| е да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предо |
| е новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зач |
| на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — |
| н зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Д |
| рва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, |
| тиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и |
| добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није сло |
| у, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То |
| p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{ |
| ађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, |
| ребао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће |
| жица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата св |
| војим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна |
| о јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Ина |
| ма више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом |
| и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, в |
| сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај |
| те чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше |
| цу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, |
| ни виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељств |
| тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је јо |
| ње и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће н |
| пределење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени пош |
| {S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} |
| граничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам |
| ти:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја |
| > <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за в |
| м другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци |
| из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погле |
| се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад |
| е, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а мил |
| ?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веро |
| ече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, шт |
| S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све |
| ао вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке |
| p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а |
| Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, ш |
| ом речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, |
| е!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?! |
| је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} |
| м матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је по |
| ена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те |
| Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто так |
| рима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају м |
| из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да |
| <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим |
| ет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу д |
| ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротво |
| са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простаку |
| она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква |
| ив утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S |
| p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па оп |
| на; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини б |
| че гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</ |
| ећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} П |
| уде и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима чове |
| а тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</ |
| ара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случа |
| желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима |
| ори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то |
| реме премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам |
| га надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне вољ |
| киња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стри |
| некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти |
| адожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако са |
| хода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда- |
| ајвише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: заш |
| је ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>С |
| ешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски |
| века познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— |
| :{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате пр |
| Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико пев |
| ле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, в |
| бива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила г |
| но лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се че |
| ојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију |
| </hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да |
| ејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима |
| римила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога би |
| право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи св |
| писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело ни |
| ећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задов |
| али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њ |
| ли роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да |
| е била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је |
| .</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала |
| ија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин |
| некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна. |
| често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмеј |
| офесора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становал |
| се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти |
| >— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је к |
| ински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповед |
| е никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој |
| је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.< |
| нка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> < |
| етна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и с |
| нила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" / |
| соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним |
| она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники |
| ривлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањ |
| тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпо |
| а мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у |
| се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту |
| не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извес |
| > <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Неј |
| марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је не |
| {S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се |
| ства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сир |
| еш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет |
| о и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број |
| то је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срц |
| ао да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{ |
| ледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их зн |
| им градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста |
| а женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, ка |
| чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје |
| ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побоч |
| атити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад |
| тим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мо |
| гата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признат |
| а студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела |
| } Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи |
| га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те |
| .{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се |
| и, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице през |
| е грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ј |
| друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни ду |
| {S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за се |
| љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без в |
| маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} П |
| копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је св |
| ужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар о |
| а радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због |
| их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, |
| и.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S |
| ан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредов |
| перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би |
| е хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу |
| , бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тог |
| ; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављај |
| учицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ свак |
| ти од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Бо |
| оспода учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> < |
| Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце сваш |
| у две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњ |
| да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да |
| ви; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити бољ |
| старелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе |
| ријалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> < |
| провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте |
| лико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми ј |
| Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада. |
| пшта мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њ |
| Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него |
| ољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагањ |
| љском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебриг |
| е знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погле |
| компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику цркв |
| е на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити. |
| /p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да |
| орити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунц |
| > <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, |
| , а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразл |
| довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сир |
| ра воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, ка |
| д ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да |
| љице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка |
| ете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш пр |
| поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту не |
| вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Д |
| е.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на у |
| Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p |
| прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све |
| и.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се наст |
| истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она |
| ом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дан |
| } Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући пе |
| га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није н |
| себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, |
| будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах |
| ући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојт |
| у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из п |
| Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не |
| се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{ |
| ца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</ |
| огатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p |
| жна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, к |
| изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најг |
| је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а |
| о и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво н |
| ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам каж |
| и.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана пр |
| ш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> |
| услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, |
| и у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па из |
| асти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник |
| ати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Н |
| саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског р |
| њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али |
| длучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о |
| .{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре пр |
| роменио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је |
| ече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији |
| е удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакл |
| је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> |
| н први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стар |
| еза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не в |
| њује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда |
| та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима у |
| е слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством узд |
| поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па |
| ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загоне |
| и један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном полож |
| незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете доб |
| ње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам |
| вог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо м |
| же оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све |
| p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију |
| етко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, к |
| о нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не |
| ао „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каж |
| мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је |
| овао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз |
| p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку. |
| беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена |
| ала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима |
| к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба сл |
| вора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко ј |
| ишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у н |
| е у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху са |
| Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и |
| едом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на |
| онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узру |
| ни па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу |
| , што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћ |
| Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о |
| слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које с |
| , као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело... |
| м је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним јез |
| Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Дари |
| реме би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потр |
| ш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђу |
| натлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то др |
| морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p |
| и два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко |
| ам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични љу |
| е ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет |
| дитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана др |
| тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као |
| љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обр |
| а за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће |
| кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити? |
| итељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед с |
| ла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанс |
| свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржав |
| е не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам с |
| прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зе |
| здахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољн |
| ки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим |
| му и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“ |
| римерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног |
| ва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Д |
| да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S |
| е и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је с |
| јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну све |
| овела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао са |
| војој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— М |
| и угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако з |
| отово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познан |
| же све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе |
| иља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.< |
| ?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је реже |
| ас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Д |
| им тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше св |
| грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да |
| муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кро |
| </p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.< |
| дар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па |
| међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у свак |
| друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпостав |
| ћ.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрд |
| то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене за |
| 92" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учите |
| је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине год |
| и поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много |
| енији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у ве |
| оверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напр |
| етим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислит |
| била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекулантк |
| мо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац |
| него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет |
| {S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш |
| а тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузур |
| су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то б |
| се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је |
| а да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока |
| ичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам |
| се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари |
| мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим глас |
| е поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је |
| балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле |
| ају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш л |
| час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} |
| евојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; св |
| венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> |
| ки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелиге |
| .{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док ј |
| ам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хв |
| а и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стр |
| други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад |
| ерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, ј |
| с позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{ |
| ој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличн |
| ога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи |
| нке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати |
| p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој см |
| мо нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, о |
| евања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позициј |
| еља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет би |
| к ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га она |
| га деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не |
| окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, ил |
| авност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} П |
| > <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила ру |
| е морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и не |
| љину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— |
| о тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела п |
| о него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица о |
| а, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно |
| м не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да |
| , које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспос |
| а мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Н |
| {S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу |
| рати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</ |
| ало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест годин |
| се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала |
| а.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Дар |
| им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p |
| оје уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да ок |
| бније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и ошт |
| и је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и профе |
| проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</ |
| у“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове ча |
| и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки |
| ри описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња |
| то ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђак |
| {S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да |
| г пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарк |
| ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одла |
| <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек з |
| о је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је |
| авим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад |
| још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим свој |
| — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, ту |
| ња достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женски |
| рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помиш |
| злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! |
| с и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb |
| иславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити |
| си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет |
| е ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја |
| да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас |
| аринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа |
| {S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га |
| власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, |
| , као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезини |
| {S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но о |
| е срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога |
| з је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно |
| али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То |
| највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чу |
| ла се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед |
| е, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о см |
| — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистич |
| њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и ку |
| остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда ре |
| {S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поште |
| е с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те спосо |
| , већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кће |
| ром старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела |
| Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда |
| да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Забор |
| иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки кор |
| тавила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> |
| ила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју |
| Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да |
| и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p> |
| к, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није виш |
| S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не м |
| а сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сме |
| — Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле |
| ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што |
| јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је в |
| } Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сва |
| оши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор н |
| мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште дост |
| >— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал п |
| ?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} По |
| S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јо |
| оју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p |
| је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је о |
| удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнућ |
| не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.< |
| е, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на св |
| {S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање има |
| — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени |
| е узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада |
| енску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје |
| заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, |
| ним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети |
| се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у се |
| >Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почел |
| p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало |
| </p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" / |
| и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци забора |
| к све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само |
| ајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, |
| о, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо б |
| ди, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је |
| их чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} |
| придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још |
| ла.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вара |
| ишту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У ф |
| {S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> |
| често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пр |
| а од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> < |
| ла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла |
| ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Жури |
| против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха |
| е несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мисли |
| ћ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме воле |
| је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка |
| д.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као маг |
| еш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју оп |
| матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, н |
| чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настав |
| ој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са в |
| ољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ак |
| дицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{ |
| ирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издрж |
| стину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се |
| „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! . |
| ући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случ |
| — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па к |
| јзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а ника |
| за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужд |
| ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ј |
| раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> |
| д крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које |
| о и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџи |
| ћи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја ва |
| има брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понај |
| Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро са |
| и и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или свој |
| жења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Х |
| у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{ |
| ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p |
| са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S |
| смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча |
| олко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава |
| газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; доз |
| изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој |
| ањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливиш |
| етан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљи |
| ар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим |
| ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.< |
| } Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Мо |
| била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га |
| женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— |
| а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскај |
| иротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То |
| — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти |
| волела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бремено |
| и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако ј |
| даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми |
| А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачиј |
| ну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није |
| ављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађењ |
| то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву |
| мо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S |
| ка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепш |
| ја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</ |
| довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми |
| лази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — |
| — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p> |
| в, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стр |
| а девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па к |
| ена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљк |
| и тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се вен |
| и боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније |
| и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} |
| на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је |
| рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— |
| под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људск |
| ана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро з |
| >— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка. |
| имо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној |
| а, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако |
| то је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић |
| — Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — гос |
| досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде т |
| мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њ |
| ки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну |
| p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је рет |
| — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао н |
| ању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, |
| улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чи |
| овина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем н |
| сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узр |
| ш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком од |
| нац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, о |
| а болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора |
| стог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природ |
| ала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој |
| зео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. |
| мирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{ |
| њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити |
| и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тог |
| ни.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове к |
| ишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је |
| p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она н |
| </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степ |
| старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте зв |
| ead>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут п |
| в, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према м |
| {S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њ |
| Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије |
| бав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, |
| м у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па шт |
| у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Пона |
| дност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Б |
| мају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Да |
| та па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љуб |
| м ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је пра |
| емамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспе |
| гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврс |
| ad> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше н |
| би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети т |
| Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних к |
| ла ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шт |
| > <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет н |
| га бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао |
| Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате с |
| е савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос |
| нати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржб |
| е ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што |
| тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, |
| смехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек доб |
| ородицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{ |
| ако си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики |
| {S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је |
| жу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај го |
| стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо |
| вештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој |
| ?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, |
| е сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свог |
| ри дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допус |
| али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јо |
| ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвал |
| екада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ј |
| једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге осв |
| ети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ |
| м са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа свој |
| <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој б |
| ромену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срди |
| ле, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихо |
| ала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n= |
| , да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на |
| на је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је |
| <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представ |
| а је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што |
| ити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сест |
| а о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </di |
| је....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, |
| <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у |
| на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није |
| } Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај п |
| ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стоји |
| деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужно |
| иће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст |
| паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да |
| Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубав |
| о је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десе |
| нка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено |
| но сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних ж |
| Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спа |
| а је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после |
| а је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећ |
| утку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида |
| то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и |
| дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се |
| {S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је пош |
| ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Би |
| је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" / |
| тарију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у жи |
| према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па г |
| све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пош |
| преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редо |
| виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су парта |
| н у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти |
| т њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је |
| мукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и |
| рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чул |
| тајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јо |
| ли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p |
| идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} П |
| на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пље |
| чела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на св |
| другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} До |
| ле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица |
| м, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њем |
| и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— |
| есише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка зад |
| ><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест |
| родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </q |
| ац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! ма |
| човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти в |
| о, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака њего |
| лико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на дв |
| би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда к |
| ро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце |
| још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара к |
| воје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</ |
| ала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понаш |
| старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издај |
| ђа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни |
| приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, м |
| дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш п |
| I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необ |
| !“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ св |
| Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и д |
| На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погле |
| ем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице! |
| заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши |
| плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и туж |
| делење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштов |
| ек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, ран |
| а ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао |
| им тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђ |
| /p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особи |
| и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и је |
| >Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Треће |
| нковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и |
| д попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на сва |
| прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type |
| не ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, |
| ати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она т |
| ад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју |
| ала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој |
| е оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео |
| во; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке |
| /p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслуж |
| ујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед |
| !{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гла |
| Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јад |
| х ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А |
| да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се |
| ју?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачко |
| ско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— З |
| а?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме |
| !“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> < |
| је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјас |
| не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке |
| а, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одл |
| јући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут т |
| а имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна чов |
| мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет оста |
| и!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметн |
| не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим |
| девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> |
| на. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тра |
| одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости б |
| их руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p |
| </p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не госп |
| а је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти ре |
| код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити |
| на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а |
| косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам |
| сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити д |
| , рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, |
| и је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не |
| ити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Пр |
| то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени греш |
| сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} |
| срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— |
| ић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми сво |
| ш јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас п |
| Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто ба |
| лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само |
| лила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p> |
| езна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру |
| спомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сли |
| ју.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушењ |
| е и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, |
| да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као |
| имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, |
| ом рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име за |
| ав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од |
| на прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њен |
| ју, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, |
| писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити |
| снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, ш |
| здахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} |
| и, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не вол |
| и. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Т |
| ихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа прот |
| и и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на ш |
| и те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, |
| а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако |
| ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин- |
| це увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице |
| су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Доб |
| но, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца б |
| о имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељ |
| , њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је дру |
| а, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те ум |
| лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му бе |
| ах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући м |
| смо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој те |
| , оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као |
| ти благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — жи |
| се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знад |
| тајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола |
| “, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се о |
| им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишт |
| ољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се бр |
| ите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња |
| љивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни ј |
| убоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по |
| >— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и сало |
| пођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и оп |
| моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врл |
| заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако |
| , а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па |
| секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимиц |
| назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беш |
| се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> |
| има.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љу |
| .</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата |
| ...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би мах |
| о, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па |
| а да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека |
| томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељиц |
| зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би им |
| ни да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте |
| трама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је |
| су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са м |
| <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ он |
| p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шес |
| може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпо |
| } Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисл |
| лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на тво |
| есори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају |
| помену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам |
| да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика |
| руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише н |
| ој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штет |
| <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом пом |
| оворило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, |
| редседник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга |
| е, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо н |
| им осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од |
| опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, |
| вом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и сл |
| бра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика |
| опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и он |
| S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се |
| јала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети ст |
| дина.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело |
| } Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да |
| ла, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова |
| о усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, |
| ала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, |
| озна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад |
| ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти |
| он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" |
| } Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили т |
| </p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери? |
| ак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} |
| уди.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, |
| Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити |
| носе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па к |
| леко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми |
| зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарез |
| S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и на |
| еби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вече |
| шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још ј |
| тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да с |
| јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад |
| у твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, |
| писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S |
| у баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад |
| ала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено |
| а нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео |
| вена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години свој |
| касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бит |
| есто јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S |
| рдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић у |
| у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</ |
| у хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се |
| сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p |
| рофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је |
| на примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што |
| дно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи |
| ико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Вид |
| слушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислил |
| је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} |
| љка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Срем |
| раше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви ст |
| етни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо. |
| ећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту |
| слобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не бу |
| а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је |
| , та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се д |
| р...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету в |
| тва то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити и |
| он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, |
| себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје ср |
| аваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за ро |
| кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има |
| досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гл |
| кривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мо |
| ола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Дарин |
| еше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти |
| аринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победит |
| , задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о |
| ију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да |
| еркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p> |
| езнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, пе |
| ; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нем |
| кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, приг |
| слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна |
| .. </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S |
| овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени. |
| јих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислит |
| ем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — |
| <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљк |
| рговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте |
| м да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употре |
| м да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек т |
| ...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао |
| нка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, |
| олским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, бриг |
| м сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је |
| то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</ |
| } Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} До |
| о и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам т |
| јих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" |
| ости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислил |
| ањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала дет |
| :{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек он |
| Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, при |
| тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, |
| а без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у се |
| гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек. |
| понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се |
| и?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, не |
| /p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење |
| , која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њ |
| вао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p |
| кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине |
| а раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и |
| ег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изража |
| ише чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец п |
| ркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих |
| те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац |
| /p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја нема |
| је дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; |
| ијатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује прав |
| ака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, |
| зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је |
| врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — наст |
| е свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ она |
| аве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприро |
| ао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји и |
| ла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Дари |
| ачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те срећ |
| , сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш |
| <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече |
| и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведриј |
| кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби! |
| у, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хо |
| ка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гл |
| о би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на ме |
| морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина |
| лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме |
| жак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћ |
| м заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, |
| изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком ирониј |
| /p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку |
| их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из |
| од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а |
| е природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар н |
| ка тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да |
| ла од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли не |
| гла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвез |
