили 1
  • посисали 1
  • поскакаше 1
  • посл 2
  • Посла 1
  • посла 15
  • посланик 1
  • посланика 4
  • послаником 1
  • послао 1
  • послати 2
  • Послаћу 1
  • послаше 2
  • после 24
  • После 7
  • последње 1
  • последњи 1
  • послетку 1
  • послова 3
  • пословима 1
  • послом 6
  • послу 1
  • послужење 7
  • послужи 4
  • послуживање 1
  • послужитељ 3
  • Послужитељ 6
  • послужитеља 3
  • Послужитељу 1
  • послужитељу 3
  • послужише 1
  • послужује 1
  • послује 1
  • послуша 1
  • Послушајте 1
  • послушају 1
  • посматрала 1
  • посматрању 1
  • Посматрао 1
  • посматраше 3
  • поспало 1
  • поспаше 1
  • посрну 1
  • посрте 2
  • посрће 1
  • посрћући 2
  • Поста 1
  • поста 5
  • поставила 1
  • поставио 1
  • Поставише 1
  • поставља 1
  • постављен 3
  • постајати 1
  • постајаху 1
  • постане 1
  • Постао 1
  • постао 3
  • Постарај 1
  • постарати 1
  • постати 2
  • постаћу 1
  • посташе 1
  • постеља 2
  • постеље 4
  • постељи 2
  • постељом 1
  • постељу 7
  • постигли 1
  • постојан 1
  • постоји 1
  • поступамо 1
  • поступи 1
  • поступите 1
  • потварање 1
  • потврди 3
  • потврду 1
  • потерам 1
  • потерати 1
  • потесу 1
  • потоком 1
  • Потоци 1
  • поточића 1
  • потпис 1
  • потписа 1
  • Потпишите 1
  • потпрдно 1
  • потпуно 4
  • потражи 3
  • потреба 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребним 1
  • потребно 1
  • потребу 2
  • потребујеш 1
  • потревио 1
  • потреши 1
  • потруди 1
  • потрудићу 1
  • Потрчи 2
  • потужити 1
  • потурчи 1
  • потуца 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • поуздан 1
  • поуздање 1
  • поустајали 1
  • поучавању 1
  • поучити 2
  • похвата 1
  • похитај 1
  • похитао 1
  • поцепан 1
  • почаст 1
  • Поче 2
  • поче 21
  • Почев 1
  • почела 1
  • почели 2
  • Почео 1
  • почео 10
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетку 1
  • Почећу 1
  • почеше 4
  • почиње 1
  • почисти 1
  • почне 2
  • почну 1
  • пош 2
  • поша 4
  • Поша 8
  • пошао 1
  • пошли 1
  • пошло 1
  • пошљем 2
  • пошљу 1
  • пошо 2
  • поште 1
  • поштен 4
  • поштена 2
  • Поштена 2
  • Поштено 1
  • поштено 4
  • поштеном 1
  • поштења 1
  • поштење 2
  • поштењу 1
  • пошто 10
  • Пошто 11
  • поштовану 1
  • поштовањем 2
  • поштовању 1
  • поштује 3
  • поштују 1
  • пр 5
  • пра 1
  • права 7
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 1
  • праведним 1
  • правећи 2
  • прави 4
  • правим 1
  • правио 2
  • правите 1
  • прављаше 1
  • Право 2
  • право 20
  • правој 1
  • правом 1
  • праву 1
  • правце 3
  • прагу 1
  • празне 2
  • празник 3
  • празника 1
  • празнила 1
  • празнина 1
  • празно 1
  • празнујемо 1
  • практикант 1
  • практиканти 1
  • практикантског 1
  • прамен 1
  • прасећег 1
  • прате 1
  • прати 1
  • пратише 1
  • прашину 2
  • прва 2
  • прве 1
  • Први 2
  • први 7
  • првих 1
  • прво 3
  • Прво 4
  • првог 1
  • првој 1
  • првом 1
  • првоме 1
  • Прву 1
  • прву 2
  • пре 15
  • пребелом 1
  • пребија 1
  • преварио 2
  • превести 1
  • прегледати 1
  • пред 44
  • Пред 9
  • преда 2
  • предаде 3
  • предам 1
  • предао 3
  • пределу 1
  • предигне 1
  • предлажем 1
  • предложити 1
  • предмета 1
  • предњем 1
  • Председник 1
  • председник 2
  • предупреде 1
  • предурати 1
  • предусретне 1
  • пређе 1
  • Пређоше 1
  • преживео 1
  • презиме 2
  • презирати 1
  • прека 1
  • прекида 1
  • прекидала 1
  • прекиде 7
  • прекидоше 1
  • прекинем 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • преклањају 1
  • преко 16
  • прекорно 3
  • прекосавских 1
  • прекрсти 4
  • прекрстио 1
  • прела 1
  • прелетале 1
  • према 5
  • премер 1
  • Преместе 1
  • преместе 2
  • премести 2
  • преместити 1
  • преместиће 1
  • Преместиће 1
  • премештаји 1
  • премештају 1
  • премештен 1
  • пренемагати 1
  • пренеражено 2
  • пренерази 1
  • Пренесе 1
  • преноћити 1
  • преноћиште 1
  • Преображење 2
  • Преписа 1
  • препокоран 1
  • препородила 1
  • препорука 3
  • препорукама 1
  • препоручи 2
  • препоручити 1
  • препоручује 1
  • пресавијем 1
  • преседела 1
  • преседник 1
  • Преседник 1
  • пресели 2
  • пресести 1
  • пресече 3
  • преставила 1
  • преставише 1
  • престаје 1
  • престане 1
  • престану 1
  • престолом 1
  • пресуди 2
  • пресуду 2
  • претежак 1
  • претеране 1
  • претече 1
  • прети 2
  • Претплати 1
  • претплатимо 1
  • претресала 1
  • претрпела 1
  • претрпети 1
  • претрпећу 1
  • претура 2
  • претурају 1
  • Претурала 1
  • претурао 1
  • претурати 2
  • претураше 1
  • Претураше 1
  • претуцао 1
  • Пречасни 1
  • пречасни 4
  • пречасног 1
  • прешао 1
  • прже 1
  • При 1
  • при 7
  • прибележавао 1
  • прибрао 2
  • приватно 1
  • привеза 1
  • привидно 1
  • привирити 1
  • придати 1
  • придикује 1
  • придобијете 1
  • придружујем 1
  • приђе 11
  • Приђе 2
  • приђи 1
  • приђоше 1
  • призна 1
  • признај 1
  • Признај 1
  • Признајем 1
  • признам 2
  • Признање 1
  • признаш 1
  • пријави 1
  • Пријављени 1
  • пријатан 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 3
  • пријатељем 1
  • ПРИЈАТЕЉИ 1
  • пријатељи 3
  • пријатељица 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • Пријатно 1
  • прикрије 1
  • прикријемо 1
  • прикрило 1
  • прикупљ 1
  • прикупљати 1
  • прилегне 1
  • прилегнем 1
  • прилика 2
  • приликама 2
  • Прилике 1
  • прилике 2
  • приликом 1
  • прилично 1
  • приљеже 1
  • прима 1
  • Прима 2
  • примакне 1
  • примам 1
  • Примамо 2
  • приман 1
  • примао 1
  • Примате 1
  • примедбе 1
  • пример 1
  • примети 2
  • приметила 1
  • приметили 2
  • приметио 2
  • приметити 1
  • приметно 1
  • примећено 1
  • прими 4
  • примио 1
  • примирио 1
  • примити 3
  • примише 1
  • принесе 1
  • припали 1
  • припалити 1
  • припитати 1
  • припитују 1
  • припремили 1
  • природа 1
  • природе 1
  • природу 4
  • присети 1
  • присни 1
  • пристаде 1
  • присталица 1
  • пристао 1
  • Пристао 1
  • притвори 1
  • притегне 1
  • притегнути 1
  • Притеже 1
  • притицао 1
  • прихватаху 1
  • Прихвати 2
  • прихвати 5
  • прихватити 1
  • прихватише 1
  • прича 3
  • Причај 1
  • причајући 1
  • причање 2
  • Причао 1
  • причао 3
  • причати 3
  • причаше 1
  • приче 2
  • причице 1
  • пришипетље 1
  • ПРИШИПЕТЉЕ 1
  • прњице 1
  • Пробај 1
  • пробала 1
  • Пробао 1
  • пробијаше 1
  • пробудила 1
  • пробудио 4
  • проведи 1
  • провео 5
  • провидело 1
  • провлачи 1
  • проводио 1
  • прогањан 1
  • проговори 1
  • прогоне 1
  • прогони 1
  • прода 4
  • продају 1
  • продати 1
  • продужено 1
  • продужи 1
  • продужимо 1
  • продужити 1
  • продужише 1
  • Прође 1
  • прође 2
  • Прођоше 1
  • проживети 1
  • прожма 1
  • прозор 6
  • прозора 2
  • прозоре 2
  • прозору 4
  • прозрео 1
  • производ 1
  • проје 1
  • пројури 1
  • пројурило 1
  • Проказали 2
  • проклете 2
  • проклети 1
  • проклињао 1
  • пролажаху 1
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролетала 1
  • пролетње 1
  • Пролетос 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • пролећу 1
  • промени 1
  • промисли 1
  • промислим 1
  • промислио 1
  • промуклим 1
  • промуца 2
  • пронашли 2
  • пропаде 1
  • пропали 1
  • Пропатио 1
  • пропињати 1
  • прописима 1
  • пропису 1
  • пропита 1
  • пропушио 1
  • просијаваху 1
  • просијаваше 2
  • просим 1
  • просипа 1
  • прослави 1
  • просто 2
  • простом 1
  • прострта 1
  • просту 1
  • прота 2
  • протеко 1
  • протепа 1
  • против 18
  • противи 1
  • противна 1
  • противни 2
  • противника 1
  • противнике 1
  • противници 2
  • противном 1
  • Протисли 2
  • протокол 1
  • Протури 1
  • проћи 1
  • проугурсузи 1
  • проучавао 1
  • проучио 1
  • професор 1
  • проФесор 1
  • професора 1
  • професорове 1
  • прохода 1
  • Прохода 1
  • проходам 1
  • процвати 1
  • прочељу 1
  • прочита 10
  • Прочита 3
  • Прочитајте 1
  • прочитају 1
  • прочитали 1
  • Прочитали 1
  • прочитам 2
  • прочитано 1
  • прочитао 2
  • прочиташе 1
  • прош 1
  • прошао 1
  • прошапута 4
  • прошетати 1
  • прошкрипати 1
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошло 1
  • прошлост 4
  • Прса 2
  • прса 5
  • прси 1
  • прсима 1
  • прсник 2
  • прснику 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прстима 2
  • Пружи 1
  • пружи 8
  • пруживши 1
  • пружим 1
  • пружни 1
  • прут 2
  • прште 1
  • псалтир 1
  • птица 2
  • птичијих 1
  • пукоше 1
  • пун 3
  • пуна 4
  • пуначка 1
  • пуначко 1
  • пуним 2
  • пуних 2
  • пуно 4
  • пуну 1
  • пуста 1
  • пусте 2
  • Пусти 2
  • пусти 3
  • пустила 1
  • пустим 1
  • пустимо 1
  • пустиња 1
  • пустио 2
  • пусто 3
  • пут 18
  • Пут 2
  • пута 24
  • путем 8
  • путника 2
  • путнички 1
  • путу 6
  • путујемо 1
  • пући 1
  • пуца 1
  • Пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуце 1
  • пуцњем 1
  • пуче 1
  • пушећи 3
  • Пуши 1
  • пуши 2
  • Пушио 1
  • Пушите 1
  • пушка 1
  • пушке 1
  • Пушница 1
  • пушницу 1
  • пушта 1
  • пуштати 1
  • Пфи 1
  • равна 1
  • равно 2
  • равнодушан 2
  • равнодушно 1
  • равном 1
  • равномерном 1
  • рад 10
  • Рад 4
  • рада 1
  • Рада 1
  • раде 6
  • ради 24
  • радикалка 1
  • Радикалне 1
  • РАДИКАЛНЕ 1
  • Радила 1
  • радим 3
  • радимо 4
  • радина 1
  • радине 1
  • радини 1
  • радио 10
  • радите 5
  • радити 9
  • радиш 2
  • радише 1
  • Раднику 1
  • радно 1
  • радо 3
  • радоваше 2
  • радост 1
  • радости 4
  • раду 3
  • ражњу 1
  • разабирао 1
  • разабираше 1
  • Разабр 1
  • разашиљати 1
  • разбарушене 1
  • разберем 1
  • разболе 1
  • разболела 1
  • развијен 1
  • Разгледала 1
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговара 4
  • разговарали 4
  • разговарамо 2
  • разговарао 1
  • разговарате 1
  • разговарати 1
  • разговараху 4
  • разговараше 4
  • Разговор 1
  • разговор 11
  • разговоримо 1
  • разговору 1
  • раздвајала 1
  • раздрага 2
  • раздрагаваху 1
  • раздрагаваше 1
  • раздраган 1
  • раздрљен 1
  • раздрљена 1
  • раздрљи 1
  • разиђоше 2
  • разићи 1
  • разладимо 1
  • разлађиваше 1
  • разлева 1
  • разлегаше 2
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разматрати 1
  • Размести 1
  • размисли 1
  • размишљ 1
  • размишљање 1
  • разних 2
  • разред 4
  • разреда 1
  • разреду 2
  • разрешио 1
  • разуме 10
  • Разуме 4
  • разумевајући 1
  • разумеде 2
  • Разумем 1
  • разумео 1
  • Рајић 1
  • ракија 1
  • ракије 2
  • ракијом 1
  • ракију 5
  • Ракићем 1
  • ракицу 1
  • раме 1
  • рамена 1
  • раменима 3
  • рамену 1
  • Рана 1
  • ране 2
  • рани 3
  • раније 2
  • Ранко 1
  • Рано 1
  • рано 5
  • рану 2
  • рањен 1
  • Расанио 1
  • расејано 1
  • раскопча 3
  • Раскопчај 1
  • раскошлуку 1
  • распитам 1
  • распиштољи 1
  • Распиштољи 1
  • распојас 1
  • располажем 1
  • расположен 3
  • расположење 1
  • расположењу 3
  • распоред 1
  • распуст 2
  • Распуст 2
  • Раста 1
  • раста 2
  • растављених 1
  • растали 1
  • растанку 1
  • расти 1
  • растопио 1
  • растурача 1
  • расхлађивао 1
  • расхлађиваше 1
  • рат 3
  • ратне 1
  • рачун 5
  • рачуна 2
  • Рачунамо 1
  • рачуном 2
  • рачуну 2
  • раштрканим 1
  • Рашћеретао 1
  • рашчине 1
  • рашчитај 1
  • Рђа 1
  • рђа 2
  • рђаво 1
  • рђу 1
  • ребара 1
  • ребра 1
  • ревизором 1
  • ревности 1
  • ред 3
  • реда 2
  • Реда 2
  • редак 1
  • редаре 1
  • редом 2
  • реду 1
  • Ређај 1
  • рек 5
  • рекавши 2
  • рекао 8
  • реквизицију 1
  • рекла 2
  • рекли 2
  • реклу 3
  • рекне 4
  • рекнем 2
  • рекнеш 4
  • реко 1
  • Реко 1
  • рекох 2
  • рекоше 8
  • ремете 1
  • реметило 1
  • рене 3
  • репе 1
  • ретко 2
  • рећи 9
  • Реци 2
  • реци 3
  • реците 1
  • реч 11
  • Рече 1
  • рече 354
  • реченица 2
  • реченице 1
  • речено 2
  • речи 16
  • речима 1
  • речју 3
  • речник 1
  • речце 1
  • решава 1
  • решено 1
  • решење 1
  • реши 3
  • Решио 1
  • решио 3
  • решити 1
  • риђ 2
  • рипиде 1
  • рис 1
  • роба 1
  • робија 1
  • робије 1
  • робији 1
  • робију 1
  • род 2
  • рода 1
  • родбином 1
  • родбину 1
  • роди 1
  • родило 1
  • Родио 2
  • родио 3
  • родитеље 1
  • родом 1
  • рођак 1
  • рођаке 1
  • рођаку 1
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођено 1
  • рођењу 2
  • рок 2
  • рока 1
  • Роман 1
  • РОМАН 2
  • роман 3
  • романа 1
  • романе 2
  • романи 2
  • романима 1
  • роману 2
  • ротква 1
  • руву 1
  • ругаш 1
  • рудничког 1
  • ружни 1
  • ружном 1
  • рука 1
  • рукама 1
  • Руке 1
  • руке 15
  • рукова 3
  • руковали 1
  • руковаше 1
  • Руковаше 1
  • руком 14
  • Рукопис 1
  • рукоположења 1
  • рукоположи 1
  • руку 33
  • рукује 3
  • румен 1
  • румена 1
  • руменија 1
  • руменило 1
  • румених 1
  • румено 1
  • руски 1
  • руци 3
  • руча 1
  • Ручак 1
  • ручак 9
  • ручали 1
  • Ручамо 1
  • ручамо 2
  • ручати 1
  • ручаше 2
  • ручка 3
  • ручкови 1
  • ручком 2
  • ручку 1
  • ручурде 1
  • руше 1
  • С 10
  • с 91
  • Са 14
  • са 146
  • сав 2
  • Сав 2
  • САВА 1
  • Сава 18
  • Саве 1
  • савешћу 1
  • Сави 2
  • сави 4
  • Савиј 1
  • савијати 1
  • савијутка 1
  • савијутку 1
  • савио 1
  • савладали 1
  • Савладали 1
  • Саво 2
  • Саву 2
  • сагла 1
  • Сагли 1
  • сагору 1
  • Сад 50
  • сад 76
  • Сада 5
  • сада 6
  • сађењу 1
  • сажалењем 1
  • сажали 1
  • саже 5
  • сазив 1
  • сазивали 1
  • сазна 2
  • сазнадоше 1
  • сазнала 1
  • сазнало 1
  • сакријем 2
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупљеном 1
  • саломио 1
  • сам 190
  • сама 8
  • саме 3
  • сами 4
  • самим 1
  • само 106
  • Само 27
  • самовоље 1
  • самог 2
  • самога 1
  • саможивост 1
  • самоме 1
  • самртном 1
  • сан 1
  • Сан 1
  • сандук 2
  • Сано 1
  • санћим 1
  • сања 2
  • сањали 1
  • сањам 1
  • Сањао 1
  • сањаше 1
  • сарану 1
  • сасвим 1
  • саслуша 2
  • саслушају 1
  • саслушао 1
  • сасма 1
  • састављене 1
  • састајали 1
  • састајати 2
  • састајемо 1
  • састају 2
  • Састају 2
  • Састали 1
  • САСТАНАК 1
  • састанак 2
  • састанака 1
  • састане 3
  • састанемо 1
  • састанке 5
  • састанци 1
  • састанцима 2
  • састасмо 1
  • састати 2
  • састаше 1
  • сат 4
  • сата 6
  • сатљик 1
  • сатљика 1
  • сатре 1
  • сатрћу 1
  • сату 1
  • сачувај 1
  • Сачувај 1
  • св 1
  • сва 12
  • Сва 2
  • свагда 1
  • свадбе 2
  • свајо 1
  • свака 1
  • Свака 1
  • свакад 1
  • сваке 1
  • сваки 14
  • Сваки 2
  • сваким 1
  • свако 2
  • Сваког 1
  • сваког 3
  • свакога 1
  • свакој 2
  • свакојаких 1
  • сваком 8
  • Свакоме 2
  • сваку 5
  • свали 1
  • сване 1
  • свану 1
  • Свану 1
  • свануло 1
  • сванути 1
  • сваст 1
  • свастиком 1
  • сват 1
  • сватовски 1
  • свачем 1
  • свачему 1
  • свашта 2
  • Све 28
  • све 91
  • свег 6
  • свега 15
  • Свега 2
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • сведоџбу 1
  • свежина 1
  • свежином 1
  • свезу 1
  • свему 8
  • СВЕСКА 2
  • свеску 1
  • свесна 1
  • свесне 1
  • свесни 1
  • свести 1
  • свет 10
  • Свет 5
  • света 4
  • светац 1
  • свети 1
  • светила 1
  • светиња 1
  • светиње 1
  • светињу 1
  • Светла 1
  • светла 2
  • светле 1
  • светлије 1
  • светлиле 1
  • светлити 1
  • светлише 1
  • светло 1
  • светлога 1
  • светлом 1
  • светлости 1
  • светлу 1
  • светлуцају 1
  • Светозаревих 1
  • светом 1
  • светски 1
  • свету 4
  • свећа 1
  • свеће 1
  • свећу 8
  • свецу 1
  • свештеник 3
  • свештеника 2
  • свештеници 1
  • свештеничка 1
  • Сви 16
  • сви 24
  • свију 5
  • свим 17
  • Свима 1
  • свима 8
  • свиња 1
  • свиону 1
  • свирај 1
  • свирају 1
  • свирала 1
  • свирали 1
  • свиралицу 1
  • свирати 2
  • свираху 1
  • свирачи 1
  • Свирачи 2
  • свлачи 1
  • свлачио 1
  • сво 2
  • свог 5
  • свога 10
  • своду 1
  • Свој 1
  • свој 17
  • своја 1
  • Своје 1
  • своје 29
  • својим 9
  • својих 5
  • својој 10
  • својом 7
  • Своју 1
  • своју 17
  • свом 5
  • своме 7
  • свршаван 1
  • свршена 1
  • свршено 1
  • Свршено 2
  • Сврши 2
  • сврши 3
  • Свршила 1
  • свршила 3
  • свршили 3
  • Свршио 2
  • свршио 5
  • Сву 1
  • сву 3
  • свуда 12
  • Свуда 2
  • свуче 4
  • Се 2
  • се 893
  • себе 15
  • себи 22
  • севаху 2
  • седајући 1
  • седам 3
  • Седе 1
  • седе 20
  • седела 1
  • седели 3
  • седемдесет 1
  • Седео 1
  • седео 2
  • седети 1
  • Седети 1
  • седећи 3
  • седеше 1
  • Седи 10
  • седи 5
  • седимо 1
  • седите 1
  • Седите 1
  • седиште 1
  • седишту 2
  • седнем 1
  • седнемо 2
  • Седоше 2
  • седоше 3
  • сеђаху 1
  • сеђаше 11
  • сејо 1
  • села 4
  • селима 1
  • село 5
  • селу 18
  • Сељак 1
  • сељак 21
  • сељака 4
  • сељаку 4
  • сељана 2
  • сељане 1
  • сељанка 1
  • сељаци 10
  • Сељаци 3
  • сељацима 3
  • сем 15
  • Сем 2
  • семена 1
  • сене 1
  • сенке 1
  • сено 2
  • сену 2
  • сенуше 1
  • сео 1
  • Сео 1
  • сеоска 2
  • сеоске 1
  • СЕОСКОГ 2
  • сеоском 1
  • сеоце 1
  • сеоцем 1
  • сеоцу 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • сестричина 1
  • сестро 1
  • сети 2
  • Сети 4
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • Сећаш 1
  • сећаше 1
  • СеФте 1
  • си 92
  • сигуран 4
  • сигурна 1
  • сигурни 1
  • сигурно 2
  • Сигурно 2
  • сиђе 2
  • сиђемо 1
  • сиђоше 1
  • сијале 1
  • Сиктер 1
  • силазе 1
  • силазећи 1
  • силама 1
  • силни 1
  • силно 1
  • силом 2
  • Симула 1
  • Симуле 1
  • син 1
  • сина 2
  • сине 4
  • синко 5
  • синове 1
  • синови 1
  • синоћ 3
  • Синоћ 3
  • синоћњег 1
  • сину 1
  • сирома 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 1
  • сиромашна 1
  • сиромашном 1
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • сиротану 1
  • сиротиње 2
  • сиротињска 1
  • сиротињске 1
  • сиротица 1
  • сиротој 1
  • сироту 1
  • сироче 1
  • сити 2
  • ситни 1
  • ситница 1
  • ситнице 2
  • ситницу 1
  • сићаних 1
  • сишао 1
  • сишли 1
  • сјаји 1
  • сјајне 2
  • сјајно 1
  • скакавци 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакаху 1
  • скакаше 1
  • скамени 2
  • скаменио 5
  • Скидају 1
  • скидам 1
  • скидаше 1
  • скиде 9
  • Скикнућеш 1
  • Скини 1
  • скинуо 1
  • склањао 1
  • склапају 1
  • Склон 1
  • склопи 2
  • склопимо 1
  • скора 1
  • скорашња 1
  • Скоро 2
  • скоро 7
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скромне 1
  • скромном 1
  • скрштених 1
  • скупи 1
  • скупити 1
  • скупљ 1
  • скупљаше 1
  • скупо 1
  • скупу 1
  • скупштини 2
  • скупштину 1
  • слабије 2
  • слаботињу 1
  • Славе 3
  • славе 7
  • Славу 1
  • славу 4
  • славуј 1
  • славуја 1
  • славујеве 1
  • слага 1
  • слагати 1
  • сладак 2
  • слађих 1
  • Слажем 1
  • слажу 1
  • сланине 1
  • слао 1
  • сласт 3
  • сласти 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатко 3
  • слашћу 1
  • слевале 1
  • слеваху 1
  • слегао 2
  • слеже 1
  • слеће 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слику 2
  • Слишавао 1
  • слобода 1
  • Слобода 1
  • слободи 1
  • слободно 3
  • слободну 1
  • слободу 2
  • слова 2
  • сложи 1
  • слуга 1
  • Слуга 1
  • Служба 1
  • службе 2
  • службу 3
  • Служи 1
  • служи 2
  • служим 1
  • служио 1
  • служитељ 1
  • служише 1
  • случај 1
  • случајно 2
  • слуша 4
  • слушају 2
  • слушајући 1
  • Слушам 1
  • Слушао 1
  • слушати 2
  • слушаше 1
  • смак 1
  • сматра 1
  • сматрали 1
  • сматрао 2
  • сме 6
  • смеђаше 1
  • смеђе 1
  • смеј 1
  • Смеј 1
  • смеја 5
  • Смејали 1
  • смејао 1
  • смејати 4
  • смејаше 2
  • смеје 1
  • Смејем 1
  • смејемо 1
  • смеју 1
  • смејући 3
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 8
  • смета 3
  • сметало 1
  • смешећи 1
  • смеши 2
  • смешило 1
  • смешио 1
  • смешно 2
  • Смиљана 1
  • Смиљани 2
  • смислити 1
  • смо 30
  • смоле 1
  • смотри 4
  • смотрио 1
  • смотрих 1
  • смрт 5
  • смушењак 1
  • сна 3
  • снага 1
  • снаге 2
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снаша 1
  • сневесели 1
  • снег 2
  • сну 2
  • со 1
  • Соба 1
  • собе 3
  • соби 9
  • собице 1
  • собицу 1
  • собом 11
  • собу 23
  • сој 1
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • солујијо 1
  • софре 2
  • социјалиста 2
  • социјалисте 1
  • спав 3
  • спава 4
  • Спавај 1
  • спавала 1
  • спавам 3
  • спавамо 2
  • Спавао 1
  • спавао 4
  • спавати 2
  • Спаваћемо 1
  • спаваћих 1
  • спаваху 1
  • спаваш 1
  • спаво 1
  • спасе 1
  • спасеније 3
  • Спаси 2
  • спаси 3
  • спираше 1
  • спис 1
  • спомеником 1
  • спомогао 1
  • споразумели 1
  • споразумемо 4
  • споразуму 2
  • способан 1
  • справа 1
  • справама 1
  • справом 1
  • спремају 1
  • Спремајући 1
  • спремала 1
  • спреман 1
  • спремао 1
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремљену 1
  • спусти 9
  • спустим 1
  • спустио 6
  • спустити 1
  • спустише 1
  • спуштао 1
  • спуштаху 3
  • спушташе 2
  • сравњује 1
  • срамота 2
  • Србија 2
  • Србији 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • срде 2
  • срду 1
  • сред 1
  • средњег 1
  • срез 4
  • среза 1
  • срезу 5
  • срео 1
  • среске 1
  • срески 1
  • среској 2
  • срете 1
  • Срети 1
  • сретне 1
  • сретнем 2
  • сретно 1
  • срето 1
  • Срећа 1
  • СРЕЋА 1
  • срећа 3
  • Срећан 2
  • срећан 3
  • среће 7
  • срећи 3
  • срећна 5
  • срећни 1
  • Срећни 1
  • срећно 2
  • срећо 1
  • срећом 4
  • срећу 3
  • сркати 1
  • срочио 1
  • Српкиња 1
  • српске 1
  • српски 9
  • српског 2
  • сруше 1
  • срца 9
  • срце 22
  • Срце 5
  • срцем 1
  • срцу 1
  • Срцу 1
  • ставите 1
  • стављам 1
  • стаде 11
  • стадоше 1
  • стајао 3
  • стајаху 2
  • Стајаше 2
  • стајаше 7
  • стала 3
  • стан 2
  • стана 1
  • станемо 1
  • Станко 2
  • станове 1
  • Станојка 3
  • Станојком 1
  • Станојчина 1
  • стања 2
  • стању 3
  • стао 2
  • Стапао 1
  • стара 1
  • старатељ 2
  • старе 2
  • старешина 2
  • старешине 2
  • старешином 1
  • старешину 3
  • стари 1
  • старија 1
  • Старије 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • старији 7
  • старијим 1
  • старијих 4
  • старих 1
  • старом 1
  • старца 2
  • стас 3
  • стаса 1
  • ствар 5
  • Стварајте 1
  • стварају 1
  • стварала 1
  • стварао 1
  • ствари 12
  • стварима 2
  • створе 1
  • створења 3
  • Створење 1
  • створење 2
  • створењем 2
  • створи 2
  • створили 2
  • створио 1
  • створити 1
  • сте 30
  • Стева 1
  • Стевана 1
  • стегао 1
  • стеже 3
  • стезати 1
  • стезаху 1
  • Стекао 1
  • стекао 4
  • стекосмо 1
  • стена 1
  • стење 1
  • стећи 1
  • стече 5
  • Стигао 1
  • стигао 5
  • стигну 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 2
  • стид 3
  • стидео 1
  • стиди 1
  • Стиже 2
  • стиже 5
  • стил 1
  • стилом 1
  • стињена 1
  • стих 3
  • стиха 1
  • сто 5
  • стојећи 1
  • стоји 10
  • Стоји 2
  • стојим 1
  • стојимо 1
  • стока 1
  • Стока 1
  • Стокићем 1
  • стола 1
  • столица 1
  • столицу 3
  • столом 2
  • столу 3
  • стопа 1
  • стотине 3
  • стра 1
  • страдала 1
  • страдали 1
  • Стражу 1
  • страна 5
  • стране 6
  • Странке 1
  • СТРАНКЕ 1
  • странн 1
  • страну 5
  • страшљива 2
  • страшно 1
  • страшну 2
  • стреја 1
  • стреља 1
  • стрељају 1
  • стрепи 1
  • стрепимо 2
  • стресао 1
  • стресе 2
  • стреће 1
  • стричева 1
  • стрњици 1
  • строг 2
  • Строги 1
  • строжији 1
  • стругати 1
  • струку 1
  • стручак 1
  • стукну 1
  • ступати 1
  • ступи 2
  • ступити 2
  • су 96
  • сув 2
  • сувише 2
  • сувом 1
  • суд 4
  • суда 1
  • судбина 1
  • судбине 1
  • суди 1
  • судија 2
  • судио 1
  • судити 1
  • суднице 2
  • судници 5
  • судницу 3
  • суду 2
  • суза 3
  • Сузе 1
  • сузе 9
  • сузна 1
  • сузним 1
  • сујеверан 2
  • сумња 2
  • сумње 1
  • суморна 1
  • сунца 3
  • Сунце 5
  • сунце 6
  • сунцобран 1
  • сусрео 1
  • сусрете 1
  • сутра 9
  • Сутра 9
  • сушти 1
  • суштину 1
  • схвати 1
  • т 6
  • Та 30
  • та 6
  • табак 1
  • таванчић 1
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 1
  • Тај 2
  • тај 24
  • тајанствено 1
  • Тајац 1
  • тајна 1
  • тајне 4
  • тајни 1
  • ТАЈНИ 1
  • тајних 1
  • тајно 2
  • така 1
  • Така 3
  • такав 1
  • такаше 1
  • таквих 2
  • Таке 2
  • таке 3
  • таки 2
  • таким 1
  • Тако 43
  • тако 83
  • таког 1
  • такође 3
  • такту 1
  • талира 3
  • таљигам 1
  • Таман 3
  • тамнице 1
  • тамо 45
  • танког 1
  • Тано 1
  • тањир 1
  • тањире 2
  • тапију 1
  • таре 1
  • таст 2
  • тачна 1
  • тачно 1
  • Ташта 3
  • ташта 4
  • таште 1
  • таштом 3
  • ташту 1
  • твог 1
  • Твога 1
  • твога 2
  • твој 5
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 10
  • Твоји 1
  • твојим 1
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твом 3
  • твоме 2
  • тврдите 1
  • тврдо 2
  • те 148
  • Те 3
  • Тебе 2
  • тебе 22
  • Теби 1
  • теби 24
  • тебикар 1
  • теднеш 1
  • Тедо 1
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежио 1
  • тезге 1
  • тезги 1
  • тек 19
  • Тек 2
  • текао 1
  • тела 1
  • телеграм 1
  • телесно 1
  • тели 2
  • Тело 1
  • тело 4
  • темељ 1
  • тенећке 1
  • Тео 1
  • тео 4
  • тепање 1
  • тера 2
  • Терај 1
  • терети 1
  • тесна 1
  • Тесна 1
  • тесне 1
  • тесто 2
  • тетке 1
  • теткино 1
  • теткину 1
  • теча 6
  • тече 3
  • течиних 1
  • течиној 1
  • течо 17
  • Течо 5
  • течом 1
  • течу 1
  • тешка 1
  • тешке 1
  • тешко 11
  • Тешко 2
  • тешком 1
  • тешкоћа 1
  • тешто 1
  • Тешто 2
  • ти 247
  • Ти 38
  • тијо 1
  • тијој 2
  • тик 1
  • тикао 1
  • тикташе 1
  • тим 37
  • тиме 1
  • тихо 1
  • тицало 1
  • Тиче 1
  • тиче 5
  • тичице 1
  • тишина 1
  • тиштала 1
  • тишти 2
  • тка 2
  • тмора 1
  • то 215
  • То 53
  • тобом 9
  • тог 3
  • Тога 2
  • тога 32
  • тој 2
  • токорсе 1
  • толике 2
  • Толико 1
  • толико 9
  • том 2
  • Томе 1
  • томе 23
  • топи 2
  • топила 1
  • топла 1
  • топлу 1
  • топове 1
  • Топчидера 1
  • торба 1
  • торбу 1
  • торочем 1
  • трава 1
  • траве 2
  • трави 3
  • травицу 1
  • траву 2
  • траг 2
  • трага 1
  • тражећи 1
  • Тражи 1
  • тражи 2
  • тражила 3
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • тражио 5
  • тражити 2
  • тражићу 1
  • трајало 2
  • трапава 1
  • трапави 1
  • ТРАПАВИ 1
  • трбуву 2
  • тргавши 1
  • тргнем 1
  • трговац 1
  • трговачки 1
  • трговца 2
  • тргоше 1
  • треб 2
  • треба 30
  • Треба 5
  • требају 2
  • требала 1
  • требале 1
  • требали 1
  • Требало 1
  • требало 5
  • Требам 1
  • требамо 1
  • требао 1
  • Требао 1
  • требате 1
  • требаће 1
  • требаш 2
  • требаше 1
  • требником 1
  • треницом 1
  • тренула 2
  • тренутака 1
  • трепавице 2
  • трепераве 1
  • треперио 1
  • треће 1
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећу 1
  • Трећу 1
  • трже 4
  • три 19
  • Тридесетог 1
  • тринаеста 1
  • триред 1
  • триста 1
  • трк 1
  • трн 1
  • тропар 1
  • троше 1
  • трошите 1
  • трошка 2
  • трошку 1
  • трп 1
  • трпају 2
  • трпети 2
  • трпи 1
  • трпили 1
  • трпите 1
  • Трћак 2
  • труд 2
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • Трудићу 1
  • трују 1
  • трули 1
  • труцка 1
  • трчали 1
  • трчао 1
  • трчим 1
  • Трчкарала 1
  • Ту 24
  • ту 52
  • Тугу 1
  • туђем 1
  • тужба 2
  • тужби 1
  • тужбу 2
  • тужи 4
  • тужили 1
  • тужимо 1
  • тужио 2
  • Тужите 1
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужним 1
  • тук 2
  • тукао 3
  • тукли 1
  • туку 1
  • тумара 1
  • Тумарао 1
  • тумараше 1
  • тумарне 1
  • туп 1
  • тупо 1
  • Турака 1
  • тури 1
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • тући 2
  • туче 3
  • туш 1
  • ћата 3
  • ћати 1
  • ће 123
  • ћелава 1
  • ћемо 25
  • ћер 1
  • ћеретала 1
  • ћеретању 1
  • ћереташе 1
  • ћерком 3
  • ћерку 1
  • ћете 6
  • ћеф 1
  • ћеш 40
  • ћи 1
  • ћилим 1
  • ћошак 2
  • ћошку 1
  • ћу 61
  • ћукни 1
  • ћукорио 1
  • ћукорити 1
  • ћурка 1
  • ћурченце 1
  • ћутала 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутати 1
  • ћутаху 2
  • ћуташе 11
  • ћуте 3
  • ћутећи 2
  • ћутећки 1
  • ћути 3
  • ћутим 1
  • ћутиш 1
  • у 558
  • У 65
  • уапси 1
  • уапсио 1
  • уапсићу 1
  • убеђења 1
  • убеђење 1
  • убије 1
  • убијете 1
  • убио 1
  • убите 1
  • Убите 3
  • убити 3
  • уважењу 1
  • Уведоше 1
  • увек 10
  • уверен 2
  • уверени 3
  • Уверења 1
  • увери 1
  • Увери 2
  • уверити 1
  • увиде 4
  • увидео 3
  • Увидећу 1
  • увиди 1
  • увидоше 1
  • увиђаше 1
  • увијао 1
  • уво 3
  • уводите 1
  • уврати 1
  • увратио 1
  • увукао 1
  • угануо 1
  • угаси 3
  • углади 2
  • углађен 1
  • углађена 1
  • углађену 1
  • Угледа 1
  • угледа 4
  • угледала 1
  • углу 1
  • угљеном 1
  • уговоримо 1
  • угости 1
  • угостити 1
  • угужвана 1
  • угурсуз 6
  • угушене 1
  • уда 1
  • удавачо 1
  • удам 2
  • удамо 1
  • удара 1
  • ударао 1
  • удараца 1
  • удараше 1
  • ударен 1
  • удари 2
  • ударила 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • удати 1
  • удаш 1
  • удесимо 1
  • Удесио 1
  • удесити 1
  • удешавају 1
  • удешавам 1
  • удешено 2
  • удисаше 1
  • Удовица 1
  • удовице 3
  • удовицом 1
  • удовичиног 1
  • удржаше 1
  • Уђе 3
  • уђе 31
  • уђем 1
  • уђоше 3
  • Уђоше 3
  • ужасно 3
  • уживај 1
  • уживам 2
  • уживање 3
  • Уживао 1
  • уживао 2
  • Уз 3
  • уз 8
  • уза 3
  • узаберем 2
  • узабра 2
  • Узабрали 1
  • узабрасте 1
  • узалуд 2
  • узастопце 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • узбуђиваху 1
  • узбунила 1
  • узвикиваше 2
  • узвисила 1
  • узгред 1
  • узда 3
  • уздало 1
  • уздану 1
  • уздарје 1
  • уздржаше 1
  • узе 43
  • Узео 2
  • узео 6
  • узети 2
  • узећемо 1
  • Узећу 1
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • узимам 1
  • узимао 1
  • узимаше 1
  • узме 2
  • узмем 1
  • Узмем 1
  • узмемо 1
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмите 2
  • узнемирује 1
  • узрока 1
  • узрујала 1
  • ујак 2
  • Ујаку 1
  • уједе 1
  • указа 1
  • указали 1
  • указују 1
  • укоснице 1
  • укочио 1
  • украо 1
  • укрпила 1
  • укува 1
  • укућана 1
  • укућане 1
  • улагати 2
  • улагаћу 1
  • улагивати 1
  • улажаше 1
  • улаже 1
  • улазио 2
  • улег 1
  • улетети 1
  • улећу 1
  • улизица 1
  • улицама 1
  • улици 1
  • Улицом 2
  • улицу 2
  • ум 3
  • уме 3
  • умеде 1
  • Умеју 1
  • умела 1
  • умем 3
  • умемо 1
  • умео 2
  • умете 1
  • умети 6
  • уметнем 1
  • Умеће 1
  • умеш 3
  • умеша 1
  • Уми 1
  • уми 3
  • умивање 1
  • умиваоник 1
  • умиваонику 1
  • умивати 1
  • умије 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • Умио 1
  • умирио 1
  • умишљаје 1
  • умнији 1
  • умолим 1
  • умор 1
  • уморан 2
  • уморила 1
  • уморити 1
  • Умре 2
  • умре 9
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрла 2
  • умро 2
  • уму 1
  • унапређење 2
  • унесе 4
  • унутарње 1
  • унутра 1
  • унутрашњост 1
  • уозбиљивши 1
  • уочио 1
  • упамтити 1
  • упамтиће 1
  • упијаше 1
  • упиљи 4
  • упис 1
  • уписаше 1
  • упита 87
  • Упитај 1
  • упиташе 1
  • упише 1
  • уплете 2
  • упљува 1
  • упозн 1
  • упозна 2
  • упознао 2
  • упознати 1
  • упорника 1
  • употреби 1
  • управи 1
  • управљаху 1
  • управо 2
  • упражњена 1
  • упразни 1
  • упрегнем 1
  • упреже 1
  • упустих 1
  • упути 1
  • упутила 1
  • упутите 1
  • упутства 1
  • упутство 1
  • упућено 2
  • упућиваху 1
  • урадимо 1
  • урадити 1
  • уранио 1
  • уредимо 2
  • уредити 1
  • уредно 1
  • уродио 1
  • Урођеност 1
  • усана 3
  • усеви 1
  • усиљавање 1
  • усиљаваше 1
  • ускипи 1
  • услови 1
  • услуге 1
  • услугу 5
  • услужимо 1
  • услужити 2
  • усљед 2
  • уснама 2
  • усни 1
  • уснице 3
  • успавала 1
  • успара 1
  • успехом 2
  • успи 1
  • УСПОМЕНЕ 1
  • успомени 1
  • успомену 1
  • усрећи 1
  • усрећило 1
  • Усрећите 1
  • уста 12
  • уставна 1
  • Устаде 3
  • устаде 7
  • устадоше 1
  • устајати 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устане 1
  • устанем 1
  • устао 2
  • Устао 2
  • усташе 1
  • устежући 2
  • устима 1
  • устумарала 1
  • уступаше 1
  • утврдили 1
  • утегла 1
  • утонула 1
  • утопли 1
  • утрнуше 1
  • утрошио 1
  • утрошити 1
  • утрча 1
  • утрчавши 1
  • ући 1
  • ућута 3
  • ућутала 1
  • ућутали 1
  • ућутао 1
  • ућуташе 2
  • ућуто 1
  • Ух 3
  • ухвати 3
  • Уча 1
  • уча 4
  • уче 2
  • учења 1
  • учењу 1
  • учи 3
  • учила 1
  • учили 1
  • учим 1
  • Учим 1
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 10
  • Учинили 1
  • учинили 4
  • учинило 2
  • учинио 2
  • учинити 5
  • Учинићу 1
  • учињене 1
  • учињено 1
  • Учио 2
  • учио 5
  • учионицу 2
  • Учитељ 23
  • учитељ 50
  • УЧИТЕЉА 1
  • учитеља 18
  • учитељица 2
  • учитељска 1
  • учитељски 1
  • учитељско 4
  • Учитељску 1
  • учитељску 2
  • учитељство 1
  • учитељству 1
  • Учитељу 1
  • учитељу 19
  • учитељче 1
  • учити 3
  • учиш 1
  • учо 20
  • учтивији 2
  • учтивости 2
  • ушавши 1
  • ушао 2
  • ушиватка 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • ушли 1
  • уштап 1
  • фамилијаз 2
  • Фамилије 1
  • Фењер 2
  • фишечић 1
  • Фрајлице 1
  • француски 1
  • фуруном 1
  • Фуруном 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • Хајде 3
  • хаљина 1
  • хаљине 1
  • хартије 1
  • Хвала 20
  • хвала 6
  • хвале 1
  • хвалу 1
  • хватајући 1
  • хиљада 2
  • Хиљадама 1
  • хиљадама 2
  • хиљаду 1
  • Химну 1
  • хитре 1
  • Хладан 1
  • хладила 1
  • хладна 1
  • хладник 1
  • хладником 1
  • хладно 2
  • хладноћа 1
  • хладове 1
  • хладови 1
  • Хладовина 1
  • хладовина 2
  • хлађаху 1
  • хлеба 4
  • хлебац 2
  • хм 2
  • хода 1
  • ходати 2
  • ходаше 4
  • ходили 1
  • ходник 1
  • ходником 1
  • ходнику 3
  • ходом 1
  • хођаше 1
  • Хоће 1
  • хоће 24
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћеш 26
  • Хоћеш 6
  • хоћу 19
  • Хоћу 9
  • хрђаве 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 6
  • хтела 3
  • хтели 1
  • Хтело 1
  • хтео 12
  • Хтео 7
  • Цана 1
  • царски 1
  • царство 3
  • цванцик 3
  • цветак 2
  • цвећа 2
  • цвеће 9
  • цвећем 1
  • цвркут 2
  • цвркутала 1
  • цврчак 1
  • цврчаше 1
  • цевчим 1
  • Цела 1
  • целе 1
  • Целе 1
  • целива 1
  • Целим 1
  • целим 2
  • цело 1
  • Цело 1
  • целог 1
  • целога 3
  • целој 1
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 2
  • цељ 2
  • Цена 2
  • ценити 1
  • цео 3
  • цепали 1
  • цепало 1
  • Цигани 4
  • циганин 1
  • Циганин 1
  • Циганине 1
  • цигара 1
  • Цигара 1
  • цигаре 1
  • цигаром 1
  • цигару 16
  • цигљом 1
  • цикаше 1
  • цикну 2
  • ципелице 1
  • ципелу 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црквене 1
  • цркви 2
  • црквица 1
  • црквицу 1
  • цркву 3
  • црн 1
  • црне 2
  • црни 2
  • црним 1
  • црно 1
  • Црногорци 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црноокој 1
  • црну 1
  • цртицу 2
  • црћи 1
  • цура 1
  • цуро 1
  • Чак 1
  • чак 4
  • чалму 1
  • чанак 1
  • Чар 1
  • чарапа 1
  • чардак 1
  • чаршав 1
  • чаршији 1
  • чаршију 2
  • чаршинлија 1
  • час 13
  • часа 3
  • часак 1
  • часну 1
  • часовник 2
  • часом 1
  • часопис 2
  • Част 1
  • част 4
  • части 2
  • часу 2
  • чаша 2
  • Чаша 3
  • чашама 1
  • Чаше 2
  • чаше 5
  • чаши 2
  • чашицу 1
  • чашом 1
  • чашу 13
  • чврсте 1
  • чвршћи 1
  • Чега 1
  • чега 4
  • чедо 5
  • чезнем 1
  • чек 2
  • Чека 1
  • чека 3
  • Чекај 2
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекаше 2
  • чела 3
  • чело 3
  • челу 2
  • Чељад 1
  • чемера 1
  • чему 3
  • Чернишевског 1
  • честитајући 1
  • честитам 1
  • Честитам 1
  • честито 1
  • четворица 1
  • четврти 3
  • Четвртком 1
  • четвртом 1
  • четири 6
  • четице 1
  • четка 1
  • четком 1
  • четри 1
  • четрима 1
  • чешљао 1
  • чешће 1
  • чешући 1
  • чибука 1
  • Чија 1
  • чији 2
  • чикицу 1
  • чико 2
  • чим 10
  • Чим 11
  • чин 3
  • чина 1
  • Чини 1
  • чини 6
  • чинила 1
  • чинило 3
  • чиним 1
  • чиниме 1
  • чинимо 1
  • чинио 2
  • чиновник 2
  • чиновника 2
  • чиновнике 1
  • чину 1
  • чио 1
  • чирак 1
  • чист 2
  • Чиста 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чистио 1
  • чистих 1
  • чисто 12
  • Чисто 4
  • чисту 1
  • чит 1
  • чита 5
  • читав 1
  • Читава 1
  • читаву 1
  • читај 1
  • Читај 4
  • читају 2
  • Читала 1
  • читали 1
  • читам 7
  • читамо 1
  • читање 3
  • читању 1
  • Читао 1
  • читао 2
  • читати 12
  • читаш 1
  • Читаш 1
  • читаше 1
  • Читаше 1
  • чича 16
  • чичи 1
  • чичу 1
  • чкола 1
  • чколе 1
  • чколи 2
  • чколу 2
  • члана 1
  • Чланак 1
  • чланке 1
  • Човек 3
  • човек 43
  • човека 15
  • човеком 1
  • човеку 2
  • човечанство 2
  • човече 3
  • човечић 1
  • Чу 1
  • чува 1
  • чувао 1
  • чуда 2
  • Чудан 1
  • чудећи 2
  • чуди 1
  • Чудили 2
  • чудим 3
  • чудише 1
  • Чудна 1
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чујаше 3
  • Чује 1
  • чује 2
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • чујеш 2
  • чују 1
  • чуло 1
  • чуо 14
  • Чуо 4
  • чупава 1
  • Чупао 1
  • чути 4
  • џаба 1
  • џапати 1
  • џеп 9
  • џепни 1
  • џепу 1
  • џериме 1
  • ш 8
  • Шабац 7
  • шака 2
  • шаке 1
  • шале 1
  • шалећи 2
  • Шали 2
  • шали 3
  • шалио 1
  • шалити 1
  • шалом 1
  • шаље 1
  • шаљем 1
  • шаљиво 1
  • шаљу 1
  • шану 2
  • Шапутање 1
  • шапутао 1
  • Шапутао 1
  • шапуташе 2
  • Шапца 1
  • Шапцу 2
  • шараге 1
  • шат 1
  • Швабица 1
  • Швајцарци 1
  • швапског 1
  • шврћо 1
  • шева 1
  • шенице 2
  • шест 1
  • шестог 1
  • шетају 1
  • шетали 2
  • шеталице 1
  • шетам 1
  • шетамо 1
  • шетати 1
  • шеташе 1
  • ШЕТЊА 1
  • шетњу 3
  • шећер 2
  • шећера 1
  • шешир 2
  • широке 1
  • шјемане 1
  • Школа 1
  • школа 9
  • школе 8
  • школи 16
  • школска 1
  • школски 2
  • школских 1
  • школу 28
  • шкрипну 3
  • шљивама 1
  • шљиве 3
  • шљивову 1
  • шњима 4
  • Шокцу 1
  • шоља 1
  • шоље 1
  • шољице 1
  • шпијон 1
  • шпијун 2
  • шпијунирам 1
  • шта 113
  • Шта 113
  • Штампарија 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампе 2
  • штап 6
  • штапом 1
  • штети 1
  • штетово 1
  • што 225
  • Што 53
  • штрецну 1
  • шумарску 1
  • Шуматовцу 1
  • шуме 4
  • шуми 2
  • шумом 1
  • шумско 1
  • шумском 1
  • шуму 2
  • шурак 1
  • шуракове 1
  • шушташе 1
  • шчеличила 1
34743 matches
ија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би з 
амо прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета.. 
ј часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p 
ћан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Вели 
о срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>О 
орате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’вол 
анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судб 
ш?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Бео 
своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му  
лачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у 
..</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. 
 Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се 
 мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, 
ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање т 
а...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз 
ује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с  
 му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>—  
лавујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не 
ти љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p>  
тура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као шт 
 призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у ко 
<pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да за 
епо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим имени 
вај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш  
...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које 
и ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мал 
е њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на располо 
ожанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p>  
у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих 
 будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> 
два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{ 
?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Да 
нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се по 
ат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када б 
>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по  
ка остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ уз 
и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово 
 Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељни 
 ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак 
који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко н 
 као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а руч 
> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— П 
 од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао? 
 /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у сво 
 — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а- 
ареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p 
 предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године,  
нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“  
S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи 
, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да  
p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на зем 
га ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће  
Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> 
S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје гост 
ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p> 
Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{ 
. мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — 
 поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живк 
 четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, 
ли сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми 
а ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л  
ио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се поч 
.{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у  
ицу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батина 
.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати  
ао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Нас 
 ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на 
о.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Ма 
ницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само 
о деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ  
јан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његови 
је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је по 
} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна н 
 данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S}  
о би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми би 
амо гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разг 
д се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш  
{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити ди 
Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Шт 
— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> < 
бити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си  
, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ћ 
Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те ов 
атворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити  
 и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у о 
ећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше  
е и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једв 
!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се 
ој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...< 
Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај 
е ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сла 
ма и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и  
 /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је так 
у!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да  
{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И 
штеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце н 
Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и 
 је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оц 
 прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све,  
та ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — в 
ва.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Д 
> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: 
и, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш о 
?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и каз 
! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n 
ћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, госп 
ски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па збо 
их људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће  
у.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И  
нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсу 
још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо 
p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, 
 му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли 
</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине? 
ика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље 
Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све мо 
ако си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од у 
ек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“ 
 <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?< 
петана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како гово 
S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi> 
она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова 
<pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пр 
екрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} К 
каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га 
х!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он —  
ет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шаба 
ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А  
 постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и о 
а левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провла 
 шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све д 
и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцелар 
о да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети и 
— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче п 
<pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом)  
а топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... 
а сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није  
ог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p 
ва приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p> 
подине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти,  
.{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу  
 врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако 
лаве ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми  
Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>—  
 плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је ште 
во рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар н 
p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину 
ти човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> < 
нем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истин 
однећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> 
, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчин 
роваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="1 
м дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дора 
ко сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки 
.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код ме 
д власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти 
ло ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p> 
изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта т 
ја кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају ш 
жај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хте 
 <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље 
 жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што 
, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није н 
избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ства 
у а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> 
о, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па 
ле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни 
чо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти... 
 Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и н 
говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</ 
еба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И  
а даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на к 
дну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да буд 
 нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> 
капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче 
попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи б 
гуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202 
 можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’л 
оје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватит 
о жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p> 
тељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се 
> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад  
</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.< 
 Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос с 
им кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} 
неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави ш 
сте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи 
а срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка! 
ећ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Чи 
 што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не че 
ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то  
ас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цр 
.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео 
чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита  
завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам 
писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус  
ће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га 
чо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише 
p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — реч 
} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Мор 
сте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" / 
ви ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капе 
о моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку 
е може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’в 
..{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> 
{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом;  
ко те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!.. 
рају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ћ 
ти?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p 
 <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си 
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече п 
Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састај 
оји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.< 
 то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њ 
>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја с 
а иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!... 
ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара  
репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— О 
p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је т 
онудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смеј 
 Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{ 
 и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према све 
смеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да чита 
у и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А ш 
.</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’ 
о, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус. 
 као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са 
ршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — р 
аљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом 
— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она 
 Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само т 
че кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кме 
" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружи 
 <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p 
служи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> 
ј нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> < 
хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај сам 
 Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А.. 
каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p> 
а.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!. 
чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу 
..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу  
 и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине 
прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p 
а-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би 
вати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с 
> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p 
ву.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док 
p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се! 
<p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке до 
ети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсе 
> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не в 
добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако  
> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! р 
 Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран свед 
ај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све 
p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко 
ло разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} З 
p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> 
лим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам т 
ку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?< 
— началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бо 
икиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађ 
>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањи 
стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капета 
ли да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти 
д попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путни 
ла коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недра 
н два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше ј 
обро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево  
м?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меник 
Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га пи 
знила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p 
>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али 
подине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ни 
а носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S}  
На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у наза 
увом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али по 
знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> 
 са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p> 
н дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад с 
ог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог с 
црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.< 
 сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела п 
 <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов г 
о, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Од 
 једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатара 
му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше  
ару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слаби 
ме и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не мога 
на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање 
тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је сам 
<p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгле 
 подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше  
 прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза р 
ли.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем заса 
} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p 
ега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p 
ктичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> < 
е свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Је 
<p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Т 
> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве 
уку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није  
p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S 
ма и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: 
тина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам на 
{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милан 
за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — прав 
p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{ 
о, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p 
ало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је  
га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У друг 
</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" / 
, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</ 
 што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право 
ут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред је 
жио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође 
ку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо! 
 Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је 
лу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве зве 
>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само  
часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе  
 у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад  
..</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време  
S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно! 
ред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према ово 
.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо 
сна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дођ 
варед узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код гос 
рала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај  
дур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти 
му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...< 
“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла  
 навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе 
 пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, 
ј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини м 
ног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема  
ка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — 
> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За руч 
се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза пош 
еселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, 
а је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p 
>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопа 
 кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi 
..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господи 
ту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са пов 
упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства прест 
кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а  
 кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вече 
љак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп  
је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то мо 
ио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити,  
е! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је 
нима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ј 
у, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу! 
окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> 
>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Пош 
тресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико љу 
 врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова 
 се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цве 
ово, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његов 
/p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послат 
>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>П 
 по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{ 
.{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p> 
још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а он 
ије ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њи 
исали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком з 
господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, з 
о испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И о 
/p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p 
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом  
мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p> 
ивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану;  
 што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!.. 
оје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p 
} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ 
" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учите 
уме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту. 
ђе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречас 
S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p> 
ранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и ов 
 још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у  
да!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> 
<p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те,  
p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку. 
оварају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се 
ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да  
 царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамо 
т, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се 
 па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са  
/> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p>  
 кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане мо 
у опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћ 
параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко  
а.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!. 
о миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p>  
п, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки  
 не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убит 
и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мир 
, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја 
>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није в 
 старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани  
учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p> 
<p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p> 
а!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп  
— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то 
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни  
ти ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> < 
о се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог  
Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутк 
ко мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао о 
 n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што  
ј друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! те 
, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било нитко 
а тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... м 
— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Дон 
за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја  
елнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћем 
ан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече  
илика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до кл 
и ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће 
са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S 
ују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ н 
те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твог 
 да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нис 
о“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретн 
и ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А ка 
{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја веру 
 уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мај 
к ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта 
какаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно ш 
>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ј 
не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никак 
и ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш ка 
— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа 
е ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од вел 
 — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп  
те се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} 
} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако  
 Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао в 
> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако  
вта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и д 
 кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У 
 <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуш 
 се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што ди 
цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га 
ка пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не 
ло ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он иза 
 Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчи 
са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека  
м!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова. 
 људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро 
да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да 
</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p 
 радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме в 
а буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер  
п.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> < 
о; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми ј 
> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — р 
бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур 
 Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p>  
знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извешт 
н.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави ј 
S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби  
ао гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћ 
ите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се 
о!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћут 
саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче си 
иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није виш 
и речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што с 
е више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да 
<pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто н 
>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласн 
чаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p>  
читајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он с 
сар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитај 
леђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа  
томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. о 
разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазв 
омуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је уд 
мог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу  
</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> 
 дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта с 
и ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је т 
ду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио. 
о си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n=" 
тимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљад 
{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</ 
воја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па 
болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је  
а?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</ 
ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе 
ам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> < 
/p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад 
 закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начи 
о то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његов 
 на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, и 
звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p> 
њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и ја 
ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек изв 
а кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p 
S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко,  
буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Шт 
овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може  
је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу ка 
ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до н 
ке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити ј 
да седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.< 
p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да мн 
Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му  
она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим 
и.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>—  
— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Та 
.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— 
годарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела  
јаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене  
а „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потреб 
у</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођен 
пштежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек у 
ше таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он го 
па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу:  
спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе,  
оје место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— 
} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, в 
до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што ј 
 <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство 
сли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— 
ксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а  
ла.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стека 
зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао 
.{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати  
грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава па 
 крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху  
 око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам 
Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље по 
ечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао  
а, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагуј 
зашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера 
ена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити б 
 чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста 
 — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се пит 
 мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо 
могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичав 
{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у б 
ијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, ко 
и и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му  
о? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>—  
тео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам каже 
 тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијон 
можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати  
леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео  
ану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она  
ора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама 
трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од  
</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Мог 
оје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде 
е?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p>  
>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S}  
} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаве 
лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху г 
знујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — реч 
и она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још в 
оше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брис 
целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља  
а!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем 
p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљ 
го нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и на 
/p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би  
бе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја  
Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи 
 оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га ме 
надно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која  
је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освр 
м?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Са 
 рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Ра 
p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му го 
та да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизн 
 на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова,  
екао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не  
 даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако 
pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рен 
е — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S}  
/> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Л 
! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Жив 
кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, гре 
..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} 
ле дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по нек 
ити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо с 
колини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавам 
врејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознати 
а боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се 
.{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, п 
 ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо д 
радити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!< 
арешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним,  
ао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких  
е л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткив 
 У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја  
S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p> 
не залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски 
о — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође н 
не као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p 
{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега  
а га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} П 
не чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је 
— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је 
н је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при пом 
вајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече  
у руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра да 
н је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из п 
подин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господи 
ужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе 
 их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је 
се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>—  
д.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако  
p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....< 
делу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{ 
> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираз 
дим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива 
а се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— 
оворио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе. 
Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи 
 <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p 
, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p 
је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао 
и учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection 
 твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— 
Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Е 
</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p> 
 њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је 
 <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку пр 
S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се ра 
} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати 
и!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</ 
мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти има 
кта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар б 
и ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p> 
p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{ 
сподине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> < 
“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, 
у, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад  
.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радит 
вен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљада 
еле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p 
о.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко 
тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — реч 
то — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S}  
ече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад 
..</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си м 
е ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исп 
тну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — р 
>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... м 
 мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је к 
Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p> 
 Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Ци 
— мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Вре 
!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече 
г те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са сре 
ветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса 
богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у  
собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге го 
Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаш 
</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p>  
о да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио 
аци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p> 
не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n 
вораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како 
 име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</ 
ењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је си 
 анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, 
n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето сре 
рећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао ми 
је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у црк 
{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући. 
и имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!. 
ељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</ 
!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!... 
 познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S}  
ра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану 
.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— С 
ићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> 
већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи м 
p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што н 
дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне 
а је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школ 
 заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и до 
коле.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учи 
/p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</ 
не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>—  
 бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу,  
ро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак 
 власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу 
— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p>  
 ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господи 
к.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе. 
у“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много 
ак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> < 
гова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упи 
ослужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе 
поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела. 
 Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капет 
p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао!  
часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходник 
>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољ 
pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком 
оша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p 
ан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196 
ј да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда  
{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те 
 ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он н 
астопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина м 
 <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за т 
биља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а пос 
екај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, см 
ућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си 
одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен,  
одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p 
{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} 
 друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах по 
..</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше 
S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{ 
{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! —  
ки — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовоља 
вко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породи 
p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изнена 
лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, 
е се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто.... 
орли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</ 
>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не 
, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и.. 
 јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“ 
 се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’  
кој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров 
.{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{ 
 читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страда 
 примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више,  
 - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање... 
казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи  
љан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б.. 
одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p> 
ече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја са 
.?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки  
 кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више 
, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сун 
</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> < 
њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:< 
никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жиш 
ба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се 
</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мај 
д руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана  
заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротиц 
вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту сп 
p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!.. 
— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угле 
летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако н 
тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш —  
ије вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И т 
мо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима  
су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио с 
..{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</ 
кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, за 
изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој б 
Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Жи 
и!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n 
урјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазв 
а!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах по 
 дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло  
 кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног в 
ити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва  
бу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или  
p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p> 
 допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај 
 Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о  
 се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — реч 
 је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</ 
, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p 
</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спав 
о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</ 
И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и М 
трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> < 
ек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> 
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е 
 а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43 
 ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим 
> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општи 
о је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у ск 
> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу 
ни да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год чит 
ћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“ 
!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећ 
 је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђ 
тмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био неми 
не зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљ 
 је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу 
ти се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио то 
ревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног  
аредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узе 
у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцела 
.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига 
аже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по с 
подин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци 
! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја 
 са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били  
/p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p> 
p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав 
 у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га за 
/p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грц 
/p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — ре 
си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p> 
ана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова  
аље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш пр 
ве нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим т 
је — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој гос 
 Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутал 
есте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, при 
упи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p 
ућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, 
т луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се р 
нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу 
</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука  
.{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... с 
А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од ког 
<p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичн 
азуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну  
гици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати са 
 Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> 
а ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А..  
е казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— 
не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набуб 
 то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Н 
ри?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобо 
брадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! —  
 ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бог 
рдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку  
p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p> 
чо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> < 
ање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква  
ку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> < 
морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш н 
..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама м 
арушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке 
p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?< 
.</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац 
ра где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе пл 
в је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— К 
ран!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она 
 рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, лед 
та!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ виш 
 па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...< 
е био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} П 
и!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— Т 
Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.< 
Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: 
а много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала 
рећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је  
 тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p 
е га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити др 
S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помо 
Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен  
о се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скр 
 <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако  
гаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар  
сопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа н 
 славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> 
p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, ула 
.{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто 
ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} 
чи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S 
дио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се  
а — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И 
 Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде 
није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p>  
p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао д 
> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!.. 
 без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p 
слим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... н 
<p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, 
економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три 
ије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S}  
јд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за  
на мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А.. 
о у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p>  
ма.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!< 
овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћу 
идиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Е 
Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима. 
>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђо 
ву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо 
о!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</ 
онеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по 
сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p> 
<p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и у 
, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рад 
S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друш 
 <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! —  
е.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти п 
година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се  
6" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{ 
свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па ј 
е, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он... 
еди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; шт 
а....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p> 
 клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} С 
ловију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство. 
 да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца д 
ер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица 
/p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је не 
— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, о 
{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} 
е косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се к 
епше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она весел 
ребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао  
раху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом 
шта мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упи 
он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад зна 
тво — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега 
згред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву... 
— На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад  
’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта ни 
 око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у 
ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало св 
д равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух 
ову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече он 
но овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку,  
 до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умива 
како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те сасл 
, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Д 
а, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас.. 
радовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" / 
205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти  
најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је б 
 и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уст 
виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{ 
> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико  
ј коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио  
ј њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је при 
ече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И 
 богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се 
8. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спрем 
а своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да м 
ему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другариц 
редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p 
асти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не зн 
а тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам  
— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена 
о?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали 
је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с  
аше.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жа 
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p 
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p 
а се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p 
Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам д 
им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми 
п Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окуп 
} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, ј 
 беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди 
 n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се нас 
нило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} З 
{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси  
куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не м 
 n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младо 
 сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар  
с, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око  
 су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беш 
баци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила не 
исети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо те 
ожемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од поч 
 њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат  
у“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да 
 па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше  
p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена 
ао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p> 
ног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци 
анџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> 
кни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти н 
укчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људ 
же доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа,  
/p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог ч 
} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите м 
м.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине ј 
јак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима. 
че.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко пи 
да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Остав 
 друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кре 
p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог пос 
изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.< 
јао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао ј 
Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе каме 
у и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из до 
 а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер 
ли на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богато 
и“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и је 
> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и  
p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујн 
о је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком 
се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казивах 
туче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S 
 нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n=" 
олови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се 
ној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> сти 
...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поп 
?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> 
авао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гле 
је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И  
их девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са ма 
<p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је кап 
аднио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар  
Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао  
чина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду... 
кође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канце 
о му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше ус 
бливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрх 
 својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекив 
о са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> р 
и: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима  
уме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у 
и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!.. 
лариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} 
7" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова 
е жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S 
у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се зам 
Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао 
ојом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио ј 
 <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му 
да!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни јед 
о авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној 
на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не 
орачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочека 
е се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабу 
а попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он  
 вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопи 
и.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше рав 
је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу. 
... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју  
е што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p 
лажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај р 
на Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? 
 овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</ 
Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у 
ад.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опе 
p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те м 
же у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Т 
.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да 
S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужас 
 И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</ 
 њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S}  
 похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да 
спит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту  
ап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и пос 
 руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу  
</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену поп 
>VIII</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава  
провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио  
сећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у креве 
..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о сн 
ујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену с 
ова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пр 
ст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти в 
p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне а 
рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — р 
> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога д 
а њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му  
да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше  
 ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита: 
ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то р 
са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештав 
 ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта  
 срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је  
 Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и  
 својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се 
м — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал  
 је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би  
ставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p> 
p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци 
е избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног  
 од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, г 
 гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} 
би ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p 
 вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, з 
ему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој нећ 
м на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би!  
јаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова.  
/p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p 
— рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — 
Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се  
аши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти  
 пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не ги 
жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!. 
х што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласт 
ју једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p>  
акију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја са 
ајсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p> 
S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И  
 с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући 
у је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разгов 
сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p>  
а ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече 
нојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или 
S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> < 
ом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и 
 — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па  
, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За 
о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самрт 
енскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по  
еби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{ 
— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој пород 
а је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 год 
 грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и усп 
у Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне годи 
пља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он  
никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма д 
орења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне не 
 Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала 
а, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији  
ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава ње 
— рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p 
остајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p 
ге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и  
...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом!  
 је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави св 
p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеш 
ио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист ха 
му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n 
p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А з 
/p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и д 
p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси д 
То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка. 
раћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски спо 
е поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва  
ајвећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих ли 
 мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живк 
је хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, а 
љак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чк 
ужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је  
јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну  
горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — 
>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n=" 
не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaj 
о ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне 
знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — у 
ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако ле 
 али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим п 
е л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико н 
 упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па л 
другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а па 
о је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} О 
Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S}  
по.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су сам 
тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S}  
...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n= 
амо да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, 
је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за 
а мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст шк 
цењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Са 
д видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам н 
иметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и поло 
ело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејк 
, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зе 
едног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> 
<p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина 
еш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> 
би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се т 
</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S}  
даше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде 
це и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићан 
н био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудим 
<p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели саст 
е пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја 
то год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> < 
>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете 
а за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој  
: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да ст 
<p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бо 
: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао д 
S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас ј 
вачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна 
оп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи.  
 јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> 
ци шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстр 
то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она ид 
а...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо,  
унила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p 
Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је  
аше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одб 
 смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капета 
лила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњ 
то нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он 
 Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S}  
{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто 
пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те 
 чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му  
роњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову 
ане изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сеља 
та се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету? 
у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ни 
а децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране з 
а ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам  
 пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...< 
 бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто 
 главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?... 
емо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа 
{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с 
м.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што 
е у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше суви 
ћицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова 
д он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него поја 
а боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb 
та му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, к 
p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу нап 
ну на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу њег 
колу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кр 
 Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добр 
.{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како  
разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице  
уке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машт 
о.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција 
ој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се м 
 n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за ти 
о?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња 
 <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим рук 
, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа 
е хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до 
о може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она  
ак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто  
на напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} Д 
’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву! 
елео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад на 
 али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких: 
че љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, 
више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И  
рам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушк 
е се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света 
бела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: св 
о ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако с 
елу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намр 
па....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је 
ограду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео  
шо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала су 
 здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео вла 
уће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</ 
а, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p> 
tone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други ник 
n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школ 
 је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој  
олу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радит 
то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу 
 црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну 
д сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је по 
з М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени 
је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p 
— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с 
</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — р 
р не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p 
 је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се  
> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — 
p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад —  
а једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао врш 
 зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном ча 
уташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и 
и растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> < 
овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста каз 
н треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: о 
Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, 
ислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p>  
ди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар 
је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: 
а.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим пу 
ари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они  
е радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S}  
>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, г 
о?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може г 
речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора д 
 коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше др 
 Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јови 
о ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; з 
</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; иша 
о у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type= 
<head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, 
П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бр 
појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привез 
свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се ти 
{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учи 
 дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Го 
 <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре леп 
 озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јо 
 послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко 
} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се  
p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић 
сети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче 
а то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препор 
јком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Забор 
оставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив 
тева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка 
ћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и  
има.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно 
зни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да с 
еској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према 
<p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је 
итељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требал 
кутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила 
у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у креве 
 се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислим 
ну на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!. 
учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељ 
све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone 
 Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је л 
стаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p>  
, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и н 
о је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела. 
 Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што 
ојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о  
се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам 
књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против в 
срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве  
 гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није ник 
<p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је 
је му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „ 
РШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Да 
а вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича М 
 — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p>  
 забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме при 
Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви 
и је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p>  
d>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна 
ичао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад  
— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, је 
 ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је  
 закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Да 
ђе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Глас 
тварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је за 
стаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш  
.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створе 
..{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него  
т... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{ 
.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— П 
ло да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозво 
 уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Св 
 Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу г 
 да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много  
ма јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће п 
Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>—  
реба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можем 
 ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако за 
љу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p> 
да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</ 
ан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и  
а то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће 
/p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако  
 То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уст 
 Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да запове 
ода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсвети 
а, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} 
даху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало праши 
..</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам 
би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова 
пла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше  
учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставк 
а потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је м 
ог чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div t 
 <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених  
де девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста 
арије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако буде 
м задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати  
после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долаз 
{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капета 
то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, гос 
колу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу 
писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова  
 питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, х 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p> 
штину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p 
акве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако ж 
pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то  
ела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сат 
а мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!.. 
; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако ј 
загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његов 
.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина  
о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш  
мо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p 
м ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са па 
ам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак 
вар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" />  
p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћа 
p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад н 
 са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>По 
 окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу прос 
оска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешт 
 је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он ј 
н.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>С 
ече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се нара 
— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ће 
> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам 
 лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд 
е ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила нем 
 на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!. 
p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, гос 
сао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и ле 
видео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — он 
еђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, бо 
анем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у ње 
/p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сеља 
њига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!. 
S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{ 
/p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго  
.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан 
а би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S}  
иков шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не 
признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба  
како повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгуби 
 говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у  
— „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“ 
/p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ће 
b n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет  
ем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше 
м да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!. 
 лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братит 
губити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда 
жница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си.. 
азали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p> 
вде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p 
.{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче  
{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{ 
амо да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш 
место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та  
</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати 
сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и н 
ги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!... 
!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођ 
п.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућа 
p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам  
 каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам  
 у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп. 
. нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... моли 
м, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако ужива 
оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сут 
је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — сам 
икад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с крев 
, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а с 
 неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене за 
ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у б 
..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља би 
ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добр 
 јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p>  
а тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чис 
част и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преста 
мислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, м 
ек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео  
одужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме  
очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све б 
кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.< 
га мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу:  
 Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Мла 
унак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S}  
о бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S 
<p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> 
"54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми п 
м у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p>  
и је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га из 
ећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздв 
ажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S}  
/p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати г 
Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај мир 
ши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му дод 
готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — З 
е по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p> 
кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она 
се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <p 
, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S 
м његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у 
ити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испи 
те ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p> 
ко чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} К 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очи 
разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова на 
удеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!.. 
ча Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест ш 
..{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели!  
у, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре  
Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш 
окаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је ки 
и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Сврш 
</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она 
.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141"  
<pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господи 
ве већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n 
што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{ 
м мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> 
читељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је 
ознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примак 
ле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на груди 
p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; нећ 
из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>—  
/p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог 
а ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да  
од околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ниш 
Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; о 
> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Уч 
 водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p> 
аки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> < 
и на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа с 
 нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук 
 <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на  
<pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је до 
и у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{ 
Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погл 
p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Ва 
> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме 
ње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу 
у.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као  
ци руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} 
рни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже  
бро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?< 
p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.< 
бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба ум 
ече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви  
мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се в 
 рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог д 
рево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевиће 
г дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да  
та да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми  
ам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> 
укује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он за 
ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’ 
ече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ств 
.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од  
>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Жив 
!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> 
 сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S}  
једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и сед 
сти; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А  
та као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше с 
е радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сеља 
и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p 
} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p> 
ше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бо 
, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64"  
дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако к 
го — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити!  
војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> < 
сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћ 
не неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p> 
ијатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, м 
 овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је и 
т, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — реч 
 Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>—  
вна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад в 
ла, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> < 
укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај о 
p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живк 
рен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.< 
е попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп 
ти! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се 
> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" 
 У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима. 
p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им 
 Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са св 
>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ва 
пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне сас 
рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лук 
.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — 
>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну кад 
 и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’ 
 бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрав 
 Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Он 
исли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљани 
!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!.. 
 <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт к 
сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p 
м.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!. 
нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него к 
уди „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу 
о!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то с 
у је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончареви 
а свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још је 
ло тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, 
 настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учит 
жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја ш 
!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што г 
нчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— 
иће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шок 
 у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао са 
у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти м 
рејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и 
 ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капета 
стојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л госпо 
 је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала 
 <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је б 
м веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао верова 
..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb 
 оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Н 
 Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га  
ине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> 
 јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p 
 не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p> 
, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме уп 
наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За  
е око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учите 
p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— 
а пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је 
шта не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да  
Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у варо 
...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му 
меја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S}  
никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара 
м началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} 
..{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!. 
ини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице он 
ила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице,  
 само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>З 
!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда о 
ржи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по 
вуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има  
ђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између м 
е онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </ 
ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> 
 својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, 
ави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опе 
а стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</ 
 Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</ 
 <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> 
; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли  
е богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа 
и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати к 
стао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; 
авку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагат 
 да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка 
<p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути. 
n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.< 
си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> 
!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— И 
 Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <p 
ма ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је 
 <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, 
ну...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово с 
ога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо п 
ш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— И 
 вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и зап 
ођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на  
> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Ба 
... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумо 
 и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много 
оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p 
ином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо једа 
паво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада ов 
 рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њи 
ашта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао  
: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p> 
 морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ 
е она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type 
 знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...< 
дати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учини 
а зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта д 
 <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда 
о нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; 
 ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе 
> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ оч 
ај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини! 
Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели ок 
.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше п 
ам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у 
ек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им 
очијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мот 
ече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошап 
ше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим 
треби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му 
>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не 
.</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта? 
виш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да 
овек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више 
 мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све виш 
 пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас наша 
шта ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш! 
та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе скл 
/p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман исто 
што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе свр 
 Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се 
 да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или 
} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се 
н у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Н 
.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то н 
! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Ал 
 па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија 
а, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову к 
 хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке 
 би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се 
а’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ м 
емо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се  
како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад  
сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих 
жности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једни 
пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</ 
/p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се о 
>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опре 
у тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} 
 стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по  
авалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе н 
им се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... —  
 упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну р 
ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с  
е и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, об 
 лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И о 
се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S}  
} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и  
е да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врући 
олест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да 
 ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дије 
чим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p 
.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља от 
.</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао 
 исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његов 
 сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго,  
 <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може  
жић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— А 
S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И руко 
 Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!.. 
ваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао 
јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Нем 
 Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где 
оме из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они 
{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само у 
о бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде по 
е може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>—  
 створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S 
ивадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и  
у Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену 
доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дича 
"64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за 
тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво 
вде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас  
 више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S}  
а што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи  
еше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p 
удућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га 
да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би с 
е поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би пост 
бро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— П 
Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо 
ли своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетан 
Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као  
ка!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Борим 
е!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{ 
за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да  
 Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би 
њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да 
- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај 
 Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша д 
народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жел 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС 
н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС 
две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом 
љици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину  
 Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече п 
ста до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу 
. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоће 
 хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па 
> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова г 
.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>—  
S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Поглед 
једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало 
ела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се 
редњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа 
 у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш  
 неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобраз 
исићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот  
ће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово нек 
исли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме пошт 
еправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп 
аним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> 
оче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p 
надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо 
 законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би и 
 седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! —  
/p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.< 
<p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S}  
неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</ 
</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p>  
еда прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб 
 није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца 
сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 го 
очијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’х 
воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо  
 други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав 
молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти к 
а то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> 
а је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А мо 
ече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Пи 
учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!.. 
никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио с 
м зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века мо 
дити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него 
ше цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким 
она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам  
ед мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити м 
> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Миј 
ри себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p>  
?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак све 
атељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — к 
а и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоћ 
о за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове 
ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S 
 <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капет 
а ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије одн 
 ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће у 
к.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице 
њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрост 
епали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки  
 поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} 
, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова  
иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити 
нима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа п 
 рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него 
 новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имам 
д, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p 
... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он  
} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те  
Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оц 
вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Ж 
баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што  
> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашт 
обије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за зд 
 коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако  
 било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић.  
evi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога 
</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— 
ан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Жив 
е на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овам 
p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанем 
 Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> < 
 Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам 
десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда ј 
изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши  
 по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посла 
днице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И проч 
о са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} П 
Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити!  
 за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силам 
з задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се на 
} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n 
је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Чи 
 Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много тор 
</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво 
 весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па 
на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја  
 добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно  
јемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутк 
Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снаг 
 уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу 
у та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш зна 
 сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископ 
њаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све с 
ам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама.. 
 намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана к 
мета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S 
..{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе г 
онио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у  
е добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само по 
батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других о 
је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше 
гову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини  
 <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И  
{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — 
ара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S}  
 ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у све 
и чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све ч 
.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; 
 гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Каж 
би? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле поток 
о соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</ 
ам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и до 
и се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати пр 
та му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „с 
>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не  
е башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар 
ке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} 
е, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари 
ућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ при 
пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Мог 
 ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На п 
ело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један 
! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> 
 која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зеле 
говарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против н 
 нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а до 
репавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S}  
о сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а 
а је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јес 
исму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да и 
реташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још н 
амасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не м 
p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одо 
е ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p 
а бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако ј 
 „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сик 
<p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} 
<pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је  
се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он  
убити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар до 
... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну л 
о могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} 
њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} П 
очи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на с 
.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ с 
н је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити 
вом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је д 
што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и све 
 у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му  
 Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> 
олиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <p 
у благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Жи 
 и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умива 
<p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко г 
а да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе  
е се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.< 
. то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{ 
е угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{ 
b n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по 
> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Д 
ели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прет 
 Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да м 
доше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло доб 
} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу 
 радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војск 
на није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини 
ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови сво 
ече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Ж 
е „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, жел 
 бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни про 
ошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао 
један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао 
по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагује 
е жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> < 
расне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p 
60" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола. 
поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S 
дно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с лист 
ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?< 
 сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад 
ог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> < 
ивај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живк 
м очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да  
ка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твој 
 плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} 
ећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три ск 
 <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школ 
аеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него,  
<p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p>  
е да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина  
ив Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура  
те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Ка 
 тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети;  
ослаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p> 
може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан ос 
е!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Ј 
ше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже к 
и и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у в 
ра и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокт 
 кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на п 
ло своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће 
е борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би иза 
то сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати н 
оштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му 
Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; н 
.</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и р 
мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S 
..{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз б 
аде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’  
<p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чује 
м местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Са 
и! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу 
не посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p>  
ије јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су 
а дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш  
е тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још  
от.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S}  
зило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео 
дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа еко 
јка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њен 
свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>С 
о исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а посл 
<p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да 
 бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не 
а кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде  
нце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> 
ћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмирк 
 цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуч 
е из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немил 
p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле 
а га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао ј 
и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао 
 Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми б 
дите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вам 
лед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би и 
рпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да ре 
 пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако с 
обом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И  
Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Ив 
и је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а ме 
сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Ив 
/p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар  
да ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно 
па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни по 
 до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То ј 
ло, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} 
 шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто 
о год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он п 
је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватић 
<p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у тво 
 ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S}  
га да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Шт 
>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне ки 
то заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је 
угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шеши 
одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајде 
ћ капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>—  
и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p 
д, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...< 
 <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговар 
} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него 
штре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта  
ти све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у  
један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господин 
мог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> < 
p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </di 
 <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</ 
смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши р 
 — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да  
ну услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па г 
 и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, ка 
ам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ 
!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Д 
а видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам ј 
, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он. 
 нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди там 
здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти 
ша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>—  
тив кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се мож 
у.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су 
еси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> < 
 /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p 
p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И  
 <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура мом 
имети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S}  
у код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зека 
. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи 
а.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леб 
— рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} 
та кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли 
де год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> < 
дуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p> 
а брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо  
долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S 
 За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени 
ни не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли 
’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би м 
</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак чо 
ци да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако и 
честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а 
није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мис 
сли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разгова 
 Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено 
што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; 
?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И о 
ати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио  
 пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} О 
е: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сва 
стурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље 
ене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> 
жно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве,  
 ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да  
..{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапн 
и!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узеће 
 поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Р 
ет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>—  
 господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке 
е, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сав 
ласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прику 
 рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан д 
ла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драг 
еду јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак н 
признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то с 
е наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрав 
шег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима с 
 реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше М 
Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> 
тим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео ј 
капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!.. 
, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет по 
квих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш  
123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} А 
савијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са стар 
Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у 
— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.< 
гледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити с 
 к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме 
е одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мен 
молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!. 
тарији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} С 
ад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми  
е.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једа 
еда Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173 
ова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече 
иш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима как 
дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Н 
..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шест 
Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом мес 
ћу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{ 
{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{ 
сподина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господин 
од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што ниса 
је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у 
и је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш 
који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од св 
ошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фише 
ине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} 
>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ в 
p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се 
p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно  
 Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две 
 капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ра 
ст пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га прија 
ед собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начи 
грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом ташт 
ћ свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколи 
{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, а 
о дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече  
вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} 
бу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвал 
јани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјах 
</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> < 
а желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су 
 опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д 
 оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се д 
<p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само збо 
раги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је  
 — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</ 
око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „преча 
 Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху т 
ачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> < 
 речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само уде 
и?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа.. 
 Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, госп 
 А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафа 
> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај. 
 млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће проси 
Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би и 
жи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најм 
ри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате,  
та, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није 
и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора 
себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу 
свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од те 
оше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</ 
одну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе с 
н.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека 
/p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин д 
бро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се 
тији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Обја 
у сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те  
 <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш  
} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> < 
бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми  
S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па  
шењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} 
 tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— 
ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p 
м били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете 
 Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: 
браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не  
м му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" n=" 
 <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми  
 Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздра 
упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- ne 
 буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је д 
ао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он 
оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>—  
 вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p 
и мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!.. 
природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладо 
ењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на по 
чну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекме 
како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је 
е пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби д 
уштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај ње 
 сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја  
о.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је ос 
ан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задов 
болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час  
ити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А 
агодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако 
и, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p 
— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Зб 
 Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капета 
 рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао 
као је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.< 
 силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> 
казали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на  
звештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Г 
сам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито  
вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио два 
е ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па. 
— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>—  
дак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали 
ји и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава  
 свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или 
заберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати  
етарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и с 
у него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како  
о би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без ње 
шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ о 
 — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чис 
 узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и приро 
о бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
ве ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми ј 
 један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb  
су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрско 
а за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!... 
о што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издр 
а нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше о 
} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше ра 
и; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Ч 
 Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином  
Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш  
Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад пита 
удем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</ 
сећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="2 
{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у 
инистар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за  
 моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје д 
наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих с 
нам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати 
 једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад виде 
ча Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита ч 
 <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, в 
ан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле 
Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавол 
а су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</ 
p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом 
p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му ње 
ураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама са 
} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... 
алимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, сла 
п Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — им 
 веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жу 
замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца ко 
Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да  
ера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џ 
>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема 
трос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си пок 
имо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека в 
а веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а 
та вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу  
га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; нећ 
<p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p 
ци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благосло 
д, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не м 
у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели  
виш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Ст 
</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’х 
ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — 
ћ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један ч 
тавила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војено 
гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се каз 
> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те н 
ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шт 
 И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“. 
p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у ра 
 чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ 
ан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш п 
 па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> 
овек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ П 
а војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце п 
и зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — пр 
. тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метн 
када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p> 
же ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара  
Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</ 
ad>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б 
војка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> 
 ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} 
ање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професоров 
и бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за 
кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Ј 
рицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их  
к са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са 
жи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог 
цу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да ниј 
дати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</ 
 прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зо 
о човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опушт 
ео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не до 
ом.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је пр 
ку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда 
би, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код 
није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, 
 сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нов 
<p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ниш 
очетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам 
{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше зам 
</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени 
, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми м 
тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и нам 
?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком д 
даш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S}  
бро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вал 
у да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</ 
..</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити пору 
тупити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>—  
еш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћ 
е Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори 
Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>О 
<p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што го 
p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу т 
 сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.< 
то овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p> 
>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— 
Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено.. 
ди.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p 
за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кр 
а част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</ 
нда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Ј 
му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..< 
во Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{ 
оваца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као п 
у“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! 
ивко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујн 
d> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Жив 
у.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та 
>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помер 
, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.< 
“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић  
ног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине,  
SRP18891_C13"> <head>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јо 
дим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така г 
ругим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љу 
је поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда  
} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ т 
>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око 
{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да 
, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши н 
а стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. —  
о је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} 
.</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео;  
жијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>—  
чима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује 
о па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је  
м за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао б 
— и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте м 
та велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n 
дити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша 
тиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> < 
них груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове... 
то је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво 
 — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{ 
срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад  
 заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтед 
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне 
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ 
 прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Ство 
ар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе 
дам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „з 
је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га 
 друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гле 
вога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином.. 
е боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>О 
>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш:  
рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти 
о!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте  
{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено.. 
p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subS 
p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара.... 
 народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали  
ише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви с 
p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p 
више астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} 
вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гараш 
ше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или  
</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p> 
росијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>М 
а свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Мл 
е волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу  
е!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени  
>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — реч 
и има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши к 
ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најла 
је:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{ 
pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пр 
<p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с 
 како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет 
ра.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што  
ом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али поср 
} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. 
еоград.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је 
 она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још соци 
чила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђак 
ад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша  
о.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По  
рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на  
а казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му кос 
{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> < 
а примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у  
S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту  
 <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече 
.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распишт 
е радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. уп 
угу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.< 
ло, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пи 
повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али 
етку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Го 
 умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њи 
 руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види с 
ала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p 
ње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</ 
свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} О 
p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе 
ту да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан в 
 да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, ил 
она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси  
дура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} 
иљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова х 
ренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S}  
афу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То б 
 реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме 
.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на л 
о се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут- 
е она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свас 
 жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у др 
остеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да на 
/p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Ко 
посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд 
ачунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврш 
дала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоско 
> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже м 
си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p> 
га дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{ 
ало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно 
е муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теж 
усти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S}  
у болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апоте 
 Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља  
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да  
 жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Пош 
 оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на  
души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у  
.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — 
У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:< 
сла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> 
</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и 
 <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друшт 
 и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га уп 
може један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.< 
.. ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекид 
 и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним 
>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <mile 
ва.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не м 
да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“,  
х и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се 
p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Б 
мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом  
те.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се м 
черас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} 
у.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p>  
p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p>  
ивко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрад 
.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздра 
ће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш 
е сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p>  
" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и пе 
како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела  
сти, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} О 
пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису 
ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као  
Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и веда 
 <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалил 
.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Наста 
 потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> 
у, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања —  
{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сун 
љине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у 
 и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разгов 
{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSec 
ше био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за  
ви ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi 
у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело 
 сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она ког 
их као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог  
на тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје пр 
насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погле 
за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, 
сјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и 
у још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се  
и, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, ма 
олим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ћ 
народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Он 
p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову стра 
>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло д 
итам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни 
 ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> 
и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.< 
.{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи 
а награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе 
ледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!. 
орен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто м 
ваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричит 
нко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан 
S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— З 
 на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац де 
’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте  
Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас ник 
 помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако  
 то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</ 
да па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити 
рат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако ј 
пе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бит 
и.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p 
еколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом 
за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јаб 
ај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле  
 Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе 
ла?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И глед 
 — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину б 
мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — ре 
школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она  
p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазна 
кије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви 
бука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака  
 старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти ме 
.{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} 
{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p> 
ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима го 
<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш 
 које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>—  
</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га н 
рава; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утвр 
и за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја. 
 и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ј 
га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</ 
д сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита ка 
ћ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, уч 
руше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете так 
а то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде 
</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>-  
е већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по не 
ти, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p 
l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l 
 да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свог 
имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко  
мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обу 
нцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А. 
р!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, п 
p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} 
преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпо 
ма!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме 
отуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је у 
се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, 
 а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове н 
ојом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господи 
је не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— 
јаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да с 
 код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>—  
о, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој 
{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је 
 су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини 
њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S 
Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли 
довољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде 
— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову 
собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?< 
општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно з 
..,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S}  
вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се  
е је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека б 
Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капе 
те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп  
Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <p 
е.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S}  
} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места уви 
.{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p 
<p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш 
 се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</ 
од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско с 
>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!.. 
е не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другов 
 ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима  
ете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа њего 
и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p 
му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу дев 
а је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S}  
е пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Чит 
аред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њи 
сподине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „в 
, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</ 
 верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>—  
ажио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто с 
ку“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да 
вај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не  
..{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је  
пало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ о 
Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и 
то крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе и 
="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свет 
ења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак 
Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанст 
лан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твој 
..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку;  
ад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом? 
 је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да 
читељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од 
бро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђ 
рио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се ус 
 се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће  
 менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш? 
ираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зел 
жмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорил 
епознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И 
више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће прези 
и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, не 
...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, 
ан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви он 
се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио веће 
p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Н 
исли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет с 
p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче? 
раше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.< 
S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Гр 
еља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ 
Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Д 
твар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту 
’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала 
 ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Дра 
тељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад  
.{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p>  
ости...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истин 
нити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши  
n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак 
ра, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{ 
.{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим! 
лањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — о 
неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> < 
зуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изво 
? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече  
 — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш сво 
латимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; 
е!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада 
ву!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене 
те врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да ч 
ојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај га 
ти! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздал 
"51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја 
виш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га  
мо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо? 
ила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но!  
н испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли 
p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м сву 
— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — ре 
S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп  
и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="8 
и се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> < 
>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него с 
је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — од 
га ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p>  
грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад  
S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да пока 
а!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше ста 
и црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све б 
ме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? 
е и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш зауст 
опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене 
као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху п 
гов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред  
ајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шап 
м косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се јед 
 па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се  
> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>—  
/p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— 
 Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не д 
е поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} 
S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Жив 
— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готов 
ебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S 
.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке  
/p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> 
а ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, 
p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Ј 
узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учите 
ашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“ 
а... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капет 
 Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја воли 
траје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — од 
г што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало  
S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — реч 
аш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сеља 
га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз ба 
ви грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} З 
 мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>По 
!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <p 
ући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</ 
p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа опр 
} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцелар 
у испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова на 
акрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом  
кад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а о 
м грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташн 
осу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој  
 у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!. 
има по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си 
 себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p>  
ељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звеч 
капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био 
 видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пуш 
и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— 
еле жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> < 
о тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— 
о брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди 
{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви сед 
Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље  
еде до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај је 
p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Т 
/p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну ј 
 ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато 
ште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изг 
ика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце  
даше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мири 
ва уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> < 
 /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста кој 
биш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— 
> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па с 
ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај и 
о’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и с 
их једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је 
те тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак на 
а, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му 
це ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p 
ко осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p>  
ам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији  
ма.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— А 
 вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкат 
м ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> < 
је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово 
ему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и 
ка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад д 
у „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „по 
и су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцниј 
део сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да 
ајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="3 
само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је 
ји ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нам 
ћ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <p 
 <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он в 
ју божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p>  
о још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам прав 
{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књи 
трашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p> 
оне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколик 
 сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш т 
е је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И 
 да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... с 
те сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> < 
те ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>—  
гуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им 
римо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p> 
рце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порум 
p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на он 
ракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те  
не.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не  
е озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца. 
 вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду  
осподин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Об 
S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је  
 није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св 
 ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за ко 
 је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је  
тири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим,  
двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука? 
ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад  
и име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!. 
еш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</ 
 брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што ч 
еђу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хт 
поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p 
лу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S 
</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово? 
S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна вез 
у са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја 
свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока д 
> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, г 
ко је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вил 
 нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не т 
падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ће 
вом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он 
 Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!.. 
оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће 
во срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој 
ити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капе 
је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помре 
аднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се прес 
Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањ 
 л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Ш 
та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p 
е да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>... 
 дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{ 
>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души  
е то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће  
е старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није сме 
своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l 
!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме 
мрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— А 
 гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет  
.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{ 
 Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благод 
 пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — р 
у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га 
сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељан 
што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} 
им састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако т 
е да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, д 
на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а  
а говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли њ 
има а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви 
 по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати ил 
а.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из  
ји је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењ 
ијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан млад 
: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Ма 
и могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у  
ко белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом 
!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не пошту 
е који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њ 
...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по 
здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тич 
— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у  
ке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у 
шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожи 
е покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „п 
ица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јов 
све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и ј 
— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} 
зив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p 
— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p>  
.{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и  
д умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p> 
</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јов 
!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засу 
во ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да  
м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то как 
 Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!... 
ашта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p 
де замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, оче 
ко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну  
S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа с 
4" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што нис 
>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> 
стаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд з 
>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он п 
данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао зак 
на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оно 
 је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>сед 
„ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслу 
пасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад  
 и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непош 
и“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p> 
 меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече 
за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако ист 
ребаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корис 
е — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S}  
ећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>—  
.{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> 
авио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сва 
д је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.< 
и ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у он 
ота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунц 
p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би ла 
жи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг 
опараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S 
а за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> 
nit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној неб 
а.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</ 
штица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио д 
 <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је 
с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста  
етице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— С 
н листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо И 
свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!. 
олим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам ва 
мах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век м 
он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу у 
ен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље 
је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао п 
<p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме 
ао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је бе 
. њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанствен 
н осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како  
амо он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да  
ео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У 
т, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...< 
зумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</ 
адити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је воли 
 његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p 
лник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’ 
 бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од  
нако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она  
р да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То ј 
на.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет  
Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p>  
подине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседе 
p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, 
и знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе б 
удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Ка 
 — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И 
се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не мог 
гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.< 
е теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— 
тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S}  
се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да 
 само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: 
 /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталас 
} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} О 
> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одго 
аше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S 
ену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вр 
ше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</ 
тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог д 
 не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бо 
адожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело 
емља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш к 
ро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донес 
је ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху:  
и наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p 
као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.< 
Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јов 
а те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај  
ене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незг 
м...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не  
е удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по 
 Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се т 
 <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташ 
итељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту с 
еђу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је  
о у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао др 
 он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, зл 
вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху 
 била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се 
ећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S 
е дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се сп 
 вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако ст 
шене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p>  
тао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он с 
а право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност с 
оче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука. 
се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од 
ом и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засе 
 их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котари 
ођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчид 
н беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> < 
з башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову  
ли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну руча 
амо ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него 
.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упит 
, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она  
ction" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вече 
 молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шт 
вета, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S 
 ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих  
<p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало  
 које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно  
у, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па... 
кикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда уз 
ађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он с 
 братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и пок 
Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} 
вет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на вр 
/p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> < 
S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је 
А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p>  
он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Т 
ан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гле 
ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар  
у..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бог 
м пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао прав 
> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда 
мем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газ 
мо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’ 
 поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевт 
цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти г 
/p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места 
мо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један  
кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће 
p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> 
 се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на  
и...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се  
ију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохиј 
ађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чист 
е; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли доп 
у.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он оста 
опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда  
p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе  
— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведе 
загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата 
ша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уо 
је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>О 
скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Жи 
о неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?< 
у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пр 
ше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај бе 
d>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим п 
<p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> 
ровео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре 
рљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је 
! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p 
ова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати 
/p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовни 
ти најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам и 
о пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво 
его капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе  
вала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад ј 
и Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега 
p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он с 
сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n 
образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Св 
ад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути! 
де да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настај 
а је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унап 
сно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће  
 водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је  
аче....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то 
бом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ств 
ог Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S 
 подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја т 
има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <p 
авати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгу 
седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево  
ући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, нем 
<p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару 
уку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> 
болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, 
х чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара 
 да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! 
је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p 
 Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p> 
слим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добр 
 позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом;  
 рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> < 
ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Н 
 палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} На 
p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута  
ли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта 
у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли —  
његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Бил 
b n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имат 
оме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у гл 
угарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад ви 
д прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим 
јом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељ 
>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био д 
да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ 
е на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</ 
м да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је 
е бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> < 
и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад 
о?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима уч 
. ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све стра 
е говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хт 
оле је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S 
 ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени о 
чи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови ње 
, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш 
о.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже  
лу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шт 
од мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле? 
 шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упозн 
.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти так 
е карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја с 
и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не з 
равши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави. 
S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S 
мараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шетали 
он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која  
и брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља  
 ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ј 
ио дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре о 
писе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и си 
јем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу 
це смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је  
ора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школс 
> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S}  
 да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији ос 
на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види как 
з’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— С 
ча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она 
лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S 
ј канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њем 
лена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се при 
 у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка  
 Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад н 
ишта.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.< 
наш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше. 
опар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше п 
.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, 
ећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаре 
p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша. 
бу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> 
че учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога  
мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заруч 
А ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S}  
 он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зра 
рсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ во 
} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп  
маше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде б 
 је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p> 
/p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поч 
ј доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовоља 
ну кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или кур 
="SRP18891_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу к 
="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њег 
дина.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</ 
 он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође  
жено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, вел 
Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж 
 постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" 
исам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p 
 један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Се 
</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи  
ли му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послу 
у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку стол 
 белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза л 
Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? 
г’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело 
p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срд 
знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но ов 
упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти зна 
е јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је ст 
 оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шт 
јпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у  
о дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће м 
 је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} По 
ио јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S 
ком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам  
поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари 
4" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку. 
итељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p 
p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром у 
ињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог  
ш социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<titl 
р сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше нови 
е поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са 
— рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— К 
мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Не 
 и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако  
е како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му 
да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се н 
о хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети  
н то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно. 
е те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: 
аган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па,  
е у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapte 
у и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њ 
е и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, д 
 вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живк 
писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвон 
<p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!. 
— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си  
це!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече 
да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја н 
Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама 
у да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> < 
ли су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га 
о — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам 
и тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гер 
 у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш м 
зађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем 
ти, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мор 
и мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политичк 
одарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажев 
цу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, 
а беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је би 
еко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Се 
 раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и  
 беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Марин 
рава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му о 
ad> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда у 
Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</ 
урије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу с 
="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прс 
у.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у  
 И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама 
амуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети к 
ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже г 
мо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте  
е сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} 
ј очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p 
свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одгов 
 још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Зн 
петана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ј 
 за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срц 
тељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д 
те ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим 
иђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу 
?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа ка 
не стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код  
 Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— 
 бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p 
ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све  
око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му 
 отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p 
кт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија достав 
еде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим 
риђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> 
обро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама ни 
{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! 
њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.< 
ио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У се 
 ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог 
 сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место 
ити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седа 
— цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> < 
 дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако на 
..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Д 
ом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га ј 
</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова  
д облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше  
лаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— 
д и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али 
е тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко в 
S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па  
.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле  
ја...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{ 
Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти пом 
ајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница 
е — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{ 
им...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га ј 
је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што  
 талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S 
те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!.. 
—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ  
ђаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој го 
ко је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намес 
 апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — сас 
рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседош 
{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него т 
вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне 
уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другов 
а грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти 
која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се  
 <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад кр 
отив ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Нов 
капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница. 
 омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети с 
ић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S}  
сположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> 
о више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} О 
ече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку  
>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам 
ћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а уви 
е на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у 
уку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и  
ња, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недељ 
{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — р 
 сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те си 
пет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти как 
, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који ј 
га!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао з 
е.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ  
звони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Д 
ницом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече панд 
старија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „б 
да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} С 
оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?.. 
тије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не б 
је поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је пош 
и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока 
већу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> 
p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечино 
 тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли 
 као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо в 
ећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p> 
</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p 
читељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце 
оје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— И 
</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота М 
астанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју 
p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да д 
зучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој годи 
е!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно с 
ованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!.. 
из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знај 
да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p> 
то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S}  
згода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" / 
на кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа н 
ло дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко мо 
егов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио. 
 се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јо 
 господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи п 
еветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка 
 и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у тра 
вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим  
!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p>  
p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под з 
 претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изуч 
е — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је 
 капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна  
им живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута 
И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и  
, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је 
купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мири 
а рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Уч 
} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допа 
.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S}  
расте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој у 
кан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беш 
ан сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече 
 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто м 
дове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најл 
ог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како мо 
о, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се сп 
на жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта и 
Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — не 
да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капета 
н?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле шт 
ле.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио пр 
р...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на  
својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p>  
разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капе 
аше свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала 
 и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услуг 
p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} 
ал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико  
 већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> 
ње.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се о 
ћено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође  
овала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затраж 
 да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад  
алуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва уч 
дине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га о 
рију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... ка 
"91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу  
<p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се 
а.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да оп 
Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу к 
их двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све уме 
 — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако 
ече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Ни 
 или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, 
> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!... 
о иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда  
p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад  
е, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад  
та га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад 
— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} О 
ко бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде 
знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се п 
ковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је с 
неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало 
 ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жи 
 срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече 
ио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p>  
 кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по  
p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p 
.{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p 
.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, 
е он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећ 
ом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала бо 
</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p>  
p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} 
 да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа.  
че попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ак 
quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дик 
а је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво ко 
ице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У ост 
азбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S}  
е.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела ча 
е умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се про 
сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а ов 
ог, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p 
егова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> < 
вац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — у 
 Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с 
{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега  
вом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.< 
рпкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу  
p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се саста 
рцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво  
</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S}  
p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа 
жимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> < 
 <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, ма 
а копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} 
 остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда 
 Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи с 
— рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n=" 
b n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред 
За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам 
?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p>  
ими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- 
 по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „ 
у њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се 
p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p> 
м састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име позн 
 остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако  
ћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и с 
p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За шт 
ечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што с 
чило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у  
S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш т 
— ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али ка 
у остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако в 
и воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S}  
 као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица,  
ски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац 
 Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Н 
и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно д 
 шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то? 
о спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p 
ђе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу 
/p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га 
 је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све у 
о да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља 
моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим  
 од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станој 
е тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати 
> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта ради 
 било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих 
 Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити —  
 видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни  
 он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се  
ута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде с 
{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p 
прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовиц 
има...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре  
јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску ш 
лтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га ис 
на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимн 
> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} 
 у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличн 
га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си  
 вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</ 
рте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; н 
послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ћ 
а и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог,  
рила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћ 
 и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику јед 
 зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана  
p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је  
 од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је 
 онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као  
и има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко.  
ена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, к 
тице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} На 
ећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> < 
 начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег< 
unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>—  
 га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, 
 Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А ка 
 Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... госп 
— питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се н 
 да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком  
а.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — 
рећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазво 
 сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео 
и!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло  
на ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна. 
е лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у 
купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; 
 „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> 
„Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их 
војка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећен 
и се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од ве 
ри...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јо 
} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p 
 Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у  
ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n=" 
 и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала  
 мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p 
иче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила ј 
к.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра реч 
на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Д 
очи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јуч 
не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би 
p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су м 
опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капе 
кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је т 
е па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај геја 
 играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — у 
.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па  
рослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био бо 
опатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са од 
еш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад о 
мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла  
сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њ 
 да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тог 
о, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p>  
и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је глас 
ком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у  
</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{ 
 не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А,  
грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p>  
 онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> 
у повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизн 
" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га  
рином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци! 
 рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} 
и бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђ 
иони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали 
ор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</ 
колико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— 
 <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита 
Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му 
и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p>  
је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзистор 
гме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зуби 
>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Нар 
p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За  
ао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А  
напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — р 
аке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога м 
а, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n= 
а девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље,  
ало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има  
смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та. 
и једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бе 
ућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> < 
 n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не мо 
еде весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке  
.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледа 
А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је д 
а, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p>  
идљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, мо 
’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око с 
е већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— 
ро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће б 
 <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде 
> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти с 
едаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једн 
е.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Не 
 умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни д 
/p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Ј 
 учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, на 
та почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насм 
м да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепш 
а хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи 
p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан 
 шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом,  
ле нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— 
гом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово 
а ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> 
 после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун нал 
 свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо са 
 <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упи 
у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за  
>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> 
ледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> < 
</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па  
лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се п 
 пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небес 
лагу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да  
дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да  
ар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадал 
<p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, ова 
е и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву ди 
Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда  
>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој сре 
ова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван к 
 капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаш 
 плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се сп 
стима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти 
p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а  
оред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,< 
 Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{ 
ад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлос 
ан сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „мин 
 не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два  
тигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали 
 је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп. 
а је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — др 
ез и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S}  
 мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га  
има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова. 
тави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опе 
жем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намас 
 кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па м 
 се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог 
че Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара он 
егових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{ 
 оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним ус 
едан или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по 
е... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео ј 
све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног ост 
нистарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} 
 сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S 
тана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — реч 
} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па  
ао да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у оч 
и сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече уч 
 ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан се 
цу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш. 
поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато 
p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор 
говор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само 
да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп 
ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</ 
да, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— О 
олази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћ 
/> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче прич 
да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш  
а и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан.. 
они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} З 
еке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо бу 
 срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Она 
његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p 
 ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно,  
бам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.< 
м: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје 
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?< 
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне доп 
S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега  
лико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш н 
 био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p>  
стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он  
реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— 
ога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то д 
тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца  
 вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} А 
и кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} 
кочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега 
 лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Марин 
.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оже 
е сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о д 
а па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част  
p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у тво 
а — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо 
ираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „до 
<p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Н 
..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Св 
ва код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он ј 
батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил 
Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега уста 
м ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече 
а бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена 
е најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је 
Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>С 
 да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу  
посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врача 
јо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— С 
, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот  
 ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n= 
рити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p 
 за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста  
им те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш. 
<p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претур 
а сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? у 
дима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчи 
анџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је зн 
ли би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> 
ука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> < 
— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пев 
си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново! 
; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је пис 
.{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари изл 
јде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђо 
ога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Х 
вале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и п 
безни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека 
о свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батин 
 један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође м 
погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" n= 
ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга 
њао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једно 
српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му с 
итам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p>  
е зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси 
у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба  
тена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хт 
{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Вид 
к, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!. 
им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трг 
 како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У  
 али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204"  
>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом  
се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља 
ead>XIV.</head> <head>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући  
S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он,  
 УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не ра 
Section" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцелари 
дњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско л 
анцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама сп 
им колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> < 
шио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је сврш 
а владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупш 
он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заи 
, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог! 
сли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Ч 
 рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја шт 
врти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — 
је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин. 
дина.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне  
гујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Уја 
чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месец 
па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању 
 је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад 
> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила  
д најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста  
И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да 
> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quot 
себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита  
дног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео —  
 па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S 
али и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена т 
е искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p> 
пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онд 
Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, 
а.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} О 
ти рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се ч 
! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не  
"114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше о 
угом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, пос 
анцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако 
{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34 
Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен 
 бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега пос 
че се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук нег 
 и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта  
{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</ 
унцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа ст 
„Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Ни 
 је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на дру 
војица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> 
а је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа 
клу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених ка 
 брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p 
а Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока к 
<p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у 
</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га. 
лагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет 
 одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и ка 
/p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се п 
и, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу 
уката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мен 
аћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да 
 — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече у 
.{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем 
сеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господа 
свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" />  
а....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог пожи 
олесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти 
зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и  
та:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> < 
.{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опе 
рпски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S}  
а“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се прекла 
ови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S 
че да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла м 
ма је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те 
!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>—  
 прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер 
ама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута  
 кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...< 
} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p> 
— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! 
 за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „ 
одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну  
андур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Је 
ита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави  
а бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> 
 упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него на 
му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама 
доше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Пос 
дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, 
л.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о. 
...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па 
е достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љ 
</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> 
лим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде  
и“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће 
{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред ври 
</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да 
ко је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; 
нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих 
ашајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме 
<p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!. 
еро, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — 
, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</ 
 њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми де 
. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по 
 насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме 
јвећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздрави 
а ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад 
 ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S}  
 лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам 
за.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танко 
.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те оч 
икаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, 
мети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате 
упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила 
ти упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p>  
 писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол 
у? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</ 
 Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год 
разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа. 