| нде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцим |
| озила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, к |
| м осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а |
| професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни |
| а.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе |
| твовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упоз |
| p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учите |
| узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице |
| <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ с |
| /p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој ј |
| е знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи |
| мао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и |
| } Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свеча |
| оштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка |
| опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла |
| >, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се ист |
| и и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остат |
| г села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и |
| а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> |
| писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очим |
| >— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— |
| можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, н |
| ва, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег |
| им.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову со |
| ало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлен |
| нковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио и |
| гме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек |
| хотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина |
| кла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни ч |
| заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић. |
| мери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је пошто |
| али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је |
| нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте |
| та.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} То |
| о.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> < |
| е ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весе |
| ром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи т |
| а.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме |
| за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашниј |
| његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца пог |
| ами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли см |
| ник у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја д |
| азда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој |
| е бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, д |
| >Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је б |
| изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чи |
| у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговино |
| поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, н |
| вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и |
| у вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни |
| ртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати |
| ош и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар |
| ш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела |
| који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица |
| му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p |
| вост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем.. |
| о треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла |
| оме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата |
| шу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не |
| ада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да |
| {S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p |
| p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} В |
| мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар он |
| доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатн |
| ила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек |
| гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме |
| д и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не |
| ижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима |
| и мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је |
| ринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко |
| дини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је |
| има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство чо |
| а више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопств |
| а дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мо |
| неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу |
| о Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и |
| еже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, |
| е могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна |
| да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили на |
| ече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</ |
| асно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га о |
| те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише |
| овор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет уми |
| ех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху пошт |
| } Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искр |
| а.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p |
| </p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је н |
| душна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се |
| апусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је т |
| прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> |
| римети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} |
| , мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигур |
| ти, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у |
| рећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате |
| стише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p |
| олико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, з |
| и.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и |
| ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу рад |
| Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту ср |
| придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под и |
| И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћ |
| шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> |
| — По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корис |
| је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то в |
| грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, ко |
| сто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издр |
| околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили |
| заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре |
| е брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Нена |
| е?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали |
| ала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они до |
| ожда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога с |
| ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта |
| себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија |
| његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:< |
| е од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна њег |
| , остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече он |
| ост је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други |
| .{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не |
| сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуч |
| арала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је |
| те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што поб |
| њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро |
| е:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго за |
| викну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми с |
| Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који |
| едам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га откла |
| — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов з |
| о не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих м |
| година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за |
| о ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам |
| оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло |
| не.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се |
| питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи |
| она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам зн |
| а, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад сми |
| му биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — |
| <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наста |
| стина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p |
| још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем |
| ћ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју |
| оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде наг |
| Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу |
| тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госп |
| е Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си т |
| е, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам |
| а мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али |
| </p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p |
| м пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Мест |
| , у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио |
| наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S |
| на тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко в |
| ој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, |
| е жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки |
| , о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о та |
| } Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буд |
| нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — н |
| трице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мора |
| будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Зас |
| <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још п |
| да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.< |
| p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> |
| ислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ни |
| а оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти |
| онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком |
| : поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— |
| што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко о |
| о је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике? |
| х можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа ч |
| — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, |
| ротив ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају ње |
| је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, к |
| те.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег |
| ег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу |
| меш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, у |
| е?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и послед |
| одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па ка |
| душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад |
| пуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког повере |
| је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и |
| ринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, |
| лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..< |
| ље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити. |
| на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем |
| во се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је о |
| сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не |
| мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, ја |
| ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p |
| елиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, |
| им?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{ |
| ми преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не |
| памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорск |
| овека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> |
| успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, |
| и науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не |
| ог појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S |
| от свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољуба |
| Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну |
| скиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква пози |
| рице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девој |
| ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на |
| , баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислит |
| имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девоја |
| .</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> |
| метила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој се |
| е и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па др |
| S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те |
| примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје |
| за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој с |
| без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштова |
| ћала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, |
| е грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваши |
| кињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара! |
| Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</ |
| а, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учите |
| мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав |
| времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише |
| љ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога |
| век тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је |
| Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице |
| ило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, |
| о не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је врисну |
| ар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли |
| <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји |
| знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живљ |
| а, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укор |
| е ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у к |
| а, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Н |
| га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На |
| /p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ћ |
| ошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би |
| а, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S |
| екара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p |
| ом новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не |
| сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћ |
| треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот ос |
| прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из |
| је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе |
| већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учит |
| е, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним |
| покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За |
| сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринк |
| ренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правц |
| сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће на |
| ку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи |
| лика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо |
| ли не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем прав |
| угала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Дарин |
| се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је ста |
| ено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S |
| оље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у |
| ала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка з |
| рофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је |
| он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас |
| Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек об |
| помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из |
| синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише |
| схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и |
| >Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала сво |
| ад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? |
| намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, ша |
| , од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S |
| ори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна |
| ном вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и п |
| вуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па |
| , једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на |
| евене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да |
| ма је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и |
| сеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде |
| и пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бива |
| ва.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „ |
| огатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ н |
| анат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све |
| p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече |
| не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за ч |
| е усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа |
| p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осме |
| S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само |
| м рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племени |
| А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и |
| старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исм |
| ко по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> |
| ; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин ми |
| м муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— |
| овор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти |
| х, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држ |
| па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а |
| ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се с |
| Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично по |
| ри лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се ука |
| мче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не б |
| м осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забрани |
| биљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше не |
| аду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној све |
| лицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из т |
| евет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и |
| е буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла с |
| мо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, |
| p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и о |
| обићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде |
| би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас. |
| жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће |
| их спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме |
| њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла |
| ада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или с |
| добне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одан |
| отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све |
| на.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге |
| м оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се |
| је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беш |
| , има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу с |
| ом пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто ср |
| једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме |
| ем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради |
| ело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> < |
| } Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанс |
| и.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној дома |
| ре, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли би |
| ко исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли |
| но слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој пом |
| i> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Вера |
| рило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим зми |
| аже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер уд |
| ; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема. |
| поштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особи |
| д ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка о |
| сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> < |
| мићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин |
| пођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Дари |
| <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још мла |
| клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само |
| вати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div t |
| ве.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце в |
| заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз л |
| боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> |
| ту, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом |
| стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса |
| но.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако |
| па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{ |
| азивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти |
| не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љуби |
| рофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.< |
| же.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стоти |
| Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачува |
| г — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна мој |
| ише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљ |
| з наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> |
| врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и наг |
| тка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена... |
| а на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Бо |
| > <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{ |
| кате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и |
| к је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безб |
| Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тад |
| е био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже кора |
| а ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бо |
| лужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и |
| Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Е |
| евари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој поб |
| неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај ниј |
| аш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, су |
| девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> |
| не.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јо |
| нима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потп |
| ни се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У |
| шли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече с |
| сиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p |
| мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па он |
| нку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво уми |
| а“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А |
| е можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи може |
| !{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је |
| , да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...< |
| вина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџб |
| мунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с ва |
| травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и праз |
| не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабо |
| е, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</h |
| а!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно п |
| а, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри |
| баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Нарав |
| које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женски |
| бра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јест |
| рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="15 |
| она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. |
| не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Ка |
| ече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање око |
| овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у на |
| често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ј |
| т, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— З |
| теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ру |
| <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— |
| таше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја са |
| ине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не з |
| } Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се |
| ала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви ми |
| ва госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила гос |
| исам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да на |
| ш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила |
| аслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, |
| м човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све ви |
| и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво с |
| ге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела |
| {S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} |
| слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује |
| познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није |
| збиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом р |
| и њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборав |
| ута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па шт |
| е.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се закле |
| место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних по |
| } Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте с |
| рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: ш |
| су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Дарин |
| лутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> < |
| о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају |
| чала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарце |
| ти, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> |
| орината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта т |
| а кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и дев |
| ао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образов |
| огао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Први |
| љина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> |
| ри.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар |
| она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако |
| ве лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигу |
| жно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи м |
| газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} П |
| лила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Др |
| ина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заи |
| p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови |
| њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изгов |
| Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, остав |
| ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без ц |
| ош мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, к |
| рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није |
| о је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се |
| о свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од св |
| госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> |
| фесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да |
| ква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином? |
| ичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и неш |
| ачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, прим |
| а није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држи |
| нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, |
| S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу ц |
| гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је |
| новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— |
| Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логик |
| вињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ј |
| <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Ал |
| е озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрли |
| ла?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђа |
| а истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и др |
| ела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на ме |
| радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење |
| p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је те |
| p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} |
| Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је |
| о без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па |
| о тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од гос |
| Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Ј |
| чно дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењују |
| држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам |
| уде видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, о |
| м о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</ |
| , којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по |
| новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирот |
| и странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце изл |
| би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женск |
| ранац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко т |
| ши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вра |
| мах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Т |
| н доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p> |
| н воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не |
| ављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но |
| ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска пози |
| м је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучил |
| се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Да |
| опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам |
| усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> < |
| покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама |
| спођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натра |
| а деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p> |
| опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књиз |
| >Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви вид |
| часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Да |
| ш уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у |
| а и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ в |
| госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После |
| , какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те виде |
| ла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика пр |
| њу, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па |
| зала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто му |
| и људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{ |
| не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај извод |
| а упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног |
| <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев |
| идим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, |
| бљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом прили |
| метно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они |
| S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Ј |
| спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда? |
| пеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна |
| >~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим ко |
| а и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и п |
| егове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, зна |
| о си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p |
| рпкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој иде |
| речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увре |
| ехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, ш |
| а.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том т |
| е, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво |
| љеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа |
| е ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој св |
| и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p |
| е и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као |
| Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учите |
| це, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам |
| ме.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, |
| кињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Мо |
| ам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то |
| авна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ |
| мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слу |
| а је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу |
| је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим по |
| ло пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљен |
| ? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— |
| S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина |
| обра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Т |
| позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме з |
| > <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли |
| је могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало |
| а се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокрет |
| и се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А пра |
| {S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисл |
| је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, |
| у.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се |
| или родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на и |
| </p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им с |
| е савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> |
| аслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде |
| четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и со |
| S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замисл |
| а нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p |
| еш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела с |
| дитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, з |
| , хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застиде |
| а велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестр |
| вца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на с |
| убим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} |
| облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је |
| а према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад в |
| оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан п |
| фт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p> |
| је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на в |
| њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек п |
| А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењ |
| а са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и си |
| метењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео б |
| ке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје |
| , само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{ |
| њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи з |
| ма под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њ |
| ој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило |
| допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.< |
| ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па ош |
| је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић л |
| н изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{ |
| ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају |
| вокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{ |
| те моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, жив |
| мам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави т |
| а ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се |
| коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особ |
| е и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све |
| је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим |
| ају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, |
| ислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и |
| шком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но |
| оје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="12 |
| лити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити |
| инка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је ме |
| ави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да п |
| ... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат п |
| а сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, |
| редмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добр |
| ек свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту |
| опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметниј |
| то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из |
| а, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је са |
| стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сија |
| или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а |
| мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно им |
| а опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, д |
| ом одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док у |
| ама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Млади |
| ху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p> |
| pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот св |
| ошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обу |
| није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „н |
| тавши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — ре |
| н преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У |
| свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! в |
| ма а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана. |
| е упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој пл |
| војке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> |
| ству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузет |
| бог тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекл |
| мишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сн |
| шавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да |
| p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што |
| налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу |
| ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно с |
| има јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} |
| умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш ј |
| је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка пит |
| /p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и |
| се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, |
| /head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде |
| с.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовал |
| евојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено |
| е добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настој |
| Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месец |
| е, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма |
| ше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та |
| и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је суд |
| је имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој со |
| ом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, |
| трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба. |
| ао обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро не |
| мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да зн |
| мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.< |
| ај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и с |
| сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; а |
| оверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем |
| ео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затвор |
| рк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, к |
| мрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а т |
| а колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те |
| ст а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Пра |
| них погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако |
| а га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, |
| све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо сме |
| <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног |
| ило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи |
| Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пу |
| то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у |
| не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> < |
| хе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани д |
| S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непреглед |
| дударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак |
| еколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског п |
| ца заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше с |
| слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још |
| после се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покора |
| це.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађ |
| Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у об |
| хове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања |
| му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађај |
| ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловач |
| теља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе |
| ва млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први б |
| њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, |
| уром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал. |
| аринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} |
| и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против м |
| приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад |
| а слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже |
| гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} |
| да.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше |
| на весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са ц |
| е „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговач |
| ате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Р |
| нка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изле |
| чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придева |
| ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобође |
| Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угри |
| да, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чу |
| ко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врл |
| _C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он ос |
| тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху оба |
| је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је |
| је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кће |
| ога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше прес |
| ље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на руч |
| о је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру |
| је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, кој |
| p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти м |
| о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивал |
| и.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Ти |
| ху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очи |
| годило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради |
| нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце |
| њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио зг |
| свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi |
| </p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упи |
| ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо |
| би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му д |
| тњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском рад |
| Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак с |
| цама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка м |
| </p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо |
| о, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је неп |
| човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме |
| {S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој стано |
| дног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Мес |
| „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора |
| видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: |
| ацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина |
| ости, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одре |
| к они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Други |
| ћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Муш |
| омаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљив |
| од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у |
| ин.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p |
| ла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући стро |
| ћи му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оста |
| ти те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави |
| њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{ |
| шла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође. |
| езин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали |
| , па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> |
| ла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мисли |
| најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде |
| и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син нек |
| кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли д |
| , само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцниј |
| , те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и по |
| ј беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога |
| опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да пр |
| н не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаш |
| лед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издр |
| адала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини. |
| е се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на |
| а беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оно |
| , врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће |
| је, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на п |
| оф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену |
| свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљал |
| ам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слуша |
| лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, |
| Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.< |
| е!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу пону |
| знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с оборени |
| зиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој м |
| ка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> |
| > <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Д |
| примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „иму |
| е, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао по |
| века, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те уч |
| рофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женски |
| еци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у |
| не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушк |
| и прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне |
| , да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у |
| мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{ |
| о што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључа |
| кле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што вели |
| дица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице н |
| <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А |
| радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S |
| видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно. |
| ет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би |
| вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb |
| руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p> |
| анковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више ко |
| довао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теб |
| прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да с |
| ко и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га |
| у је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, р |
| ао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом см |
| И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре некол |
| је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била |
| е брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, зна |
| што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати ова |
| ад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> |
| а си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, с |
| ила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о |
| књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у какво |
| љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спеку |
| ти.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењен |
| тити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Гор |
| девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човеч |
| пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предр |
| старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећ |
| ала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.< |
| надем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве ти |
| > <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не |
| мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да |
| {S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев пот |
| p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек |
| раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогуна |
| е.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на пече |
| и се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не бе |
| у жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, по |
| јским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад |
| <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — |
| нат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе свој |
| упила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, кув |
| олише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одр |
| казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав |
| унце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се |
| амота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> |
| вати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој в |
| е, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, г |
| о је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне прир |
| ље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препа |
| ан да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, |
| ли рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива |
| није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје п |
| кок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мат |
| среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све сам |
| ндовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} |
| не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Дар |
| На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и |
| ле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мен |
| ољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако |
| тељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни је |
| ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је п |
| ала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де |
| да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S |
| етку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам чов |
| оста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, ши |
| зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, |
| S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, |
| знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на |
| е</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и к |
| дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и гро |
| кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p |
| помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је в |
| но јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а посл |
| ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљн |
| се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како |
| и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од девет |
| би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако |
| ла тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису |
| што је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она |
| то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија |
| х родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке |
| радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплат |
| е би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста м |
| нос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из |
| ужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самос |
| сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допада |
| нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чество |
| ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и по |
| твом уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да с |
| енскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, ш |
| кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада |
| уго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад бог |
| или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако |
| 75" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем п |
| p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра |
| чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, |
| .{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је |
| <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из |
| а те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједе |
| већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала |
| рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</ |
| својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад с |
| друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапута |
| на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи. |
| ше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:< |
| ристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, |
| дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, д |
| зумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с т |
| ако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и |
| у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и св |
| је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својо |
| ије непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Бо |
| о знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна |
| ише превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Чес |
| ја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знад |
| намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, |
| није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p |
| одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, |
| бу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није дела |
| кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и |
| ећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па к |
| рло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасно |
| ћи очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад на |
| адећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За шт |
| ши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашће |
| дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовск |
| постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{ |
| и — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно |
| ст морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје сл |
| Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим |
| ад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p |
| </p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Да |
| а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да |
| века, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Он |
| } За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу |
| /p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитањ |
| убави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку о |
| </p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се |
| омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одел |
| тву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила. |