ва пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: 
p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p 
le>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — р 
ћ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто  
— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, —  
/p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија  
аше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S}  
 ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само 
 завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о ме 
еђено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, П 
!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.< 
 говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити 
ра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу ка 
 за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам,  
/p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} 
<p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одгов 
p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Ф 
и и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што в 
каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мал 
теља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Сед 
ичање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, мол 
— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ ба 
 Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... б 
 била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Ј 
 попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну ча 
ше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан 
.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има леп 
ш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто  
о наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта ј 
/p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све 
м лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се 
ако је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима п 
 задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Посл 
 ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! 
ећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта вид 
 <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким п 
ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви 
ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викн 
— онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресав 
— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он ди 
у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> < 
говор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпо 
p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви пр 
издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовн 
а смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пи 
ком.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп 
речасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе 
ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају м 
— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу?  
апетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручит 
S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!< 
то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин  
ани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онд 
воју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу 
" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте. 
пала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом 
ако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и гр 
p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разг 
д.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О т 
е се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима 
 сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, г 
да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p>  
 волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад  
жао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</ 
шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <p 
дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали  
м мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара п 
p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S 
те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p> 
 и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег д 
..{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> 
— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њ 
чера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> < 
им.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она к 
уд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у св 
Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S 
— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, госпо 
аво да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држ 
бре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p 
p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ д 
ји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте  
</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо с 
— упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сес 
оша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа б 
јглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочи 
о, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се 
 Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до др 
/> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му  
 да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако д 
/p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p 
дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћем 
зе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, 
есео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се тр 
дравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше  
’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му ј 
а волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећ 
домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> < 
 — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, гос 
</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, р 
ј пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви рад 
ји тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и 
андура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А з 
рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И об 
родицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор д 
 кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се 
аше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p 
, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Ко 
 и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друг 
ле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о  
лишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било 
аше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је  
оспојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године  
 угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и  
</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’ 
>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљен 
ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ро 
је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па  
еба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... та 
о.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори 
</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђош 
лади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је  
љда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћ 
 збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који  
<p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше. 
— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задов 
а горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> 
 је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово ди 
о ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n=" 
ну опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горел 
p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче 
Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И 
касто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови пам 
 Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану о 
еђу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брц 
 <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше мар 
ст хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</ 
новнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— 
де; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз во 
 више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да 
у.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саж 
 <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!. 
} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У 
ога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему 
убити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: са 
p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{ 
своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — реч 
бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двоји 
аху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рип 
ди; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу п 
пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>—  
од мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова 
 <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ве 
} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље. 
па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се 
ше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или пе 
n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао н 
е и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни б 
ће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио 
оња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња з 
ко постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек  
 летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не има 
<p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела  
/p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости.. 
— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот 
рагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на тава 
о.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S 
(и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S}  
ели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све о 
{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина. 
е и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на 
есне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесниц 
анути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он 
лаву, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p>  
ери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко  
 би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозо 
и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Д 
едан врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И.. 
{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је 
дбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: 
е плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице  
ут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се по 
је кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кај 
ати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вр 
и требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља ме 
ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио п 
чита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дам 
 <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S}  
> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије К 
!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са св 
ас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се к 
поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се ш 
ако; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му бе 
ају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај 
он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још 
зи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} 
Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавиш 
 био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра п 
у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом живот 
 <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је д 
могне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за 
Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: —  
свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије 
што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закон 
чано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> < 
 припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у дру 
.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустав 
ти: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву сед 
одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствар 
ол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака 
миљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад поп 
нџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, на 
си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија. 
а се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</ 
г човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p 
. <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — е 
не!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n= 
Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам трену 
 листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба пр 
жем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, реч 
ко нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука 
 Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој тр 
 једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се о 
ме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке. 
или против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог  
сочанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао  
ен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговар 
 по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку 
оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипко 
о га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу ча 
три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му  
да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства 
е сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошине 
 то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што  
Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — у 
ко сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештач 
огу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се  
ан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али 
а.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже м 
игну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, пот 
 много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти с 
му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапу 
од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— 
{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — реч 
le>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је наба 
>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам ум 
ш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: д 
 најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да 
налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, 
> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отиша 
ек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, вид 
раш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} 
— није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде. 
 одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похва 
овека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је  
 их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви 
инили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!. 
ео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! ма 
арод сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе 
 од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости. 
} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатији 
 — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле  
овори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, запо 
е да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија 
 старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја пра 
!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам 
им мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S 
ти.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} 
 руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу мол 
рањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> < 
p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Пе 
.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м  
ићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <p 
 сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је по 
рио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лол 
 са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!. 
 из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће м 
 за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..< 
>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—  
сар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} До 
S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то ј 
 бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је  
љенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="6 
му говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздрав 
<p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и  
га или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да  
који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S 
 он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде 
.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро уве 
ољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и 
> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега  
вако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више г 
а, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пит 
обију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</ 
ема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја са 
 да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p 
p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао. 
</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан. 
сподине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом з 
тицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, гос 
!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамња 
o --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, п 
их...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске 
уку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, раз 
рили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са сви 
четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знат 
оло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њ 
поведи послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и  
 за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар чове 
</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тог 
тотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србин 
е са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па  
н погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети 
апред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>—  
p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пр 
р да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књ 
 право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подла 
</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у  
већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{ 
S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: д 
 Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p 
га другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> 
данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те провед 
е му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако пр 
аде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као ма 
го једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес! 
} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао 
{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који го 
ок је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се расто 
 владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је  
аро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</ 
Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p 
<p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко. 
о, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где бе 
ојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.< 
p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на  
та изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S 
тражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да ј 
вама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други п 
о се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: 
ише су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падн 
у?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: мож 
еларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си  
м, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!.. 
му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђаци 
.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо 
скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само 
ерети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капе 
ању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај 
p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа н 
постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш  
дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нек 
174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе 
упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, са 
: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешћ 
>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане,  
а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!... 
 ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ниш 
а собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан обл 
 Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да  
 шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поште 
 ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној  
а му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли  
ане?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају,  
поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>О 
 му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} 
 опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупшт 
hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, кор 
без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="10 
} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није позн 
ворењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је 
бука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— 
рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад ч 
.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против  
> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S 
ом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна 
е за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио  
у му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио са 
p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вел 
нате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова  
у да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Н 
дан глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију  
 Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он сед 
бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!..  
 једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада! 
раста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и  
 да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не ст 
удим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — река 
ва, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упи 
амо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће  
еце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема н 
ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> < 
петан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’  
> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско ср 
и тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да т 
та, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бит 
 и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се т 
есте.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене?  
веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га н 
?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, 
е он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се бр 
ољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... б 
ече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и 
треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо  
но са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавеш 
кав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!.. 
им српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је. 
> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} По 
а, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’ 
ином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он пост 
ели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему прид 
суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — д 
е но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад 
} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом но 
и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде  
Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би шт 
к танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, г 
идиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шума 
 моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, т 
љству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На м 
извод околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам  
а вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?< 
— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— З 
је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као му 
S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи 
> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p> 
м рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он 
ам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога м 
— рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити  
ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладни 
 <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита он 
т не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Ша 
> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p>  
 школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тра 
<p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — 
’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="5 
ига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после лож 
ик него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господ 
етна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп 
уда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — ре 
беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — р 
="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко 
х; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката... 
а?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу  
капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај  
сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да  
а велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— 
никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо 
бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</ 
ућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше  
вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „бел 
па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — ре 
а нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <p 
> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше 
и више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>См 
ита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какв 
госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>—  
 и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p>  
га ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само  
а: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p>  
уће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио к 
о! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што 
наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим на 
очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се 
} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у  
 што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме 
па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону нај 
> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, ко 
/> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке  
ођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају и 
е ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Кра 
о тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром удар 
и школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години  
села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и 
> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам с 
га си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p>  
ак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, 
е био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу 
ви пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија 
е?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је  
 писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да  
 читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p>  
p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по т 
шима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На ча 
а на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди! 
џбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло 
>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпо 
 виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јас 
 <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв 
кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па ш 
 и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му от 
тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему сед 
 суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скида 
 дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше 
асмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од т 
мо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја 
авише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’ 
ке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова  
им једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не 
 Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш 
— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! реч 
руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш 
<p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем! 
била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> 
е се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Маруш 
 прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ !  
дно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он  
оге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом о 
влији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липо 
љам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што т 
волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друг 
...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} 
> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не  
пет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега 
ку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочиј 
е се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p 
тар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?... 
че Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрен 
} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али 
то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, гос 
> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!.. 
/> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!. 
p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако  
јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је до 
Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те су 
 трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед о 
мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који  
{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили 
мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с ра 
!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p 
и га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. 
а’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти 
а!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече он 
и: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо 
љаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе  
 тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо кори 
p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше  
ћи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — пита 
!..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на  
ледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану оч 
илом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине,  
 га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео  
че поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не м 
.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Дола 
 би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Са 
узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p>  
му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што,  
рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бег 
ше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спас 
 собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, и 
ије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили  
</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу,  
понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким поче 
/p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p> 
 Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим  
ради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:< 
видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете с 
д ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече  
— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> < 
е, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> ј 
та ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже б 
сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она м 
 ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, д 
 и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>—  
 одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа о 
н је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у шк 
 нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да 
И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} С 
ли за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем бог 
има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Па 
о!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идем 
а бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до д 
господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p> 
е.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали 
 долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала 
Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? 
> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од дана 
рећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко.  
> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb 
p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</ 
..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p>  
пом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нем 
— рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диж 
>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" />  
{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S 
г“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја 
ра. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш  
.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту н 
Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код  
е би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо  
 И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови  
 и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би  
о лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је д 
лато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељи 
.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.< 
а одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло  
..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је 
 те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, н 
 да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио ј 
вој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Ко 
е љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар 
среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве по 
 <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p>  
е гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче пр 
 и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>—  
 могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} 
— питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p> 
/p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на п 
е у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вра 
 ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, 
.{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — ре 
 се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узб 
ство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у ис 
ра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватр 
га, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину сам 
иљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пеш 
> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови у 
а је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло 
е.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} П 
!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, н 
} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p>  
 од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="11 
и, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по рак 
, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон —  
и једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути ви 
Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним  
 Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што д 
— јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Стано 
о на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу гл 
рт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једн 
itle>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она ј 
— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здра 
н.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.< 
че чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше 
 <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.< 
гаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — ре 
е на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполео 
S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p> 
.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> < 
ла бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се  
е ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам 
читан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S 
чигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Каракте 
и не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S 
 почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S}  
што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> 
Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећ 
ке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо  
етлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као на 
 n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S}  
тане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И с 
имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе. 
знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепа 
ужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за 
е само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да 
е у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, 
 добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газд 
 му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље  
на и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења 
о!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила 
.</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму< 
 пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то та 
е знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покаса 
љ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S 
ајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове! 
америти!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, зн 
е могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Ни 
му се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> 
 је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити  
ви своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик ил 
се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свет 
 ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!. 
 по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мис 
; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — 
{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урад 
и, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављи 
да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила.. 
 нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од м 
о неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царст 
ка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми ст 
{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му је 
и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни  
 први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста стар 
и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршет 
тап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто к 
>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај 
ушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</ 
је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме ј 
 је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала! 
 ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? 
 школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он  
ма услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју  
 вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} 
во и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</ 
И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да с 
етрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше св 
; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је знал 
аде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p>  
 — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажм 
нако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина 
 ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене  
ој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхт 
подине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па св 
удбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар мог 
знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школ 
чја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требн 
 за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} В 
</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по  
вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше н 
="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за ру 
 А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по  
!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.< 
и ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат стане 
p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало се 
оћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до ко 
дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам 
зми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом 
сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S 
ник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамња 
дине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> < 
>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S}  
>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он. 
 нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити.. 
> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гро 
ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да н 
тну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коњ 
о!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у 
Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њени 
тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта 
>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се 
шити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће св 
а се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, 
се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима 
ечења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се. 
, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кме 
дић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што  
одину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта д 
полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба  
о из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Как 
тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама с 
ка три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја н 
да код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би тр 
— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?< 
/l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани 
.{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав  
писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, 
дговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — а 
извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде б 
Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на 
 иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу. 
баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топ 
ао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књи 
{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они од 
 видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разу 
 лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаш 
 Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набав 
 још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<t 
ндур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше н 
ега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> 
 што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега. 
ика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Сван 
 и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављен 
а...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживе 
?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би г 
“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у 
остава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на пу 
 појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спа 
} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке  
је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S 
икога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигар 
а је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и п 
да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је д 
а и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облак 
дмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па 
</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дв 
ли чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста п 
и се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Маруш 
е „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против  
 <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком вла 
 једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — у 
 бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан С 
беђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p 
а је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби 
Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој чов 
 своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају  
арити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— 
 д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} По 
 и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати они 
да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће 
о причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао  
и: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p 
ебаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ов 
рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задово 
 који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме 
е сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p>  
лаву му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал 
е видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема ни 
о да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и  
м чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се сел 
„изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места поч 
 показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год 
одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} 
братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи је 
о све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ради 
опаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столиц 
донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти  
ст води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче ч 
<p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p 
! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џе 
ина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код т 
м њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да 
 ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељ 
p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне 
Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} 
но прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други св 
ор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи 
изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим с 
пушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} На 
о год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="1 
ло разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег зад 
>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој  
издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу бли 
та не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај ј 
 му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сва 
, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди. 
у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p 
јане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’  
ш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за т 
Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди л 
ан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.< 
 данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис дец 
а платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европ 
 народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S}  
ем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добр 
ћи поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари 
видело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељан 
<p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече 
 се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погле 
изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p> 
је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, к 
и — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо мој 
и ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лу 
ешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се  
у забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш 
још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам 
> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p>  
уо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где х 
ису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко ре 
агрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато м 
е нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> 
 Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица 
 само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p>  
на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Ј 
ега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Мл 
 ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та 
 он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћ 
на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и ш 
ја доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p> 
 кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p> 
} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <p 
забираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у  
 мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака  
бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему све 
 — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, п 
 тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> < 
ече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти ос 
оче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се 
, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао  
иваде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Иза 
ала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, п 
одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p 
?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова иза 
в у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S 
 Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>—  
о, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!- 
спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што 
с... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти  
едно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Ј 
 Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p 
>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</ 
а! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p> 
 писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p 
е још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да  
> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му к 
 — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, г 
 ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер 
 <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... 
ћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако  
штења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаш 
аш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане 
поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! —  
ли се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— П 
е у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо  
ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великани 
пише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписа 
да.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, к 
нији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе 
> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у како 
p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи 
аћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да м 
 можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је  
осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живк 
ласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и 
у ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да 
о’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’в 
 да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ 
ри сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен 
ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S}  
рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> 
к, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на усн 
и глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано. 
ј учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „и 
е што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше 
ече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону сл 
 а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужива 
дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад д 
скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> л 
ака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А про 
 <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам непра 
/p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну 
204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти  
</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за ув 
преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p>  
>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту усл 
е пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш н 
наш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као л 
е у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она 
 чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, по 
учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Р 
а ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до пол 
> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?< 
одар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} 
ише никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живк 
сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем,  
. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила  
прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p> 
о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се п 
— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одла 
а ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да рас 
ли тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премест 
p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се на 
" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S 
сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што 
игације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми но 
о?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?. 
роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p 
о те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало 
ери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, 
руштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се  
 свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија? 
 четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужим 
<p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље 
лаву.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— В 
..“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли 
а!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</ 
лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким п 
="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Доб 
; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече 
 <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p 
оли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најсла 
, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до в 
о што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Ма 
 стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је 
 <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп  
чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!< 
а се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Р 
е викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад  
ва.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи слу 
А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!. 
— рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари. 
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</ 
а, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} 
 скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио н 
р нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у нап 
ставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако! 
 пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто о 
ог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши 
 понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго  
тељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учите 
та хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Ка 
 једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледа 
копа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су би 
иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је та 
.</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљи 
д фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаш 
 се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се каја 
рице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужн 
м <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела 
ова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв  
м, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Пр 
и опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 годи 
ити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету М 
које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима 
зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само о 
p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p 
на прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако по 
са му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" 
 је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробуд 
 сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пиј 
у је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S 
дили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки  
 поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му нек 
 му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше гово 
чка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по  
еку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њ 
га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео с 
све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако на 
књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече  
мо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, 
ија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по 
 ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А  
ше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да упот 
е, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је 
S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад проч 
овин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас б 
о?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он наро 
о с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја 
ли и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време гов 
н сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни  
спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да с 
еместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем —  
но — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе 
о код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} 
... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми  
да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту  
 писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> < 
ћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се доп 
онитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је!  
ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’  
 — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пр 
 њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне ј 
а помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме поједи 
е — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ 
ећег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загл 
што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се сме 
тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скамени 
у.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о 
емаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; с 
роклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина 
. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чис 
 си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>—  
а сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p 
сече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и би 
 каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са  
д па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи 
еговом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео ј 
да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута ст 
 зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би гово 
ху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, 
разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши с 
 га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи  
а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични кам 
 је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p> 
 је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није м 
> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете  
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p 
 даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{ 
е на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревет 
, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоће 
који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте шк 
</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> < 
смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки чове 
к збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да 
те, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!. 
 дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина  
 са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изоста 
</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупо 
руги свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} 
зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојн 
{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом  
 то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p 
је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стиго 
јник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је ј 
ду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и  
ао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су  
овараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан  
ше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним  
. рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу 
о лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобо 
<p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Ј 
по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити —  
о бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној  
да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа прир 
ледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у  
рка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша ве 
раћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите 
је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад 
шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде з 
ажи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погле 
 људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допад 
а им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у нар 
њу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упит 
ли под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} По 
а дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери  
ат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n 
его удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се  
 ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживе 
се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они  
ји и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба љу 
ивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио  
 „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S 
ије се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „о 
ове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“ 
а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није памет 
S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то м 
 је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он ве 
ша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, иск 
азговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S}  
ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро б 
 а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама —  
бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене н 
вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ј 
 у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити вр 
p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па 
ешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да 
гао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била  
и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви н 
 оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и ве 
е.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— 
еш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p> 
и полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад м 
једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи  
е стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач  
ожете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам в 
 насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Ни 
 је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састан 
о тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</ 
p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} 
данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чека 
p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шт 
акој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Г 
бу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> 
здраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— П 
Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за  
 гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут  
 самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У 
у размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могу 
богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И п 
и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{ 
вом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учиње 
атима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш?  
 уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha 
S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све ј 
а шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко. 
ри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S 
} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— М 
мо о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крај 
 њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно г 
авом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак м 
: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и  
а падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом се 
ветиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S 
> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бо 
оји гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо. 
<p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољс 
гово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Посл 
одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> 
черу и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде с 
о ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању г 
е анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> < 
о да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се  
<p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да  
пет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> 
акав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али бил 
 мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити 
и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше 
 <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оста 
о је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро 
 n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу  
етан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радит 
м свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не 
рете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> 
 Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да 
 <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац  
 Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра 
.{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вра 
д сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је по 
много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут! 
ала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Ж 
ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и з 
и!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! —  
љутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убит 
аше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та 
.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па умет 
евности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у ис 
6" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је прима 
а за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест!  
само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник  
ла реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп 
а попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их ј 
оја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је 
 /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет 
 Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко,  
ио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу 
це.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га  
— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао н 
</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p 
де је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести 
</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она дол 
 сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И о 
<p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па —  
 Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p 
/> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ет 
 Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, 
да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! 
ам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер п 
 рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учите 
ва.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— 
Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручк 
.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је в 
лим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп  
андур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p>  
/p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова 
 теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко. 
 у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, т 
?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p> 
— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> < 
> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје  
амо да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од  
мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу д 
{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S}  
<p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од 
ше иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Ма 
— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили 
то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запит 
то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији  
егне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега г 
ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозо 
Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу 
о је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео 
b n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина п 
не грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он с 
ивком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писм 
м.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде  
 му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио  
S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{ 
 преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отлично 
екивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Ш 
стане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;< 
нда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> 
победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека в 
p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча  
 без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу кућ 
о једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе  
p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!.. 
ом гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па леб 
да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’ 
 Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо 
му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истра 
осподе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те н 
. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</ 
 веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</ 
рстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, диј 
>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде 
 спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> < 
 ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p>  
ош три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако об 
подине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Нал 
 Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја 
’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија из 
успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на а 
н.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па 
</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један с 
авам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она п 
и чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше  
 што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{ 
пако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> 
не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети! 
га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за 
?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p 
 само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљу 
адам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисл 
кови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <p 
коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном 
е ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је н 
 неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S 
 клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће г 
е пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Тре 
сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да види 
 шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да 
а, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из к 
ћ и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала 
ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и 
е до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S 
?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком бра 
S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако г 
тигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на 
решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p 
 по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој  
/p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p>  
{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е 
а то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са 
Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— 
арош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, он 
 је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ  
жава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва,  
 руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног д 
удима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успоме 
и она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме 
светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих д 
 <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти и 
жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно 
До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће м 
 се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Са 
павају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около л 
и <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола н 
 Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — од 
 сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала порумене 
за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те  
> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си мор 
пао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он по 
 ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом мест 
 Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они о 
stone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на ч 
p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу 
то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим с 
насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело 
" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благ 
та мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S 
— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш 
, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагоро 
а погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— 
упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај по 
н је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад ј 
ц и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа  
 рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— 
укат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њ 
ретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p> 
 — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе 
 ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p> 
>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да  
ече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам  
 их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији 
— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела 
рани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" / 
> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ван 
 свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> 
 дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њим 
<p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешав 
..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тог 
ослуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича  
.</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код  
дија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта т 
 са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, м 
зе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>—  
за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p 
седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник уна 
</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није би 
прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда 
та поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Шт 
> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p 
> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбриж 
>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S}  
</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</ 
пита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзис 
о.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нам 
"170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да бу 
учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јави 
!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Н 
љ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова  
</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом. 
Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хит 
аш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек  
p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они 
љда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па  
а...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше к 
ред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговар 
петан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> 
, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или цр 
— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} О 
аше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Ка 
RP18891_C3"> <head>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањ 
о сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} П 
 <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не 
 врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си 
од викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!.. 
једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учите 
 му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану,  
! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја ч 
д, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не ми 
а ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на  
иву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта 
но беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко 
кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уст 
мо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима 
штење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S 
/p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!< 
.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече по 
p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога  
 он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За шт 
</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Х 
ну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</ 
И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{ 
етану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не  
авао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали  
 на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само дома 
, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзист 
равицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест! 
 мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" 
етан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом  
 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци ј 
ивање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа  
м да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао 
 мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p 
још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и ма 
S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три д 
о с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој  
е не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, р 
. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали д 
 нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} На 
 нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" 
у.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, не 
 му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку тр 
оји било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно  
кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишл 
у па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> 
а; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „ 
ја.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац 
 читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p 
У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и 
а само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад 
рију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а др 
, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S}  
но...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тридесет 
} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и  
 <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити пр 
="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неко 
. моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутр 
еном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} П 
> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p 
</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуч 
ека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И 
ас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..< 
ркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у  
— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p 
— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло 
а шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада  
Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако је 
/p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p 
читељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразгова 
госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечер 
пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате 
p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не ма 
 учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!< 
од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај на 
 жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— З 
Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, п 
 <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Ма 
 стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.< 
Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па  
891_C5"> <head>V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу 
hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у  
ректора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак. 
head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у с 
“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код п 
и, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе в 
...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти 
ран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ к 
 слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једв 
прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> < 
S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{ 
 с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он  
p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала б 
p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што  
о с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше. 
 овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где  
ича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чи 
ан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест 
l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote>  
апалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Ж 
 опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у 
нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зи 
 живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци 
о, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „ 
рво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по  
било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је 
ку и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели д 
... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много г 
седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је тре 
p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу 
и одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошк 
рости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељков 
 учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>У 
169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продуж 
...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мисли 
Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене г 
јку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{ 
ако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар 
 Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде 
и нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну  
у.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп 
кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде —  
позициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Проч 
фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, А 
авим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— 
шће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат ко 
за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>—  
кни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што т 
тито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни ма 
кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојни 
н осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, врем 
бриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жен 
ш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако! 
/p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, п 
и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад ниј 
 гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</ 
ила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости  
х усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити 
ше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак,  
д се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао 
е да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да вер 
овог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу 
амо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или 
зведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна сп 
слом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Д 
е вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан 
а!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учите 
p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим ств 
оследњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну гл 
ма ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— По 
са.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S}  
} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и пр 
у.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> 
словијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту 
ља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S}  
.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће  
де молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал. 
књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је  
та.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде 
своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....< 
а:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли,  
, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак  
 коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја 
нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и 
двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</ 
довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је  
зда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина ова 
ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!.. 
 су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капит 
 баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци  
 или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} На 
ати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну. 
д нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли 
доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова мог 
 нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — са 
толом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — наз 
рестану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,< 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли 
то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности! 
ове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него г 
ога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="17 
е јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела 
{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>К 
? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она по 
p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапск 
та она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n 
е.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>—  
тај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p> 
/p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</ 
си бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде.. 
тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а он 
д!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нем 
се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> < 
 ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ра 
 нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који на 
обро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде суд 
нда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео 
т...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, к 
зрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа  
 га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недељ 
еће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} 
; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног 
рце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући и 
могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а  
ркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...< 
нило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа 
вим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико  
лону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жуде 
јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођи 
шко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојк 
.</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она 
p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, т 
<p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражи 
девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откор 
учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озб 
ко га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка  
</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми ј 
беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{ 
 даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и ј 
игњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око мо 
ју те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио ру 
мет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом ми 
ете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — р 
е полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Њих д 
еља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти  
Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење у 
 и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p 
к и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа н 
вко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, 
к човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до  
 — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара  
у, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плав 
..</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} П 
друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу кр 
попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање с 
екинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! —  
> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако м 
а да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек ка 
ио — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да т 
а адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде крив 
сланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p 
 упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је 
<p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви 
допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p 
 лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Ур 
Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S 
“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S}  
ња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки 
Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа! 
ко има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> < 
ад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n= 
сет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуш 
ија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се. 
сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није 
/p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} С 
Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у је 
рос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још ниј 
ше чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече о 
 воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> < 
</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србиј 
Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S 
p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> < 
p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне та 
> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" / 
ет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.< 
и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам  
мишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка 
ику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћиц 
војачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сује 
 престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је ср 
 ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, та 
вуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се ро 
вео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред п 
боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином 
, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у 
Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и  
шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мот 
меја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а 
и, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно п 
ет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="21 
аређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мо 
а одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су  
зео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак 
м таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рође 
> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да и 
> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у пон 
и нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко 
 ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У 
а њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не 
а упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb 
ред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт н 
у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудил 
х општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова  
ко деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достав 
осито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — ре 
<p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учите 
{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а лан 
 Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече 
н разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали 
оћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И 
Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.< 
ољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господин 
pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p 
а у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S 
<p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!. 
ест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео 
им раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те  
као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној в 
</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S}  
д па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распи 
ју капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, ова 
смејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, мор 
 па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p> 
-> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путе 
 себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Ниј 
 свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> < 
тнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па  
, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову соб 
о испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарал 
Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседн 
је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести ле 
 <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p 
 срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> < 
м, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше с 
 попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог  
ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, 
/> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онд 
ета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса б 
се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био  
оп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} 
дио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p> 
.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; к 
џију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p> 
ваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади  
S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико 
је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и  
 <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је леп 
p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <p 
сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘ 
викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</ 
их и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се д 
="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресеч 
ошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди 
S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опе 
ује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А мира 
утио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну 
едаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга 
шуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстар 
 — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену  
зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труц 
ко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећ 
очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше р 
l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb  
!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне 
и цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</ 
> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад. 
алне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p> 
огао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није  
 тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!. 
јева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћа 
гуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p> 
ш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то н 
} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Дос 
све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p>  
а.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p 
н насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како ми 
 липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све м 
 и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!... 
абуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле т 
ка од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S 
...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <p 
 клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетењ 
кав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S}  
ли, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у шк 
је.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја! 
риман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не шт 
.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати  
њаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{ 
.</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно —  
е још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да 
 ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да  
, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p>  
још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпиш 
 на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шу 
 n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да 
анајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у  
м ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуру 
Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>—  
> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Д 
звршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше. 
а; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одго 
жда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све 
{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао о 
 — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га пошт 
а оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао 
ала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на пле 
а најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу 
е би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега  
...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пођ 
нда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, ва 
енску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се  
амњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! —  
и било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p 
нога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки им 
ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... сл 
За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p 
коше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S 
 је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше о 
ад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14"  
с министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се  
ја доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— 
; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p 
кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, о 
е!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани  
н и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што ни 
ара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb 
 Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан 
ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није син 
 шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> 
 смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њо 
 па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку но 
дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко! 
ог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па  
отова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Жи 
, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја 
ругом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке 
уке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових д 
ли од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај 
еније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу  
е, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он 
Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> 
ека моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двој 
распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном жив 
пави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци 
па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне  
м: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их 
сљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха к 
итељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не;  
јић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти п 
/p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; т 
ар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p 
ојој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да н 
ет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</ 
/p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је 
скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра 
ити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да  
кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ —  
толом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — 
ак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешт 
петан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} 
где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучи 
ад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само би 
мо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за у 
, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века ост 
<p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака о 
граху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих т 
исијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, 
а.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се 
селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као 
та!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја зна 
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новац 
о где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудиц 
д воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је п 
риво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београд 
то не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада би 
оња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се о 
м казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, т 
 камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски н 
 знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} 
ријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст. 
неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго н 
Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки  
 смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда 
 предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писа 
и чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро до 
учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосре 
 Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Ј 
/p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S 
те — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас  
, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, п 
све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуд 
чињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једри 
на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо 
А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други 
ан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!.. 
 и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растур 
!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.< 
о ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је  
} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и с 
 се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p>  
 скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек  
р свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љу 
рења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме 
ала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам ка 
мојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Буд 
по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{ 
 <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је с 
никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео 
 владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје п 
n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девој 
 n="SRP18891_C4"> <head>IV</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ. 
га год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p> 
 знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо 
Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спу 
е умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је бил 
таници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p>  
 <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— 
агу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! —  
а се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Б 
редурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људи 
зумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p> 
, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господин 
> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Ма 
нам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у ап 
 Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S}  
 се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу мол 
е што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта 
е говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их н 
 и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о!  
 Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш  
ра.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија  
ћаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— 
p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се из 
товану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо до 
тан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изад 
/p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар п 
 је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p>  
вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и з 
вај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирн 
етану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Че 
већа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјеко 
нда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p> 
— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155"  
а је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му буд 
 си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш 
пита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли  
} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећ 
 <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си 
 се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете б 
чо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту 
е, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше за 
се капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појав 
 Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно 
о!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мил 
 <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо  
како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађ 
обро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. в 
p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као син 
ваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали по 
бели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отре 
уци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У з 
ју“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога  
ним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети веч 
ку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у 
та пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њ 
ве исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа пр 
<p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и посл 
хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш 
Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p 
из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни д 
и си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, и 
еће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то  
 Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, 
по погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које ва 
оји је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана м 
рене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да каж 
p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да 
о!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да  
 И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељи 
о да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку 
 од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница ст 
— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече 
азе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и су 
> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивос 
p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, 
боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш гази 
 школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, уч 
љу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде 
Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не зна 
</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> < 
говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S 
 му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само стариј 
тра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе срка 
а.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене  
.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p 
/p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је  
учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш ра 
, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он  
 кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, 
страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари. 
ареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом 
 из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много  
антског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира пла 
 <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов 
к треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> < 
сле је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као  
е, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан к 
аплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћ 
но чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се  
ати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли 
<p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је би 
који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се б 
 свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, 
{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се  
а што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се  
30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— К 
зор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправи 
нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код  
азговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</ 
је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме  
тан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и т 
омисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Под 
— рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хо 
</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се,  
љска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по но 
ање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да  
смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по ду 
>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита,  
пиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добр 
су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} 
еки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код ку 
овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Ос 
или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сва 
 Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше 
 месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода  
дељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју 
има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем  
осу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} 
еоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се сме 
ста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека 
и, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли.. 
То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p 
, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А. 
сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milesto 
н једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не в 
p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, з 
 његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p> 
ако је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми 
рију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p>  
одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола  
ка.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустај 
ла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и пл 
 Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чко 
то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине с 
 тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по но 
у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p> 
астајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се н 
на синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да  
 с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада? 
 баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек  
p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи 
ече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p 
- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова 
 и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он. 
ила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то  
У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По  
овека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 18 
еш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p>  
м дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{ 
послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p 
, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре и 
 од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја 
ам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право вел 
а.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастико 
реташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко  
о; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче 
 буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цига 
он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p>  
његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људим 
охијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p 
...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а 
нао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> < 
станака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К. 
?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p>  
о да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похит 
p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S}  
> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Жив 
а, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>—  
и ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S 
е то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p 
ти где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састаја 
т искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прс 
тио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само  
ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим  
 течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ 
 је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари одне 
авнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је 
и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо. 
> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову,  
жи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две го 
<p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су на 
равећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{ 
="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити 
тију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савиј 
 касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, п 
и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леж 
коли, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и  
јих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, ка 
p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" 
, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког 
, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе  
/p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји 
е, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким м 
 казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако 
!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Ту 
или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем:  
 попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — од 
 капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим ко 
шта; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у креве 
ка.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најза 
еза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи св 
еси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече  
ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да т 
анојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Из 
лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb 
а а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p>  
да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад  
ну она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси т 
<p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору 
— рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p>  
ило да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта 
а се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... гото 
обар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал 
за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да б 
 n="SRP18891_C1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. го 
Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта  
>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати ка 
ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смуш 
.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>—  
: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којек 
то, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S}  
го, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p 
ињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њ 
мет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој шко 
</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја 
Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> < 
екне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за те 
ло велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спу 
 песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
па...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као 
о се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић поглед 
/p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки 
н причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљад 
најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, п 
ти се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div type="chapter" 
кова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упит 
да кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> < 
е.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div typ 
исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb 
дика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да  
 око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се д 
неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла... 
S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али к 
ветом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе т 
те!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Д 
тиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је к 
а се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и б 
 је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај 
еш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однес 
/p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У  
вршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи 
 да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на 
ру и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколи 
а, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и т 
/p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је  
> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако уми 
лужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси ми 
ого.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу 
де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:< 
а нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, 
за одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је н 
о то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — реч 
врти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title 
еоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара одне 
{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Ни 
 оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа с 
— Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служиш 
а казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте ш 
<p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?.. 
де му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.< 
че Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде  
еде.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’ 
даше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Ка 
дрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој сво 
p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина 
 ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ  
 <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где ста 
ва, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.< 
 питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења 
 реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур 
..</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40"  
 уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit= 
 тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала,  
>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био поста 
си пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка  
 он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита о 
ијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p> 
> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> < 
</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћ 
ртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога  
кола беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да 
ети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо 
нимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше на 
— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут крене 
ло — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са 
лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p 
ече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала м 
са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ 
 То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке 
амере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.< 
 на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дув 
...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} П 
у опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по ча 
евског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; < 
 <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као шт 
ли попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше  
даћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја 
ти очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по  
сподине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја  
p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пи 
 „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца 
{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар в 
Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> < 
адно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лук 
 <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p>  
ађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га не 
ине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о с 
мо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу 
у и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p 
рад, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разр 
ђе ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и д 
пустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је 
же бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја 
 година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето о 
дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај к 
!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто годин 
 овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселн 
о му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац в 
доше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова  
ручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упит 
, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ с 
е куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Гру 
зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о  
 јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад  
попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, моли 
— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо на 
 Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр 
ротив њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето,  
ланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!... 
 заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нут 
— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазв 
 научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло  
е лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе ка 
один био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за до 
м, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у он 
 <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> < 
ти.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{ 
ам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора би 
} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим. 
о доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти. 
p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> 
пски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма 
ук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — реч 
 почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енгле 
ни, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити див 
ицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов  
 више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" / 
бу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати  
шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> < 
гаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну... 
b n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговор 
p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле п 
знали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, 
сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем прес 
ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја  
</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он ј 
х но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се  
 зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. < 
} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> 
жете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>О 
/p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да  
сподине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, 
> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу п 
ким нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Панд 
 је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — прому 
и, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, 
му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хв 
т.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S}  
егнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат 
ријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. 
ма нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; 
једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе 
</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полициј 
га.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више  
И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне  
2" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли 
успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у сна 
ријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родб 
неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељак 
и се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће 
м!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате 
дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући 
н само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече у 
колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и  
е по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стр 
, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n=" 
> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разго 
 њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, п 
вко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живк 
 авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе са 
/p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или  
една пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да пр 
купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде соб 
а ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А  
окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо. 
..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Л 
дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са  
 главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели 
 да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог с 
астајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> 
а пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S 
лу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла п 
у, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? —  
 <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе  
1" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса.. 
стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код кућ 
жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има  
и је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И 
>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — 
.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по р 
је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује 
 се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име 
огу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њем 
јвећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Б 
јком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S 
к вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и лива 
јој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p> 
S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није  
м празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’В 
— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде 
а ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пр 
 пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Про 
им ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! 
е пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сир 
 послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из 
ти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!. 
то је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право д 
 министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина минис 
 ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то 
љубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш пра 
 ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти 
м отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја ск 
к напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За вре 
о да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше 
трића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — уп 
м за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му из 
им срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одак 
тељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час 
ки старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</ 
амо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му  
p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па м 
каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не з 
се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „р 
вио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.< 
је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим  
сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је 
а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда 
 година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p 
?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али а 
кретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме пр 
 машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његов 
не на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на 
во је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема 
..{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим коли 
ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> < 
 капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува 
p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече о 
ојави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље ва 
 на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>.. 
 у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шт 
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану? 
е насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p 
те и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p> 
> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S}  
а читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{ 
твори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Дон 
шчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику 
<p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђ 
</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</ 
“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда ј 
азити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љу 
она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избе 
{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!. 
рагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Ма 
а не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем  
чи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p>  
е, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та 
олицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом  
ене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељ 
сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по в 
 својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Вели 
не купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене  
ше сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан н 
рзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу 
мете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.< 
!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе т 
олим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: д 
Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јо 
, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Шт 
да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, мо 
узе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о 
ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> 
S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема! 
 — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се. 
и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у  
 је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће б 
кол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— 
ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</ 
духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И 
ако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да и 
знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећ 
 се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити. 
" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то шт 
 шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За  
здрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јев 
цу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућно 
Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту са 
, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку 
ко. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} 
метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи 
, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео 
p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до ско 
 би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је до 
и, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде н 
с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ  
 оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се м 
у био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n=" 
ирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S}  
ње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па ш 
изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бит 
бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио 
е штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S 
викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од 
 ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да  
 по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p 
т да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све д 
 лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не  
еки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје  
нима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи чет 
>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних др 
Р 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци з 
subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не 
охија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукопол 
нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече по 
рце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна 
p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здра 
ки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p> 
еће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послуж 
<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Са 
 башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живк 
 и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљ 
пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p>  
ве...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад  
 појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима н 
ста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему  
ој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} 
два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше јед 
...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у 
че он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао 
 Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп 
а женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи одн 
ју — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, г 
рди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!.... 
тарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођа 
енела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђ 
а код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он 
ушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n 
шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност нал 
тири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски 
е <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да  
не ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, д 
> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учи 
нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту 
 да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу ово 
х уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите л 
тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је  
о.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брз 
творења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби  
добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је с 
о.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професо 
што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије 
ој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, 
аболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар згра 
 посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се 
погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче прет 
е као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> 
 ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му в 
шљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене усл 
ку да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се ман 
ом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми 
сланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</ 
и једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Ш 
а у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе. 
умчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до  
е имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Ме 
.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а 
 и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ. 
зговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички  
 курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се  
и најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од 
ати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, са 
олесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p 
</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само  
0" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа ста 
 ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била б 
и?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у 
> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас ј 
> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увид 
теља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин  
овор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да прод 
пита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ и 
еђу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп 
ко право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> 
и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту стари 
ћам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет уз 
еве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаш 
рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са сви 
 да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се уч 
.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књ 
Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита  
во.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У 
има по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто.. 
анин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли т 
или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кра 
 срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Б 
ећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S 
т сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, ка 
его појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S 
т у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало 
{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у посте 
о у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p> 
>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал!  
 доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешт 
оздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, т 
руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао 
ете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук трепе 
p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јур 
е а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком  
виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> < 
ед вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њ 
пружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам 
pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем 
цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако  
ду...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на 
S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{ 
.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>З 
оси ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p> 
претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.< 
 Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, г 
им.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони он 
> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и св 
а дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под ф 
.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкр 
омањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На д 
 широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрело 
рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег 
гало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у п 
мена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јо 
родне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>—  
игуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћ 
е пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— 
жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p 
ам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{ 
инимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.< 
че Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт  
ног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже. 
ови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђ 
рожији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капе 
тке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно 
{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — 
} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо 
ишта!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па:  
 А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји  
ела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У 
о сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три  
ике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разум 
ра да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то мо 
ако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он м 
о радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има  
 да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — р 
у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега порад 
очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p>  
кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а  
 да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, шт 
е.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек 
и треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што  
ши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и ни 
 дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа св 
амо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га  
 савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се 
с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтин 
 три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да  
 Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" 
до’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.< 
то је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да ј 
а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S 
де.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S}  
је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} М 
ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не  
<p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S}  
 косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која с 
ош.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да ос 
да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</ 
аше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они  
тави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} П 
p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза з 
 <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет н 
ка рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ 
 људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.< 
— вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се  
/p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p 
т уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало бе 
 ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, к 
: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па 
пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло 
сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли се 
све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите ув 
у тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он 
 је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министа 
срећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост М 
та осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на ја 
усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево 
 њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше м 
стеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма.  
да да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана 
знајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века,  
пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да це 
штво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најп 
ити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се с 
лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за 
у да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. ж 
а врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p 
га она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p 
 погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем 
тац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови љ 
{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара;  
ка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихват 
е се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно шт 
кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, 
воту, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешн 
лава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и от 
лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{ 
лаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка по 
угарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти,  
на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S}  
— повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му ум 
 да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу  
озору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући  
ење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> 
о; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S 
 независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не ствара 
штено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> < 
Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — 
томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа  
 места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="1 
 је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мисл 
упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ с 
о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове ре 
<p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! —  
м разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те  
ако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се бог 
> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали п 
учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и  
ући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи д 
 донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не 
сла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговор 
д учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ к 
 видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ов 
И</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудиш 
о је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић 
апља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт постави 
дбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стап 
ати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани 
аци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е 
ом справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Т 
 Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу д 
који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати св 
ча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек у 
 пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док  
pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— К 
 рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, 
> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури рук 
о заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капет 
> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те 
</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!.. 
мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{ 
ити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капет 
 у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо зај 
че?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књ 
шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси в 
мера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су  
 да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо  
а да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче ку 
 се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећ 
 гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп 
— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>У 
а попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— 
то се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо,  
> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p 
м шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног  
наш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејал 
ли Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S}  
обро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу,  
танове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S 
Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу  
јице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете под 
 ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у дру 
p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то  
 са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p>  
о!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи 
гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша з 
<p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „по 
један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што  
прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ућ 
вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве  
о. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} Н 
} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{ 
!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са де 
 у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да  
ро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p>  
 ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Оши 
дпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — до 
 n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се  
ем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево ов 
" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци  
ме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} 
и! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече 
— гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.< 
м кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену н 
 због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко 
о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.< 
аш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле ј 
ашну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је б 
о? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи ча 
 не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пружив 
ј живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад  
ико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о чи 
p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога 
шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{ 
ом.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, г 
— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само 
ашно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Ра 
љда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— П 
јанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар не 
? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен  
/p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли  
p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>—  
; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш 
наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срц 
Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде 
рћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто 
ти подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да с 
 — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би мо 
са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добр 
при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њи 
ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— За 
 <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни пис 
 до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} 
ен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом за 
} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави поз 
а, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Н 
махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се пој 
је да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову. 
>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} М 
жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> 
 књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „ 
> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будућ 
и трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један  
>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> 
е слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада 
арошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јо 
че Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Сла 
— узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам  
 он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И с 
њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Д 
е:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је  
Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко 
 Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Там 
ађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис 
а оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љут 
е поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, 
?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга ве 
 изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си  
гу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где о 
b n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затв 
и ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код 
коли учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S 
ки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — 
ао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку  
 сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То  
ћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облаго 
!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа н 
користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку  
— рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</ 
 Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опе 
ти о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама сит 
ја наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће,  
р и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса,  
и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид 
ло са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж.. 
срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана та 
орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што 
башић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</ 
ца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их проч 
тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек мож 
слов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И о 
 бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај 
је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!. 
е тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине,  
ивка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p 
S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се 
 а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет 
тај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само пр 
јама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си т 
 главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p>  
="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало 
не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је оп 
оже, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече 
о ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опк 
Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је  
е стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало  
 <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако 
S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — мато 
вати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се  
!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва јед 
 које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био 
.{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; све 
рији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан. 
с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не мо 
p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. п 
о.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207 
едаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери  
 један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи —  
 Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да им 
p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p 
вде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Ње 
и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом;  
} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И к 
о би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову р 
/p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај,  
.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали 
то нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на је 
ћи болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па ба 
 /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста је 
..</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће би 
ла истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па з 
мо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте  
 прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p>  
ога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне  
 се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си  
/p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти 
 Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је 
</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мал 
 је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам  
Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те 
Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женск 
 не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је  
 сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p> 
p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега 
ине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разб 
о!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени 
ш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш! 
н сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао,  
оп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није п 
ју звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица ра 
е, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека м 
да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га обла 
у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два 
ра од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам  
 обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва п 
 живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке 
оспоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{ 
лео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</ 
</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да  
 беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се с 
p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на при 
постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да м 
а се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је сте 
.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од сме 
 и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било 
</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — 
и јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је  
чека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су  
е? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" / 
ама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —реч 
ди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капета 
— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Р 
тан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{ 
би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него 
е казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Д 
ави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим 
ода српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на  
оје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није с 
са дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељ 
на, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Госпо 
на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њем 
гу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој с 
шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви 
марала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p> 
 Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи 
— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“< 
 веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени к 
а дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати б 
 и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали д 
... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S}  
ћи.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи 
се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован 
 а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну  
 се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p 
леда три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу. 
„зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „ 
радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зу 
дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разу 
 <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p 
тво.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што ст 
 онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> < 
p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одм 
е ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.< 
че он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћ 
седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се 
p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S 
лучајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој ви 
 тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао тв 
а душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?. 
 испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је би 
 крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци погл 
аци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели д 
S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубља 
е поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Разме 
о, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гл 
Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све  
, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш 
, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хо 
се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме  
.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Ина 
али!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, го 
о ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим 
</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>—  
S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу к 
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то сро 
сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у кр 
сећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао 
у.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг 
 Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја 
 честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболе 
њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама д 
 узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде  
 сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у  
емају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што ви 
Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очит 
ем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb  
ен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови м 
вела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb  
го и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> 
сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</ 
лови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— П 
светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше сви 
овом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Ка 
 у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и по 
наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама 
о народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху 
{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео н 
едо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> 
ам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право  
ког буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово! 
аред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек на 
сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову  
азда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на ре 
е се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је  
едну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели 
врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си 
сили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и ше 
ад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми! 
таћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњан 
 <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S}  
уну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега о 
 ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p 
ња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим  
Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и н 
личила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капета 
да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} С 
 жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи 
 на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут 
ница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио 
здуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p 
 имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо стареши 
 што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господ 
— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке  
павати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чи 
и овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— П 
 и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који т 
ан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S 
ворили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп  
Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта  
 да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, и 
<p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — ре 
обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролет 
могло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не 
>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лах 
 ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти 
тка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже рук 
бркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Ј 
p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гл 
а је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ј 
и и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака вру 
 цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> 
>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше  
> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са п 
 поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! 
е ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> 
 је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title 
ња попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се р 
</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније г 
оће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам до 
 послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише  
.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{ 
у.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам т 
!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ  
<p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у  
 од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, п 
еде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — уп 
p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сиг 
о је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећ 
.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда за 
/p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко 
/p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити 
 окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од  
<p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де т 
„искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насме 
/p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођен 
 Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те њ 
то да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — а 
p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учи 
 Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p>  
p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бит 
Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам 
<p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p> 
и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Да 
— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <p 
м.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за р 
— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара  
ам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта 
ре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} В 
И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је ви 
 овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да 
е до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} 
 Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз р 
рима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити  
..</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже 
.</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како  
 их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p>  
!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p>  
о!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особит 
чео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?< 
<p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш ве 
ну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, бр 
ућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам ст 
 <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело 
, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те срет 
петан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> 
>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га  
а!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} До 
...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што 
ова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „ва 
p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму 
поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председни 
Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</ 
лужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем с 
ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити пот 
 врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кро 
тока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учи 
 требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чи 
се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} О 
ј, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свак 
е плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p 
ије!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— 
tion" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђа 
ства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он д 
ошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити  
ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Пам 
 Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!... 
</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p 
> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се 
штва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо при 
 да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умр 
м.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кре 
најстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" />  
 сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може на 
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М 
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М 
</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну стран 
/p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} 
једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгуби 
И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце  
шљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети 
 можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао  
лиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно 
обудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спуст 
 <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <p 
...</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд б 
че се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, 
ло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да 
ијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> < 
 циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Доне 
да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p 
 А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Леп 
{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови н 
прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} 
е падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше  
 за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</ 
S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас 
S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме ц 
и осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби  
се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види 
војка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа н 
 први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се 
 има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И 
аре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак 
ај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} З 
опови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко,  
 свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врл 
p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше 
ко.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на зе 
Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом п 
жењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да са 
у, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљ 
 девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео 
данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењ 
ову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>С 
и <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> 
, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не в 
Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко 
 по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може 
, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне н 
/p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо ( 
авиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце заж 
 и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!.. 
ели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{ 
ам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја  
војих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а  
 што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиват 
лски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чин 
мештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако 
 <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?< 
иво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — н 
} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама...  
у на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица све 
ли какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они с 
ао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога стареши 
ше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да скло 
</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутал 
... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћ 
а!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онд 
а природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он г 
 није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у поч 
 трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упраж 
поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p 
итеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p 
ребају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и ст 
а је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све  
 — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло л 
ита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар доз 
</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S}  
p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p 
емо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> < 
дићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите 
И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школ 
ли су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но пос 
би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p>  
исам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао вер 
зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли 
ници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — р 
азговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да п 
руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? —  
S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— 
а.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Ал 
<p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>—  
 ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи 
ам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом т 
не ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? р 
му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи сам 
редиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — 
анас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У  
 и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да 
у!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли м 
то; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека 
 наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— В 
а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из жив 
...</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срц 
а време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „о 
а.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и по 
икао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га  
....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Мари 
атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему 
мерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и 
нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да 
госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, пи 
села, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивов 
!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?< 
ло: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њ 
го обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — р 
 овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на 
 видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има. 
маш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова 
сини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да  
тка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа с 
ршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо 
А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беш 
ако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не по 
а слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — р 
 њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Заста 
претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од 
о што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ прид 
 му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво  
пуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи св 
овине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да  
 кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p>  
еда га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>—  
 По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп 
та Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p 
 Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на пор 
 Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше  
да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у 
пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати нат 
н.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p>  
 вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изне 
ђо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стол 
разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p> 
 <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — 
редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад н 
 само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: о 
гових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој  
 је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је д 
пар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам —  
аше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста п 
 џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом г 
.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке  
у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је 
коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала  
> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К 
оћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ ја 
и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као  
— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!. 
 да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово 
S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мар 
ијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком 
..</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што г 
<p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још 
— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо  
; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p> 
ас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.< 
едаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с  
. рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донес 
корачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се пре 
> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.< 
рса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докон 
</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава ш 
 Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и  
аламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће  
едној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну  
p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> 
еку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна 
де.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је виш 
 а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикив 
леда у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!. 
едаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад влас 
{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заш 
 путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> < 
во до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лаж 
 Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног 
и.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све нар 
о је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и двар 
p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, р 
за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас м 
 Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p> 
Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— 
јање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиро 
 мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у с 
 иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Так 
ки и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> < 
н седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај 
p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год ми 
ресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и 
 ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши  
што се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не  
?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да 
 Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам 
ао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву 
рисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна зми 
ућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болес 
 у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћ 
ета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Ви 
ени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Вр 
 куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не мо 
реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта ве 
мо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сва 
као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом  
оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи 
>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „ 
} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.< 
 он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусре 
ада Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мора 
, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да зак 
 Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54 
</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у м 
<p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или 
ад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити о 
 се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и  
.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црн 
амњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n=" 
нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешућ 
свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; са 
ваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— О 
 устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић  
јим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ,  
ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти за 
итре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уст 
казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — 
ети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те  
во је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју  
 човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова  
е — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет  
ко неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад 
— рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p 
 <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану. 
 на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види праме 
домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао 
а ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је 
е целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то м 
и.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противни 
ољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па —  
ам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.< 
и привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по м 
ост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S}  
и је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, 
ћи се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S 
/p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> 
</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p> 
о моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера  
 упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе  
још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља  
.{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра  
настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S}  
вимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не д 
" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} 
..{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде оку 
и лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добр 
ла.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине? 
ради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се рад 
је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капета 
 само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у 
ди!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо 
Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за т 
 Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седе 
Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он н 
p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропа 
 — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30- 
а неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> < 
ше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220"  
еде у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела 
/> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше пре 
дати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад п 
 гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, 
ругог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</ 
} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са љу 
ке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја. 
а је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— 
Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај м 
 мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Д 
 дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м ота 
вде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— 
</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{ 
демо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писа 
е само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учите 
, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћ 
{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је,  
 је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.< 
.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p 
 и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџ 
о се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо 
вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јованово 
 учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</ 
 — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p 
 искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“  
њењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као 
а он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Са 
дара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог п 
ође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није 
ако је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољ 
рава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно  
е!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти  
утина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи 
поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега до 
— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачу 
 две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на 
ине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..< 
 сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозареви 
а је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с кори 
.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се —  
ина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар н 
раду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис 
сле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору  
83" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! реч 
>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сум 
озва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p 
ти; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он 
> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе 
ко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може 
просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S}  
ова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмирк 
рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи з 
...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p> 
 је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају јед 
p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори је 
ео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само  
е пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечан 
Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Ка 
Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>мо 
независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој,  
тави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор н 
ну као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је ул 
заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и  
сте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако  
допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="cha 
толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив уч 
 <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђел 
и само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је  
и мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жал 
и знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике 
 му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> < 
ubSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чуд 
ивам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>—  
руд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и ум 
 приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Г 
/p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам прет 
 пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати 
 запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то 
како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а о 
>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите се 
 наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о с 
то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Ко 
 себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може б 
сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем.... 
</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — р 
S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Г 
ар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рек 
бе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног 
убац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али о 
 му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина 
 Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Не 
лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му сван 
свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад 
/p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мен 
ћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Нао 
њем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у вар 
 Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред оглед 
на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зе 
и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> < 
е и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да куп 
га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад 
а Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је б 
 Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и 
ој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели  
ла суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „д 
 био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се 
му дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до кр 
напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уроди 
ети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</ 
лим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће им 
рши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да пор 
 богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p>  
> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на 
е.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хле 
о година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив 
роз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја 
ежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, ал 
p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да  
име у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n= 
одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричев 
.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се бр 
е ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој годин 
прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца —  
и вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно  
оче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и 
оји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вал 
чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећ 
тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!... 
 ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обич 
ело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога чо 
Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од  
вићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише св 
оста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је? 
> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у ар 
још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог се 
 ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе се 
а неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Одне 
гу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де 
 одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђ 
е бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледа 
 Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју ј 
о маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред оч 
 исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ  
.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не  
 жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани уз 
у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то жен 
ом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Пр 
 за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спу 
ом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> у 
/> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> < 
о.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђ 
ку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него  
>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сеља 
>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И  
 и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, 
агати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом 
одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину 
 часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изг 
пустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{ 
рану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану 
ио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигн 
’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’т 
S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну вру 
ве!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само та 
ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је и 
 Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под зако 
.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S 
акон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али т 
аучило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је —  
 у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о  
ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>—  
ставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против к 
главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, ка 
91_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова  
ете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје 
 остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне 
и и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради о 
оћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра б 
ите сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви ст 
 судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити 
 изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S 
еленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — брата 
е овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје п 
ло они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да 
 начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није 
, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> 
блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дал 
ion" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита 
ци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети с 
... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У та 
ојурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, 
оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S 
 n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Ал 
 овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је уз 
може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!< 
ва.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни  
а се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — 
о „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p 
ајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћу 
џија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди 
е, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S 
рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p>  
 се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, л 
/p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ ус 
о преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану жени 
> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?. 
p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни једа 
аде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учи 
 задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено пр 
ма га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим 
рате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете раставље 
?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> 
о отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљ 
м, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Н 
} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше  
 застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му 
е да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је  
Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми  
авде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!. 
Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе 
 момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ доне 
има!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматр 
пипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p> 
.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он  
е неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у  
ше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је  
ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, бр 
вљу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авл 
е под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом 
рело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање 
и прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погл 
отребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ 
лете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу каз 
ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све дав 
овора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— 
онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!.. 
 и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин;  
— али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — 
 <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Нег 
 ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ст 
сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одг 
вите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно би 
другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упор 
едном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да нећ 
е код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не 
о давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, го 
 кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Ма 
јка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у  
бе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је 
знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са  
 и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и  
е на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мар 
путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше ко 
 учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година јед 
смеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још  
 сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— 
 брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само  
ајзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је оче 
и јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите! 
а код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посел 
н остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не т 
е, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p 
ој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме печ 
мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде л 
ери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> < 
о; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као же 
еће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са нек 
 n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... ј 
> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио ц 
 мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S}  
ча то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— И 
оце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p> 
е пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А.. 
и тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао  
вакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири сто 
сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код кућ 
Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јо 
пита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разу 
 своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да чо 
иста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако н 
ед њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S}  
у.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не ве 
шта није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.< 
и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и једа 
и је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?< 
да се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... п 
 царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је  
м...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај  
p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p 
 једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па ш 
 борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети! 
p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећ 
 хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си да 
пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо  
о год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— 
 овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p 
.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не мож 
.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њ 
ао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што б 
о је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p 
ла сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови как 
м ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору 
љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим 
>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> 
да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је ј 
} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S}  
пуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољ 
ће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сва 
="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене по 
ест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор  
пови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> 
ам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама т 
 и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> < 
роклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног да 
" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће 
о учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше  
} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних  
аром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!. 
ст од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету 
> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са нек 
ише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“  
те.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опре 
жише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="16 
ује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жуде 
е онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такођ 
, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам ј 
{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћ 
о’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Дон 
} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред ве 
 је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: уд 
најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочил 
 је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p>  
</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој ми 
е, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n 
уклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диж 
ако је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се  
ном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа 
а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти 
о вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ј 
з шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну 
...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме драж 
ини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остав 
ако кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намешта 
то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад гот 
 <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде 
е давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>—  
n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо а 
, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе у 
и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у ап 
 шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутит 
, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} 
ио на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је вика 
исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању 
..</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био 
свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може 
чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је б 
ек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} 
лади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријат 
— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море 
аправи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеос 
м није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло ма 
.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало од 
 Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, у 
p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — 
и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није. 
слима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је да 
ји су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме иш 
 <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га 
еше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и о 
аз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циг 
ђија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде 
капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан ре 
е, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, ка 
коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и 
 собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter"  
о.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Ј 
 се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n 
 да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— К 
 <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се  
начи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из 
’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркв 
ова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не 
што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} А 
 <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће би 
стави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света  
> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се  
 реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S}  
он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча  
.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, ка 
} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био н 
p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа  
него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете  
селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети 
 погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову пош 
тњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су  
та одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и 
че претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пат 
>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да б 
аш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди  
- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали. 
 учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p 
> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете 
’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки 
 новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.< 
 си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника,  
амо нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече 
при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је пр 
пута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, 
p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо к 
ући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на л 
е!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од 
</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећ 
— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа  
е до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара м 
спођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те  
и каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ б 
е и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде. 
и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о с 
 вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Не 
богом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="1 
.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опк 
оштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан  
 иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкора 
Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p 
У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</ 
ло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде  
с.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све ка 
 главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић. 
вали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p>  
аше.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме... 
е.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њег 
— изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на  
н седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p>  
а одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно при 
код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онд 
 донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читај 
олео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба! 
е лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене  
најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз су 
есу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђ 
 јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; < 
Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је 
да на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечин 
т.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани  
!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан уша 
е попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој поз 
{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да руч 
 те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући с 
и ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овам 
а онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господ 
 клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title> 
 већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд 
каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капета 
о од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму 
певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж пас 
а уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи 
 од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на 
 Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S}  
нда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се д 
 хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да от 
но бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> 
 дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>—  
 ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало ча 
p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — 
ше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и д 
ку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</ 
о, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...< 
/p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте б 
итај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>тво 
 <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! 
— и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном.. 
; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра да 
етан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са ж 
а онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне неср 
ш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажели 
Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> < 
Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете л 
>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и мн 
чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p> 
У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’в 
ко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и  
дине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад 
> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цига 
зио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{ 
 машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — уп 
ро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> 
тала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p> 
} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} 
е учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе  
сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са г 
<pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га уб 
ај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме  
н их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима  
{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли  
хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па с 
 а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни  
кор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон на 
а ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф 
Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара  
{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могл 
д не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — 
} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> 
ан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Св 
ваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да ј 
к иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за гр 
ђоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час с 
там — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве корис 
а.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и 
кост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли д 
прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових 
мо доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчин 
х да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“... 
} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>К 
ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана к 
аше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху 
 балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред 
 Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!... 
скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седне 
о по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси  
л нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја ве 
че поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу 
/p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p> 
неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки 
 промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже 
 дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонул 
љ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога в 
</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је 
нцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о м 
— рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бра 
ло.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показив 
дело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар 
у, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је  
еса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му д 
а...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n 
јест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у нап 
ио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи к 
 плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад на 
су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</ 
жу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p> 
— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p> 
"86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који п 
о <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан 
о: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе 
 капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на  
{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се з 
о пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под  
м, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целог 
</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да 
то треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће 
и се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, п 
— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ј 
шта!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је 
p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаре 
пимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати о 
 прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима 
> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила 
 <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и уз 
се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова ск 
— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!... 
 ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— М 
} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p> 
а Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S 
азуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о 
 Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога м 
p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... 
у Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан 
 <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрст 
ктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чи 
о је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — 
а, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капет 
 Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — ми 
— рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да о 
т <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад  
ији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком  
поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено д 
 га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао п 
препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би  
т.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; 
рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> 
> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се с 
асно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, чи 
а ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — н 
тору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> < 
Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши ци 
оја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему 
да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете 
стеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесни 
а обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприл 
 молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на у 
 био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и 
да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Б 
е.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најз 
а га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је шк 
ли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} К 
оћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мира 
ам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господ 
, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се св 
море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’  
па, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био. 
а мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S 
ав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи. 
тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! —  
се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он п 
 човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нис 
одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја ни 
зио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидел 
и узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, к 
е!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче  
!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпе 
е ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео  
жу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала  
А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, 
" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!.. 
S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет  
ер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до в 
јте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће заб 
ола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S}  
 море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" / 
е право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>—  
 кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном 
ођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме пре 
— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу? 
е послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта  
b n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, 
 жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!... 
 она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за  
исам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скака 
 Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добр 
е ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Х 
ју шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, у 
> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока 
имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p 
/p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он с 
>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно! 
цну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што 
аја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 
и ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих п 
бро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу 
p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p> 
 ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да гов 
а смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, с 
а признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нис 
 ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да срп 
{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога  
ео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш 
 Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</ 
> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не зна 
и што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бо 
/p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— 
 Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> 
ам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде  
!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми позна 
Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам 
очијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} 
{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научи 
е живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{ 
е ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла 
 тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже рам 
!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај шт 
и нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта вел 
хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посл 
ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радит 
 чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји  
 себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Шваб 
а — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја  
лужи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и по 
ужина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци! 
се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</ 
Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћ 
тски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једно 
емо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p> 
ј човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не з 
у се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока  
t="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S}  
има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S 
о ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да 
тац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је 
загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг,  
исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с к 
адама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе б 
 три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових ук 
вати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре. 
ејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Ча 
 знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао. 
ижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва  
 је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али к 
с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другов 
ругова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где  
г.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао  
— рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>—  
ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p 
тан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста јо 
с’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо 
и ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је  
ији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што  
им да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пусти 
</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— 
— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова 
началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога 
ав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи 
Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаб 
а послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> 
ла остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јов 
ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па нећ 
 реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао 
ет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци  
, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио 
у?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све јед 
е ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде  
</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p 
 главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... т 
еком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места пост 
 љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути...  
<p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала 
ако се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се нас 
ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча ча 
S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта 
.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за 
а па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки до 
н се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеј 
ко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам 
{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и 
жеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да поте 
207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{ 
p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека 
>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео изл 
?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— 
p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— 
p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то 
 то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну стр 
/p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто 
вну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само  
ши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми пр 
ече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- 
ве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Ш 
 угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и  
е, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" />  
е осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радим 
учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!< 
/> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.< 
le>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</ 
} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>П 
 <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам 
нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех! 
је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановић 
 <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на  
нили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Так 
> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу М 
ега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у полит 
че — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџ 
</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова 
 Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући,  
није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немо 
 Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p> 
са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо  
ет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакш 
...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше 
тељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S 
ије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— 
 изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За 
- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</ 
а шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок 
</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци 
авши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у 
 Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена 
њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу саста 
оје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сеља 
рећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, сре 
ара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне леп 
ли ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова посл 
омпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, 
 Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи 
 ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињс 
јем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет 
ни звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</ 
ањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја 
це се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, 
и Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симу 
 човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и 
дили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.< 
 канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са 
ан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цик 
 <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је от 
м....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Д 
веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код 
бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај па 
лити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он  
еш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у п 
ше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом за 
јаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цвр 
{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут  
је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је 
{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му помену 
</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, 
а мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p>  
.. упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти сре 
тељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те дв 
ену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што  
а шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је  
 убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...< 
/p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек досел 
авите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p 
и севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <m 
рави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— 
И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз 
} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о 
 на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Ф 
цу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грм 
то је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> 
— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се М 
е имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али  
а сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{ 
еша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког  
.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих гр 
једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џеп 
 неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пу 
гати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није  
едан риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ев 
ељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!. 
епо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више... 
, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се и 
{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доно 
читељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће 
осле ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морал 
н.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га 
па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менек 
дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и  
 сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина 
 капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p 
pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретн 
ШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S}  
 узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде 
едно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем 
! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{ 
 њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и  
на, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S}  
амњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} В 
{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он 
беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао  
 да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он до 
 и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима ре 
је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И о 
дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао з 
ђе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова 
 права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље ут 
кама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовн 
ти!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека бл 
талих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило 
> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе пос 
очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи к 
 у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ ш 
ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p 
а.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мо 
..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво з 
о као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изг 
рење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— 
 поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је на 
лас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо 
е може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — р 
е новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...< 
</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би от 
Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:< 
} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој ч 
 дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом 
</p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— З 
о дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звез 
 платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш та 
поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље уг 
.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на 
...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посмат 
е сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <miles 
ост...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, 
 ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по нека 
</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој обра 
 смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели 
ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја 
 и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морај 
идело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чеме 
ека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, к 
ми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког ј 
Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ о 
ве би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је  
ерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је кор 
 прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...< 
 <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговара 
мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих траж 
их и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми веру 
один му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима 
на доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, оп 
!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави пи 
 кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаре 
е. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: 
S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет го 
а разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> < 
 без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себ 
 Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеж 
зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заб 
арош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је  
виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је в 
S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо н 
 ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћ 
такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се за 
ипитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштв 
ао лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши 
адога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђа 
у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је с 
девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и буд 
b n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! 
аволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваз 
њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И ка 
ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и р 
/p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</ 
 је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.< 
а од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита к 
баћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то  
!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!... 
Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са  
 је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за то 
ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у проток 
} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је  
 Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- 
ола ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој та 
о! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држ 
а света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро 
е једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује 
бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> < 
уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да 
 запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ на 
 њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> < 
не косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да б 
Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, поп 
е зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча сл 
 ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из  
 вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоће 
девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</ 
уди!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже 
’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му  
 а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је 
нда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>—  
по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p> 
 само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Б 
тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пуст 
 сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни ју 
 баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку гд 
оп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим 
рота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обра 
жали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је  
ободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ов 
слио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Пра 
оста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је  
.{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу. 
 сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бран 
жни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачун 
ебу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, 
руза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем тргов 
, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле  
0 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо  
ћу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвик 
де и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није 
 правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала 
а што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико д 
 ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’ше 
и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>О 
>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p> 
но.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone u 
мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити је 
ала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га ј 
е ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако  
 за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министа 
се се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је  
та да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлиј 
њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење. 
 <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем т 
 Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако дру 
увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође пос 
емести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је 
 онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао ј 
.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.< 
>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше  
сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше  
S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све мо 
="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитан 
вамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем, 
p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је 
ротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло  
п! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</ 
> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, 
најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p 
димо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сва 
е заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што 
ставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S}  
 се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну 
а које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један 
 али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва из 
њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише ј 
, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не мо 
 њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па 
који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...< 
ду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и о 
рујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потруди 
>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29"  
огом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је мили 
у девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и отк 
 уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку к 
ако мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’А 
 он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе ле 
чем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад прими 
n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и пр 
ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>—  
не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, ш 
агледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај 
оводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone uni 
ова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се 
тима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са који 
 се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад 
има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша.  
p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме доче 
аше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео ј 
> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је су 
е корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и к 
 строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчел 
ам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу р 
дао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показу 
’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — н 
ари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођо 
 његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега. 
меде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео. 
д г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — реч 
ла, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, о 
p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лак 
ури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок  
</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p 
по разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дам 
еби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ј 
 твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим та 
ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? реч 
није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p 
<p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:< 
о је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.< 
<p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде 
кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме по 
p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{ 
 што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p> 
е! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо. 
мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не ид 
ут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћ 
 упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, ал 
 ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p 
и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са ма 
шће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић. 
треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> < 
p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као  
убим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевај 
p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само тв 
ив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Не 
, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше ме 
?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, 
сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</ 
н је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници? 
и коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачун 
нај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’А 
 Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— 
уме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше  
 синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си са 
 на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— 
м жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ 
ма овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се про 
ао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва с 
 „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S}  
це до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем 
> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Преча 
Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јес 
— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он н 
> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња  
ати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, оп 
а ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.< 
 људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће на 
 Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви 
е!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити  
о.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође з 
 једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад вл 
..{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{ 
> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га!  
 окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече  
.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви мо 
нча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>О 
 речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>По 
би сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта  
/p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а та 
ито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!.. 
"26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам 
ече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.< 
и.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што 
>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када  
> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p>  
еби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема де 
"172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу 
</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни је 
пода, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— 
p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам ве 
ма....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да буд 
има говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли 
.{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на неб 
ви...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и  
 тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па изва 
се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се  
весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За госпо 
 десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са 
ига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, 
о!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те з 
гуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето вид 
дине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за п 
е који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од  
е, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, 
{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> < 
је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао  
димо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме  
моме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њи 
а увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p 
p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону 
ити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити  
шкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p 
ука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’ 
 су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="cha 
т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S}  
ла песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
пори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{ 
 говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим саст 
ли, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је 
т показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо 
це и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} М 
осле ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>—  
.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне 
купили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски завери 
ој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи 
ло.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени  
таница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео к 
омедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учи 
ала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јут 
 је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година 
ласт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по нови 
тајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с ко 
 је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Ње 
>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад 
смо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућиц 
p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, мо 
а, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. им 
леда његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о во 
ик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати о 
p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да 
море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p>  
ам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да с 
ница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем шт 
а раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а 
браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година. 
 своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову.. 
из леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је др 
о круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав 
места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не мо 
е лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се ок 
 Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја 
као.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</ 
е, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да вид 
ген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом  
на министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина мин 
ч са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово 
а га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљод 
S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у јед 
ас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам сво 
а.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и 
еколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када до 
јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам треба 
т...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би с 
разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и 
иди да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год боји 
..{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} К 
торију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“  
ачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни  
рће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико  
<p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте 
мара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога са 
једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео  
 опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пр 
чи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се  
ецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} К 
о своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! —  
поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Оч 
— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се 
е он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по  
ану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</ 
те, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> 
а сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите;  
о по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим спр 
 у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за св 
ојој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{ 
 молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам  
 С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p 
и!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Зна 
p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је л 
>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!. 
баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће стари 
е око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p> 
а се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта 
пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега 
шли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он  
се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јав 
 да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, је 
: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која  
који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши. 
> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план 
у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око 
нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>—  
/p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине 
етврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<tit 
нцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите,  
 сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара од 
/p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S} 
 Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје с 
 владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде ал 
ељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јур 
 што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Са 
<p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</ 
ри сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p> 
озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже на 
то беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; наре 
о да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“ 
ад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — 
епо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешит 
е лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено або 
оћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеј 
ћу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учи 
.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — р 
А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе 
ајбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то 
сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ће 
уме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутст 
 га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће с 
 умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И  
!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је д 
 Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дош 
рија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви 
е, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху ј 
 Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!...  
мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> 
ене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се 
а припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је д 
ичког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео г 
се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у ком 
и живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане  
} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ до 
га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и 
ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити  
,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами. 
 шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се о 
оље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза 
ене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
овог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновни 
 <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! 
једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда  
н начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p 
ва путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> 
а мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посл 
х образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити та 
.{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> < 
ти учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>—  
е поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори к 
ала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо  
ролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је 
ужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељ 
етагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом 
црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ниш 
у поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочита 
ти.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи 
руг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и прича 
е у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло те 
јглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да  
 стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свл 
ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови 
ођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече 
p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце 
је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало  
нда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше д 
 Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога  
вако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{ 
рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа д 
ше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике и 
те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је  
от нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду и 
а сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила ј 
дном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмариц 
 с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S 
.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p>  
мо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише  
а Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Срби 
удућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мил 
 ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Л 
поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом  
; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српс 
омућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ п 
, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} М 
во беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p 
> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур  
н коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, гос 
дем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а с 
исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не  
 с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То б 
би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880.  
еђе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух  
е још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог  
S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једн 
део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаш 
нски — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задово 
ође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се п 
ђаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљен 
 баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живк 
p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изве 
љда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се пос 
Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гле 
 морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је д 
атаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели  
/p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> 
је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да  
 гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="2 
би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој г 
коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко? 
то ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једн 
е сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викај 
се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи 
већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једн 
.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана  
мњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим  
 докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" / 
> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И 
ле; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осваја 
по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио 
су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу  
шта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао 
жним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа од 
ак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошл 
азреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <p 
ери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и 
а стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb  
ти својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S}  
.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те ј 
вала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њих 
ходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васи 
ба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енг 
јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао  
Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у  
намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била  
 рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетан 
> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је сам 
, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих 
у његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио  
епих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Дос 
 Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече  
се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, 
као — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом мес 
 најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и  
ада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво  
ице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и те 
 насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра з 
пцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> < 
 оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он за 
е, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</ 
 <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S 
 брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу 
— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Је 
епо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик да 
то се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.< 
тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој в 
{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, ш 
 гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећ 
 <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</ 
је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати ова 
„труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе 
и се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко,  
p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p 
е прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети намес 
 пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева. 
говори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p>  
озна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла  
ад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>—  
сто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла дану 
е бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На пр 
 у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајд 
м овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блат 
има је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био с 
уштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштве 
.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’ 
и књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опр 
иш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: на 
ј кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче  
 n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} З 
> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече. 
е опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тишт 
 готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп  
ет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то с 
м ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није 
читељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{ 
— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста 
к што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навали 
а му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у 
ршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни 
една бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чис 
се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Ни 
Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако ис 
мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти пр 
 се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— 
засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио ј 
са неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет. 
ни“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S 
ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подним 
ави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....< 
p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му оч 
та!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе 
— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Б 
 кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и некол 
окој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ... 
 што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Д 
 сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо мо 
ожајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти чо 
а са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.< 
ки сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете  
и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, да 
и разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта 
он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} 
 се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S}  
 високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Пото 
 те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p> 
апочињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се  
.{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник 
она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да  
 у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> < 
 црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone un 
/p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p> 
 боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразго 
т тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све 
јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p 
ва ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини  
спава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато од 
, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори вра 
: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началн 
си!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S}  
{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити 
госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова ви 
 што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S}  
четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и 
требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради —  
иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све н 
Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му 
епо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на т 
ти, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S}  
ад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не 
гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајк 
ад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свр 
вајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак ц 
ба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побрин 
ега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој ж 
9" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече 
ог витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова се 
и је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у 
таше.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише ц 
он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> 
иља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри.. 
 напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам! 
сподина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ћ 
ју.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гле 
тао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дв 
па беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде кап 
естало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би м 
ило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то ид 
. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори проз 
 већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S}  
pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p>  
— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио —  
 вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око  
м.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву поп 
.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео  
зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пун 
а Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онд 
 другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заран 
о тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прим 
у где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— 
и у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пије 
 хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— 
е некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и раз 
ече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“.. 
ну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво т 
p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да б 
Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p> 
ћа?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, раш 
дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p> 
ла богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита 
{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?. 
ци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— 
шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> < 
му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што ви 
 на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост  
за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних ј 
а рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задо 
S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту 
 опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја  
а ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — р 
рве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и п 
седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и д 
де који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његово 
>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њ 
 Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ко 
ђоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко ј 
у ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова,  
ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— 
ори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих 
— рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} 
ао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста 
шта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.< 
 се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и ра 
лца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом г 
и док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши,  
поштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> 
год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не 
дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гле 
таше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећа 
епо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</ 
а ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници 
му седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у д 
>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту  
ат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме 
ивао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и п 
цањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљ 
њигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на посл 
ом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти 
ксића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна г 
та!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда 
учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{ 
м је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо 
 једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже 
стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијај 
 не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p 
> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватрушт 
е.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>—  
ошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S 
а, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда 
— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принес 
 — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, оп 
 да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... п 
манин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p 
 није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и  
оше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем 
легао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p 
таше да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> 
тала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало  
рило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади  
дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, 
 овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi 
се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас 
и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих  
и најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је 
оје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си 
— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.< 
 направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне се 
 оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чарш 
и.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њ 
логај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> < 
 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ј 
 у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш брани 
немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога  
 славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p> 
ет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p>  
беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p>  
ђа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <mi 
S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после д 
исаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму дев 
/p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</ 
а газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па 
намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да  
Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.< 
 Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, с 
p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита пис 
а и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Ч 
упне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он 
улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа сме 
да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима 
ља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку мин 
бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’м 
 ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} 
ађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Ј 
ца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира к 
и толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; 
 је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три годин 
а се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И  
ије му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који к 
S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> 
 је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема  
к, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је 
сити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{ 
 главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, да 
ад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?. 
 тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као в 
је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се 
ого година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти ж 
ме „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то  
 Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије мо 
е сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S}  
ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш 
Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице 
ље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша  
глеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназ 
ика.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле са 
гаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже 
рај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је п 
 собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чи 
 на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јов 
ече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... 
е и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Г 
другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење ал 
њижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године пос 
Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да 
} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем јед 
ло.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је  
</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>—  
Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе ср 
руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је 
а провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав прод 
ед једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак пон 
<p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p>  
бућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да г 
по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута 
дније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p 
 да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{ 
олико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор 
урно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу 
 <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, дон 
д му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господи 
е.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — 
ече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни де 
ан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и с 
 селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p 
ad>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} 
Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је  
ред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!< 
 Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „ 
на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбо 
?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужи 
 — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си 
ирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него у 
и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима 
могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Сам 
{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре плати 
а.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Н 
и.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p>  
ело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило  
сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се с 
ћи.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао 
падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S}  
зе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро! 
куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после 
ао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} 
а мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расп 
имула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, 
ubSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, г 
 Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост на 
то год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<ti 
</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу 
отле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на гру 
м.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад х 
 <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Ш 
апетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста 
 Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш во 
на, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута с 
што је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су бил 
..{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Ни 
 нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— 
астопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено ди 
 женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком  
поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаш 
за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>—  
/p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прсти 
 бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раско 
је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним  
менима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи ч 
 богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter"  
то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у  
.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он ниј 
</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су ка 
ла, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у н 
лацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би ст 
ити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође по 
<p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— 
лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао ј 
</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?< 
</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он прив 
слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!.. 
: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места п 
њој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, 
а овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он кли 
да, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто 
мах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њ 
p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија 
 живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто у 
кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било до 
> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и ра 
p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, т 
та ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе  
ви.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p 
што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју  
!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам пр 
тово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихват 
> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутиј 
о, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p 
 То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вр 
ић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о 
одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако 
 му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрав 
 <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам! 
тељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд п 
другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S}  
те и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да 
тву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па  
воје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb 
а услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињск 
 било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да м 
 јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио 
старији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао  
остао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он 
иције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и 
њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав. 
— књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што ј 
е да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у че 
рез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, р 
ем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће  
п <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рек 
"113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим 
’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас 
ао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Ада 
</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти м 
/p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, п 
 радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препору 
И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанов 
’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра 
итаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <m 
е две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успех 
 хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже д 
ему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су донос 
ем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живе 
народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p> 
 сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Зн 
мо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља устав 
реноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га 
оље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; 
стал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео 
собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув  
но са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу од 
рло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у који 
ладог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао 
 силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да д 
е му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је с 
о себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала тр 
 расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече д 
оветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и 
највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у ко 
је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска шк 
; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати 
ропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не дру 
а се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — 
тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја  
 могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме ј 
с срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{ 
Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас в 
Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан. 
 као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у ку 
о о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове  
?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Иза 
мо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p>  
д за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="2 
о...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе н 
еба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му мног 
ш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је:  
 и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато м 
 столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — н 
дусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p> 
пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово ј 
а „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било дра 
 три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и  
је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на 
метно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>В 
„поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њ 
ео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном р 
.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од 
пне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полага 
e>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} 
свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо 
ним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Госп 
 и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што г 
 <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви  
 кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да  
а богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше  
у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге  
— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљ 
ају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се те 
немо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— 
т одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{ 
розор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало допра 
цима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— 
е братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи  
а ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучит 
 Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо? 
 тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим 
p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- И 
<p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних  
ти тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма,  
ваше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— С 
и. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше полит 
остарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је ро 
 Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пи 
рио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је уме 
. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, ка 
} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је та 
азу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у  
 лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она вес 
 <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, 
дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ра 
у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ће 
умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене.. 
 руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> < 
 и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то,  
 како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!. 
бро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још не 
ника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у 
ђе са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Бил 
года.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не м 
ече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n 
 ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p> 
/p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се суд 
 гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао  
 /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише  
рућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече зв 
о мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, б 
 — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече прен 
е ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу ј 
на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веш 
 човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ 
и се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овом 
м, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудориј 
удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што к 
ресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију 
p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Б 
> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен 
шуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашин 
 вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>С 
на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је с 
ање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S 
 на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, а 
, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p 
ем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и 
p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међ 
љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>—  
ијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са се 
оше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око  
ра честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава забо 
} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати п 
је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчу 
у предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он 
јте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се на 
да остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије каз 
гова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Б 
и, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је 
ајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само тв 
егових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његово 
 нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио 
 допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на стол 
а људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад в 
 по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S 
/p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> < 
 срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсел 
 Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву  
 вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча —  
е побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу  
био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери з 
</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он 
руге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кре 
робудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, и 
 паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; 
вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> 
погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> 
ићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати по 
<p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, к 
 да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месеч 
се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буд 
са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може 
овек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више ве 
 напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни к 
м докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим п 
р веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> < 
 <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, 
да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата 
иса неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Од 
Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио  
да оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа 
/p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље 
киде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. —  
ују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се  
 новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као 
ви пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупка 
<p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p>  
 остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама. 
јани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и т 
ова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мен 
ознамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диж 
м! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јо 
м закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она  
 и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже 
сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је не 
!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</ 
не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је ниг 
е из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети 
 пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ 
оп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини 
т очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био п 
су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило 
а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гра 
акше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мал 
 и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био 
 је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p 
.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше  
ли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... г 
н на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што  
 одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ бех 
p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — 
ану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</ 
?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете о 
 него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људ 
мела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Зми 
 поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најм 
у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испи 
елика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располаж 
и сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељ 
нове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добр 
> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо 
та да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове 
 још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n 
 осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла гла 
} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне 
p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе  
е коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошт 
>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку црти 
, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p 
а донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврт 
т и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — 
Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд  
тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану г 
ама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас 
> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S 
} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он  
 добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти ка 
ше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хт 
де у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p 
{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћем 
е не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.< 
 сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога м 
<p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно 
{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде т 
дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме 
ан и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спа 
х за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас 
сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним 
нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да 
од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрл 
 обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у н 
роз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их 
ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те зап 
дними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — реч 
.. опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p 
о за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капета 
 рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина  
ушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разле 
и с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде ве 
же леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n=" 
вост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче 
ац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} О 
зићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p> 
о да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега 
 се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, 
 ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми  
ко, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он  
млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити ра 
роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— З 
ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе т 
е иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да  
шта више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и п 
седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али  
 која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност. 
/p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју 
..{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови 
а, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жали 
ећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна,  
>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> < 
— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару,  
> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p>  
богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља 
читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p> 
бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па може 
уменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко  
ликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где  
ога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S}  
илије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{ 
 знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то;  
"159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно  
— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Н 
срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није рад 
вота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође 
— прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шу 
 ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег с 
би пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p 
 спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже 
нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изг 
{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љуб 
!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! —  
 узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— У 
нио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дв 
/p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дират 
 <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да о 
 што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црн 
уштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо. 
вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо,  
S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вал 
ћом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у  
после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, муш 
азно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p>  
— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремен 
 Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим јед 
м доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља м 
 ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: са 
 јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
у да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, 
попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> 
S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огл 
 са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она 
д и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га  
} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S}  
 ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо —  
} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво,  
да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварен 
спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да 
ка ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Изб 
 доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p>  
} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је  
 он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не 
а да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је 
— сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p 
ала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p> 
нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба јед 
амњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за  
прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуч 
ао што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — ни 
га.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
 и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чу 
на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, 
 Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она зби 
ање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велик 
ој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ћ 
збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом спораз 
ти — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и 
 тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, гос 
<p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 18 
по, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову с 
ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољуби 
исам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — ре 
— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а не 
 за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љу 
врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу во 
ште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођа 
а ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јов 
.{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћ 
а њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је пр 
и његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све ре 
о седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S}  
 сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га гос 
Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем  
слова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога стареши 
 Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало 
је да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буд 
ицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „ 
та ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се  
дине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођо 
ађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је 
, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи 
је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи,  
вету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан 
 улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледа 
а.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са  
бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што  
ече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали ча 
ам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књиг 
 љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те з 
а.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S 
али? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће по 
; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов б 
смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вешти 
неси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушк 
 ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се  
 Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кме 
е.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката! 
итати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!< 
 изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече п 
треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и 
ше редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> 
.{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћа 
аш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива  
..</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је 
ем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио н 
ице креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quot 
ула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, к 
д неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан пр 
ки.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми  
нуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви г 
5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал  
 учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јак 
ао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану,  
е пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је 
и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у 
S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скака 
о кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак 
</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Б 
поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и изврши 
огледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се 
е докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, за 
е у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше  
ац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код  
Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у ње 
вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао кр 
p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он  
ава наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био о 
 свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S}  
 „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Ј 
олико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође 
а...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз п 
амњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...< 
 мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p>  
p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p>  
и, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе п 
 су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог д 
еће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити.. 
ој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме вид 
говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље. 
шући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p>  
 пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на ок 
 да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда 
/p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — реч 
" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— До 
и снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука 
поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава по 
оруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се обла 
у те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А з 
елиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Не 
 он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве п 
/p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на  
чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше јо 
ледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!. 
вљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p>  
нас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце,  
р.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> 
56" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро. 
че:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља. 
 глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако 
е однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за он 
 за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше б 
1" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ћ 
нко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога  
p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разла 
ра!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n=" 
чајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не  
па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} 
начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе. 
>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју соб 
и му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за зв 
 и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и о 
у.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... ко 
о, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S 
рхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се 
ху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у с 
рање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као  
ипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је  
p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио  
ћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске 
у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Б 
анцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспава 
} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгин 
чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господи 
рпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</ 
а.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, п 
му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола 
де родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> < 
уртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно с 
 А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p>  
— рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја 
ватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела пес 
p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се у 
не? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта 
<p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p 
му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76 
е те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но,  
Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа,  
18891_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се у 
га најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта 
> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још 
да око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пр 
чима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га  
 рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} П 
ицу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изаб 
„полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у  
га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се —  
ари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} За 
{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му бех 
е на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p 
се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како ј 
осте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сак 
pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „ 
војачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бе 
{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је прола 
аху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у  
врду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило ди 
 ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек  
ек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> к 
 по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Д 
.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита ј 
 ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше  
љати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S}  
 <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо и 
ић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдови 
Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p 
ла.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> < 
нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p>  
<p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани 
 поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу ње 
е „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стри 
чници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Х 
е, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и к 
е мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу д 
вирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p 
арађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стоп 
и: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назв 
р отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он ба 
Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се не 
г, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{ 
ам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево госп 
 Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без 
 наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p> 
уо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових  
 га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јас 
езицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сара 
до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „кал 
та болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа. 
ћеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног 
..</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће... 
о да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћ 
<p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дир 
</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе 
ва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је оста 
љаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помер 
пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и 
у.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркн 
> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, к 
 години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у све 
лавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!.. 
="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо!  
 крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му 
ећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време бе 
p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одла 
 сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо  
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < 
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < 
на је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би 
чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „марше 
их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином н 
Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то мени 
ом....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер  
ка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Ј 
ка.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расеја 
елу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S 
едан сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољ 
 он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</ 
од среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разго 
} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана. 
.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова. 
 — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли? 
!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика 
Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>Посл 
ва.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.< 
pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у су 
преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по 
</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га пре 
 да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће ра 
, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— К 
Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас  
p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Ј 
упало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто 
е са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milest 
ш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> < 
 n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Ј 
пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, ко 
а казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљ 
" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачу 
о пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Мар 
ву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не т 
</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у усп 
 Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цига 
ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита 
.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се. 
оћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу 
у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбо 
асамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>К 
 текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко  
Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</ 
stone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабук 
<p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па 
љаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш  
тајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлач 
, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто А 
<p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!< 
ош мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n=" 
не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p 
ници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p> 
сам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, 
у:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Ча 
к му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у општ 
, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’ 
а још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се вр 
p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш 
вице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходи 
а?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p>  
а јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу. 
 Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Б 
 да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— 
 трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му  
Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима н 
 господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на 
е прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Бр 
тем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се д 
 <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беш 
 Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити 
ја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осе 
да звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и с 
нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и  
окупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе  
 би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S}  
Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда  
аше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина 
рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и поп 
 требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка,  
е, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе  
шу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог до 
 n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде 
отребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлаз 
да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> < 
<p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам треба 
еларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — р 
Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p 
у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе п 
то за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 
кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на а 
S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, панду 
о нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је ов 
>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћ 
шој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да из 
са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе шта 
ину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’  
онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је  
ати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, изм 
 поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То 
тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, 
ет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о т 
а добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура  
 нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде све 
п Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угос 
ече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко а 
<p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и у 
"89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p 
{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар  
 куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У со 
ва преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у с 
о, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</ 
одине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми  
и је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран 
<p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прек 
Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана и 
Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S 
p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.< 
.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није  
аже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — р 
да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао  
м пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас 
 и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, 
е:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре на 
еких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство  
з и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, раз 
је поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле во 
Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се  
чега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</ 
p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми с 
ам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни 
<p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста  
ући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти са 
постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, 
реда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду 
оји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде д 
ропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово 
штаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p>  
како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у н 
и пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увид 
Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти— 
 обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је ж 
 „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то на 
ећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Ж 
{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто 
 паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице 
> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој 
оганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језик 
а то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији нег 
"145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну 
ањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван н 
у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учит 
p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али 
 <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Т 
азнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али  
аца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему так 
 с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S}  
ише пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рек 
а ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p> 
 тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву 
 ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Пре 
.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку минис 
Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. 
} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p 
 ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог ста 
је причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите п 
 стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну  
ад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединц 
д те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S}  
 у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за дру 
ла!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; 
} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— 
ако се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{ 
угог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до 
} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љу 
ко сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се  
p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат. 
p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава нећ 
 по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јо 
 каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пуш 
о понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели 
ег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог чо 
не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда 
више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па ка 
 брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празн 
} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорс 
тави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате  
гову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти б 
одала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врл 
јак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагуј 
х села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна к 
 врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пуст 
оп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уст 
 други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му 
мејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има! 
тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га вид 
н свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“  
вуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он  
миран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> < 
 за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S 
е је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{ 
а је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ниш 
јника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Евре 
 вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо 
 показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Гд 
еће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што  
доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S 
, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте  
закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник  
 Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је о 
 што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спус 
брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке с 
добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онд 
је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да  
в положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она 
сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још неш 
} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњ 
ј пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само 
 или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења 
ко; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом ж 
к мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас зна 
на чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> < 
онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и реч 
ва мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капет 
вај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели  
 је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му тре 
..{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; 
р — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он 
ораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се 
већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шт 
 тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја ј 
 Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну по 
ао рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро  
гли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</ 
} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је слас 
у не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па  
да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда < 
трепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски с 
е ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> 
 мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да 
S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један 
да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једн 
сти: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Ни 
изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом руку 
азати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је т 
ок у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, до 
ђу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми с 
Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S}  
 отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле 
 славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да  
ром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ ни 
„трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— С 
 се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</ 
могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p>  
писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио 
Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може с 
p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{ 
ебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад најв 
о?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти соб 
 имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе баца 
 Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми се 
аријих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, 
стор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачун 
амо деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да зн 
..{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полиц 
на из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му з 
 своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Ниј 
дан сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам 
 дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седел 
— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на мног 
зад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метн 
 пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p 
 дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско пра 
..</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> 
је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S 
дравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!.. 
 деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две 
 ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао с 
ше око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p> 
едоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ниш 
 Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми ј 
те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти  
а, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!.... 
хватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши 
бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо  
итељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алем 
огледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пу 
пита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!.. 
— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш ду 
 мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јев 
ко 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S 
а, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те е 
> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али бић 
 ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онд 
p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</ 
зађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p 
!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи  
ан срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан 
p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p 
ајстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> < 
дну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!... 
e>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је в 
ма бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — са 
е, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— 
мо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шт 
че леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад 
занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће и 
тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар 
неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу рад 
е ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразум 
задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И 
хиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.< 
Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. 
 <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси ост 
ћерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око њ 
 те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!< 
опа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, к 
га бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног  
а је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У ра 
> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком. 
ад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се тре 
ек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бути 
 чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би 
аже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одг 
ко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више 
ме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек  
 села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p>  
чели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по ко 
е ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S}  
..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уоз 
/p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p 
и су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Ка 
који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је пре 
турати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у мл 
о у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име 
ли...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао  
 његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, 
могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он  
ови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано 
он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматра 
а, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим н 
а знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужност 
 Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори)  
 некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трго 
е будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> < 
је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Мог 
за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим  
гујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, н 
говор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара 
 <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! —  
е учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Св 
 Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, п 
н ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и 
ко тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> 
?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју ду 
<p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седим 
руга.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило м 
 како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— По 
 имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Ш 
хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Зб 
ом.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет 
ујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио  
ако не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се  
о има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе 
 Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам! 
и оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се с 
хо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде —  
 лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> < 
S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не 
Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зиму 
Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>—  
 виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго  
 писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлик 
 могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људ 
p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</ 
Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} 
у као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни ње 
вој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпита 
{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а 
о „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Свр 
ам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</ 
о за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на 
, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S}  
ресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, 
е.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац 
томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите м 
</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође м 
Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добр 
н сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало 
, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p>  
е мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p 
тао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" />  
е видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто вре 
 знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у 
љку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше как 
ђоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Нећ 
и уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да постављ 
а замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и р 
ску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</ 
 теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p 
— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отв 
Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— 
ању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не во 
што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло ва 
као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће  
смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— М 
 <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревић 
која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај 
твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</ 
 <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља ради 
кле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чу 
 по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... 
е покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поште 
 За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео  
, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био чов 
.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му р 
 Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— 
 брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не п 
јаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А н 
ећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S}  
и.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Ж 
 срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш  
 вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — е 
 <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето,  
а по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Изв 
остите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div typ 
...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="2 
је; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} М 
<p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.< 
!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учи 
и...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника. 
лим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p 
о беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На врат 
нска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где ј 
а ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погле 
ма, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> траж 
.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја  
највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута 
ћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи 
е за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отме 
 не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако  
 што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом о 
 почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити  
аше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво! 
 треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> 
 сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лиц 
с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p 
м само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је  
влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало 
треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна з 
гло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....< 
 пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у к 
.—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а г 
} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> 
рила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир ко 
о и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по о 
е посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S 
чима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар. 
е ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искренос 
ст од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер;  
не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео д 
p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа 
озволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>—  
 Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посве 
ставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо,  
њан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у 
<p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!< 
ди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p 
?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била 
ем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p>  
 будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да  
а је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручи 
 спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А...  
уке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Ј 
} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бо 
ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече  
д науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрс 
е у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромаш 
м стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије. 
<p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После ј 
молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у 
ву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је п 
 — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је тр 
анџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p>  
ше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S 
људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него шт 
{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп ј 
 Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се ма 
обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два 
не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p 
а не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну 
 ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А. 
 Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ни 
Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза м 
е се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара  
 он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет 
 са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га  
оман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га  
шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са  
је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо сво 
Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста с 
а ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очис 
 де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим  
бри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, зд 
 Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више 
нос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и д 
да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{ 
 али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p 
ветла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини под 
м користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мора 
од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити  
се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> 
ш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она ск 
љом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља 
 У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тума 
182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре по 
огатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" n= 
 Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи 
есет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем 
им вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb 
Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.< 
петаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и 
 пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— М 
што.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p> 
, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко б 
је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— 
>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта в 
 n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше 
борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p 
>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна ве 
се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и сву 
 запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Св 
 се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p 
 врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше ј 
куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— К 
ног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће 
да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџб 
онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег  
/> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> 
Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа;  
крену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрље 
 чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је у 
оже се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим 
S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као ње 
} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n=" 
 човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну ш 
} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му  
е онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај ц 
Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p 
ата</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци  
ти нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан 
ће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче  
и су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из 
Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радо 
 — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових друг 
дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат! 
на; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио. 
љањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— 
.{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>По 
 рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми пре 
и?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....< 
p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} 
 <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је в 
ш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{ 
аш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми г 
>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нам 
 И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи 
астучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете ми 
апетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то шт 
бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак 
 Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад с 
удио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њ 
’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољст 
е.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људ 
p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по  
ругих села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пу 
да узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку 
 његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S}  
.</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог 
уде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> 
Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> < 
<p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече п 
 романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S 
нда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> < 
у, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у 
 јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова н 
че поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је постави 
 бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова  
сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради 
киње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нек 
 из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</ 
ипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутр 
p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не т 
ити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: 
ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном бра 
едног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је т 
/p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало од 
а је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>—  
стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде  
0" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне 
 <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити 
аберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке п 
е до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој во 
па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова шко 
ед трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.< 
биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше ре 
ојешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат 
— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин 
о да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и два 
нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да види 
да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Д 
} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</ 
S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац свој 
расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао  
 куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог  
ни су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{ 
 иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око ње 
 кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихо 
е у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и сво 
авио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пр 
о довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед н 
чени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слик 
 очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>—  
> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испија 
лађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему 
ола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослав 
у у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Да 
 се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су заст 
онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>—  
е замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездам 
ноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га г 
 се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неко 
/p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од н 
о тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се р 
Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се м 
оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочија 
 Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— М 
им створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, 
им госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, 
 џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече д 
идети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до  
 та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S 
ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре —  
> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго 
p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, д 
а нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају 
о почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине... 
а пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпил 
> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p 
отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скамени 
 господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар п 
драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p 
ече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће т 
>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title 
ара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је са 
 теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не каже 
S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја има 
 нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S 
 Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— 
е отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ п 
трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе ње 
ра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама д 
ро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p> 
ву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Вр 
/> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала 
/p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</ 
и у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, ш 
еби је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара 
е, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да с 
<p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута 
— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава ск 
жио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити 
адије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не жи 
бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Полит 
> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја с 
?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићем 
он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она  
</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, бу 
! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нече 
?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку ср 
уд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа 
ече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} До 
а!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!.. 
>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Б 
о: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајд 
 <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Ви 
и о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само глед 
и.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, оп 
pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити кур 
ад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче п 
<p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, шт 
!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она. 
о није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} 
 одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава б 
— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао 
ни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред 
 он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S}  
 нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све  
и? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповед 
аш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледа 
пет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у кол 
у нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком на 
руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем де 
> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, 
о.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је 
 састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваљ 
те — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви ст 
може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам 
...</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{ 
па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друк 
} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себ 
нако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опрости 
мо удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} 
мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаст 
!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она  
е не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „П 
ча. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S 
лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, д 
во?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ј 
к“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у а 
му да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p 
ри.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег стареши 
>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ру 
.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p 
 бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" / 
— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете ра 
е молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако 
тарешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — т 
 сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина д 
у, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> 
ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За т 
де у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p> 
е!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онд 
ад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече п 
ма, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p 
? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакр 
 О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће  
 <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрч 
<p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не с 
/p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p 
"90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— 
 ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, 
p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови 
Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не  
Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је куп 
своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учите 
удући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво  
</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не поз 
 за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Каз 
ва неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио 
 траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, бож 
сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. к 
о, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зо 
т и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг  
њига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>—  
?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p>  
имо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Како 
 да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ов 
>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S}  
а... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... м 
а га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда! 
сте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по д 
p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му 
 Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш  
 <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио нач 
олим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уж 
 ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше  
ст, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?< 
 би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја са 
{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је  
е село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шт 
ње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p> 
врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скоч 
браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лук 
де и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени  
а против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио 
b n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></ 
учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, бра 
"187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од 
 <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради п 
а поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Д 
аву.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине 
Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иван 
си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p 
"200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p> 
еш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} 
> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога  
вет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p 
ред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одел 
неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па поте 
 је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни  
јати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p 
чо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете,  
</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>—  
</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Беогр 
.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање тре 
у?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Мо 
њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположе 
удила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> < 
д кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?.. 
си оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>—  
оп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко  
се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу 
} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити диво 
идају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај,  
p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p 
а и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.< 
рсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кул 
топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... м 
 кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљи 
/p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хо 
ча зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу п 
 Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире 
дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо 
 или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све 
свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једв 
>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Теч 
.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> 
а спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није 
ти поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава 
ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет о 
"152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учи 
толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада 
 нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и леба 
 вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има 
p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много  
и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би  
 си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На 
е удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{ 
’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја ко 
, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући  
 поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговара 
п.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p 
то сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе  
p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја д 
. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми  
шница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, 
</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— 
’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које  
дара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S 
д њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добр 
</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти каже 
 рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку не 
уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за шт 
И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, нег 
кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти л 
енице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S 
ће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих ради 
} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p 
не. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим 
ија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад  
шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је оп 
— рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} 
ва!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p> 
збиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да м 
ега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p> 
оће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не 
а?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ни 
та Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадо 
за па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца 
а видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако друго 
живање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку как 
а свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. —  
и ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше 
и.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок мо 
а, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p>  
не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајк 
е планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</ 
им“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајућ 
— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твој 
мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку 
ј.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд 
не капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за пла 
} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p> 
„ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началник 
 једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор  
</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p 
угим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јо 
сретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>—  
ћини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звез 
>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћ 
} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те  
{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једн 
њижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да 
ка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим ст 
ку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, п 
е окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски зав 
 <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n= 
у сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „бл 
 да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госп 
рпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми 
} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што,  
 напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу усл 
> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p 
S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p>  
 астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или  
баш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} 
pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} 
ачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него с 
n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече 
тељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћем 
вета на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, и 
би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> 
та! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само д 
отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче на 
знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће 
p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни п 
што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</ 
епо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живе 
 неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпа 
: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p 
>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p> 
p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукн 
...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’ва 
> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као  
аном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он ме 
ла, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> 
 господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код госпо 
и: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да в 
 криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све  
ам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео д 
ти овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може 
/p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да 
!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{ 
рава радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова наче 
н, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!.  
ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну н 
 <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и о 
Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до про 
ити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та в 
да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим 
, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетан 
 <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да 
 за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је 
ма рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S}  
учило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесе 
а заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој нећ 
ако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!. 
ео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и п 
Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам 
апетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја се 
Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њи 
же лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја  
ја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин,  
м ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не м 
а у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе 
оку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми  
оро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, 
ћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— 
— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда 
раћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— 
бити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему гово 
/p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева  
’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима ду 
иди да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да ј 
ете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шт 
ала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? —  
раше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмил 
име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p 
 дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</ 
опом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је;  
уку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Жи 
амо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да ј 
 мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте  
 да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић кап 
ачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке. 
на су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који би 
..{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагл 
; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: им 
p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивн 
и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пље 
 узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти 
о јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њ 
да само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Х 
— узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде гд 
амо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је ма 
 — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?< 
</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</ 
ени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су м 
о, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окре 
ођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на  
и? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо 
де кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- 
е ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе ка 
 загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опро 
/p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А. 
крао; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће  
истио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За  
, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p> 
p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву м 
?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почел 
г шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’  
Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околин 
 је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, 
ло — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога 
 и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb 
а истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И ње 
обро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад 
е Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господи 
тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими. 
је мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он  
им нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се мог 
 нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— 
’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен. 
зи.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод  
се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S}  
, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерат 
д тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико н 
 места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски наро 
ли сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Св 
ног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обук 
у и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у се 
теде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S}  
иш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" 
— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу н 
и гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</ 
а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни 
!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „ 
 дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и ов 
тно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Вру 
... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих 
ак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м 
а’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о  
 један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је  
И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене ис 
..{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је дав 
то, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И к 
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампар 
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАР 
сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од 
о га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{ 
! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — п 
 у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода. 
испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао ни 
зио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он 
ак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо уч 
а леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да  
 утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим 
!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p> 
лато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће  
/p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и по 
година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и  
а је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, п 
!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Је 
кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> 
иве деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — п 
те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p 
а потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ 
 па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — он 
вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и  
S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може  
 да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи 
менице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p> 
ођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S}  
њак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени 
— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова проход 
аже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један  
 само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... р 
 Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа 
ави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтед 
о одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо ок 
и.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што 
то онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли д 
{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p 
пштински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај. 
та ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелни 
главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти  
е на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p> 
ваше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча 
</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ исп 
“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свр 
е, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи т 
 сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, д 
.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чуј 
оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p 
— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки 
<p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које  
 Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p 
— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, доп 
у из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стас 
9. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су 
едам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S 
На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p>  
стане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!. 
 Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, н 
ице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Ш 
о ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај  
адно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стига 
о што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта ј 
у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на т 
ога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертру 
еше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љ 
 сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељац 
здрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сла 
ше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној  
је враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све  
док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!.. 
 часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и 
роту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да 
 ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајућ 
b n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај  
S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ пот 
побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свег 
м пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и 
есте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</ 
да.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> < 
дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може  
в господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} 
 на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој л 
сподину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи приј 
/> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му с 
о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш 
и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спуст 
 дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред је 
ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ  
а“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је цел 
> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у  
лму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="6 
помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title> 
ге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише 
тасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуч 
ста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу 
ато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и 
е лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p>  
сти написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предл 
ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} 
и после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да н 
 помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p 
ени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>К 
— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и дов 
бив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и ис 
p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чек 
 кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> < 
 — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме 
у требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право 
 ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало  
адици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је так 
изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Г 
..{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда  
е мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека п 
 убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној сре 
</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S 
много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb  
p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер 
ама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n 
а робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{ 
!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом ожен 
ити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са другови 
 каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p 
Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.< 
ока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p> 
 <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу 
 сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца 
ију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја 
ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру ш 
 на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме с 
p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућ 
>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> 
у“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награ 
 ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S 
де на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се т 
ахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све в 
о ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац  
и се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој  
} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — о 
по.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше п 
ава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, 
рса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опи 
га сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{ 
вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је доби 
чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута 
је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће пр 
волите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео  
води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче чита 
ила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Он 
прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет  
поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, в 
 „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја,  
о у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај 
ама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p 
о, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, у 
д је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад 
ко то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— 
 љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се ок 
аци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> < 
сао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>—  
p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му каза 
ња.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши;  
p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком л 
читељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изгл 
/p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се проч 
тка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!. 
у.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Вара 
</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли ја 
 тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао ш 
pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела од 
 најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у ж 
пет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, 
 задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, 
љаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије,  
 сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено 
си раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од  
га.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабу 
 промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књ 
г задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа 
 је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и б 
вај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен! 