| као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, |
| ..</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али |
| .{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би јо |
| веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се до |
| 4" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста углед |
| луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја уд |
| .{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</ |
| ице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је так |
| ем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и |
| пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни |
| Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим |
| > <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И |
| ти и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцниј |
| ства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодно |
| е ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!< |
| тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас |
| b n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је гл |
| ла, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; |
| им, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љуб |
| професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта |
| ашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ак |
| овницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства прем |
| пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</ |
| м, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила. |
| сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер прав |
| <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S |
| Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свес |
| и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клеч |
| сађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рек |
| } Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p |
| >— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле |
| Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рек |
| </p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Н |
| рв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од нагли |
| .{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професор |
| мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} |
| а, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А |
| твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p |
| Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата бил |
| из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! уз |
| љка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А |
| р ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти |
| они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала |
| би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао п |
| д којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују пр |
| не гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеј |
| име и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти с |
| а онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, к |
| абранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност нала |
| ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твој |
| асно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изг |
| година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} |
| ема вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваш |
| вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још |
| /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш ни |
| учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор преки |
| логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју |
| али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, ме |
| те мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гл |
| нак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашали |
| ! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p> |
| школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да б |
| ти, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се |
| матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти |
| не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу |
| као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти |
| мем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па проми |
| лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити м |
| овор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, у |
| дња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да н |
| кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и к |
| им детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша |
| осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би |
| } Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је |
| сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал |
| ротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, к |
| никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је с |
| да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А |
| а.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те зна |
| ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: |
| зика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{ |
| е, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, кој |
| орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место |
| лативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што |
| пада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се брин |
| {S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле |
| а и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза |
| и и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хла |
| лостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш сам |
| ање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми |
| а у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје |
| познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не ве |
| ави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и нас |
| смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и кле |
| у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањ |
| сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а |
| врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се |
| >Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било |
| је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да с |
| остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S |
| а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју |
| b n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћ |
| да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и |
| е ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, |
| је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или ка |
| е одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S |
| ао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да |
| е боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слобод |
| еком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; б |
| противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаб |
| ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љу |
| нице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу |
| она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</ |
| олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћиц |
| и свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзор |
| оносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је |
| а.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се |
| </p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је |
| чега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовље |
| ринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је би |
| инку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> < |
| ригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било ст |
| .{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан разве |
| е противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно |
| но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па ј |
| уго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. |
| ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. < |
| зине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К. |
| с викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је |
| ности, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица |
| е хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљи |
| ла ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, к |
| уто о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала ва |
| p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замиш |
| ло је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљив |
| дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право пошт |
| S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За жив |
| ала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љ |
| о је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, |
| ала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала ос |
| е је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Н |
| смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањ |
| еда и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени по |
| име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни |
| иш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш |
| е расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ла |
| о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, |
| шан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а н |
| чно, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтел |
| ла, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обав |
| наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за |
| /p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскињ |
| Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја ниса |
| ла га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало |
| аше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им |
| шлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој п |
| У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе |
| иђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њ |
| јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисл |
| х народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој |
| дело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече с |
| ије о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећа |
| ху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла дев |
| и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринк |
| она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе |
| се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна ње |
| оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје |
| , а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад г |
| ој количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S |
| и мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, дос |
| ратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да ј |
| p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке |
| јку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка туж |
| штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се к |
| тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој |
| беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, |
| погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши гос |
| воје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја к |
| бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, |
| ве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Н |
| сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајд |
| ш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам |
| лас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у |
| е, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваља |
| офово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно |
| њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину п |
| болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло |
| па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво |
| чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло де |
| ! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро |
| сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово |
| радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је |
| у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој |
| но вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању. |
| , кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да н |
| важно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу пла |
| оривши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је |
| а, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „сек |
| од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној |
| вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут |
| стало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n= |
| гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је |
| а и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додат |
| да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда и |
| Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био |
| да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</ |
| људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Н |
| га увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, че |
| Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је |
| да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављ |
| гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо с |
| јака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је п |
| ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза |
| <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> |
| > <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Дар |
| тарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер |
| би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да |
| осиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла |
| опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела г |
| ?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много неж |
| исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женски |
| о, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је ув |
| у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно с |
| и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење |
| сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одеље |
| и Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручи |
| д их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да |
| ти, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или домет |
| е ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал не |
| /p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, в |
| душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, |
| неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држ |
| >— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају |
| </p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио |
| и ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb |
| лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљен |
| скрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло |
| се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале |
| никла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече п |
| ве његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна к |
| ти никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код сваког |
| и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допушта |
| жати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да ве |
| } Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да |
| чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора ис |
| етних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, |
| p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело с |
| женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова |
| шњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам з |
| ји су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се |
| ену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време |
| тељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, |
| >Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противил |
| лети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се |
| "173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећ |
| д ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства |
| шених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор |
| } Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалит |
| читељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален |
| гао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} П |
| чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и |
| раве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на |
| ато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је де |
| {S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p |
| p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло |
| >Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — |
| е окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је н |
| Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи с |
| и и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{ |
| 87" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом |
| који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против |
| неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљ |
| те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и б |
| .{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{ |
| је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, |
| гађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога |
| само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једн |
| и провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, |
| или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гос |
| а.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни? |
| но до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњо |
| Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безоб |
| се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — |
| мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p> |
| те; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш зна |
| ас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писа |
| поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помо |
| , и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре збо |
| .</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази |
| остиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам м |
| неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Н |
| тво показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодуш |
| е може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру |
| а мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, |
| еном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ |
| о не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву |
| наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из мо |
| десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовал |
| волска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поште |
| киње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што |
| ви. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли |
| вела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовањ |
| ем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека |
| ти боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде |
| у неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар |
| е у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобн |
| ом баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одвед |
| , кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не зн |
| — Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта |
| ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти руч |
| био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за њего |
| амо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза к |
| и јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је д |
| те намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и му |
| их мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и |
| и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам |
| учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталнос |
| ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени |
| мо дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Лел |
| ећ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја зна |
| блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али о |
| ле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао. |
| — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, бић |
| требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи у |
| и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни с |
| но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица |
| <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске |
| њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и о |
| е у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој ч |
| > <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе |
| је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих |
| ко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали |
| цу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да |
| О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женс |
| ног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајд |
| у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Нар |
| нац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисо |
| вет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар |
| ица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па ка |
| да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристо |
| надем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње |
| <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда |
| моран.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— |
| ао дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се |
| ој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће |
| додата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То те |
| бе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан С |
| цу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, |
| зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање |
| p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S |
| је спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамо |
| вао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођиц |
| много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактер |
| озбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бит |
| ућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и |
| аду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зр |
| Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше |
| ене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за |
| а, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво |
| , шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна п |
| о старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече |
| и папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како |
| Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити пон |
| ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, |
| Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="c |
| глед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљи |
| од њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, |
| у бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да с |
| им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„ |
| волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је |
| је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофиц |
| онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолик |
| p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула сво |
| ривидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом |
| а, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене |
| научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико |
| ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, гото |
| тократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, шт |
| Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> |
| долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестр |
| и сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у |
| > <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, нег |
| па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у |
| понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који миш |
| више ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не диза |
| сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако оду |
| то тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега н |
| , друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу. |
| удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? уп |
| ико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити т |
| о и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те |
| је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти п |
| м познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите! |
| их родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основа |
| ави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <d |
| ћ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Др |
| је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толи |
| цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дош |
| S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо з |
| ету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива к |
| ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш |
| тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> |
| бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, ка |
| у плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се би |
| јемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише опи |
| ких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то |
| диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо |
| рацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне р |
| њи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно |
| ајплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Ра |
| приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу зад |
| , те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а о |
| живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако дале |
| рхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} К |
| у Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести |
| им, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од |
| вољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучит |
| бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с |
| и увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и |
| </p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је |
| ком љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</ |
| ој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети |
| глед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онд |
| за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту |
| почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од |
| учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак |
| Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који б |
| е грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда |
| х брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете к |
| к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, |
| он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она ј |
| ш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Осо |
| што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад |
| .{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве |
| ио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узаја |
| > <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љу |
| било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „сло |
| не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и о |
| у, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринк |
| ако му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Рец |
| о често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али ниј |
| љица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је л |
| а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце |
| p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би |
| ви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Ар |
| ено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и о |
| —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно пос |
| исаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, о |
| сталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила |
| , а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њ |
| одитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— |
| и.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је |
| пачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да |
| ем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја же |
| ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с |
| ју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспе |
| S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ |
| на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“ |
| али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога |
| д? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разуме |
| ено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа |
| 157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, н |
| но не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треб |
| за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури |
| ећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи не |
| бодан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да поз |
| Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига |
| се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фал |
| ст, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведо |
| остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота сво |
| емо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно заг |
| није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује |
| Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у |
| шина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може |
| стави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора воле |
| и јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао |
| смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онд |
| тни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији |
| .</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обични |
| о она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или о |
| олска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} |
| ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубав |
| p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш п |
| бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у |
| примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са го |
| хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски теш |
| у и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица |
| {S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас доч |
| да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, сам |
| ри да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад н |
| овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место |
| оспођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у |
| езао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као н |
| уству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, |
| ље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица н |
| Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> |
| и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла воле |
| лице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — |
| ик и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и и |
| дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у фут |
| а тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</ |
| езин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи |
| ову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да м |
| вела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.< |
| ња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене |
| њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на г |
| о петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па у |
| а, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући |
| оме.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S |
| ра или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, ал |
| а, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јеса |
| то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љ |
| а посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и в |
| амо је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ з |
| и друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти в |
| слио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Т |
| ити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, |
| ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то |
| .{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, |
| којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не |
| им.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми ј |
| м дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осе |
| и говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако пре |
| тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави: |
| Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први |
| м похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад о |
| се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка ј |
| куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ј |
| тала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунист |
| ом или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} |
| твеној мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја |
| е.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p> |
| познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и на |
| бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршил |
| А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањ |
| и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, д |
| нос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љуба |
| Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куд |
| изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и |
| ам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила |
| што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“ |
| лби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ства |
| и но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} По |
| сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ |
| се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видит |
| и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, |
| брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, к |
| мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педаго |
| тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога |
| се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина м |
| исала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је сву |
| свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила |
| г поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — |
| м у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати |
| че млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од стра |
| .</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве |
| ети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој |
| онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћ |
| оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — бол |
| , млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не може |
| дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапут |
| д мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — |
| гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви |
| ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела? |
| десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим |
| како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезањ |
| најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то т |
| оле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је св |
| м симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гл |
| S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{ |
| :</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{ |
| ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад с |
| зим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив |
| ега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљ |
| шила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Ј |
| аша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али с |
| менути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити. |
| спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} |
| ако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом |
| о румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи профе |
| на,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче |
| је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се |
| ћа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следује |
| римити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли т |
| је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар ле |
| унати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем |
| дно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у |
| исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим вр |
| н је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе ј |
| </p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тр |
| ена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више ж |
| рофесора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и |
| на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и |
| у.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да са |
| >Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неко |
| Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, м |
| еше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је |
| се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Боси |
| то зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног в |
| ?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бо |
| сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у к |
| е видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> |
| друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протество |
| ним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању др |
| аше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина. |
| S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих и |
| >Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две |
| ла сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, |
| ?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p> |
| д нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек |
| ињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована са |
| о ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и нами |
| ријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар н |
| Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити свој |
| е у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели |
| аца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад |
| њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином с |
| чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себич |
| им она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не |
| у у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу |
| {S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем |
| освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и пра |
| , чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске |
| ем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг |
| , смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мисл |
| брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, ре |
| д и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби бр |
| } Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет |
| е човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном ирониј |
| ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p |
| дрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари |
| дан мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Ув |
| да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— |
| ој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уд |
| аш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши |
| е у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јед |
| да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш |
| вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из |
| ића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома си |
| ете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима |
| девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорит |
| ада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје ср |
| кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на |
| ео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Дари |
| уда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.< |
| ести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала с |
| >„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешава |
| е лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако п |
| у мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, |
| које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспосли |
| ови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је |
| стојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да |
| очетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, шт |
| е, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу |
| из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а |
| воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је |
| м мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам ув |
| оноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смеј |
| родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; изму |
| >II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То сел |
| ам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на мој |
| није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених |
| оф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она |
| а ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сиро |
| импатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезин |
| овале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било д |
| ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има |
| кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет |
| p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се |
| ите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се у |
| за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лак |
| рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је паза |
| на госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, м |
| људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинил |
| о женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек |
| тити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиро |
| у продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушев |
| јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, |
| вши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у |
| истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, |
| кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборави |
| ину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се пр |
| а се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на |
| ет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко поз |
| и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла д |
| јим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</ |
| и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а в |
| p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке |
| злило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште. |
| и?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} |
| сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још ј |
| о те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба ут |
| отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином ву |
| е игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> |
| а срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек сл |
| видно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је неви |
| езе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну |
| ија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на ку |
| ећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — ј |
| сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене |
| опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете иск |
| ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о све |
| аде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе кор |
| она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па ма |
| не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљав |
| а, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Дари |
| е ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нис |
| м гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{ |
| осле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} |
| у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Дарин |
| те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, ка |
| на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чу |
| ча све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; |
| > <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за |
| ми.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помисли |
| d="SRP18890_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га п |
| је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих с |
| /p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринц |
| с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га мо |
| о је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се за |
| д оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Бож |
| смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— П |
| одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек |
| , утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, ту |
| ринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заје |
| што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мен |
| преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би т |
| </head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинил |
| Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу |
| је дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, |
| е он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био |
| ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p |
| ледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а |
| Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S |
| и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често |
| /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Д |
| прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ј |
| ос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у ср |
| и јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им по |
| <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје ле |
| се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је науче |
| је.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад |
| тара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда |
| {S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рецит |
| и њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држ |
| ора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> |
| <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да с |
| е због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се пос |
| сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је бе |
| у; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама |
| во помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала св |
| неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нес |
| ну казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — |
| угојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да ра |
| им, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи ј |
| , рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела |
| могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се |
| пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала |
| х учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да приз |
| ринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, гос |
| де; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, |
| .</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам |
| една другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Пок |
| ...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен н |
| осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам ку |
| ли је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпо |
| ном доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type= |
| >Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свач |
| је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина |
| сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— К |
| под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p |
| овор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф б |
| — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да п |
| да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можд |
| исли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж |
| није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девој |
| бра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква п |
| равно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства |
| реди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак ч |
| шапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се тр |
| је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно |
| зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, как |
| иди недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш |
| S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест |
| неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да |
| спођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или |
| ако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на с |
| , ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> |
| о ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу |
| икну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</ |
| поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не |
| а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће у |
| ити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране по |
| </p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је |
| м стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S |
| има.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} |
| она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности |
| ресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, на |
| сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој к |
| о је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? |
| , старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, ре |
| але познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, |
| рко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да с |
| и је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгл |
| цу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} |
| тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је о |
| ве стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли про |
| ати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најра |
| истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очеша |
| розор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне до |
| — Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја |
| м то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал ску |
| укчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, |
| ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што ба |
| о, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти ч |
| веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком |
| ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, |
| задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља |
| ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да |
| д није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па |
| ица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час |
| Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, |
| ка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није мо |
| <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не ра |
| во се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: д |
| мој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо |
| ијално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран др |
| бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих |
| да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! нек |
| ом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с |
| сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дођ |
| Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима н |
| , и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности |
| >— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада. |
| човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре |
| , за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло |
| ирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам ве |
| ети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба |
| ој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, |
| уо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чуд |
| /p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра |
| </p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је завис |
| ати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јут |
| у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове |
| е је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Свој |
| оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе |
| о њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми п |
| љице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је приро |
| а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену |
| {S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав |
| т.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју |
| уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на |
| ија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што о |
| {S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњ |
| и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи |
| <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју н |
| head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беш |
| и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и оп |
| ле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у ми |
| <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретк |
| брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече |
| талим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се насло |
| свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Зн |
| све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} |
| ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садаш |
| ћи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</ |
| е са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} |
| ала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S |
| сиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не бра |
| оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше нек |
| њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече: |
| одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се |
| ош то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло ј |
| ћи своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић м |
| ујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Жи |
| > <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро зн |
| и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она б |
| ј пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине и |
| е грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смеје |
| хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање ј |
| сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</ |
| ј петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестр |
| овор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> |
| аш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незн |
| угима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</ |
| лачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Б |
| ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и |
| <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпу |
| ју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде тол |
| иљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушк |
| ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мо |
| 88" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти |
| е здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p> |
| </p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младож |
| јешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одб |
| и безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко ј |
| хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад |
| азу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као шт |
| } Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмех |
| ица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично оп |
| ида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме посл |
| ашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама |
| .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} |
| ; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из соб |
| је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која же |
| о нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно друг |
| је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задов |
| адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p |
| у неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, п |
| .</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати к |
| била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу |
| наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек пој |
| зговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли сам |
| чан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пи |
| у.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби с |
| </p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода |
| > <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић |
| доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела б |
| <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у м |
| и веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољн |
| пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, п |
| /p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, д |
| роту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, |
| p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије |
| ећ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није је |
| увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте |
| А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.< |
| ја.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p |
| а децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после за |
| ам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети о |
| кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад |
| .</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па ка |
| лучају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стр |
| да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечит |
| ла мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега в |
| је се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и по |
| зглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њ |
| понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и |
| ако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринк |
| учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда |
| сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало |
| ого бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке |
| мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је гл |
| ознаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином |
| ки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, |
| <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима н |
| ре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појм |
| сто жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с де |
| ече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> |
| старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора |
| азала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Доб |
| ди стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њ |
| <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу ме |
| ма што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milesto |
| док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са сви |
| , па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћу |
| >На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у с |
| ћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него јо |
| д бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и не |
| исте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор |
| но поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше |
| нији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на |
| дитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S |
| ну тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и з |
| ију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, нег |
| мо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обич |
| ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна на |
| а разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је н |
| а, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућнос |
| ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињари |
| не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала |
| ћи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осме |
| .</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу |
| не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њих |
| <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране с |
| виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} |
| била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у ш |
| прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} А |
| отиви.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздис |
| — Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила |
| у и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код те |
| .</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељ |
| осна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом д |
| има — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ј |
| еје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих с |
| <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа |
| ца жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде |
| иташ, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често |
| S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јес |
| и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — р |
| тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} |
| ш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а |
| рекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растер |
| атим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Т |
| стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за |
| ер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога в |
| а псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је л |
| на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не в |
| хнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим г |
| подар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S |
| о су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разбор |
| p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другариц |
| "190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на |
| Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да из |
| ине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Н |
| је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да ст |
| то је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти |
| спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваља |
| лела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме |
| онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла |
| Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S |
| волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судил |
| аквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубин |
| ни главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, г |
| <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на |
| раке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти |
| оме често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Н |
| а убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ д |
| ку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</ |
| — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> |
| могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале по |
| болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — |
| летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голуби |
| к што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, |
| е и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си не |
| , не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ |
| ли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапу |
| не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| а срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно |
| е и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_ |
| Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри |
| е, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“ |
| рло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту туг |
| ислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ м |
| p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку о |
| а да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „з |
| а.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с де |
| ринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па |
| ене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он ни |
| ству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању |
| , те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубав |
| лно расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и |
| у, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми |
| т.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} С |
| јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, |
| S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова ње |
| , кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Ни |
| во у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих м |
| е.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад сти |
| твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као |
| ца и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико трен |
| што кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви љ |
| а.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да |
| свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госп |
| већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас дола |
| познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapte |
| кве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе |
| ти.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Ж |
| ем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи са |
| ој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да |
| , без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, п |
| ила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учи |
| >То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних о |
| сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Прек |
| у сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу |
| вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, п |
| соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила |
| је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — реч |
| и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале |
| је могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву |
| и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p |
| ини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није |
| г предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у њ |
| p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и |
| да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, |
| није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, |
| собито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збуни |
| е за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у |
| зе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Њег |
| нци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са уси |
| и читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћ |
| у „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на л |
| , поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, технич |
| <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— У |
| </p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лука |
| а писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после |
| актера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучил |
| ижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену припи |
| ледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење |
| добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> |
| ти?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, барони |
| е и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то раз |
| ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваш |
| родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игран |
| сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца к |
| > <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада св |
| трао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа |
| >„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За ко |
| спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је доб |
| и тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа |
| ка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, |
| ате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће пре |
| знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље наки |
| ч.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала |
| то вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузни |
| и свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — пи |
| да, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки |
| рокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети |
| } Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се |
| , а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и |
| привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам |
| ије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојал |
| и:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да |
| е бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђа |
| рош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p |
| љички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест |
| {S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> < |
| кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма |
| од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S |
| за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може де |
| јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена ј |
| да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гурк |
| егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>О |
| </p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје |
| замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{ |
| ачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару М |
| } Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле |
| пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га н |
| огу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И |
| кураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, на |
| највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умн |
| е и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје на |
| xml:id="SRP18890_C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године бе |
| Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би т |
| н, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, |
| најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре |
| а играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена |
| то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Бил |
| Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, нег |
| га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, д |
| а се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећ |
| рхимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају л |
| уштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, нег |
| м животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да |
| наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} |
| а, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је м |
| и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду |
| ла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учите |
| ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам ва |
| с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна чов |
| е извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти ве |
| нка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.< |
| <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рад |
| добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па |
| е нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викат |
| касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирин |
| никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, |
| И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш ј |
| ринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде |
| а у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а |
| : кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка на |
| ин њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведо |
| м упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, ре |
| му? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смет |
| че, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за ч |
| ити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p> |
| о било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је по |
| а кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим пог |
| ме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају |
| ад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротво |
| ва, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је веч |
| шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни др |
| би завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри з |
| селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете |
| го да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога гото |
| мишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја |
| ица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говор |
| к у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо су |
| и, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Сам |
| це и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма иску |
| тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се тр |
| Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нит |
| у главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па |
| дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту де |
| амти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, ду |
| ао бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, |
| е немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— И |
| ј догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците |
| м се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за |
| д се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi> |
| есена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> |
| лушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дарин |
| рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у |
| чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад |
| Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина |
| е, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју дец |
| рићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> |
| ри и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешава |
| цу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} |
| , Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћет |
| лазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} М |
| <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је г |
| > <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама о |
| али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, |
| и да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и |
| у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо мо |
| — Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и |
| је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика |
| а.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можд |
| је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити кра |
| н тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и нев |
| стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а |
| а мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> |
| е удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето |
| После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и дом |
| кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, |
| !“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати |
| за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а |
| е млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p |
| е циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправед |
| се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p |
| у, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти марам |
| реба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И ма |
| , да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се |
| ће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} |
| дине беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б |
| е!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли |
| ље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета |
| дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.< |
| и живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њ |
| лижњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> |
| оз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилос |
| , добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не д |
| лоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме доб |
| а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, |
| ула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да |
| ком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност |
| знути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога н |
| срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофов |
| па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем и |
| ђа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Да |
| мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Боси |
| киња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској |
| исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у соб |
| ко је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш |
| руштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди |
| да женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки де |
| места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што р |
| војачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} |
| савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очим |
| а сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће |
| рту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још |
| Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците |
| рним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта |
| адити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се |
| и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, ба |
| а.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S |
| ругачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд ид |
| б па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — с |
| узију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је нек |
| > <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша |
| шљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, |
| ?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођиц |
| у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за таб |
| узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?< |
| ељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, к |
| ирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле д |
| да не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он забор |
| амнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</ |
| „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога |
| је видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешил |
| њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћ |
| врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и |
| ребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и |
| ста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави |
| авишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиром |
| учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се д |
| ма, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија |
| , него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством |
| и рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би би |
| не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не |
| конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, угл |
| човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кр |
| то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се |
| свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, |
| ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћо |
| зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, т |
| му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Ш |
| клете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у |
| ређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздр |
| га, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што |
| А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико |
| римети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита |
| ин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаћ |
| онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа И |
| цијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе. |
| тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> |
| не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одрж |
| а се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другд |
| обро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми ј |
| , колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ће |
| ашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљ |
| к.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе пра |
| добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше доб |
| у то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То |
| , али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда |
| .{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу |
| се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</ |
| оли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{ |
| рчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увре |
| е знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, а |
| ки језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се |
| знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не би |
| ете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи |
| немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, |
| тавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може ти |
| тен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам јо |
| осле две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад нем |
| ложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигу |
| p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће би |
| >— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам ст |
| оже, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће с |
| а кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете |
| /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, поз |
| истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа ду |
| >— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад |
| о пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата |
| инка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово б |
| у, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.< |
| овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Да |
| етка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извин |
| тепен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не бол |
| трина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћ |
| извесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погле |
| укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено |
| ром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности |
| е требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, |
| овољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и |
| арица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор? |
| тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, |
| ем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души |
| .</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — |
| овац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе ј |
| начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p |
| изу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душ |
| се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро зна |
| рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива гр |
| Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у |
| озналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; при |
| , за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мог |
| обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прек |
| стити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал |
| детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена пр |
| , да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој. |
| — Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онд |
| о?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или ка |
| <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: |
| а мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар |
| а велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном |
| исму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишља |
| родност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам |
| p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао ва |
| рихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си н |
| поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и |
| кчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио с |
| че:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене |
| и се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам |
| штована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код ко |
| ене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене гре |
| ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> |
| ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степ |
| е рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас мо |
| то се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав из |
| рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме за |
| и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу |
| сположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће ва |
| можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно |
| а јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда од |
| е додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} |
| нку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом |
| вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке ч |
| ота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржав |
| господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусрет |
| а вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Ш |
| љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави пр |
| :</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски ј |
| енад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пр |
| ћу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, |
| е пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и |
| м мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо |
| } Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, зајед |
| ио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, |
| тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала |
| њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb |
| , одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Ј |
| <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, им |
| еђу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком |
| је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно н |
| е и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, |
| газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} |
| ј учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван шко |
| свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог по |
| ју.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трг |
| опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова са |
| о не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С |
| зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не |
| ег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} |
| лост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S |
| ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи из |
| хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се са |
| им нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах п |
| томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју м |
| који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли |
| од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истин |
| .{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> < |
| Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави чита |
| овора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја бић |
| диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против с |
| ем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда |
| излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпун |
| ио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Д |
| она, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту мило |
| понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против |
| ено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумел |
| у у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не сто |
| о устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих |
| куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам |
| , племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад ч |
| и пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилинск |
| ко далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда ужива |
| варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} |
| {S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n=" |
| аве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте. |
| и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у т |
| је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> |
| пада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Ал |
| А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теш |
| ad>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — св |
| S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина |
| какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и |
| и је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „да |
| ине морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што |
| с сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у |
| ана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| о смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женс |
| се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатк |
| надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолит |
| увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p> |
| — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стар |
| обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из |
| вила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад см |
| S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задово |
| и.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и нат |
| им руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не н |
| моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шт |
| , као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су прил |
| тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је |
| .{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим ц |
| .{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и |
| ар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста |
| о.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сиро |
| Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отвори |
| <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу |
| кле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у в |
| оворити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — |
| је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, |
| ?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да |
| сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.< |
| рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> |
| раш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом |
| тка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што |
| колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерн |
| — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми |
| нитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и |
| е гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љуби |
| оштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатич |
| можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> < |
| ишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни л |
| љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Г |
| спођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— |
| м, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени ос |
| љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Дари |
| е, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не |
| бро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n= |
| тељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, гр |
| же видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, |
| : нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — |
| ла, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’ |
| ар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p |
| да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, б |
| > <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио с |
| Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рек |
| вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен погле |
| , како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма |
| поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То |
| т у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но уве |
| е! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње |
| да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} |
| пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили. |
| нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milest |
| стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</ |
| тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSectio |
| аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, д |
| арате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима си |
| тало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га ј |
| а својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми |
| >— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт. |
| њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Оно |
| али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њ |
| Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас |
| Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа с |
| му и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити нај |
| отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва ок |
| ја, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и пош |
| де — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељиц |
| на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} |
| угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— До |
| рпкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не до |
| ам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чем |
| фе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p |
| вање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Р |
| ад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type |
| <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио с |
| S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка. |
| ду, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше |
| смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зн |
| {S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, |
| и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју рук |
| <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> |
| ало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зн |
| арујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада |
| ца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! |
| и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или |
| S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она м |
| це.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те в |
| оде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сеља |
| вачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олу |
| но.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано по |
| Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете ј |
| на речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху |
| ма Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш л |
| душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила |
| вало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених у |
| ори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче |
| преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био су |
| ц а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не |
| срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p> |
| ку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му бе |
| , виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка ј |
| о увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим х |
| ази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p |
| а коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Нар |
| е исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво |
| е, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав |
| е.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе с |
| пода нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, |
| авом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Не |
| ом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зат |
| атак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је |
| .</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама |
| та сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплаше |
| ати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка |
| вим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији. |
| адам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацив |
| ја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам |
| ма.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељ |
| бротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSec |
| господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту д |
| примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке |
| ишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с |
| Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то |
| опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога |
| ву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и после |
| ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па |
| дно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или |
| пи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> < |
| чиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" / |
| губише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва на |
| >! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</ |
| и говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка |
| , на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред рече |
| молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече о |
| ено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштен |
| женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, |
| њег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили к |
| Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Дола |
| инило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и |
| фе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањ |
| те она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда |
| ама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши наз |
| га труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, о |
| , да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите |
| е и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној |
| ижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле |
| ођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, |
| вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна |
| љашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам б |
| руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају |
| гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда ста |
| /hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онд |
| им вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећ |
| ујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би |
| овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака р |
| стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви к |
| аших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да р |
| p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било дода |
| рофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да |
| ни и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би та |
| S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примет |
| /p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се |
| ричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Д |
| али би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави |
| ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетреми |
| уди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачу |
| војка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па |
| руги дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом |
| ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих |
| бави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристок |
| уша.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину |
| ивоту поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима |
| и.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече ту |
| ума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужуј |
| усом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас |
| ате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам |
| ота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али и |
| никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — |
| логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч |
| творе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Дар |
| таре наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection" |
| то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, к |
| не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, ве |
| ни били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао ра |
| да угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја госп |
| ештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, ко |
| не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не прима |
| ене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве ист |
| ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од поко |
| видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице |
| моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше по |
| а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} |
| њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по |
| аком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сија |
| нца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> < |
| ’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{ |
| обично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на за |
| е она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S |
| <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштова |
| енад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и |
| е, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу |
| можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш ра |
| била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је с |
| своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ и |
| жљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних |
| ије ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз |
| а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на пр |
| , да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити т |
| ианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је |
| се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заг |
| ле шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито |
| чито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, |
| етнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски поз |
| бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате накло |
| S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га |
| ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Гос |
| авне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p |
| } Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> |
| аже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> |
| на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} |
| у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>С |
| није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хв |
| емо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је |
| p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатс |
| д не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но |
| да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} |
| паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па |
| ила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по |
| и пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p |
| да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима. |
| у ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, |
| моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се |
| ерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} |
| мити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете |
| ршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медиц |
| рота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сир |
| дин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговор |
| не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та вр |
| велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је |
| е Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хт |
| ра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по д |
| и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које |
| Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини |
| е још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шал |
| .{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и м |
| .</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је сво |
| .{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се ма |
| оји ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} |
| о ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и б |
| с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео д |
| бок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о тра |
| ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{ |
| p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела |
| вању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ст |
| ше ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе |
| > <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Јед |
| Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газ |
| а је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је ре |
| , која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме |
| , секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: |
| Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих ру |
| к се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако |
| то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па по |
| ла за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не мо |
| S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Вер |
| а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу гос |
| утак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек |
| н је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} |
| ћи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда |
| ма човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и го |
| одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њ |
| па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце |
| ави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају |
| , засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да г |
| твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја |
| мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да |
| ; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа проти |
| о с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љуб |
| пажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само о |
| н бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то позн |
| весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестр |
| а гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринц |
| {S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше р |
| Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да |
| за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни |
| а ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он |
| сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима |
| она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут |
| ју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p |
| атрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани п |
| ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не мож |
| и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</ |
| и?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, р |
| јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује |
| С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, п |
| зумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на род |
| са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи |
| го обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S |
| Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули ве |
| а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матер |
| беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости зас |
| назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно м |
| жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и вел |
| у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли |
| ање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није з |
| би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, у |
| и своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отп |
| ка школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, |
| !</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје |
| /p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, зна |
| ога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Дарин |
| ешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим см |
| а видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С т |
| а је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше |
| о је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбур |
| ањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, чест |
| е ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине |
| тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен |
| .{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да |
| </p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о |
| код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се |
| понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш о |
| ли сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не |
| се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поште |
| а лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то |
| е.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.< |
| просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече |
| Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић |
| <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а дру |
| пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те т |
| си, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од ње |
| чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n |
| анерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се оди |
| де:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите |
| } Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то |
| S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због |
| , увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност измеђ |
| „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је |
| и дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина |
| о звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изглед |
| треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остал |
| {S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и |
| савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показу |
| ница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чис |
| Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац. |
| ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај |
| више прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских |
| угу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она би |
| Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да |
| ен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда |
| /p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волел |
| а мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласови |
| речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се |
| ан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам бил |
| удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, с |
| гој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n |
| е речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није та |
| ужичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а ск |
| ислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у п |
| их“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују |
| управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак срећ |
| уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестра |
| лети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та |
| .</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} |
| ерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на |
| ула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за ле |
| о.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзопле |
| па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружит |
| емам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји |
| ски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Ни |
| проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, |
| бављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно |
| и и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и |
| стив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никад |
| Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обма |
| све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> < |
| каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после ца |
| а људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђе |
| кчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага |
| а“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исм |
| .</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он |
| незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S |
| бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овак |
| сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад |
| зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сес |
| и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним |
| еше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанп |
| езину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и он |
| е се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је д |
| .{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душ |
| ама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме чита |
| — Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда т |
| љом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто см |
| смех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} А |
| прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се |
| ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка заста |
| помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже |
| чним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од |
| , па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb |
| допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гр |
| иноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње |
| погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос |
| > <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде |
| си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p> |
| м Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кро |
| ред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад п |
| презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Ни |
| ено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринк |
| а девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром р |
| гледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама ње |
| или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу |
| p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувиш |
| једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ м |
| а поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не |
| гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> |
| , ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутал |
| и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љ |
| .{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?! |
| је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрел |
| > <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погл |
| евидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гро |
| вај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме |
| али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фо |
| привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је |
| асуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљ |
| аја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Пр |
| шу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверењ |
| е, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врл |
| ло јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се укра |
| — Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи п |
| Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом |
| ушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкч |
| ета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> |
| те имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена |
| } Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p |
| је сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> |
| која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако |
| ојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ир |
| то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S |
| .{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута вар |
| усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S |
| {S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахн |
| грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ |
| ми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно би |
| за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или п |
| се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већино |
| може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љу |
| обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и |
| да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за |
| дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S |
| ек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љуба |
| и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за св |
| ела.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица франц |
| и се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, |
| ажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паорк |
| .</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог |
| јући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустит |
| на би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекл |
| обру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво ун |
| измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему |
| ном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p> |
| стаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да с |
| ли не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, |
| о Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p |
| ом тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима п |
| каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже |
| то се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за на |
| ам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, п |
| баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им |
| инка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> < |
| <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Х |
| /p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и |
| човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанк |
| ар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај |
| огу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — |
| беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у к |
| итељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за |
| зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест го |
| све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само д |
| ц.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онд |
| штила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и |
| ани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} |
| зоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова |
| ној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даљ |
| Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се ле |
| село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог сел |
| е, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисл |
| још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма ни |
| </p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести |
| и странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, |
| у годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини т |
| нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу над |
| е могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, реч |
| ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док с |
| о и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквар |
| } Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с |
| ка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, т |
| p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари |
| — Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови |
| цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часо |
| ар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка |
| утила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала |
| егово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том |
| /p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље |
| странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти дол |
| си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случ |
| домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она не |
| и ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја се |
| Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе |
| о, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста |
| јић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захва |
| ли без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали |
| упе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а оста |
| да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па |
| ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> < |
| не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело пог |
| али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисф |
| нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред |
| Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, |
| > <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у ку |
| ро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником |
| војка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанс |
| имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао прав |
| } Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две |
| вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време |
| ко тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га в |
| , и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам |
| а речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милк |
| <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога |
| ј не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и з |
| мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом ради |
| дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— |
| ошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — |
| ам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њи |
| жна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди. |
| p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" / |
| никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а |
| и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дод |
| ам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонив |
| уго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује |
| етињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун в |
| ј месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим |
| буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, труде |
| бу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила с |
| мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је н |
| ам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напу |
| >IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаме |
| па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јо |
| онак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једно |
| Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати |
| та ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, н |
| е ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати |
| и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им |
| је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да пошту |
| S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш |
| схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице |
| опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презре |
| ављала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за в |
| е у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је бо |
| е није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има л |
| женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S |
| би“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих |
| Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју ду |
| оме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељск |
| се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе |
| } С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесн |
| а женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да р |
| торисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вар |
| ра женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном п |
| и су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила |
| какве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, ко |
| њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а ка |
| екулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју с |
| палих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као |
| > <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу |
| {S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме |
| S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила |
| > <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као |
| госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од |
| ема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> < |
| ице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој |
| психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спада |
| о тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развиј |
| не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није |
| та.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа. |
| јем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} |
| што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, |
| малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад пон |
| само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, |
| оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је |
| p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— |
| својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има |
| дно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p |
| Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</ |
| ати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и пом |
| дати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> < |
| .{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а д |
| својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочиј |
| па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад ру |
| је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="c |
| тарка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милос |
| ста месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну ш |
| ину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} |
| мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепст |
| и, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку |
| , исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S |
| .</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Мест |
| .</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке |
| арошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Доз |
| бро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зов |
| .</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф |
| оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извешти |
| {S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Дома |
| у срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, ка |
| ки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало |
| Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав гос |
| кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког |
| овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине |
| вршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њи |
| миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринч |
| зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није |
| и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње |
| буњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Дар |
| ринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> |
| ли она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике и |
| а посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо |
| ала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла |
| оводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> |
| у трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије |
| не.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схват |
| ара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и |
| о, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“< |
| сте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; в |
| , да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „ |
| ти то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој на |
| озила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободн |
| есто и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан |
| а, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме б |
| уж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и ра |
| вела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости |
| рекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p> |
| уђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита |
| дамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом |
| ада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која т |
| о чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако ра |
| грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није н |
| е ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, |
| ију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је некол |
| </p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело |
| го крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду гол |
| д би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним |
| гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и |
| ди.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; |
| ш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Т |
| Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и в |
| и и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јест |
| у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све т |
| омаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да |
| те разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота |
| е у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погле |
| колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара |
| ите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас ув |
| p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.< |
| њу тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и |
| оглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чуди |
| сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам |
| p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било |
| „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> |
| ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам |
| а подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— |
| дедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све на |
| учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поу |
| и донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над |
| ече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули |
| : људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> |
| > <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и |
| ако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би |
| то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искр |
| срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — |
| ога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он |
| ах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка |
| а од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, |
| и, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос |
| лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише т |
| избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у |
| ша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар |
| ите ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе? |
| тојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У о |
| S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је |
| и ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с |
| Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се |
| ко да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Про |
| а рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и у |
| Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењ |
| ли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно |
| авно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано по |
| тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и |
| сто, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би |
| а искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност |
| медби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; по |
| з је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — г |
| S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> |
| заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да |
| и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Да |
| хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, |
| отине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве по |
| денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја ин |
| заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту т |
| <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То |
| тарих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Ра |
| :{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од |
| ка мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, |
| ше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам |
| ?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти нема |
| ..</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчу |
| е трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, |
| што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих о |
| дошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она |
| што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, |
| нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он |
| ешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и о |
| рви пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо зас |
| главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Ха |
| } А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми |
| уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хај |
| атница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:< |
| у је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> |
| х, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Бос |
| } Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p |
| е Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и |
| анабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за |
| јана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те |
| гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у глас |
| У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на ба |
| још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево ужи |
| </p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њо |
| исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} У |
| одно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да с |
| су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде |
| ајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче? |
| о што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одр |
| овека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила |
| <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки ма |
| и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту |
| љаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење. |
| Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p> |
| човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" |
| р неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе |
| шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би |
| то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „при |
| p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када |
| p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем |
| ског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После ве |
| ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних род |
| ра и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душ |
| љу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро ј |
| d> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка ј |
| зованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно п |
| лико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љуба |
| .</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља |
| ла, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка |
| још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од в |
| !{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; н |
| Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Са |
| ек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хај |
| је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што |
| е, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ |
| оји час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Боси |
| јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n |
| као је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како ј |
| потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени ра |
| вињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женски |
| ену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња |
| ве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последњ |
| ити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па пр |
| Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то |
| сле неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} |
| које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и пош |
| мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ири |
| мере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Про |
| не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то виде |
| буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по |
| еданпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно ис |
| , и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила неко |
| о, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, пре |
| ! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Д |
| ка увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>П |
| ош није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — Т |
| ћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао |
| е срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стар |
| као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао |
| } Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу |
| , а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислил |
| срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као |
| итала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо мој |
| трти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити |
| у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестра |
| а!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихо |
| аучио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно |
| лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Ци |
| риметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби |
| добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, |
| је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се |
| њаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је |
| S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да с |
| е лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што |
| у чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.< |
| љад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј |
| га види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но |
| натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за час |
| по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидни |
| бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља |
| ао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Руж |
| и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеј |
| допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз муш |
| вот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно пр |
| ме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n |
| репоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела п |
| еше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе |
| ато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ узд |
| } Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у свак |
| ко сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала с |
| p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад |
| ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, как |
| </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле |
| где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њ |
| } Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздра |
| ом мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, |
| ајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је о |
| ег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни ув |
| ишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> < |
| >Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p |
| њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После не |
| и толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. |
| село тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти в |
| оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чи |
| сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних жен |
| врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је |
| е, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи о |
| .{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба |
| адосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, про |
| p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} |
| и јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господи |
| остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпо |
| ед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не по |
| .{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p |
| штују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми |
| заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пу |
| те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких ре |
| е једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају |
| ново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</ |
| ете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти |
| ој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} |
| вољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не п |
| ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна на |
| >Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, д |
| Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица |
| онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену |
| бедоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{ |
| а, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{ |
| ивице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, |
| пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкас |
| напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветн |
| ше он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринк |
| једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и сво |
| овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши њего |
| загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, |
| над:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— Т |
| еће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другариц |
| жичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамн |
| кашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрас |
| бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као |
| <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га ј |
| опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства |
| оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа к |
| пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године |
| јој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта. |
| д треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда гово |
| је моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди ми |
| ?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик с |
| н у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници |
| ене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p |
| а варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’ |
| кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, |
| мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; б |
| заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} |
| њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну |
| 120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући |
| усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Да |
| јчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени |
| p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> < |
| ча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из |
| се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом! |
| мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу |
| увише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у с |
| о добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећм |
| {S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело |
| . </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, |
| <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: |
| пашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно |
| аком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С |
| о раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} |
| убав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на |
| но љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђен |
| адоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половин |
| , да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шт |
| свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сва |
| и глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, |
| иње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих |
| ам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p> |
| а Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још с |
| аралица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало п |
| и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а з |
| а пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је |
| ти удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је би |
| такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! |
| <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем. |
| <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Дар |
| молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, |
| оња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Д |
| задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; |
| роф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш |
| не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од |
| решку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек |
| рце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећ |
| } Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледал |
| {S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је мо |
| ало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече: |
| њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и па |
| често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било н |
| до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова но |
| сјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро св |
| е...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се |
| а можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда |
| ричати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико |
| .{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Д |
| ретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али |
| p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За ког |
| рад?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу несп |
| ори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p |
| дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и |
| има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за |
| “, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца |
| е тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био преле |
| штење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S |
| нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу |
| јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, |
| а шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте к |
| су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је г |
| ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, |
| фу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје |
| p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијо |
| ишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваш |
| зраз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, |
| .{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су |
| ћу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну |
| ика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ с |
| је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком м |
| комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и |
| тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а ов |
| иће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучил |
| а оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! |
| презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у |
| <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много |
| накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с др |
| ан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само б |
| тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој |
| о Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> с |
| брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетц |
| то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у см |
| јих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, |
| био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Од |
| девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да |
| и газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узруј |
| ада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућу |
| ек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су |
| у и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не |
| амо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше |
| зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац |
| м о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим са |
| ине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По ч |
| познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p |
| мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама |
| нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p |
| > <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од сво |
| ше мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се за |
| но.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> < |
| но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима |
| нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глума |
| сти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како |
| јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете |
| е, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један де |
| први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би |
| а од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да |
| д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расеја |
| а света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p> |
| уке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесето |
| д сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.< |
| сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрост |
| дност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек |
| че, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи с |
| } Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се |
| будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је о |
| стојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав н |
| оби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, |
| .</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила |
| 890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам д |
| реће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је но |
| ке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ с |
| S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се |
| е остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубав |
| издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> < |
| ешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост |
| S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене |
| убав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзира |
| } Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, за |
| ао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег је |
| и.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где |
| што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше |
| хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни ка |
| рдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спа |
| — Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни |
| превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често |
| дина.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} До |
| S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жрт |
| маш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би |
| е већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети |
| </p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свр |
| ећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широко |
| лужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не позна |
| ејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштр |
| бично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, |
| њу.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло |
| гуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу вид |
| сто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су л |
| сти и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности наз |
| љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но |
| глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличн |
| и баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би |
| права препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па м |
| еној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> |
| ти.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и н |
| бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div |
| ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад. |
| {S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би б |
| садан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она с |
| али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само ј |
| овац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата н |
| , Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад |
| , осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна |
| } Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је |
| убити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем л |
| јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је |
| д, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „по |
| х степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, |
| о Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до р |
| и по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у ово |
| вом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарск |
| у мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{ |
| је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с |
| има код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> |
| проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем дал |
| рно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет |
| } Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о |
| , но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— |
| и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших на |
| че:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла и |
| еће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то зна |
| ра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Д |
| што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу клас |
| о или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; д |
| иња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{ |
| дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају |
| диш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињ |
| иком, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај |
| ом.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да |
| , него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како |
| е, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој |
| S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би |
| реме; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу |
| >— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи |
| ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на по |
| шла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред |
| Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу |
| ,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> |
| домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, |
| ихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој |
| о да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали |
| о ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се |
| опственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек о |
| да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба |
| ељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, ниј |
| ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он. |
| не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А |
| спође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једн |
| доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела так |
| о за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се зами |
| ек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у б |
| а онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Н |
| ек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не з |
| ме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци ј |
| аки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много |
| мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због |
| е с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већ |
| е, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљ |
| силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући сл |
| Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже п |
| иште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах |
| ла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удат |
| ога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој с |
| ам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не |
| S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новц |
| ства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> |
| .{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или д |
| /p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске око |
| ајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у свако |
| а у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешћ |
| сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, при |
| ога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти |
| ношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од |
| {S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до |
| ће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S |
| он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њ |
| евојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила |
| ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> < |
| тре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не во |
| ца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло д |
| , да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли п |
| ши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не |
| е Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су учениј |
| се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам |
| леда а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нис |
| на је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за |
| тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, к |
| тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи |
| {S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаш |
| ује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду |
| азован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био |
| да, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих |
| ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако |
| огу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још н |
| бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, ма |
| риродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак |
| нај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје с |
| ној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга |
| ино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви |
| зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си |
| име, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје ј |
| Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручи |
| .</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, |
| ; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се са |
| S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим т |
| жеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакв |
| , а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често |
| може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних н |
| она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад |
| стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ет |
| даде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јел |
| наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, |
| м умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда |
| пет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздах |
| кла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз |
| p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p |
| аш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, приме |
| то стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p> |
| и, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њен |
| никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима ника |
| ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! |
| , и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и н |
| дан на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним живо |
| ко с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да с |
| знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196 |
| > <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз |
| удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас миса |
| ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично ре |
| но на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло ч |
| најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љуб |
| ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} |
| А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, |
| и одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Д |
| <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису он |
| та.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку к |
| чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао би |
| е ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих |
| еома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте |
| а, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да |
| тало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, ма |
| звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја вољ |
| а се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај к |
| д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да ми |
| а је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз ли |
| читељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се |
| јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p |
| останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца |
| апита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и |
| S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране ма |
| је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једн |
| ици, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропа |
| госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p> |
| као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој д |
| питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташ |
| маче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p |
| асније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и о |
| и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећ |
| ок их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{ |
| о живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да |
| тко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>ну |
| ало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за на |
| ила интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад |
| се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" / |
| верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми |
| и како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох ов |
| отчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, |
| ћаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сет |
| у девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пр |
| окорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — све |
| динама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће |
| госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још ни |
| . „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никог |
| ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати |
| > <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „К |
| ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабо |
| рис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да ј |
| исао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не |
| и степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је |
| и, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.< |
| и је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар |
| аринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца |
| су имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} |
| да Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Вра |
| слушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана пр |
| а не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко. |
| и позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би |
| вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на |
| осиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?< |
| а њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</ |
| ти, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчи |
| о застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како |
| зи због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже |
| искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у д |
| е Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да |
| људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан |
| е дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учи |
| ориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкињ |
| <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као т |
| д до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако |
| е.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и |
| богме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењ |
| шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча п |
| не.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је изм |