ш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S}  
хтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осв 
тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше  
никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се  
раше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са  
коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа 
 — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели  
S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Др 
наки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од  
 био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а 
ај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p>  
 А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта л 
водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p 
га по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно гово 
го у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p 
о једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и к 
 да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет уз 
— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — уза 
онео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођ 
ао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Сам 
 госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда  
гу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо 
а!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију с 
а чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— 
он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> 
еће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов п 
p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да  
на дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а. 
га.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и поч 
јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до 
оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови 
азио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div ty 
{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговор 
м се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допу 
 одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам в 
ла.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У 
.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И н 
онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико 
је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> 
ћанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по је 
није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја 
ио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S}  
утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упоз 
/p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S 
, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо ра 
их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега по 
— али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>—  
и.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врући 
</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, 
поји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво  
је постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у меја 
ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве н 
S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабук 
еде и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p>  
p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиљ 
ала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така м 
ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p>  
S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, 
еше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији 
ле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис ме 
на и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p>  
ама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође ум 
ала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти  
 ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бу 
колу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише ст 
/p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ств 
а би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p 
„<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и он 
ез мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> < 
— питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве к 
оврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То зн 
> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Ни 
оспођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас с 
ј господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име 
оразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша 
 тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа 
 зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство —  
а пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у ово 
одебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: 
ли му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу  
бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>М 
окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да  
на да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби б 
љ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} 
брасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p 
могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем 
које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се крену 
е те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ј 
еде на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n= 
јка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо  
ло и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и н 
ну дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташ 
 отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једв 
плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему с 
; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стиг 
, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му помо 
> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо 
томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, 
омоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И  
м; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће  
р ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, ако 
i>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што ј 
 готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>ш 
 је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то:  
га.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити 
о и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо  
d> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дош 
/p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и једа 
Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То ниса 
ши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници 
в — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ов 
на.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S}  
Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног с 
д се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као  
асхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свач 
попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа рук 
је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и 
.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> < 
Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ам 
ом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! —  
 на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p 
/p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} 
је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо  
ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је 
пу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p 
овино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате 
; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао с 
че:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној  
ка на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у п 
 Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вак 
рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку но 
 <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу 
домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећ 
ине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> < 
<p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити 
p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе ко 
који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати п 
<p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова 
м се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— З 
де у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p> 
</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби 
/p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!.. 
опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је шт 
говара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гм 
.{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је 
а у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p>  
а се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе.  
а попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао 
Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p 
алемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, 
ријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова  
ло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — м 
ече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p>  
И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А по 
пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува.... 
изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне 
овице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново мест 
 Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак 
м делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, н 
> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на  
шао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, 
 Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p> 
</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} 
 и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не м 
е.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S 
ођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се н 
о.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо  
етала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђах 
 где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате,  
треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n 
попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срет 
 кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S}  
p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окре 
ојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врел 
ку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај  
а!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим к 
наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо м 
с.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда  
а криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Беог 
 се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те 
ра је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спуст 
вари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одву 
ено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема не 
 је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би с 
>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И ње 
; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је доне 
 чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За  
о и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи  
ну обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.< 
нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну же 
к’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> 
> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он  
— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насаст 
рви! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих приста 
Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се  
 — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и  
.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно  
 целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у меј 
био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p 
ан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и при 
дело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може ле 
ма са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, как 
 је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да  
ко је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — ра 
 пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S 
а.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ 
редак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше пр 
 у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека  
м разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... 
емо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... не 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше ви 
..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали  
<p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за з 
од свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се 
не.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од  
иромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним 
д отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опо 
ајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка вр 
p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живо 
 и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> < 
одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треб 
нај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздрав 
ке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на 
 ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене 
 <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад  
"94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред гос 
о је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи 
али тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекл 
ви се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, г 
 са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у груд 
а час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ић 
 очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или  
ле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни до 
по сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати гос 
о Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих дом 
о си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа,  
е вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него шт 
/p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакш 
лаву.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спав 
.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p>  
у па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу  
и оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети  
ем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, зн 
ам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али М 
за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово  
купише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> 
 мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте,  
/p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учин 
ета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију 
чио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва чети 
 дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" 
 у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певал 
 Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, з 
жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега друго 
о.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам  
ијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао са 
утања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Н 
 је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књи 
 рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рек 
идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајд 
у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И позд 
о.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код ње 
 којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му  
а, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће ј 
забравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љуба 
 да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају  
и дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да ј 
н је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — осло 
тала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Пом 
осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њ 
смјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </bod 
ј је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад до 
дње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и к 
 кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштв 
 Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Об 
 лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао  
м да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— 
до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <miles 
 у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа 
певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“! 
 давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господи 
о, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли 
коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свес 
заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где 
d>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с п 
но — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb 
ога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са 
.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има с 
е и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> < 
Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; < 
тлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{ 
 јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је ж 
ј позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све 
емо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште т 
обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише 
— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој 
ју.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам ј 
тио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио 
јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се треп 
еколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми ба 
нати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p> 
 упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то та 
о место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’а 
н да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руч 
а, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао 
S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је  
 код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му  
 Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, д 
/p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре  
никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу,  
ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плака 
та било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као 
шна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То бе 
опа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико н 
младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи 
p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> 
ки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, ника 
ођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карак 
еба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је о 
 Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег ста 
>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај нач 
.{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже диз 
рже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А  
Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису 
нуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кме 
, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Ми 
мњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p>  
ман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле 
Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p 
S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је 
му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под па 
 у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је д 
у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није 
ао мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онд 
итељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> 
вко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</ 
карала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишл 
— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред соб 
/p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Висок 
н. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек о 
бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће —  
омагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — 
о је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... напо 
а.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p>  
 Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мај 
. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p 
 мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам. 
 боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онд 
акала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад  
је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми до 
мемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо п 
. да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p>  
Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је д 
а не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја  
 му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти  
 пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви два 
 Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p>  
а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за  
 начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!. 
са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="1 
Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта 
Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Ш 
> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њ 
 Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Б 
ине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то н 
ка милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи по 
 човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> 
ћ.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— 
 мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> 
ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— 
подине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да р 
гу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> 
цу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, о 
> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизо 
ш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели:  
добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књиж 
у би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове  
са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам 
аш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече н 
ши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>—  
 Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја пи 
.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко 
...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... кој 
 Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увид 
риво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И м 
отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала 
рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београ 
 <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна в 
мо се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесни 
у у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече м 
, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S 
/p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, ве 
 Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{ 
а је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ниш 
 ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња наза 
на брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем  
/p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам 
ету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S}  
 код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како 
мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима 
а бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И п 
приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољу 
а је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао  
је? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један  
то, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста 
раја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџи 
а улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо  
ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Н 
че из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болес 
под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чуд 
како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља. 
ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди  
па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам т 
, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидис 
 озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>—  
све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има шт 
де, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p 
Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</ 
 све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S 
— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о оном 
, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижни 
ед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разг 
 и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у  
 све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно 
да, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео  
/p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из 
шта не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{ 
 твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> 
е: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта на 
о да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници 
ка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S}  
 осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук тр 
> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв  
ица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор! 
много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, ма 
ајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да 
ad> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту зат 
ала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ 
он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“  
S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме! 
места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се н 
је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да в 
душан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да 
 д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у  
еше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни сла 
 и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечеро 
амо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>—  
јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто 
о сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показу 
м!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S 
 она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ак 
{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насм 
ад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да по 
: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Кара 
дити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачн 
..{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ сла 
о ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозор 
.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="sub 
ано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало 
ако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p 
<p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђе 
и, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо 
међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} И 
.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" />  
 бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта  
<p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим 
утра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисто 
одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши 
 девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништ 
ан разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе  
и ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они с 
: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit= 
>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадб 
Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око 
есеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана. 
 је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да ка 
о перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично  
то, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина среск 
једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до н 
.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера И 
а њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников ш 
пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњуј 
г „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње 
’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p 
сторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали  
 врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — 
е сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ шт 
ц осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ т 
, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У њег 
код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њ 
ири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p>  
есет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ сваког 
к!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана 
>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у 
е у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу т 
 да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за 
</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао 
 Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже не 
— зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p 
сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што 
.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи  
д нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века! 
он, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан 
стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављ 
..{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мал 
 да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало? 
} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напред 
Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о том 
; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S}  
 је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да  
 све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учит 
кви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда  
—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па  
 иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и  
а и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових 
 — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он 
аво вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему 
 га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пу 
ови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код 
ало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S 
p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по пре 
: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске 
Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-с 
 именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тоб 
 Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр 
тали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!. 
и и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{ 
 српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, 
азивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „ 
ота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Он 
ејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— В 
о на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињ 
опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџи 
, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобо 
м: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.< 
рема потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда ј 
 његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њ 
вина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба 
атити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћ 
ења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца. 
је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми т 
јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав н 
добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или  
некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад мо 
 и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки;  
 опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован В 
>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време 
 пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ј 
н.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића;  
 доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све  
пих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и  
то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на заја 
во јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је сл 
морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашн 
bSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво  
S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А с 
 Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је ра 
.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто  
 мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: 
ао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не 
тала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћу 
чи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто 
не на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема ни 
рао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаш 
о новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је к 
му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сад 
„светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као 
 му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио ј 
 лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника н 
p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обичн 
.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>—  
 Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учит 
ако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига  
S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је 
 тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шет 
њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазн 
е, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега 
 и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али  
е загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде ба 
...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му  
ича готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом ра 
ста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љуб 
ађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у  
се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њи 
ече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспав 
е на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде  
цама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Маруш 
p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам  
алуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да в 
е на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; т 
<p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} 
S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учит 
ј код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Ш 
} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме 
 ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; ал 
, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да с 
о се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо? 
 А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</ 
 капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и госпо 
..</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му  
p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, 
} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>—  
, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац 
во је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва 
 га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није 
да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који 
чима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати,  
оравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 па 
вију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.< 
и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је 
ућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као к 
 да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине  
је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p 
</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учи 
ке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени п 
 тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p> 
а.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце ув 
зме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, кој 
<pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{ 
а; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је би 
 остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p> 
га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту 
што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из оч 
а њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешт 
ли!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са 
оше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весел 
 је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капе 
" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је  
 шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет 
је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој п 
је имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита се 
је знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се ц 
 угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода 
воту.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} О 
од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мис 
, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба 
едоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: д 
та!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</ 
ка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући 
nit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је наб 
е пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да  
p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем  
 по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега 
доваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док  
е и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, госпо 
у о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочек 
ло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи 
а каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} 
 добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> 
вој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по  
ни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су  
II.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} 
 је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га с 
 услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих обра 
и се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb 
{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела дом 
>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, 
анке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у ку 
са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело веч 
рло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са г 
 је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од  
’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је посел 
екох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је в 
е, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се р 
 да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или бо 
одина и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и уч 
и ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се 
брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслон 
ај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевен 
тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте  
 већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр.  
 написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да м 
 наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку 
во, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> < 
 се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао  
к није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S}  
.{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „не 
 кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p 
, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лек 
ом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у 
сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој обро 
а лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S}  
о деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију 
у је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је њег 
е.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руко 
лену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стига 
тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не 
тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам 
 врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наш 
ца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p 
S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>П 
ано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, 
пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— К 
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>—  
ељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа 
ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јав 
ко си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Ко 
уг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!. 
смејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} За 
у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ напла 
ше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што н 
огу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква о 
да бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шал 
} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој ј 
p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе. 
а...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Т 
а је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> А 
ад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, как 
у да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како 
 и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради 
лакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је 
ше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да  
воокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила от 
 шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о 
елу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала но 
еоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једар 
као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло доб 
: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: ла 
 тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога 
 и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио  
Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети  
та месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да 
у по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад 
њој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим ство 
унака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!.. 
 скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се прос 
а.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— З 
мре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединц 
и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како  
ори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <p 
! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шт 
а постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов м 
186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у о 
цима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p 
ва.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци по 
ре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо  
уче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Са 
онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{ 
" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућ 
p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p>  
гу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S}  
ње!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све виш 
ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смеја 
један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет  
 ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после руч 
<p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе  
ојим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p 
а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за ч 
изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад 
част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> 
на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен —  
 за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, 
купили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо  
е каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш 
нистера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће би 
— шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} 
баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{ 
дајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да 
е она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хо 
а услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу  
 ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?. 
ружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече п 
ење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у сре 
. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не ре 
>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада па 
же се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, о 
н је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год  
у, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У  
 пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, п 
p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољу 
жење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву 
 попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —< 
</quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заб 
 ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јов 
воја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где 
плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом  
 вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати до 
а!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да иде 
војчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учи 
...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем о 
ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p>  
бав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али  
b n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше  
ну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је 
ба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе 
и.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује к 
гаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p>  
или први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту 
p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> 
лаве а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га рук 
апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жен 
, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мис 
, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га сам 
 Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што 
 по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је пи 
таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, д 
 и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="1 
амо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпи 
> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> 
тап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу кој 
ћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — 
 а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити проти 
ицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом 
у Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, 
/p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</ 
ојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Ш 
е.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог ве 
 пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који И 
 са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљ 
/p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на 
ишта одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно  
 му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле њег 
 гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку 
ти се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе  
него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p> 
једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!.. 
S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај п 
амо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Расп 
о?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се уч 
<p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу 
. све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа 
p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и п 
теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>—  
 бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{ 
м! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, в 
 то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако л 
p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астал 
</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— 
ењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек. 
>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћут 
о је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу т 
 да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; 
ши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим л 
 година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже 
 с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратк 
ише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој  
 уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени 
ти положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си 
А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада 
у цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи 
иваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико во 
ом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па 
.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем с 
о <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“ 
on" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не зата 
Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — в 
} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="1 
 Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толи 
амо треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: 
> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле н 
могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајист 
екаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „л 
Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо ов 
p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, је 
амњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео 
аво да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се  
по добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога  
ред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p 
тују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни 
то, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим н 
з куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна 
нојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што  
јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јак 
ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и за 
</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> < 
е њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случа 
жио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспат 
ба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао 
 у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био јед 
што доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, 
рао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се 
а... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанст 
 све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, 
, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста 
ита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се 
е ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а чо 
 јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је она 
ије који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?.. 
S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек о 
ажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела 
иска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап п 
овој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се к 
 што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те мет 
!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисију 
ругим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S 
... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она  
{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким п 
ном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћ 
ог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна 
бљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја с 
p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p 
ца оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда в 
ну, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председ 
дну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="6 
и ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} 
му он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом ко 
ује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме би 
на, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, 
/p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— 
а се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам 
них“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> 
/p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{ 
а ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, 
p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта 
Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други  
 влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друшт 
 је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по 
зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> < 
приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} 
а.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је про 
ти.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, 
празни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако д 
е, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и 
> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи к 
буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} С 
беској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећа 
то дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ак 
ече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у сре 
жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; с 
рце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то 
дна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> 
} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи пок 
беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p 
се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и при 
иђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здрав 
му је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је мора 
 /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} 
е шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али 
агала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубим 
> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S 
био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као мини 
т код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</ 
> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да  
<p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти г 
је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на пос 
>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p>  
у школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више  
га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чу 
лска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p>  
{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chap 
ије несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чи 
души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољу 
lestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други  
е он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже 
ља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да м 
> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу  
д — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио х 
ли; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, к 
талице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и 
 среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и пр 
значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и в 
отово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што 
потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то ч 
итељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди 
 њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну ја 
чак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и 
да кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне ле 
и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може м 
pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао ш 
 баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је 
иљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <di 
ad> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућен 
вој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком велико 
ван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у ру 
 воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал  
добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране р 
се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“ 
 запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се 
ле преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И  
у и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пре 
бником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркут 
 те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога  
p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле 
крије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста,  
 правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко  
ађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше.. 
тео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њ 
е хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу  
 столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће ра 
аса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он са 
та Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} 
>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И т 
азговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао 
вирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано 
едан сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остав 
 шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они  
ле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од 
е да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну к 
 начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>П 
егао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу проти 
ју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. 
е!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми  
 сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још  
/p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређу 
апетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по јед 
еја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде вел 
ру.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па ј 
де људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то 
њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{ 
ишта видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска 
м да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — 
.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича т 
м ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да  
 <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има! 
у са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу 
ој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и 
 слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па 
<p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</ 
мо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, 
поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде  
>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’  
"165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? —  
ослова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је 
> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, 
Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у т 
{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> < 
ад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. ч 
“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може 
онзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно  
рити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p 
} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} О 
<p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} 
зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро 
..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!. 
пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> 
наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: ду 
гани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти  
је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће св 
 А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>—  
> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p>  
дећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} 
тника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb  
еца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да к 
 босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Т 
у реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> < 
Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда  
 откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде 
<p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, госп 
цу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на прено 
</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Ус 
{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, бо 
иди своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школ 
равише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече у 
ашту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији. 
 и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар  
е кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p>  
 кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ 
апетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „конце 
 сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже глав 
оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би вали 
> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му  
н и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p 
ојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ до 
што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су г 
а Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледа 
> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> 
гао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Т 
пита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго 
се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — н 
тали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељ 
S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко! 
ише разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Зајед 
 Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил. 
</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора д 
били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким м 
— јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вал 
— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Ала 
ишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком р 
реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које  
конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="cha 
е Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гла 
p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим 
једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама 
ан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по 
репца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо п 
познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше 
 <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Пр 
 осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале  
а њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — ви 
еђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер 
" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p 
ичајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде 
Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.< 
лазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда 
<p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је п 
 јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако о 
ци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем оч 
.{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши с 
вему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у  
одине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за рук 
се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се т 
а мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} 
>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече 
b n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да по 
аметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта же 
 мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то т 
је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар  
!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога н 
ко гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у  
ам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> М 
оме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и друг 
е се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћер 
ендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљ 
 то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здр 
ад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S}  
 једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у 
рише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био  
леда Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад с 
Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</ 
оја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рук 
S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавал 
селио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? 
 наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} 
>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као 
ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му дад 
то теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Ш 
.</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Остави 
 врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета  
 једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и п 
на.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он п 
ом шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишт 
..{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb 
д се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу 
 по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог 
е.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Ма 
 обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на 
— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</ 
та ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полици 
ућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем ко 
олиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве 
е!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи ви 
му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да м 
стеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не зна 
е ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лу 
а да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник  
 три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред  
 је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде б 
чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>—  
 човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разгов 
 надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике 
 <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред ра 
казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не 
а умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што о 
исто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам 
>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> < 
 ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала 
младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да 
то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p 
е ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта 
ђе му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Уз 
 да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што виде 
а њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост ње 
} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нек 
.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и 
аивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова ви 
ху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе у 
 није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: к 
а.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе к 
бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у о 
олико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао  
ни отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!. 
тра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива  
 што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У т 
ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је  
вет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило з 
S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p 
ши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од  
p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S}  
у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја —  
 главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо је 
S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, 
{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — реч 
<hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S 
p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!< 
> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану д 
а писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?. 
 тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него 
 празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту ст 
паше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми  
е за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изне 
ад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаниц 
онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био 
е су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p> 
} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S 
 n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и кој 
подине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу д 
 не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш —  
се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" />  
мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>У 
.</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља 
е дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p 
ристалица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и  
авала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо 
ал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Госп 
аво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад  
p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа!  
и, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рек 
 је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други  
уке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{ 
ро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори в 
бом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту к 
а старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Кра 
веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да 
удити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса.. 
е.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, 
{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо. 
и нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се доко 
 будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> 
 земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само 
. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у 
користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ћ 
{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title> 
о да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на на 
ала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да  
али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћер 
да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> 
јвише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p 
сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ о 
емо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији  
— рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене оп 
!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Д 
и посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наред 
и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај 
лу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, 
Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на 
...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушен 
овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S}  
начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само 
м ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> 
е: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајист 
 постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био вр 
аменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одве 
ина један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да 
 било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p> 
ана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је т 
направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је 
том; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа? 
н је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на па 
 Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" />  
да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учит 
а куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до п 
д сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај н 
ја их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p 
<head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оц 
бро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о вели 
<pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пуст 
их песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој дос 
и оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све је 
ори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, к 
т тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Ж 
та.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ће 
ubSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита  
о је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судниц 
Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, 
сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда 
се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећн 
уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита насл 
о одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он 
о је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћук 
то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до друго 
госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p 
не?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише  
мола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ из 
ерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом мини 
{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у 
ликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>—  
а?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да у 
, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се 
и ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад  
п Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> 
олико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на  
</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече поп 
тељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p 
едну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викну 
 Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа аст 
з права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са 
, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> 
 одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелав 
усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p> 
p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Да 
хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!.. 
а се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара б 
<p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада..  
а се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онд 
ја је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш 
/p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног 
м срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што  
шинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам чове 
ушу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>—  
те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, 
од мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим 
/p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до з 
 баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом  
 ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј  
није, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куп 
 се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе 
, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да б 
<p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није  
 лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши с 
заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што с 
а прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и п 
итају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у  
в на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После  
ктио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198 
 господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова. 
рао око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку,  
 кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му ј 
рао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, ка 
ки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „легр 
убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко  
тао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине,  
<p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране из 
о ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се с 
шно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> < 
p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p 
 се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оц 
ротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не пре 
 проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му 
за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p> 
ин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађ 
.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> < 
рхиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако 
>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „ве 
p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам 
у остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он ра 
ивим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>-  
као би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како свет 
а се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</ 
} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приме 
ам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Ј 
 па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало. 
ни кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S}  
ра, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше цар 
о, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр 
недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом н 
.{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, з 
о добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, опр 
авди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече  
икар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> ј 
 мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— 
} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћ 
, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено...  
{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одо 
а ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па  
 би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S}  
ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре 
пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може одне 
придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро  
н љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета н 
ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче,  
е; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p>  
<p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор 
т.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— 
, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ств 
 све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово  
’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је нај 
страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, ал 
 <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све 
аву.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’те 
ељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек 
 <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више н 
е.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку достав 
/p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: н 
е по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} М 
b n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свирали 
оз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица  
estone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на  
ори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се 
.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p 
/title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја 
!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капета 
/p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од  
/p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, 
 он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</t 
на!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чит 
ут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне са 
готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нис 
јд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S 
реба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p 
не?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— 
<p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем так 
гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, госп 
 да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Ниса 
еколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала бог 
?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>—  
>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је зал 
 ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p> 
>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>—  
 — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<titl 
брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> 
 <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси  
да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти ј 
ио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> 
ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Ж 
<p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{ 
учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p 
 сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Је 
вечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш ш 
Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави  
{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па  
S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Ч 
 ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и  
а жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— 
. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p 
 <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> 
о о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" / 
реба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему п 
— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти 
01" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имет 
кле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, бр 
Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девој 
 општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдем 
е продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S}  
сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те  
снуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и 
 Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{ 
стина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе т 
 састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли кој 
Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{ 
p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?< 
је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у 
ди“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л т 
p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> 
ту.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођо 
 је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} С 
 Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Кр 
тан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он хода 
уги пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио 
олу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То м 
реко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече М 
<p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби  
ицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како  
о си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз 
ати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p 
г’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш д 
} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> 
> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p>  
— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ак 
</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за 
ити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја р 
и ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакут 
 <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шт 
 Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му с 
акшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по крев 
 сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде 
не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и у 
читељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја т 
је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> < 
ине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила 
ад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S}  
ред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе веч 
> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте  
</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено,  
стељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене  
ј ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она 
ом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p 
а змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци с 
о.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђ 
ом Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле,  
господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!. 
он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже  
ам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S 
па.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе сво 
е.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине 
 сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вра 
да у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је  
> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак 
 помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо 
</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>—  
а извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он  
 подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не б 
 збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} 
..</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S}  
p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек,  
n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би  
<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p 
јсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више н 
/p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље послани 
о.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа. 
И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе креве 
овином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта 
p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="2 
p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212"  
192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јес 
нала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— 
>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>—  
висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!... 
ad> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе 
е стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен  
ве бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепо 
 Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter 
d> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му  
d> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на проз 
бро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи  
договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!.. 
ико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам 
/p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко  
, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>—  
ма лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је ц 
ба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту ј 
>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p> 
станке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издр 
то?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и 
 ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да не 
х руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан. 
а код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — реч 
жај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; т 
узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју 
те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде род 
шта, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Ни 
pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} 
<p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те тр 
пски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони  
его што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — реч 
акију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти вод 
арим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— П 
 да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S}  
 <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћ 
p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>—  
упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разгово 
— ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Д 
/p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете 
е проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе по 
, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шт 
о!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хо 
.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш 
ити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бог 
.{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у а 
а....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али  
 ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљи 
бало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и 
Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госп 
/p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер 
то год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи си 
ме Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол 
р то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} 
и течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За са 
>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече 
p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покош 
оп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Аст 
p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи сл 
p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128 
— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пу 
стави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> 
 <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, н 
Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад ни 
/p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груд 
зине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S 
ратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћ 
— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као му 
и првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође посл 
срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} 
> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судни 
Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — р 
сташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу 
иља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразум 
седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Ос 
ејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица 
 <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капе 
>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p> 
а господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> 
ан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> < 
еше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву 
написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо 
</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече по 
/p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И  
 и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши 
 то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте с 
> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да сте 
head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога 
то га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се 
талу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после руч 
отао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из  
 Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца 
 изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог 
чи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан п 
тила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p 
 заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.< 
p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p>  
/p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја с 
Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће  
 unit="subSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за д 
Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде 
лте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, 
ead>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} С 
гом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p> 
 погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори! 
} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.< 
/p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол н 
 па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога 
 ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познаје 
ше, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — 
, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.< 
 очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе њего 
аке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад 
>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</ 
е се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад 
> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!.. 
штинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе д 
о су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он прому 
тајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси на 
 n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја  
ивко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај башти 
 О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београд 
 <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мут 
ослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У  
онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у по 
.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p 
Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S}  
</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.< 
> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсан 
 — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите,  
/p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да ре 
аса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони г 
господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова п 
 он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Оста 
ури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај о 
p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је ј 
по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да 
С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p>  
, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд т 
 <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту пита 
у.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Дра 
ичина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и  
е, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу 
и своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању 
 су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</ 
ненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учит 
е говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p> 
о мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгуб 
<p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу. 
угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Доб 
аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто с 
охвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете од 
S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ак 
</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам го 
ма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" 
оста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начел 
 што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш јед 
че капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети ни 
зати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде с 
ра.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком д 
<p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелн 
а их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; ви 
p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>О 
о; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био ни 
<p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго  
S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— 
 — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би 
ао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збо 
али се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен 
Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!. 
роси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше 
ару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p 
е Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се мо 
породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро поз 
.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, м 
 рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби чес 
 беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа. 
они пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може  
ишта, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ т 
</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам 
.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Р 
ече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси у 
{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На пољ 
очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! —  
једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшет 
рете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој дад 
стио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта  
.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвал 
> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p 
>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Сврше 
вко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p> 
{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="chapter" n=" 
м.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте н 
аху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p>  
дине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви,  
>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>—  
шљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?< 
ин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{ 
ћи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плав 
дио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић? 
{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!. 
<p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И.. 
 шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе 
е.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на ру 
>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то 
попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она  
лас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p 
ред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на в 
а грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету,  
поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се  
ице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед ње 
...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Вру 
 то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n= 
 <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које  
ледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p 
овом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће  
0, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Сп 
ала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете 
Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више вре 
 очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да с 
дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} От 
 једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S}  
 млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је се 
 <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим ле 
пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. 
.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих прија 
ио да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима с 
Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој  
ља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гро 
} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Ч 
че:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> 
 је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p 
Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба 
иља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане 
игоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје  
иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господ 
апиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о  
} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође се 
, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја? 
ао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташт 
д његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких 
ише...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежд 
 јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болес 
што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе ј 
анојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед. 
 хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту  
 они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога зву 
:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва  
>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупа 
чно.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пит 
е јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>—  
 Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>О 
ма није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његово 
ако се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — реч 
се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S}  
тан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мн 
и.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p 
..{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, 
меће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени 
и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман  
..{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице 
ун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!.. 
лу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегн 
се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом п 
рати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо 
1" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог д 
од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет сас 
мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и тре 
 Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али ј 
и и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; н 
" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти чов 
/p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S 
Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од ду 
ш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </d 
азговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с  
о је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још 
азују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" / 
 створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа он 
је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чиб 
јте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније 
ог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се р 
p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p 
 <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ствара 
 она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово ј 
е по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује с 
 неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није 
<p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p 
 <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p>  
 и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво ј 
е, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити иск 
 приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо  
ку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те 
?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају. 
ме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништ 
ож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради. 
 мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} По 
 упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја пр 
мо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</ 
цаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе некол 
 рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p> 
="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p 
га ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попов 
оримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразгова 
е заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око је 
За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?.. 
едседник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављ 
— нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је до 
/p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити н 
 Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је! 
 је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ 
чо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле с 
 ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p 
 који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.< 
>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, та 
а те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л? 
да, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта ј 
/p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" />  
ес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвозден 
а после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: д 
ему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S}  
двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М...  
ицу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учи 
} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим  
ј љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега 
p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташ 
 прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи  
о се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi> 
ча“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати 
се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p 
па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко. 
вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је  
да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја  
ТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцел 
д очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бо 
и јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S 
че да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила  
ше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу. 
.{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како 
 па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан 
име!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и  
је више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње каји 
они онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара 
бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни бати 
у, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако  
де право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!... 
<p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе уч 
и знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „О 
.. могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај  
у.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.< 
е.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле о 
="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог п 
јица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече 
а раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како  
ва сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се  
п Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро 
ити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S}  
 је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он 
тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко,  
и смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{ 
па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам 
ад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>—  
.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној в 
— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, 
 <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам би 
p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе  
ци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S}  
и беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче 
 <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна 
па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што ва 
</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити 
љиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p>  
<p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаж 
каз’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— 
ку ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар 
е.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi>  
еш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде п 
 И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је ко 
е са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима 
>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо т 
ш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав  
 Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пр 
<p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па 
га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако 
А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, г 
Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по б 
.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па о 
} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хо 
ве земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми н 
во ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p> 
еца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима с 
а бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у меја 
Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p>  
и мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш так 
 ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> < 
некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћу 
 разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођ 
аху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p> 
ачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора 
ему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти к 
уматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака 
чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и пл 
.{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, 
земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе... 
ам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим т 
сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ет 
пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — р 
и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се ис 
и довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек 
 Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу 
, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p>  
емој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар ре 
течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па т 
олео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSectio 
лу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p>  
инесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим 
 Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где  
ете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> < 
те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</ 
p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо 
мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p>  
> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — реч 
ља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако 
и Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу 
 а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те пок 
 ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди 
о свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту. 
а каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па с 
есмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље 
раво вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом 
че Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и  
е да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — ре 
некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разго 
 стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p 
> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p> 
на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p 
<p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— 
спода нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p 
 Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече по 
а и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракиј 
шко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Ма 
ј!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет  
ДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмор 
к, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богород 
p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у 
ј наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!. 
..{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у б 
 мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми гово 
зна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то  
о Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се —  
 девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно  
умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек! 
е само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој 
 мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спа 
ончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног по 
у!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p> 
о?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има д 
S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. 
глађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина п 
ени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети! 
<p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти,  
их ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И 
м с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене ме 
.. ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двој 
p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја о 
 ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А 
м ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да  
 спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и  
ору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ће 
д нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — о 
ву? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породи 
је за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити  
ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у  
у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен 
то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо;  
може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало 
едну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, м 
уго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} По 
 можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали свој 
рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да  
ироду, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мен 
!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови з 
аштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У св 
ану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли њего 
ша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он 
мо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта ве 
 за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p> 
p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам с 
.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу 
било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара 
ету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз про 
и да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како  
ладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови 
} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p 
 Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако 
 се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{ 
{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женин 
олио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, 
!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!.. 
p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла. 
е почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“ 
ра и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> 
рома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се ч 
и из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вар 
ислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — ре 
рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Св 
p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове ск 
у — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама 
и.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше бо 
и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва  
 рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нем 
ни каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају  
иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S 
ао што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са с 
и учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен  
а својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, гос 
ам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</ 
 Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је  
А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S}  
о језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио б 
 Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па  
н и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом с 
ЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао к 
 <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја т 
том месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у 
о ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мора 
 је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете 
> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S}  
еће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јаст 
Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> < 
лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је  
!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је о 
же, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигд 
то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било 
ом мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на  
о не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То так 
ово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{ 
 сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p 
on" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господин 
.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а 
/> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се кап 
>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из ав 
јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p>  
— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било  
та је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама ч 
месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „в 
ле.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова и 
 је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце 
у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прош 
век висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о 
На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ра 
једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује м 
зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуш 
ио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право 
ака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једн 
ем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!.. 
{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— 
ека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђ 
 друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао  
исте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — с 
p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам  
твртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он  
тресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дор 
с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> < 
<p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... 
 рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја с 
ЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу  
 твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако 
, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p>  
и тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150 
кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га ј 
оме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала  
} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега 
рање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње 
</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се по 
p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, 
ио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p> 
.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да 
p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...< 
ричати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћ 
.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се 
 <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо на 
у баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине 
са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{ 
ло извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народ 
ам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих пр 
ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n=" 
а!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали ц 
— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар мож 
стим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> < 
p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба  
е, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово 
</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћу 
 <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту 
. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите 
у почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> пр 
спави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда  
едао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњиц 
авом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потп 
 звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</ 
из басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p>  
ече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и  
евао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у 
скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S 
 у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драг 
ије био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p 
Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и 
ге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у 
га коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p 
шао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Ј 
им је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара 
е видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не мож 
 смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш  
се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} 
оше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{ 
на, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дора 
ти — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да  
тељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа ос 
ати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, ско 
спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— 
мигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена 
иноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво д 
> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>—  
 опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша  
 <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њо 
n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавд 
ебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па  
 преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p 
ка, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је пре 
леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положа 
и да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим! 
.{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајч 
— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично саст 
о — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“,  
и друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући ка 
а што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb  
 нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јаб 
да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваш 
 <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну вл 
ам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни пој 
о да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је  
..{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа 
рност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени запове 
</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не м 
 а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> 
велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За б 
треља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач под 
!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!. 
и?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме п 
да ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам пис 
 „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А 
" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и иза 
вони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, 
 Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи ова 
 ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше теш 
 леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82 
— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не 
 он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема 
ској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам:  
ти романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ва 
ротив њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те  
од њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p>  
обро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној с 
ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; н 
пис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је 
 га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу. 
мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си 
е!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да н 
е казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобо 
 <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда 
амо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за с 
дној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— 
о исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се 
p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавит 
лизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и о 
ом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p 
 куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који 
згубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Д 
сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама  
.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, 
у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <p 
јгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, 
шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких;  
година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Ср 
оз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам н 
био, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, 
и име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!. 
 је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нек 
а удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се догово 
та учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} 
ај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да 
ешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живо 
 да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због т 
Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да  
њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај н 
ошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопч 
бали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p 
 њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S}  
дити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда 
еди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он  
а већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S 
кону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч)  
он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S 
p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Ни 
ика?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — 
а.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{ 
еше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам 
ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву  
се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Воља 
у тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S 
Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>—  
устим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, з 
дну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Л 
тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошл 
у они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда 
тресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је  
у и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бо 
пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну гла 
 Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> 
жбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има ње 
им да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} 
 за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— С 
ећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смеју 
</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишит 
 мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, к 
оделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђа 
 није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: 
а...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаш 
p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Зн 
им сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стреп 
отив владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и в 
 ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини те 
смеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то? 
...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што ј 
 рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p 
сподину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p> 
 би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да 
аш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеж 
е, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим 
p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља 
десимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p 
пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, 
и жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште 
рца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред ка 
ри? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја 
Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али 
м, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</ 
имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског  
чни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> 
 знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p>  
с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и  
везао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, бр 
ао министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њи 
о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попи 
исама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко  
ега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све з 
е у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка мора 
</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>О 
жимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p>  
је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад ма 
цом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо  
 ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да п 
вој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су с 
оносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb  
 ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих  
села као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врл 
вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми каз 
итала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећ 
оворио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и 
 се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали 
тврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни  
с.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав к 
бине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда к 
у малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над  
> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Се 
д блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљус 
 се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету 
рашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како ј 
S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја,  
.{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начит 
ко не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала 
p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми 
..{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види 
ј летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим 
ега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како л 
{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће он 
оше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S 
 хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би 
тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и 
у добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p 
 не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да ј 
вала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи науч 
p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако не 
 је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја во 
p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом и 
јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!. 
етане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>—  
 Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабо 
ће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“  
... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! ша 
 прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су  
даред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек по 
д ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се 
че она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> < 
ење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — ре 
било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете мој 
добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло и 
 <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину,  
ка те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или он 
зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити 
рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јес 
гледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која  
 — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговор 
ја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама  
н се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан р 
из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p> 
мњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је роди 
ичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени уж 
ску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мај 
ењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је 
астајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће он 
 он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љуб 
 да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да ј 
/> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци пр 
 куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="1 
p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S 
забирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му 
ћи уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече  
ојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу;  
ра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их нис 
..</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и про 
ла под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девој 
о говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</ 
мотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и 
ше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао  
ти некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} 
господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска бр 
/p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом. 
ћи те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он о 
аза како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су 
зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо 
ији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ј 
ве ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— 
роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слобод 
све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво 
очи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамња 
и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да плати 
а седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у сво 
...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S 
а се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш з 
S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S}  
пелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ п 
b n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суз 
их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полици 
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало  
о му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је г 
 сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</ 
че Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољаш 
> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како  
 Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта д 
 писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S}  
ре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полици 
та Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придру 
</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктор 
и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаниц 
би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па е 
ктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!.. 
о би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече 
} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да в 
слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n= 
рати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута д 
 би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке н 
„будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељко 
и се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p>  
оп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмил 
асно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла к 
, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, 
 дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, н 
сподин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зо 
тила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са  
 на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> ду 
ност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књаги 
 дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује  
 „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере т 
{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb 
, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим 
 учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaj 
 два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један ч 
и два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда 
т — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да 
поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али 
огу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта п 
тан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>—  
рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо про 
>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити 
е како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесе 
/p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар  
ларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи 
{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцелариј 
аву вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, 
з уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} 
 <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану 
 састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан 
и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата А 
> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S 
д неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња 
. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур 
ант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према  
 ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си поста 
о је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p 
 да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор сврша 
 око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="9 
ине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта ј 
лавом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави  
овни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p>  
ром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p>  
у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма ра 
е!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра 
душан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше досто 
— па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо,  
људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе,  
е!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А зав 
сорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне уд 
рмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће! 
а под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не м 
и имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је бол 
и курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо 
ртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се  
>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лиси 
 медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}С 
личног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“ 
 искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога  
 се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писат 
еме он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај 
љају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти дост 
е Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповед 
то је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност на 
?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну  
шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих у 
м!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих  
 његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи  
говим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S 
, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50  
ј гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као  
оворити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покре 
 је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У гру 
— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услуж 
{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у со 
са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и ти 
е до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је 
о то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати. 
 На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој  
ора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p> 
пет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горе 
весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S}  
бично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> < 
ој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се преда 
мео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам са 
 желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, 
у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће 
.</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не види 
 и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој  
е прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића. 
а је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, 
S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде  
м.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p 
pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то уме 
е спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се м 
не поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише 
, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која 
д главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се неш 
 знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш обра 
!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јов 
мила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегл 
јој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срц 
милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полак 
је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада ј 
 а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>С 
{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше  
„маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од ро 
ословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и бо 
после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један 
 недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, за 
а њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, нес 
игару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p> 
ете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево у 
уке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад  
и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш 
е га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље в 
саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n=" 
} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n=" 
ећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пр 
падају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна 
тима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се 
аквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говора 
на му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разбол 
са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из н 
о.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>О 
друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, 
вештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда има 
о бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча... 
ти под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> 
па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!.. 
ћи, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете 
pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац  
p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...< 
везде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате  
 и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p> 
ну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас  
бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и ме 
њег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну 
у ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо св 
p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није 
 гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме 
</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S 
стал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише к 
је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињ 
но своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> 
 ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> < 
рави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му 
целарији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор и 
— Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} На 
Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше  
пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше 
час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је  
ти неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{ 
влачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је 
 Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новин 
век око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је  
> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господи 
и она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му јо 
и га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште доб 
вно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху  
 дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једна 
ов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сирот 
га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— 
даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птич 
узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и  
, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена  
селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, д 
раву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — 
 на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узима 
 да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, поп 
"208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из 
ивко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре 
ретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="2 
...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан С 
т, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре  
а и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли к 
сице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како  
} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не  
{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, гос 
ше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у х 
воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклон 
.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је 
p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наз 
ије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{ 
Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде ка 
И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо 
раху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на  
еђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине  
ана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја т 
м користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шт 
 изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по ча 
и: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p>  
} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, госп 
еки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера 
<p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословим 
те.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам м 
ође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о с 
 почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан 
 знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што  
сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S}  
е са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јов 
а, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ 
Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је 
е!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуч 
твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш 
етану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он 
?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S}  
сле тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће о 
/p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> 
ле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава 
p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше коле 
 <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б. 
 капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока 
>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— 
обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво. 
але.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>—  
де Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутро 
читељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Са 
 Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо 
<p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе  
и кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан. 
p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока 
 <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у о 
...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја 
ивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава  
 знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са с 
ук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> 
<p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће п 
} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ј 
не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно 
господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, госпо 
ирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или оног 
уне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотри 
наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ниш 
 се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p> 
о климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p>  
веди, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега 
Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> 
е Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код  
ило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од см 
њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он п 
..</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп  
p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p>  
ур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова по 
у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори 
рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш 
="SRP18891_C7"> <head>VII.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничко 
би.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи  
и, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у 
Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— А 
/p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p 
 да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— 
ан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро 
стајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пиј 
те у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разум 
токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну. 
о мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p>  
амигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> 
идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> < 
 и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржа 
стављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> 
 „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше же 
кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан на 
е „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’ва 
<p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија  
а од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца  
шио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и  
, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и не 
рига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадн 
е — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} 
а ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S 
ко није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S}  
емо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S 
а, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комш 
учен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, м 
ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Он 
> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирн 
рипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти 
љена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, кап 
капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p> 
сам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког два 
 поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отр 
 желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео  
противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> б 
p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак ко 
ало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати 
ђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог доб 
...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најст 
јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече 
овољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око д 
шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не вели 
 за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши 
а старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све 
мо је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план оствар 
а њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> < 
ну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе к 
а код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузн 
унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у об 
 није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју  
пски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он  
p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп 
<p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> < 
е заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и уб 
је.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро! 
p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насм 
н учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{ 
> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Уб 
{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а  
може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајеста 
ности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново пе 
— ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А. 
 Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је  
<p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</ 
рете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> < 
ту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— 
седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са  
н изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу  
апетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— 
же, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!. 
е.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде  
ра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капет 
охода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt 
 ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— О 
азиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> 
е већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> < 
жа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе н 
ви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народ 
 за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо по 
78" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилам 
и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи  
начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топ 
не те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p 
а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не  
 каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се с 
<p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорит 
кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да 
 руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Виде 
нда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко л 
е газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потр 
 још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је она 
да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не  
 на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код  
 миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ни 
чи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао це 
 говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија 
одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете 
ади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на с 
о му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну  
 коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засел 
p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу поп 
гом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око тр 
 овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> 
зила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо г 
атно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаш 
а ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две... 
и се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд са 
 Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... из 
ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, нам 
ивирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало  
тељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он  
ини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом 
/p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{ 
де о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку 
38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао  
оћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много 
таде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p> 
 а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послуж 
не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не ма 
д свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо? 
у!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S 
 уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правд 
 правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нар 
утем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваља 
в је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било ј 
p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од  
бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.< 
..{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p 
петан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису ла 
еднога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећ 
p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај. 
 попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налакт 
S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном з 
 војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцела 
а не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„ 
ало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p 
стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девој 
 нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као м 
а своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког св 
естаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту  
з села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на о 
79. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село 
дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се  
ку не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове 
ан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге 
 двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она саг 
ко, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе 
сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељац 
рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у 
пише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— В 
>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>—  
 школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, н 
ше.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да 
анко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{ 
сретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај,  
рете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ов 
ко!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> 
/p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— 
> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек ш 
 код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, п 
а ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гле 
Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, свој 
града.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је п 
е, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и вод 
е кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше  
p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али ни 
<pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали 
авна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога т 
ре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа спора 
 овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} 
— сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше 
елу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— 
>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} С 
д!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{ 
тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни 
>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Км 
<p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и нато 
.{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не м 
аци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну 
ђо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> < 
 ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школ 
, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер  
 ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> 
ет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај н 
м уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам 
 на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?< 
ицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да  
уни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри 
а га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше 
живи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; 
S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p> 
де алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Жи 
 ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог м 
 ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на какви 
ке приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред 
е и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници 
 књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учит 
торијски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!.. 
шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагал 
 је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово 
13" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим п 
p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижиц 
плати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, кој 
д у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине 
6" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. уп 
на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дан 
а ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћ 
 — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.< 
е сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече 
роучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помис 
ажећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео  
попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— 
И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</tit 
 <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни зна 
{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> < 
чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш ш 
<p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега. 
 Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се  
 се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати пе 
 се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> < 
, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног ро 
боље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то д 
ећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту бе 
дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часо 
ожемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро. 
> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p> 
а раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т 
ротури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре ј 
ше издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне рече 
воју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јун 
.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аур 
и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних  
ченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само 
радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још. 
, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</ 
 <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до кориц 
 њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <h 
авају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p>  
еш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине 
ече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се 
мо торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено мес 
одина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, 
о дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гос 
у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је  
ви до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењ 
 <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати рома 
S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разр 
ила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте д 
пита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S}  
ле тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— 
 и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да  
Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чич 
пу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки ч 
а другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог. 
ји.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стр 
S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> < 
..{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију  
тезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт мож 
p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад,  
њи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скида 
 <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ 
ти, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим  
у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељ 
је, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p>  
</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли  
на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{ 
 на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на  
— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> 
ика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S}  
пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...< 
ика и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакл 
дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>—  
Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско  
им да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти треб 
— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо. 
акуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си? 
а до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— М 
шег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво. 
чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Он 
шу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз. 
ворио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> 
ће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202"  
а једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос сас 
нак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита он 
се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте до 
о.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> < 
/p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће 
писано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Веруј 
се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p> 
!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</ 
 <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче по 
ћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му 
да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле за 
} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платиће 
 Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>—  
м путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свак 
ужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!.. 
S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је ви 
ис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више н 
о али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и 
време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим  
 </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p 
дник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем 
ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели 
укопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да  
ко ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола с 
аше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га  
 је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p>  
а ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш  
.</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p 
 ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p> 
А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— П 
во, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престај 
и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p> 
ати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Ко 
ће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И  
воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо  
му књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казат 
.{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита п 
с састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Би 
е само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благода 
једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим 
 попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="5 
Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у 
 више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли 
адрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си си 
девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај 
<pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш  
каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p 
урака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар 
о, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ д 
селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их пос 
алили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, се 
надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шт 
ђоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је? 
е живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече 
рето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне  
о састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад 
1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре. 
, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А ч 
 себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон,  
н.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> 
 вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу с 
овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може зв 
аних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто смета 
{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „ 
{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: 
 Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — ре 
је брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горо 
p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да 
ужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за з 
се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек,  
ком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди дон 
 нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра 
есело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: ш 
а и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако 
о старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још  
>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити. 
ута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</ 
еш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, —  
о иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учи 
ија једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с 
, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И 
>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак 
о је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb  
<p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјс 
попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечер 
 шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удес 
 Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p 
и и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио 
ха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза ко 
ћу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету п 
ако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да  
а му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја би 
о.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљи 
астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и до 
ећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми 
раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда,  
</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати ме 
 пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је 
 <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, 
 Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја са 
ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник 
жењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Маса 
оји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p 
о кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе  
си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има 
>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p 
 научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о 
 природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара руме 
 њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, 
„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </qu 
а.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p>  
у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За 
ругарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се погл 
кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S}  
; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре 
 двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И ње 
ди: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати 
 споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми 
х је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом 
и за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на јез 
о не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре,  
што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она ма 
, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их  
ате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породи 
жим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пр 
а...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка? 
 У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на те 
 <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су 
 број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми мора 
обудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доц 
е радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и 
ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читат 
n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l 
и он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, 
о је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш 
 не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду 
гледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та 
Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала. 
 главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву  
аше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је с 
инили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече км 
јих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском 
А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђ 
S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака. 
За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и 
<p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вад 
 глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али 
божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала 
мњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више раз 
е да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, 
 стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> 
/p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу 
еђу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радо 
— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни пос 
који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који 
ње које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— П 
е створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Јед 
 врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће до 
Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно 
 дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Р 
 рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер о 
ко ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер  
ли, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту бе 
и је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке 
ређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу  
дио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, д 
 води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Каза 
ко, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као  
да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хва 
аме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно... 
а?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слобо 
воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оно 
руј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим 
још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не мож 
.{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чуд 
им и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што ново 
ћет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На с 
поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери 
иља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, на 
— рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — о 
жда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гро 
аком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S}  
нам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су он 
асапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> 
 <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та.. 
чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова  
су знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — по 
— упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А 
 Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А. 
брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао  
иромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p> 
ксића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате 
его вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дак 
S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао ј 
иницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стој 
 стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> < 
ече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за тол 
разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S}  
аљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му за 
д ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући  
о печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћ 
остати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају к 
ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или 
наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?< 
ици то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта  
/p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!. 
ваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећ 
од.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они о 
, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт так 
 им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности има 
дан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с 
дине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Кој 
и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су  
 немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а т 
е сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, 
ступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Има 
 ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Кам 
постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па. 
S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да  
p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајсто 
и с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га 
адања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И 
поче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; п 
и.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатије 
епо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поште 
А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Д 
и.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то 
 не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— 
ило мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу. 
обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме  
учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бог 
и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што би 
p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му 
 књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем  
у.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са 
а он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољ 
обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог! 
ри он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом 
енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Б 
њства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на  
/p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна т 
војка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S 
се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, 
то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио 
> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јест 
мена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p 
она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title 
, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само 
{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више н 
 <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</ 
еме упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло л 
опиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} 
дак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика ва 
о људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Жи 
у.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима нос 
Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе... 
г срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p>  
 у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је  
 — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би  
зађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p 
а из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И  
а оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па —  
ском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђа 
рени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо јо 
чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он  
же раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> 
сушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је  
одине — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p 
е је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} П 
ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и 
/p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! 
 ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану 
да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим пу 
8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њен 
ј кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој 
у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кро 
а и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но 
ајзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу вр 
смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једн 
ост налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет годин 
 ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу,  
<p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ б 
!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} 
оселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ств 
 једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то зна 
обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год по 
 се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, њ 
 погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или 
коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их 
и змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p> 
али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, к 
p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <p 
} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</ 
.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место 
ни и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S}  
алира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се ова 
омшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Це 
сподине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар панд 
..{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда,  
амо месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по 
p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шал 
е мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како к 
ице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигр 
S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где 
нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} 
а један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, башт 
 једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми ј 
учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ 
 му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" 
{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не вра 
и ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</ 
у, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{ 
пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну км 
по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} 
ије баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!< 
е избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти... 
ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награ 
p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p> 
</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзи 
 Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично  
је да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бит 
вили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело и 
, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештен 
хао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га 
к који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“ 
 и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ства 
смеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p> 
!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— П 
и јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама 
У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} При 
} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише по 
 <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом пла 
да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у ве 
ушевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора п 
</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пу 
ас навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?< 
обро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад  
ом.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> < 
 село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на 
 Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде 
поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p> 
.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда 
гао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p 
И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуд 
 већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред 
 зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу 
пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p 
155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— 
S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха  
Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем распо 
p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне 
он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је распо 
ом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Ка 
аше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко. 
енуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> < 
и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се суср 
дан или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој  
нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њ 
ше се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!< 
пс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је ср 
Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу д 
није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и  
оздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а 
о кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан 
е Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S 
рља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p>  
о?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде? 
нке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где сто 
тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако 
гледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа. 
е тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђавол 
у дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави  
 пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да  
ad>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва м 
две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба нагл 
есто у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд  
не.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћ 
рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте 
 сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ  
 n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Дос 
— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награ 
бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На прво 
штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новин 
и.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S 
о дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Ње 
о-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те  
ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће  
 и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружно 
књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст 
ке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p 
пис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига  
..{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} Т 
ид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде 
има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и од 
ак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{ 
тво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: по 
о је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њо 
а Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својо 
аде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} М 
— не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми би 
 рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му л 
ед очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распоја 
радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, зна 
" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> 
лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долини 
— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о 
 беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опирах 
 не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S}  
бљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И  
у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и 
ку; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке д 
скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућа 
а.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице 
 повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</ 
 <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разгов 
пустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим рук 
воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! 
е изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађ 
е да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И 
 себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је 
а ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочи 
х хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине 
 два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 2 
ђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p 
е исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А  
како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци 
> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима п 
једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о карије 
.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" / 
="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; м 
лати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штето 
 сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S}  
че!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је 
 више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде 
де капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И  
ћи се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже ут 
аво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је 
ћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади у 
p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донес 
беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и сп 
војом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нуриј 
се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!... 
 уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и з 
 једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S 
лу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини 
родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— 
моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и ов 
се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у н 
имназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на оч 
ој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; д 
рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво  
е кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?< 
p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти  
оче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарс 
ас било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни јед 
изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита 
злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобо 
сор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случа 
ти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију 
ј све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не зна 
 и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромно 
"42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло леп 
 Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове  
е сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су сино 
м мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести 
а ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији с 
} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба ра 
.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше ос 
и.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p> 
којни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да не 
p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — реч 
— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми 
да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало уч 
 Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућ 
Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви уз 
остане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окр 
 Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови  
душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>—  
 Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они  
ако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од  
и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине. 
S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупил 
у његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гу 
ини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не  
треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се 
" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно. 
актер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S 
/p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од ламп 
ће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S}  
мо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад  
 му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живо 
а њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p 
 јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p 
а свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти 
ћ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ. 
 <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је  
д и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је опш 
уди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p> 
 и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то  
певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да до 
више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по  
’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорач 
 ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по нов 
 <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — ре 
<p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме у 
 лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке ок 
веж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{ 
 трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу д 
а диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се прим 
<p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима 
нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n=" 
о!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а ве 
ће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна 
 не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у 
?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је 
 Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p> 
 Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш  
еома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву прир 
 посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које  
/p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је 
читељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њег 
мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало с 
, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајк 
/p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div typ 
> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге по 
 чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p 
е на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су  
 слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек 
!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S 
нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се н 
— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега 
послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> < 
 обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! 
 А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је 
њ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не  
 И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и 
биљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што 
нако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно м 
 власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </ 
ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници ш 
аво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку 
.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p> 
е по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте и 
ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; пр 
обом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити 
 окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже ку 
азвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредни 
атића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику јед 
" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку  
 се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не  
наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече 
 ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!.. 
ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако  
 за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му 
 и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она пов 
 показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Тре 
леда на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!.. 
дине, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунц 
{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{ 
ако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Жив 
} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p> 
; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n=" 
влада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и пр 
>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певах 
ли.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше је 
 да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> < 
— рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну 
p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договор 
>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p>  
S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нем 
— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само  
ја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или 
 поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали 
а се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} 
же утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па ск 
е попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, о 
ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не 
 затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу 
пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> 
Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочиј 
едаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђе 
даност народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Ж 
же.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брис 
" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му сто 
p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „пол 
„на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога 
а.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде  
P18891_C12"> <head>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све д 
ичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p> 
кавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао 
ши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по  
ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се  
арити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној  
вуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само с 
ад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто 
 <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој ј 
 човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих ви 
</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И  
ено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — реч 
и: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} 
е у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би  
јеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и 
во, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу  
леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ жи 
ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, 
ова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита  
се.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то п 
у виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори по 
рушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>—  
p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се с 
зумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p>  
емо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!... 
гујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води 
е указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи 
 каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p>  
 доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Н 
ита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твој 
, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га то 
да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинч 
служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом 
 ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} И 
и устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвеће 
S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башт 
врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми и 
..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио 
на као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и ам 
иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га 
p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p>  
 она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати 
пустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватају 
рану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабр 
</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну: 
м до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо д 
аво веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обел 
који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит 
...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по в 
ла је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њихов 
м тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим ми 
асветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом. 
.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... гот 
 — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај б 
Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече  
е ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“! 
а сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машин 
} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио 
три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не д 
сип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мо 
! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталиц 
ос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је  
ећ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Поч 
агло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газ 
тарца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у к 
веће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зо 
сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p 
на или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Пант 
и приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу  
е пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вал 
 кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не  
</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— 
ишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвор 
е са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет нас 
еде.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цига 
кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није мој 
на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погл 
} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја бр 
позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— За 
еху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово! 
где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац 
.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> 
о, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што б 
 па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> < 
— изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио на  
 спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету прене 
долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало 
роду коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и 
 у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га 
човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају  
— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> < 
че Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп  
 је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно  
S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.< 
<p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план о 
тво.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годин 
а је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са ма 
— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> 
д све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријат 
у нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> < 
} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу д 
н не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било 
 је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!.. 
а опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послуј 
а уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињава 
х уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p 
!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на п 
/p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и р 
 одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија њего 
е, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“  
Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме 
ала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" n="S 
вању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „ 
31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мот 
 очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>—  
 у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} А 
ли, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p>  
 Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бог 
а не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> 
>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, 
 нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</ 
ead> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испроси 
з.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— 
донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Цели 
о?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки  
</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— 
олако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он ше 
нда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И  
ле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде как 
 <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p 
ест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад 
љци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече 
вога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као  
ме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најс 
ан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>—  
гу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водо 
 Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца 
ванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треб 
на прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букну 
, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> < 
ови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, нег 
авамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јов 
 се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p> 
p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости. 
могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но  
то више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели  
 <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те 
а још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу  
жи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са с 
оше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S}  
> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} 
ло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и о 
љу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... јо 
 /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ва 
е ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за 
ну, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да м 
 лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост  
.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај ви 
 и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105"  
 упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити к 
{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте 
та.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p 
 деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — пита 
нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> < 
Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лаг 
ш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужи 
! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се 
олиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода п 
 руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде д 
дспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около 
 Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>—  
ву па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта 
а постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Как 
..{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло  
а по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да и 
 иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и сед 
лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p>  
стивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала 
аше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> 
озавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се 
у тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало н 
е?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Та 
тревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мисл 
!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’ше 
т издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p 
ега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— О 
</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и исп 
оворити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и 
нтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S}  
 <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ак 
а ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми п 
ке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га п 
> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.< 
и!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> 
ганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси 
а ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> < 
и се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем? 
ш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим 
...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само т 
аше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише  
на и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p 
ремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога ве 
а сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме не 
— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S 
Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он 
 морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Д 
рам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p>  
и да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се п 
шао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженит 
м падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји 
на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли 
.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> 
јд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit= 
капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter"  
и га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12"  
ом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— П 
о га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; 
од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за ру 
ељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би б 
</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим докто 
у — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па о 
} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и пот 
ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало  
је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене ле 
ин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p> 
p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече,  
а ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. поче 
оже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју 
 Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Са 
о!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до  
и прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити по 
јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и п 
?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па од 
 нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пље 
subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској 
p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>К 
p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да  
апетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је н 
p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</ 
 и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухв 
 у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње 
Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадоват 
у и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и,  
мо за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p> 
и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> 
горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и —  
{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је. 
пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се др 
коснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— О 
уље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и  
 цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гро 
ољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше 
е га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређ 
гаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни 
кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p> 
<p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леж 
 ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p 
штву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се т 
о.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси 
авио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" n=" 
а се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да  
/p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да 
 беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Н 
постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово 
здрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке с 
где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он у 
оведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут... 
, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Она 
ам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси с 
ј њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништ 
а тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је по 
огу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он  
p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену 
а и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, с 
на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети  
душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску с 
стао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S 
 живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и  
 с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно! 
/p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Заји 
ишта, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр.  
до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењ 
ати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може д 
 како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно  
 — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар 
жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и —  
пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше 
ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрал 
ана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити ста 
 она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас  
се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд 
 викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу с 
рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се 
после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа 
</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под ш 
 лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па 
ме, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме г 
тељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да 
е; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцк 
p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— 
милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је и 
ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p> 
н је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао 
лу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и 
 под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а с 
 узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поч 
с спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе. 
ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја  
ил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и 
та пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му ј 
стина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господ 
 имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој к 
 <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит 
о.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо 
а.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црн 
. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко б 
учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш 
та једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твој 
аве ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учини 
е богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Не 
 и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја има 
абуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb 
 говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити  
 <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро! 
па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца ко 
хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад  
вини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло  
 је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни  
 nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tek 
 Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у с 
 сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном 
ћи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у 
> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} При 
о је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад.. 
дани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до по 
 <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили 
 ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењ 
 госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим наји 
беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није;  
...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бич 
>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p>  
 бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</ 
за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли по 
тан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и уг 
ло.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.< 
њастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле с 
/p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загле 
подина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о 
азумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу 
ити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као го 
ction" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „леп 
вој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије и 
пак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека  
е само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> < 
олитички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће  
а шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати к 
ла.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше 
а коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озби 
а свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није б 
ћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S 
 брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> < 
е знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити ста 
сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова с 
 ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели:  
а.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до са 
ого торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да  
еларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде 
азгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Пог 
— све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126"  
о.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чује 
ијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван 
Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?.. 
То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала.. 
Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> 
њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њ 
/p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате  
убио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне бо 
Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао 
о!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим!  
p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то  
ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S}  
p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала 
и на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали.. 
да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и парад 
но.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако  
} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> < 
опа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам  
есу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух. 
12" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп 
p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шета 
о....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, п 
е му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куц 
читеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да 
ајстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и —  
којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у по 
p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни 
 богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p> 
Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се т 
шљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубок 
 морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије  
> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се мож 
ије!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} 
ли су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{ 
тављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свр 
а брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} 
ај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то н 
е даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га него 
викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече  
ко њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ам 
е под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.< 
>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће је 
 председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Обј 
p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p 
 га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћи 
<p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвал 
зисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече п 
а.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Ни 
не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи сврше 
ј се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Баја 
S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га на 
 башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже г 
 да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} О 
отерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</ 
е седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти? 
 бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, ш 
ице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Мла 
 бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ 
мо ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разу 
 знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не 
/p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не 
онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли дана 
ински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p 
ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник н 
господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајн 
{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити не 
не године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ћ 
!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је 
е дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо 
 „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још стро 
 ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p>  
оше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па доне 
лужбу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — х 
ра га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он 
ла сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли  
ова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече  
там вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако 
И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>—  
т.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да ст 
окошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</ 
И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с ме 
>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — 
 мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од прв 
адо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад  
ећ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми  
је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — реч 
 је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се ов 
је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцела 
</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља 
аћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, з 
је Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вред 
ицу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— 
а.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не з 
хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> < 
е.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у соб 
На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Он 
.{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S 
</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанк 
о кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни 
оћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да  
да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb 
ху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине 
 <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта с 
 знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам 
...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од ј 
е књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: 
{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе 
 зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају  
раг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак  
ио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <p 
 рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.< 
пис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да вид 
а.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустит 
ji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против о 
?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо,  
> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћем 
 је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је ка 
тељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> 
и, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— 
 Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</ 
ужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</ 
лиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта рад 
астају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Са 
 тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви  
о да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“  
и. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— 
е? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што н 
. хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То ј 
руштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то би 
само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p 
ија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> 
е знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну  
p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> 
а се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — 
сподине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>—  
е чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди о 
/p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— 
!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да с 
 ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис  
<p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице. 
е он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> < 
у црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> 
бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра.. 
га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљодел 
ристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путе 
>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имат 
наш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли л 
вачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њи 
ажење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, 
уше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог пом 
!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници 
 /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет н 
 његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако 
ечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> 
ion" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.< 
ндур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људ 
S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја. 
огу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојиц 
.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се  
каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома в 
 и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе 
е само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив,  
?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем  
</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан  
у.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе 
Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху 
ст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој  
.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седо 
 Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, 
е обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb  
 знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, поди 
замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело вел 
на играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо  
n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — 
S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p> 
“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} П 
а!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио 
о њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јо 
пет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај зв 
аше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пре 
ђаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да 
 у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и т 
оворио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p>  
 претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" / 
 време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p 
ушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!... 
ном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци о 
ти се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По  
 плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — реч 
ш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...< 
Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А  
 њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један ср 
"76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са 
ина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цв 
шком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију  
 се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! 
 а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге 
прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас —  
... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... з 
ће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве. 
стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p>  
 да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни н 
ји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде 
ошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S}  
пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’  
се је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{ 
 ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..< 
 <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он 
.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку 
јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, на 
 пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n= 
...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb 
опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду 
 <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је  
азивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим! 
 ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши 
>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну  
/p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p 
 врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>—  
велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171 
 оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на  
p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се њ 
ш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Дон 
 то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао ка 
ко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадим 
нџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу в 
а, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Пр 
 њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири  
ша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја! 
</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на 
.</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља  
аши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислим 
S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- 
Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /> 
н поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти весело 
ње.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не  
..{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник 
— ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n= 
н сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш су 
се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И ње 
оји пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа и 
да његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих ч 
ести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио ј 
ила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још дети 
на места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{ 
ише ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се 
ада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он ко 
ика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем 
ти с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да  
о је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он 
сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да ве 
 се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и други 
— Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене 
треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесит 
; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто  
и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије 
 ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.< 
цу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече 
 неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би  
жао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео 
:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа  
ла као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила неш 
 срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на  
мео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка д 
, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабук 
дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш  
о?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш  
омуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књиже 
бим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — 
ону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> < 
а ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољ 
Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога д 
и!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад поми 
о ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, 
ојављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало ис 
емо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти 
вог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је  
 — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека 
у поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обож 
ло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављ 
> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала 
ијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, 
} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} До 
његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше жив 
зађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да  
рзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти ме 
 брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити де 
?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то нис 
имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смр 
 — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које  
ле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему  
иваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењ 
па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцелариј 
аки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— В 
а...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо з 
едног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње он 
д је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, к 
/p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у  
 /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и в 
 ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас 
ну: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих 
{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да 
да у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрс 
лство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да 
 сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху  
начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type="cha 
p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> < 
веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за див 
је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужност 
ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види д 
} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није 
дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Ј 
ме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе 
 једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба об 
ја, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави 
века од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Онома 
даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спрем 
<p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упит 
..{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити нико 
заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма —  
} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио 
 кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио 
љу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој 
p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га 
да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште 
рив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме 
се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у 
ађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео  
{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео с 
ља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу 
 то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’ 
те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— За 
а шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти  
<p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур от 
!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — ре 
ије, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</ 
аконе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи 
> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да 
: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p>  
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Наро 
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРО 
 и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и ко 
n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „уто 
 по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м 
товцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!.. 
ући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и плати 
} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, гд 
ља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p 
човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти с 
 поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из 
ко волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са д 
лете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — 
остава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p>  
ом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио. 
зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се о 
} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пол 
е стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{ 
е ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" / 
се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце ка 
> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не 
на...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пр 
<p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретош 
е моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва при 
 ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек до 
 рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> 
..{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита ш 
адости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p 
 врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миља 
/p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казал 
је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести  
ога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ев 
?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одо 
тово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитељ 
ете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Жив 
ше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— 
<p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, ко 
</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умиј 
а.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком  
</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је с 
па својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се 
pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; 
етњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се оки 
оја му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност... 
> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју с 
ка му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <p 
 могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам.  
 ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа 
о.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува 
 горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— 
 душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо 
шлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и свој 
сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ 
ше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем 
ког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га  
 сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме  
живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни 
и је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p 
е мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? 
шо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мисли 
 које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца 
ући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намер 
 показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га р 
он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се реш 
 се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. — 
 <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изуд 
још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи ње 
вољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И нај 
а.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива 
ога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђако 
припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да  
Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ доне 
не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји н 
ћ и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али 
их тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она д 
у носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима пам 
е Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њ 
пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, 
 и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он уви 
е сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — св 
 било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта  
 малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи 
 рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!.. 
аше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од њ 
 он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић с 
..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јо 
о сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече по 
esno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само 
{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна ре 
 се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јес 
рпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то там 
>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Ј 
мет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Ка 
/p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што  
’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варо 
т ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} 
киде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Да 
Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздр 
Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој т 
} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> < 
Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доруч 
на напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по во 
а мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску... 
 се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немил 
 се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је пр 
 је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуна 
зиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао с 
вучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуц 
те; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни 
п горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, веш 
е спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси св 
аигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице 
олеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце д 
. драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На  
уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету 
еш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече  
руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим  
етан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p 
Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију 
</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу. 
p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> 
ече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S 
иш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — ре 
е библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред  
рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>—  
и усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Пош 
 <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част кој 
орите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!. 
дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа 
го велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n=" 
 У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким пошт 
p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи кота 
то ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме 
ио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га  
...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати сво 
звештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>—  
не слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} 
елава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{ 
 <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p>  
 рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави  
буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше при 
ђаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} У 
ертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се б 
p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој по 
 <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један струч 
Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p>  
е сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</ 
м ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да обл 
а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако 
ог владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> 
p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ниш 
 нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{ 
Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црв 
<p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.< 
јих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мај 
е пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то мо 
бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато мој 
 се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново оде 
и: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну ка 
тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окре 
љацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је бил 
 књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако 
 да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко  
> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’  
његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>О 
оворимо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за су 
што мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, м 
.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код М 
мо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div>  
а! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано  
 пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> 
свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја 
одом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и  
е оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу  
ом лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто  
пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који н 
уку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а в 
 ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу д 
си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она  
а). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти  
није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“! 
— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти св 
ам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали нек 
— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћ 
ра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревн 
{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!.. 
дна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n= 
ра да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало к 
уо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањ 
д ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти 
дбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе гово 
нала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, 
</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам  
неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на ро 
!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..< 
аља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели јед 
нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси! 
лики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" / 
} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јо 
је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на ру 
>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О то 
и летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да 
} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Ка 
ће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пре 
м.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> 
<p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То 
к сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књи 
b n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да 
</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. р 
 љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p 
p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле как 
налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспо 
арамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p 
ћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Иде 
погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она. 
>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим  
{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и  
једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Ма 
 да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној сво 
које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и св 
њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је.. 
 него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она  
аје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...< 
<pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко? 
 да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— 
ћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!.. 
 <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Об 
 он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо тво 
!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини 
 <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Ј 
 да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију. 
е се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p 
азмести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када на 
> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине,  
 — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— 
моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама. 
ече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица 
део да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешк 
p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их об 
....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— 
е Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> < 
па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <p 
ај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда р 
му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечин 
itle>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до о 
мовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти,  
, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништ 
.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и  
.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би и 
ко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп 
аше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — ре 
е.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она диш 
 каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп 
<p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала 
о у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су  
 у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учите 
 Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на 
 те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о 
 слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад  
о неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом,  
поред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу 
тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ 
буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> 
</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо;  
.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да  
спаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута н 
покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити д 
 да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе 
ати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p 
и и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у б 
180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> < 
сио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с друг 
ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја н 
рашљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољ 
.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загоре 
агорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прж 
поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило ж 
— Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола 
<p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп 
ог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је  
 јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</ 
е.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза к 
ече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се на 
 /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst -- 
 са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се  
S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом  
 <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да р 
е не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дуби 
моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му ј 
 Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а  
е рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устад 
!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, 
— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и  
ур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси  
вонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м свој 
?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>П 
<p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозо 
..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дук 
ако ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо. 
} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити в 
 звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал,  
p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S 
/p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе 
а и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p>  
овор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.. 
а у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да плам 
и.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта 
<pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Т 
Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе  
Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не  
е као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумар 
реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> 
огме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</ 
и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се до 
рло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина ма 
 је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не би 
ан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара  
 Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па 
тављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није  
p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — 
е.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и по 
дим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она пог 
рце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..< 
оп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?.. 
ог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S 
 Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али т 
баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>О 
њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, ка 
 Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ниш 
ћи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет 
рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p> 
че Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча 
грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> 
 <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани пр 
..</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека 
 — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ј 
творење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женск 
 <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше о 
реба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да о 
еш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</ 
 најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quot 
маш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема  
г кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда ви 
носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И  
p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разаб 
>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јо 
...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се мно 
стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак 
че газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп. 
</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћи 
агони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес! 
ар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... —  
читеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграциј 
м теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{ 
>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p> 
 живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја  
Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — ре 
ћанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме к 
има које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У ду 
 лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ.. 
То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега. 
м дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао  
 и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега др 
едан потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни син 
ти у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па 
не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ тре 
дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „преча 
реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</ 
о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, 
љни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненад 
руго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> 
ти моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а 
ића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче 
ста...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Ид 
осле, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити  
А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а о 
дило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> с 
че ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... 
 свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако 
Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — 
да па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што 
во, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану. 
м.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече к 
о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази  
 <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито н 
 ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта ј 
тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што 
ти.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћ 
ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> < 
идим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најл 
упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и ам 
ажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе 
p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он