| у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одгово |
| обу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се |
| о ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то |
| дити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, го |
| нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши |
| ан.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад |
| исима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“ |
| ујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена доче |
| о није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, |
| ђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја |
| меш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Гос |
| римети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p |
| — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — |
| , а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се заг |
| би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да |
| азно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и |
| сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно |
| промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа |
| нађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За |
| војој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, |
| , које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писм |
| истио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те |
| и је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господ |
| сле ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле з |
| она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на |
| ећина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра п |
| е трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Ник |
| гори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолидн |
| омоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господи |
| оша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича- |
| беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити |
| из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изи |
| њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове. |
| ила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{ |
| S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његов |
| једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али њего |
| <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла |
| о Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти |
| редметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, |
| оград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу |
| а је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јо |
| с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате |
| ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог |
| ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— |
| сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо |
| а, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сест |
| мерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој за |
| есте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је |
| коле те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су б |
| , што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у |
| о у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није |
| >— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца |
| нком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није м |
| ко јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоста |
| је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у бо |
| била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„ |
| у, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде с |
| куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти он |
| творено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се |
| ам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи |
| о је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, ка |
| наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је м |
| биљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав зас |
| S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих же |
| .</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш |
| — Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Свак |
| е су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привл |
| абогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било д |
| е Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способност |
| искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? |
| речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице |
| зи их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којек |
| це, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, |
| ење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига њего |
| кима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, |
| што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и ј |
| та вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?< |
| S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак ов |
| а почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту чест |
| јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су |
| ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле бо |
| , што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} М |
| љедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> < |
| не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам з |
| то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је |
| сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути |
| рди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S |
| мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плаче |
| се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је |
| м!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас |
| богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше |
| ао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! р |
| ичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женск |
| ?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом рад |
| Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чи |
| Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро |
| да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и |
| Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p |
| ла је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господа |
| <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одо |
| т моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, |
| оф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — она |
| богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на |
| временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div |
| > господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је г |
| ела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{ |
| го, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лел |
| беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака пр |
| а здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши св |
| би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерц |
| го више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{ |
| Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога |
| . — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си |
| ати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоно |
| на дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па |
| ј савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам и |
| ала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} |
| на прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само ш |
| ивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Ка |
| ц — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном |
| SRP18890_C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само ус |
| врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце |
| .</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Так |
| да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за ова |
| читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| ubSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Б |
| о није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> |
| еле к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двој |
| ринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање |
| Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их |
| у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и у |
| падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и |
| ло знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, кој |
| твари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само за |
| {S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.< |
| син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили |
| ише говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитач |
| уди, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је |
| нашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, ког |
| ма треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког мл |
| р господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и п |
| ресовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p |
| ишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред окол |
| , већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утвр |
| а нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно |
| есретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим |
| им, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити гл |
| в рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псе |
| рад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, |
| оте“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да |
| аравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учит |
| и, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање сам |
| " /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није дола |
| више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди |
| атост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, |
| се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак |
| влачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем |
| ашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, |
| >Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас |
| зео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напр |
| чје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не |
| е опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик |
| лед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и |
| ?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много |
| то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грех |
| а радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло |
| е нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али ист |
| стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто т |
| , потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу |
| ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одрас |
| но отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај н |
| {S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели |
| шки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада |
| што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је св |
| им те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног |
| зрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде ј |
| чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S |
| и тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држа |
| је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто |
| љака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра м |
| а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за вр |
| е би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је |
| ла у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми ду |
| примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи о |
| цију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да смест |
| <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb |
| оџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет у |
| и хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се са |
| е увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} |
| зговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватр |
| ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| лила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је |
| S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p |
| рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита |
| ојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, |
| мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; м |
| /p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у да |
| ића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, |
| и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиро |
| м се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, п |
| а знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га м |
| никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завири |
| шкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не поз |
| редила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко так |
| а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не ве |
| али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да |
| зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због т |
| рофесоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S |
| узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам |
| француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оце |
| идети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака. |
| троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ |
| ледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шуш |
| Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обич |
| ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да у |
| ирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{ |
| у да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ов |
| високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи |
| наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „ |
| ћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се нади |
| ужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на |
| /p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвет |
| S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> < |
| д отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касн |
| са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече гос |
| гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} |
| стакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали с |
| у.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром п |
| е ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је |
| ту, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама |
| узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре види |
| сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од |
| сле дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.< |
| примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> < |
| ло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту з |
| ној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служит |
| ек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — ре |
| тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које |
| це оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S |
| ој вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољаш |
| о...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива |
| опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих |
| им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме т |
| а природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штет |
| а срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ |
| био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, в |
| атом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све |
| тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу д |
| заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она ј |
| ло онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја |
| речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. |
| ошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p |
| што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали |
| коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и м |
| елу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што |
| ј човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаље |
| /head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место |
| да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! |
| ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за он |
| е се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети. |
| му, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозван |
| знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} |
| ему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам |
| ије доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено п |
| Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбо |
| це и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, и |
| љно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаш |
| жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштв |
| p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и |
| . „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави ч |
| етке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па ник |
| и своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ др |
| то нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особит |
| ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако з |
| ћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра |
| знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве |
| ац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већм |
| о од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{ |
| и ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јоп |
| н је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет с |
| његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна шт |
| ош јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек |
| што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога реч |
| е ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, н |
| уби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> < |
| > <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, |
| је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>Т |
| ко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његов |
| ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана. |
| ам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала |
| на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, игр |
| мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да над |
| си...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љу |
| к, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исп |
| риликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што м |
| о сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта |
| а плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S |
| и пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу |
| и није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмов |
| м не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да |
| ок је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, |
| ети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} |
| а познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није. |
| /p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у и |
| p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова мо |
| аш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка с |
| рчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> |
| примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, ка |
| /p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лан |
| ања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија |
| прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громо |
| ме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и б |
| п, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не по |
| и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече |
| мејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишћ |
| кла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих за |
| збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу |
| /p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p> |
| зио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила |
| тврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговин |
| агло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила |
| их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упма |
| а, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени |
| <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О к |
| и понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку |
| а ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скри |
| и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S |
| и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега |
| д оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишља |
| опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> < |
| Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно |
| себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони гл |
| шће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одс |
| мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како |
| S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвира |
| о.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасу |
| , него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје п |
| детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави с |
| а јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све ј |
| , и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту |
| ле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљ |
| како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед |
| ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> |
| имулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још |
| олко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га п |
| било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и дол |
| Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благ |
| ! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеш |
| > <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз св |
| спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свем |
| ако ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивот |
| и!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал при |
| а ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је |
| p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, |
| ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} П |
| ло је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар |
| е брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било |
| међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јо |
| стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но од |
| ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је |
| за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— |
| } Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? |
| и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— |
| ћи сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p |
| } Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне не |
| ћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, |
| о чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није пада |
| ечи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он |
| рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела у |
| p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, он |
| нковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то мл |
| аслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p |
| влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела |
| жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разре |
| а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су ч |
| поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право |
| ћ тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у ш |
| домљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n= |
| Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но |
| едног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте с |
| похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он |
| а, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и у |
| азноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не веру |
| >— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшниј |
| оле.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлаз |
| из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и стар |
| — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим о |
| p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени |
| ије ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезин |
| на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор суј |
| ен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се |
| а ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не |
| о позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, |
| а ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које с |
| то га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад н |
| жала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „ |
| ли она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показ |
| а, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— |
| познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека |
| а је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њ |
| ка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се |
| лежничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и |
| лежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет мо |
| уђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што |
| види?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману па |
| лага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме |
| м ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обични |
| вест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може |
| ш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш |
| а.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— |
| ше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и |
| /p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Дар |
| је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, |
| ој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} |
| да га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“ |
| једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је |
| > <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф у |
| извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су н |
| сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мо |
| века?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, |
| име да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге |
| <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeво |
| од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разу |
| а, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снаг |
| Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</ |
| исмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љ |
| њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не |
| двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која |
| ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен к |
| > <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о |
| — Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се н |
| поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да љ |
| /p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Зн |
| а постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужниц |
| оту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лош |
| оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале ста |
| сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помаг |
| г зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устра |
| ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а |
| јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не |
| ћ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не дад |
| љана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Бож |
| но, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! |
| збунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ ба |
| унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше за |
| то га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена с |
| ка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно т |
| ерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може |
| че сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је |
| ом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог пошт |
| а може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је |
| био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих ро |
| и се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p> |
| ада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од св |
| дног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправни |
| ри са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но |
| S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекош |
| она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, |
| или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> < |
| > <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља |
| утрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже ко |
| век и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, нег |
| ча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше про |
| , те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Др |
| о мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не |
| це веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} |
| сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, го |
| о погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има не |
| , што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерк |
| ашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим |
| се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет |
| неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се д |
| рица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост к |
| ати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се |
| i>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује |
| чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути с |
| че и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за |
| а важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, зб |
| у рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узе |
| т ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до д |
| тарицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског |
| роисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће из |
| уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсто |
| {S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да |
| војих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Дар |
| у.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да л |
| мисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уј |
| ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку |
| а у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се о |
| овање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професор |
| руди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би би |
| шарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредити |
| другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин профе |
| ити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад на |
| е, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она д |
| дно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Так |
| то рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се |
| видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети. |
| — Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би |
| д њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак свој |
| шку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада |
| , кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше жи |
| о га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> < |
| ог ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејућ |
| с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је пи |
| коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најм |
| рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и верова |
| умен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одби |
| је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности |
| женији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар |
| ве — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дет |
| првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још је |
| ушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уве |
| е неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти |
| в.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p> |
| куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је б |
| алеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а н |
| авио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она |
| главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крај |
| ности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није |
| “.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сирот |
| е ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је |
| веће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје |
| не дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Дари |
| али су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а све |
| едаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро |
| прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу у |
| прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже и |
| ах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p> |
| ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</ |
| е задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спав |
| каквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде г |
| како поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори |
| јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> |
| /p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене |
| ула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љу |
| а скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Дар |
| рати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, |
| е изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оч |
| , та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за м |
| им, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљен |
| и ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у |
| наш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска роси |
| ђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали прав |
| ладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, |
| понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{ |
| е увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети |
| нила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече он |
| вори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упам |
| </p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре |
| илних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави с |
| су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал сн |
| ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје и |
| еда.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укор |
| е могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад н |
| мате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— |
| p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{ |
| да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љ |
| дово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачуд |
| бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње сред |
| се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уз |
| ј је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је |
| повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет ј |
| ризор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не |
| онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринч |
| а одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p> |
| .</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спаз |
| га.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што |
| еде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестр |
| > <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Д |
| корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се |
| ригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако п |
| едити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из кућ |
| ре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван шк |
| аори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гла |
| мрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти |
| обро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а |
| се! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад по |
| ј засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео |
| .</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> |
| ксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их |
| госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и р |
| ше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, во |
| оспођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{ |
| варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу у |
| и у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог |
| >— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој мат |
| помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само |
| војче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нис |
| } А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у до |
| практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољаш |
| ј, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео |
| ући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се ро |
| ина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и сму |
| опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— |
| о и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>При |
| и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо мој |
| заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај |
| да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милос |
| а за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих |
| х се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, |
| — Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила.. |
| , да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша пам |
| о вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свира |
| p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју |
| м још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваш |
| : „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> < |
| , вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Са |
| сте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је |
| и дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а |
| дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</ |
| гло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> |
| Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше |
| саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце |
| ца!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, |
| га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам |
| ти! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ |
| {S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус ни |
| о мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — К |
| ита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> < |
| је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошт |
| она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не м |
| инка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде н |
| жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба |
| ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — сме |
| ргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> < |
| хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде |
| да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друг |
| ове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле |
| ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Боси |
| нутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Н |
| о да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! |
| да је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је |
| се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!< |
| о мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, |
| <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку |
| па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свак |
| м моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али |
| лим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она |
| добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? |
| туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка з |
| и му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господ |
| аљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родит |
| а ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене р |
| се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Д |
| им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми |
| ово узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене |
| а не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се освр |
| а је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп |
| диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје |
| продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара |
| едаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, |
| раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада |
| зору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше суз |
| жица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има п |
| дила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она по |
| е месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе |
| у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она |
| је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и |
| ство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труд |
| зимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради свој |
| е сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, |
| за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! к |
| <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истач |
| а и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде с |
| аде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздах |
| о чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...< |
| они на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Ва |
| дитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашил |
| хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођиц |
| ити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати ср |
| н од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и да |
| <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав |
| p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како с |
| наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је т |
| оја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењ |
| ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Нез |
| оверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си |
| уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка н |
| лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, |
| ем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад |
| т свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка зад |
| ц се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљ |
| ечи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — р |
| ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, го |
| м чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је ст |
| са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што ј |
| .</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар |
| висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заис |
| азница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту с |
| али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа |
| .</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим |
| ам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мис |
| ђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погл |
| он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да |
| де Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав с |
| с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим ус |
| прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само с |
| чинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утег |
| ори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> |
| а диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско висо |
| довољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче |
| p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а са |
| очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зн |
| енад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала |
| оспа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се |
| нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица |
| ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а |
| кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{ |
| !{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима го |
| } Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на м |
| ! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече м |
| да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> |
| најем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју |
| док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па |
| нутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо! |
| не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у да |
| а мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, ка |
| лу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни п |
| како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која |
| да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило |
| ета јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те |
| р ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не |
| не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и свој |
| осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и |
| — Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да |
| ућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муњ |
| зобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац |
| но Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта |
| само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи |
| се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, на |
| е.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од барони |
| е.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p |
| д отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли г |
| ам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама н |
| и тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: |
| а, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад |
| аборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но |
| и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, с |
| може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је |
| а! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ пон |
| крена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине |
| ље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познам |
| као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у ис |
| а онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вре |
| а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисл |
| и сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.< |
| је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и св |
| у сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постан |
| але.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S |
| енским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и с |
| ећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су стр |
| асу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који с |
| <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, |
| уштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој |
| раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој к |
| а проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда |
| рзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, ве |
| Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш |
| лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не |
| њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, |
| је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да |
| засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај |
| ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно |
| ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахну |
| ећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није у |
| суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи. |
| отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, |
| м?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А |
| ако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у |
| још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми |
| ма са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увред |
| емој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовањ |
| ст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно де |
| јало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</ |
| спитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима |
| је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> < |
| од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих |
| рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па |
| дбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено |
| <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше стран |
| ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Дарин |
| {S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, |
| трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе |
| ње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој |
| у устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је т |
| а шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{ |
| та ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра |
| а, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си |
| виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p> |
| а за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је до |
| шевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз |
| Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје |
| шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцр |
| ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућа |
| ила сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љ |
| је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабра |
| на, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притв |
| не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе |
| е“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, к |
| не“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учите |
| S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патил |
| и жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми ј |
| > <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно |
| ет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују? |
| не детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њ |
| био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, |
| C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога |
| "subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, |
| анице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекл |
| у узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила |
| ти тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити |
| .{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па |
| се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да с |
| вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је т |
| ужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та про |
| идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="c |
| ш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{ |
| почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за м |
| ио је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, |
| и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Нена |
| нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се нај |
| S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у д |
| а се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба ок |
| .{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за |
| ином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну екси |
| против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се |
| е опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом зва |
| ој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— |
| јсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове |
| јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И |
| вност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и ва |
| тељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или |
| била је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, к |
| t="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам |
| о који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег стал |
| Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам. |
| мао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчи |
| аше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, |
| "> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој |
| ј сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави ожен |
| дим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{ |
| налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, пост |
| <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сеља |
| крови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> < |
| осле неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора |
| p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неогран |
| вљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала |
| о нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чудниј |
| прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То |
| о и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим д |
| а се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав |
| којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S |
| двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? ос |
| је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом |
| овац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо |
| и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога |
| срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а с |
| сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="subSection |
| /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам ре |
| 8890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</ |
| е</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у у |
| а више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружн |
| треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо има |
| ако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, кој |
| се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме муж |
| S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња |
| војачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, |
| ати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Дари |
| тпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети н |
| а Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда! |
| а би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре |
| ве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужи |
| учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по дв |
| ицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но |
| ога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, по |
| вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, теш |
| помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима |
| рила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сес |
| беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, |
| спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али б |
| опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, |
| а уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи |
| ави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој |
| ки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на о |
| кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, |
| уо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си т |
| није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што п |
| S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“ |
| не.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да н |
| о је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад |
| а је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве |
| ногих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде |
| ма богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојан |
| смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, зве |
| тра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији |
| ; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу. |
| ка породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према свој |
| Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењ |
| /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољ |
| слим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што |
| о:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с в |
| .{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју о |
| по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирно |
| ају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усан |
| да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> < |
| и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се вез |
| душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те н |
| нас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек у |
| <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, |
| разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то |
| особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале споља |
| Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и |
| чи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је |
| убави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад |
| и стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас нов |
| шник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њ |
| ласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господ |
| иљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неје |
| есте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила нег |
| било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив |
| неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ |
| и о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о |
| га га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Дарин |
| а његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па |
| ки ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и лас |
| га дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва |
| та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имат |
| ница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случа |
| ружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово бе |
| ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или д |
| > <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— |
| не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су |
| ва — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> |
| к има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе |
| Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другим |
| па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то |
| може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као та |
| е мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, примет |
| о се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, кој |
| слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну |
| p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се ње |
| тавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио |
| hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми |
| ху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поште |
| бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаш |
| се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? пита |
| радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде |
| , јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— |
| је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској |
| спитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи сво |
| ута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неко |
| , али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} |
| } Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>Посл |
| } У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда |
| p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклет |
| ја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неко |
| сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p> |
| </p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју дец |
| или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и |
| Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један трену |
| и то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају |
| кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и с |
| а нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика |
| јка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла |
| l:id="SRP18890_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S |
| амука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком к |
| p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбиј |
| ного премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — нас |
| рце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она на |
| среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вр |
| есте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не пока |
| а и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирм |
| уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— |
| у сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче |
| то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брин |
| ка пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, |
| м и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође |
| јаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или нека |
| ком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, бе |
| > <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — зап |
| огорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времен |
| је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитуј |
| ако се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} |
| се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на кр |
| икад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега |
| > <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Н |
| за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p |
| би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе |
| ф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да |
| аго оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад с |
| а.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он пошту |
| дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Об |
| е Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој пре |
| се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћу |
| студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела са |
| е јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p> |
| </p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетк |
| н усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој |
| и великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата |
| ао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — |
| у се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата |
| р и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га |
| ца.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова мил |
| <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти |
| што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на света |
| де вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „п |
| <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин |
| > <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Неми |
| p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, п |
| е искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! |
| у а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч |
| Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жил |
| Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете ил |
| S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блаж |
| гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p |
| је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје. |
| Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам |
| етније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би в |
| а осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре не |
| сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} |
| И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за |
| м начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најма |
| настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вред |
| , док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде о |
| настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и б |
| ог имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични по |
| те ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Р |
| господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај наз |
| не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ва |
| ашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка |
| а вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, |
| <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са |
| милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; |
| у беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене |
| обро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— |
| бити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као |
| /p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, |
| а шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од н |
| аучила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила са |
| на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарск |
| ца је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код |
| би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно |
| > <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки |
| уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својо |
| нка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син |
| ђу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати п |
| рофесорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога |
| да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истин |
| дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадов |
| ју.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Дари |
| не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати |
| ва у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, за |
| је боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да буде |
| ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди г |
| би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твој |
| ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и |
| се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам |
| м ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.< |
| свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју дец |
| чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, |
| Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и |
| та.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навик |
| о то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— |
| туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се |
| p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело. |
| ам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> |
| дахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ства |
| већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} |
| </p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам |
| ој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — |
| За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p |
| <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- |
| ш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мат |
| p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном ра |
| поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу |
| е и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино |
| родаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но |
| јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али |
| ни „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више |
| непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог |
| , свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, т |
| г младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке |
| ти и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предра |
| еђу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Р |
| само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госп |
| е лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине |
| аче. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад |
| бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла де |
| странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Ниса |
| све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, |
| вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господи |
| ф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми м |
| Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можд |
| оспођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он |
| е! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, |
| оја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, |
| ство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не веруј |
| вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја с |
| е, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама |
| уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ру |
| ам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре |
| примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао |
| у. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нис |
| смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{ |
| придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p> |
| } Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и |
| чећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.< |
| {S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одз |
| лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим |
| ај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сир |
| има пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{ |
| , него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко |
| {S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринко |
| ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ |
| запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p |
| на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{ |
| сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пр |
| ед мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате |
| о сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да са |
| д спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде |
| намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су |
| p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва |
| ацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја |
| то је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љу |
| на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разу |
| као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— |
| но здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Ну |
| е и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сет |
| лику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, |
| аголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{ |
| вори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвише |
| а па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јавља |
| нала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српс |
| е овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је пев |
| ? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{ |
| а људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла |
| ог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар |
| е природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек |
| е ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија од |
| добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не |
| што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упозн |
| p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} |
| ко зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познан |
| и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Х |
| а другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има прот |
| Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове |
| мпе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек са |
| ди кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет каже |
| ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} |
| бајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотоп |
| инка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се по |
| преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви г |
| тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.< |
| о сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> |
| из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те |
| Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном уну |
| иправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпо |
| де, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа уз |
| још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће |
| ожда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но |
| ти само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу реч |
| ласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним с |
| оју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у с |
| се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог пре |
| не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Дари |
| каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.< |
| реклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим и |
| сам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оста |
| </p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако |
| ђа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде леп |
| те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И так |
| а доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад |
| те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у |
| горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.< |
| нда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> |
| <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и п |
| зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је с |
| p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — прим |
| едеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живо |
| вала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се пре |
| оје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, п |
| код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету |
| и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Д |
| тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скром |
| каше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељи |
| ече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочека |
| > <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао |
| ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка |
| од тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, с |
| „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет |
| и, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још ју |
| е главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свира |
| м туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, к |
| у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</ |
| ; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место ов |
| и одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Бос |
| p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста |
| е сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да и |
| лити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина |
| ша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте б |
| х жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели |
| , и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је |
| је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на глав |
| ћи грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш |
| о се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушк |
| ад, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело |
| е писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} |
| Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p |
| је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи г |
| то најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да |
| иња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи з |
| се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, |
| змрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопс |
| аш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо |
| пољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није јед |
| , кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка |
| у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта |
| . — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.< |
| а.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом |
| и много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно пре |
| ичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере з |
| -Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу |
| ог ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не |
| ји само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисл |
| су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предме |
| спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпит |
| девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — |
| идили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па |
| ле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Др |
| се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде |
| ем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то леж |
| елети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та ре |
| .</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећ |
| рећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се с |
| т млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш те |
| ра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> |
| пири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су |
| едаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника |
| S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљ |
| сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p |
| узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се он |
| е:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уро |
| њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниј |
| ције а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима |
| еколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магази |
| и зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави п |
| а Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемару |
| Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али |
| ва?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> < |
| ва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> |
| знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се сво |
| де.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, |
| цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брз |
| тва с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} |
| али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда п |
| би“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим не |
| ј тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не д |
| ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај п |
| ила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече |
| оруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? |
| ености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добил |
| их каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а о |
| га уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну о |
| икнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци. |
| /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> < |
| о, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је ж |
| био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашн |
| осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сат |
| рзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> |
| њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за |
| бав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други н |
| о је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била |
| их осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала |
| , ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракиј |
| ој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у |
| Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног с |
| !{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам бо |
| >Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у др |
| {S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође там |
| ред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S |
| служио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога |
| ад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој |
| шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећ |
| то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би |
| на је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити ру |
| згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала |
| Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула |
| ћу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећал |
| у задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора |
| ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта д |
| х мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и |
| ећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да н |
| рех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варали |
| , да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — п |
| како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила з |
| о грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознал |
| о малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосм |
| ам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи и |
| су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта та |
| обичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би ве |
| сећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело |
| и дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога гроф |
| о јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... ув |
| > <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме |
| ретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок |
| писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Да |
| тка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</ |
| Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена |
| ше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, |
| новала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда |
| едно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, |
| ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но по |
| <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизме |
| ред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би |
| , разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не |
| столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник при |
| } Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице мој |
| .</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| е, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођ |
| .{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно |
| </p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенито |
| ити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, |
| ароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико |
| о оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S |
| Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Ал |
| и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког п |
| сподин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнс |
| те ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеј |
| а дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали |
| ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју р |
| та!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сирот |
| овести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из варош |
| ше, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише по |
| о сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисл |
| и а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита |
| гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> |
| <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господин |
| тив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему бех |
| тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводи |
| p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одсели |
| рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни |
| узетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодо |
| Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка д |
| ј ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена |
| мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка од |
| е да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p |
| ="SRP18890_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у |
| d="SRP18890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кро |
| о, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав с |
| то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако |
| кше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет |
| осити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио |
| викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p> |
| одним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врл |
| а старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила вра |
| е руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после некол |
| — Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши сво |
| ечином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала. |
| ва се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p> |
| мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала побл |
| е из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе |
| својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља мож |
| ам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека к |
| одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато би |
| — Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Н |
| да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је |
| , будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет п |
| едан корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена не |
| разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је |
| ече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви муш |
| само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нис |
| свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом |
| вити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме |
| оје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достоја |
| ући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави |
| Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па ка |
| а не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота ра |
| е гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалн |
| тени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име |
| а крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат |
| брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда м |
| ило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p |
| е на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са свој |
| а.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> |
| тојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома вр |
| е, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњ |
| рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет |
| је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше |
| тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро |
| а чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| ан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но |
| ће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка виш |
| его дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али те |
| амешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мо |
| дица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке |
| она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа о |
| , што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају д |
| гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доб |
| нца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, |
| осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, ш |
| <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по |
| на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек поб |
| едног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита |
| се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не з |
| тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то |
| рце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да ј |
| тиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорче |
| о камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Б |
| е пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лис |
| е надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића |
| ј мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</ |
| ледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људ |
| м ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљн |
| аже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је н |
| клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу |
| аринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо |
| све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На |
| ешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког вре |
| често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито |
| ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, он |
| вој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије |
| p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га |
| косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S |
| човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раз |
| > <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, |
| комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту. |
| пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још |
| >— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p> |
| па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истинс |
| ала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, теш |
| мо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше |
| освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће виде |
| аденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за |
| {S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху |
| не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да |
| равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, д |
| > <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била срет |
| врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> < |
| нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p |
| p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По ве |
| ла, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој о |
| ло не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} |
| а разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово вас |
| е времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца |
| , која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљењ |
| види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно по |
| асно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде |
| и само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ов |
| .</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, ч |
| а није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ |
| } Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, |
| оју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! |
| риправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша ан |
| озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по с |
| , а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> |
| м ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мој |
| риге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра игр |
| > <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења п |
| — Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радуј |
| их месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је по |
| јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да и |
| а одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за |
| о је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина. |
| вања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџи |
| оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије |
| се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се |
| м! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} З |
| а, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је по |
| а њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка |
| и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има го |
| ку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тим |
| њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јо |
| чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај |
| меја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, |
| ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: р |
| а, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада м |
| смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богат |
| те се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Де |
| ити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искр |
| зао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Д |
| о љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива. |
| дим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов |
| ада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, ал |
| Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животињ |
| огла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти |
| егови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи |
| p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господ |
| и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се |
| <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али д |
| се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се |
| не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити. |
| Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> |
| ш усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и к |
| оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Г |
| р с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; |
| свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти каз |
| али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „бр |
| е то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две годи |
| управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба з |
| че:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па бу |
| да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш дола |
| едећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле т |
| и крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор |
| спела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре некол |
| послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теч |
| а није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако |
| ној кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би |
| е мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, |
| дела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада с |
| ак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, ал |
| богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање |
| е, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она так |
| а је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком поглед |
| насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</ |
| е хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, прав |
| </p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? пи |
| !</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, |
| p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио |
| у“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о |
| уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да ум |
| слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је |
| де и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Ради |
| </p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> < |
| м баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Које |
| — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја |
| ност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је |
| е дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врл |
| лине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био |
| опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.< |
| p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше уп |
| вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар |
| ина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли у |
| у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на свом |
| на с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучт |
| аринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропст |
| претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложи |
| ив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окан |
| но рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, |
| женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла |
| а је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све |
| .{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплака |
| аво јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бр |
| p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још |
| што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену |
| их ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке п |
| ти! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју |
| ик црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али је |
| је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са |
| ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу н |
| е амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу |
| ека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе и |
| је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане т |
| рења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и оста |
| ка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим |
| /p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му прид |
| то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, к |
| S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није зав |
| есела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребља |
| и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{ |
| и; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакша |
| да за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло |
| ринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</ |
| ења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оц |
| з’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је |
| намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејал |
| пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће о |
| га мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође |
| га бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он ј |
| ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то нада |
| моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и |
| девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по н |
| г гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога |
| гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Т |
| загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити |
| е надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису т |
| одитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без |
| ла. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протер |
| тала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{ |
| собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнул |
| </p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим реч |
| нап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији про |
| о исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па стра |
| сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штет |
| оказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ј |
| а, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и бил |
| а издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да пр |
| /p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и с |
| то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пр |
| иња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, увр |
| Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у < |
| шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, кој |
| римају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, |
| чино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</ |
| не.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за мес |
| е љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник |
| подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је о |
| тња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знат |
| и је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење опр |
| но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са |
| на женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправда |
| потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде |
| поро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> |
| мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да |
| својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p |
| на заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Он |
| ужица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка ј |
| нци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страс |
| арена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом изм |
| p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их |
| упке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам в |
| ко пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, има |
| на учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, |
| {S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њи |
| м — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу |
| {S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, |
| ио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> < |
| ке власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца с |
| срећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мисл |
| то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал им |
| љен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мрж |
| постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорн |
| играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгур |
| подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дак |
| ринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а |
| био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учи |
| груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала т |
| је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, који |
| она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто |
| касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о зар |
| — Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, д |
| јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, љу |
| ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу ола |
| ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих в |
| јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и |
| , што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или |
| бе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, |
| ака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угл |
| , како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој |
| ац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ст |
| ње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула |
| ећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и д |
| ти, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у сво |
| у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице |
| и.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, коли |
| т рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да г |
| оту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Да |
| и.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра д |
| нда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овд |
| е сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и |
| к у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадил |
| олико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже! |
| сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морал |
| е.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле |
| има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умел |
| ли ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — |
| еселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнад |
| етињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бори |
| с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је зве |
| ме ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиг |
| аринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Рад |
| поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, |
| А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на |
| и другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та |
| p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} |
| ости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је |
| прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију. |
| а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p |
| ати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке |
| угим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда |
| аш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „ |
| код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла приј |
| .{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако |
| моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја нес |
| у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из |
| Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле |
| е трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...< |
| тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао |
| творило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим |
| /p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} |
| одитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>П |
| олико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа |
| еговој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важ |
| и, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господ |
| кт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и др |
| ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о |
| е крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разгово |
| а од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они бе |
| помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије ниј |
| шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То |
| мим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долаз |
| те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> |
| лаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за живото |
| мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем уку |
| ш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце.. |
| инка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и с |
| понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, |
| ирити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна н |
| ј се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је у |
| није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучах |
| ле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала ба |
| је главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје |
| сећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас прева |
| <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? |
| > <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на |
| бало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће |
| ислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и и |
| и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих |
| агло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико трен |
| два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је |
| Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад |
| а...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи |
| ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чи |
| е, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p |
| има од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хо |
| ите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к с |
| > <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ н |
| S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савес |
| милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагл |
| знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другариц |
| ако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последиц |
| колу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па ка |
| ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Бос |
| риправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се т |
| сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племић |
| село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам с |
| и.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Ра |
| човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те |
| беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши |
| онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда |
| не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша мед |
| а била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, |
| Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рек |
| Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S |
| ногих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се |
| едом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— |
| </p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи |
| од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријат |
| ах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и |
| } Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а св |
| до, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више ж |
| дно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Он |
| } Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој годи |
| желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p |
| е љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије д |
| ; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</ |
| особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини |
| > <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме |
| {S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> |
| спођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали повер |
| аву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то |
| одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, де |
| ар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две го |
| вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у |
| ик, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, ка |
| , Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} С |
| је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се оп |
| света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, м |
| у сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, |
| е грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су жен |
| ти од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу |
| видном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Дари |
| S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља? |
| и и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Ал |
| ићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то |
| на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву прес |
| подине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— П |
| ала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избо |
| нскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и кри |
| мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде пр |
| греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да |
| </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је |
| људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мил |
| и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је |
| незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако ј |
| тале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S |
| моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, про |
| а, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „м |
| ш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим са |
| друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садек |
| дан на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима |
| а ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што |
| знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из м |
| сподар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда |
| несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатнос |
| странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све |
| еп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности ок |
| , тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на |
| оравио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи про |
| грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишл |
| клонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је бога |
| ар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— |
| метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог к |
| кад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано |
| мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар мо |
| е јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се о |
| патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта |
| мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав св |
| ! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} |
| ви опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ р |
| ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантер |
| ником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, ш |
| вори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из ку |
| неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је |
| и ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби леп |
| м уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек |
| а, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртв |
| вет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три д |
| о.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љуба |
| , а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци д |
| рбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој |
| се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> < |
| оже схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца |
| наче, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гоз |
| да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдо |
| ла.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узе |
| На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то д |
| и и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина м |
| да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га |
| о поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох |
| о расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рек |
| е сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ак |
| .</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то |
| своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је не |
| ћи слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мисл |
| и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, а |
| диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то! |
| е браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар |
| ћам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околност |
| ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у |
| утам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш |
| чим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи тр |
| Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли рум |
| стати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и |
| да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче врем |
| ад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва уг |
| у радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, |
| > <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адре |
| едалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако |
| олиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао |
| {S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то ј |
| инци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S |
| поведа оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није н |
| коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је дет |
| муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљан |
| љавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријат |
| је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће |
| ко је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> |
| адовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни б |
| е сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко мож |
| S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је забо |
| а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је |
| муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништ |
| ц и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Дар |
| решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допа |
| одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета |
| м делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но ш |
| м одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који |
| м. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла |
| онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти |
| p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде |
| још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка |
| S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што |
| н гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} |
| вић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и мет |
| <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, |
| тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: |
| за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на т |
| е видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогреши |
| а видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу би |
| и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казат |
| га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, |
| ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћем |
| сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добиј |
| је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> |
| и моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што |
| љицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за у |
| оље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам |
| новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа? |
| p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе ил |
| ко то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми н |
| {S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девоја |
| то сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се |
| тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закљ |
| а тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли |
| м почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи ч |
| вом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цр |
| ам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, |
| значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад су |
| , оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изг |
| Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за |
| ла би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Доб |
| кључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, |
| разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим свет |
| едно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста |
| дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што в |
| е слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да п |
| је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг |
| .</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, же |
| следица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последиц |
| била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Ал |
| катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама оти |
| е јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет м |
| три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком си |
| Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису к |
| питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је за |
| <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку дана |
| пава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури н |
| тог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Б |
| дна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не з |
| господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно |
| тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње уд |
| е Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ва |
| попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ни |
| њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да расп |
| је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!< |
| Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. |
| ћма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити |
| као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек б |
| Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за ц |
| {S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детис |
| узетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква |
| сам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се |
| је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три |
| а и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу мо |
| и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} |
| Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хл |
| p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} |
| ележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, д |
| ну; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што |
| аслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране. |
| {S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да пр |
| јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневе |
| оже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да з |
| рема њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, |
| Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог посту |
| е, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да с |
| орао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се |
| ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Доб |
| ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправ |
| ући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па |
| личну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало в |
| ишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Д |
| збрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену пр |
| Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам |
| I.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али мес |
| аринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као |
| ва пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, |
| > <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за рук |
| т је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих |
| сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} За |
| чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су он |
| p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је |
| се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар |
| била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у |
| био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мо |
| се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему тр |
| лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особит |
| а „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсн |
| е наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкч |
| .{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени |
| био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразниц |
| <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис |
| господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила |
| казало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна пре |
| шту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогу |
| са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} П |
| о, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођиц |
| често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и н |
| Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да |
| у је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, т |
| S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери |
| рала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други кр |
| ања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слобод |
| ехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кр |
| ажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „по |
| додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигура |
| у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице |
| ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, а |
| вог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у |
| — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да |
| којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига сва |
| нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми |
| прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора. |
| не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, ј |
| мити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не тре |
| што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за |
| и мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом г |
| бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким |
| се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак? |
| . „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођ |
| разом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, |
| њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло |
| , који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, с |
| , осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењено |
| </p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а |
| </p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p |
| Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисл |
| ојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разуме |
| це, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту |
| , него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Не |
| лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису |
| е, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још |
| д си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, ре |
| помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице |
| здрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Рад |
| н; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те ст |
| аквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог си |
| чину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женс |
| кидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо |
| поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но |
| ве фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам јо |
| че, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{ |
| аговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко з |
| сам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, б |
| ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непоз |
| за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мир |
| дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може |
| а је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ |
| вачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Раз |
| .{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек |
| и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се об |
| Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за так |
| ије непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се п |
| аке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па |
| устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње та |
| рно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати |
| душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћ |
| љица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од |
| у скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био |
| ди анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина за |
| ретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога |
| рћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух |
| ла се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватов |
| Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би м |
| ално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не м |
| том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. |
| инка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатиј |
| јем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори |
| ади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и |
| оје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори |
| реба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тон |
| — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p |
| тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме |
| с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, д |
| } Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихо |
| престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, |
| ко бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</ |
| да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи |
| > <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> |
| — Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узима |
| негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дор |
| оћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти там |
| ем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{ |
| оје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но |
| </p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — ре |
| } Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани! |
| од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учит |
| рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати с |
| а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био ко |
| ачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта |
| > <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало |
| р разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p> |
| варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан до |
| ну, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија |
| стави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три д |
| , па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде |
| ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим |
| } Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> < |
| онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, |
| ећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и |
| док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после ид |
| е.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова |
| Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени љу |
| чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и кој |
| и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Ра |
| из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p |
| примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би нас |
| од купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове израз |
| настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштов |
| дућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на |
| забрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости |
| не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{ |
| ју, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми прев |
| м, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, а |
| <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назо |
| воје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад ни |
| оти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или так |
| ="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и пра |
| Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но |
| неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, |
| знати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега |
| храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто |
| само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чуд |
| ку оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима |
| ао да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Боси |
| — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па |
| хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиља |
| иче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</ |
| је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек |
| а то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џ |
| ра, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права |
| Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би |
| поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам |
| иш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — р |
| а после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад |
| иркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — не |
| Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу |
| опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко |
| учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћ |
| е боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са |
| рила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле пла |
| у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете |
| си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А ден |
| то ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врл |
| ла, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти |
| дличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна |
| ебала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао. |
| ати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женск |
| евати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се м |
| ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист |
| ти и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза |
| томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да о |
| ам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишл |
| тељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p |
| врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна |
| ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуц |
| че учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некад |
| коше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбија |
| војим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њ |
| видео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не те |
| у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, б |
| а.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му |
| и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда д |
| ају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све јед |
| и кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом свак |
| е га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди |
| бав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за |
| е на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су |
| >— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> < |
| влада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта д |
| оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже |
| еш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каља |
| грешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих |
| рели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву |
| p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни она |
| укчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као шт |
| ри очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погл |
| .</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{ |
| наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш ос |
| то, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здрав |
| вао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера! |
| опустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприрод |
| а сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости пле |
| н се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући за |
| Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, |
| а мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детиња |
| ше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, бо |
| ато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није б |
| p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а н |
| ши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена ср |
| — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај м |
| црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напре |
| оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Дру |
| а, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оце |
| ога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може в |
| Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет |
| а, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Род |
| једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем |
| ице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота д |
| {S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отв |
| а! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече о |
| опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да |
| д ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено |
| хну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p |
| а сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, к |
| обра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Дарин |
| ле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и к |
| е питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Да |
| е уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окри |
| Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени п |
| кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и |
| ог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природни |
| у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што |
| S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уо |
| а.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="1 |
| а, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње |
| тарости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте |
| хтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш при |
| па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p> |
| о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако |
| овољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, ко |
| ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} И |
| .</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p |
| знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S |
| оноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је по |
| н. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице |
| послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, у |
| као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад с |
| ити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме |
| } Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да про |
| {S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејал |
| љавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико роди |
| е те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опамети |
| Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевроси |
| то га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симу |
| ољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, |
| , онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лел |
| а, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То |
| а то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S |
| борави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Ве |
| енуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојач |
| оју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико д |
| о много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а |
| м избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту |
| но исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то |
| {S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{ |
| насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар |
| ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога |
| мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да |
| свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је ов |
| .</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се з |
| е ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа |
| Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па шт |
| ам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада |
| ор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је позна |
| ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја |
| p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују |
| гла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> |
| ху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте |
| о опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе |
| иша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p> |
| ; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу б |
| а никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђе |
| уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листо |
| теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендр |
| та од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да |
| е је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, |
| у својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као |
| > <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p> |
| на, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене |
| идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слаби |
| екад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и суви |
| Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Ма |
| уку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чи |
| ла сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретн |
| а.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не |
| јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осе |
| љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом пр |
| благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и сво |
| њем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, |
| еш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед |
| голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се |
| енија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа ви |
| S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не мож |
| му излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} |
| ин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само |
| челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна ме |
| ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег св |
| их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда |
| никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу |
| сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb |
| за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад |
| ам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шт |
| м, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела |
| ле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се на |
| ија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора уз |
| равом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову ср |
| ена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде мом |
| је, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га |
| и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с |
| каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет |
| } Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пр |
| срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате |
| имерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле |
| ржећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој при |
| ти не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, |
| узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледа |
| ку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је правед |
| а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала |
| ђе из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Бо |
| {S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно |
| ој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, диј |
| } Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форина |
| ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћ |
| , каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица |
| о и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта д |
| јке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођ |
| вети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофо |
| ом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким о |
| , већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се сам |
| паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих |
| анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о |
| да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да с |
| , архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постај |
| су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш л |
| сно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна л |
| партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и д |
| ност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допад |
| — Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече |
| м га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а |
| то Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, |
| пекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да |
| ни се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети му |
| бало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што |
| тно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретп |
| да тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћ |
| питање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила зго |
| е страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> |
| p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити |
| мем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, |
| је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота д |
| аспитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</ |
| смо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка |
| уцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми |
| год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то |
| ели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по |
| азници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је и |
| осле неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши |
| а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва |
| ечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови |
| *</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће |
| на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешћ |
| е ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици л |
| е, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} |
| на — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да |
| и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеа |
| м варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео св |
| Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ |
| је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Дарин |
| е дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе |
| смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" |
| ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде н |
| ти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужн |
| стрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушит |
| ош ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Ал |
| у крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени пол |
| е и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговара |
| атељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити |
| ио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна дет |
| опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p |
| тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као оби |
| снама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, ј |
| ли.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шт |
| заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, тр |
| И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да и |
| зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но |
| ама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивос |
| допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом |
| енскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула гла |
| и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, пошт |
| ра.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао |
| ла је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопст |
| ад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, |
| шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо би |
| тати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, од |
| а како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} |
| рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, к |
| их.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у |
| променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина за |
| ћ; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од |
| ла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини |
| е реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</ |
| Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касни |
| ех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и |
| них околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и вар |
| зују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли |
| не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И |
| није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илуз |
| он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p |
| нтимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је |
| е ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене. |
| и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи? |
| е, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће |
| икаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права. |
| понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина |
| “ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треб |
| добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сирома |
| } Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „вер |
| живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S |
| грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху с |
| е се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање |
| ају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} |
| , каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај дел |
| и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из на |
| другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <p |
| то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: |
| душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњ |
| икатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и ве |
| жени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече |
| ету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре |
| да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може за |
| Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност ка |
| едник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, н |
| ње.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на |
| ву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да прима |
| еле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам |
| не околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну ж |
| питање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако ј |
| о паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тог |
| а школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, |
| ивена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p |
| „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, |
| ах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом |
| Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о |
| има свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необ |
| верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати др |
| , које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него в |
| плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, |
| е све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти та |
| децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без |
| е се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живо |
| о долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које с |
| сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“! |
| је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једин |
| е нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одб |
| ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као |
| јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Б |
| а времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Дана |
| чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не с |
| <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам |
| ш није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђен |
| би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> |
| шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и де |
| /p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођ |
| — Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ћ |
| мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи н |
| илици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који ј |
| га предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седел |
| ема њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати |
| е.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, |
| зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао |
| погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако ср |
| те, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамот |
| S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смок |
| ривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би к |
| и тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре |
| зати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла |
| чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за |
| рила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире |
| олизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће |
| а сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S |
| p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „прим |
| па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех |
| и лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни |
| рамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших |
| {S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је т |
| агати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, д |
| га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p |
| де прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, р |
| сто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, |
| {S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са жени |
| и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с |
| тер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда |
| друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, |
| срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила |
| д окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје сокол |
| је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш |
| ељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, |
| је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type= |
| опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се |
| .{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене свети |
| обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} До |
| “ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} |
| ца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу |
| има не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужуј |
| могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави |
| ела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у мест |
| це!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна ра |
| ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити |
| е, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар |
| , каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопе |
| још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ уче |
| временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамље |
| чки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је |
| е могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет н |
| е соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћу |
| да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то |
| аз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваљ |
| од, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настани |
| знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Д |
| рави, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> |
| акој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због |
| реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их |
| не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови оста |
| арали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> < |
| е жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи т |
| Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година |
| а; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубав |
| Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — прим |
| овољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ миш |
| {S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! |
| је ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужно |
| нскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређ |
| та; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не |
| Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да види |
| ао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S |
| него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога г |
| по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се о |
| опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како са |
| амо за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, к |
| ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа |
| тац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав вре |
| коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јо |
| овништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што |
| о презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће го |
| Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га |
| пођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу н |
| S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи |
| ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заб |
| о мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојак |
| развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, |
| {S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге |
| тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на |
| ужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— |
| дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа к |
| ротивности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у у |
| беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину живо |
| не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да свој |
| ти Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Чов |
| ове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> |
| овек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је |
| а не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p |
| езнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више |
| ца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се |
| се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо |
| еним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па |
| рећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно |
| ори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја |
| ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — ре |
| незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „ |
| ра, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо м |
| за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у |
| носите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, с |
| а пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и |
| нама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с уч |
| бијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва |
| била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више |
| је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако |
| ко година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати |
| вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро по |
| а, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...< |
| ли исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворц |
| <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва д |
| офесори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех з |
| а; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће |
| недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало ст |
| ек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваља |
| ј шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни позн |
| јући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз мате |
| ање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што |
| клоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се |
| ад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју сву |
| оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> |
| е пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{ |
| ори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не |
| а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} |
| никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нек |
| ко тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, би |
| е.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисе |
| изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S |
| да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, |
| по ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> < |
| на жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело дру |
| биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспе |
| p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто н |
| аћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} |
| жнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао д |
| он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> |
| } Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћ |
| молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ир |
| а тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколи |
| {S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из |
| > <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже |
| сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ј |
| естрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као |
| .</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незна |
| а али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Н |
| световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али паз |
| р и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија. |
| шалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само |
| {S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бо |
| ја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у ст |
| пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мен |
| н дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— |
| аравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам |
| е смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се тр |
| баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, мо |
| ј ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне жен |
| он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> |
| а другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто |
| те овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са |
| ишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о |
| оје су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам виш |
| товање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, ко |
| ира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л т |
| ац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.< |
| аву“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужи |
| римам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими |
| , рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исме |
| д на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове |
| загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за |
| она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настав |
| а био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек |
| ња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> < |
| ред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица пород |
| S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p> |
| о чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, ка |
| мо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама |
| оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а |
| поветке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па |
| смо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не |
| ше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам |
| мета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја ос |
| можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, |
| учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако |
| родни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, си |
| топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, пока |
| > <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена с |
| {S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се |
| pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — |
| да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта |
| ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљ |
| та ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме |
| ка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што |
| кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако |
| ко!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> < |
| ријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем |
| , оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем з |
| своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са свој |
| , о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Нем |
| се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па |
| Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређ |
| Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се |
| ћи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их ла |
| оли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. |
| римам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, и |
| о су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту |
| вању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да ј |
| село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело |
| одност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништ |
| Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци б |
| , а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n=" |
| ао да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жен |
| , браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни ц |
| музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог |
| ше китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено |
| та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати. |
| ељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле |
| јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде |
| уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш |
| } Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то |
| ој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове р |
| о је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} |
| оји немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринц |
| е у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, |
| пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се |
| > <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори |
| у жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово |
| ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти |
| адић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепш |
| мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шт |
| д другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његов |
| трпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо зат |
| радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} |
| {S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу. |
| таде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се ст |
| руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она |
| уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још с |
| ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S |
| а.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</ |
| Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је по |
| ј побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице |
| , како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата |
| о моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним оч |
| вори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и |
| дражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то |
| на, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још |
| ити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, ни |
| ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си мо |
| ="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно |
| диш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од |
| удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња дец |
| окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, |
| ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејс |
| е.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојк |
| их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку. |
| у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, |
| ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> |
| других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, |
| <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помод |
| је; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школ |
| е приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на р |
| ад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{ |
| што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Бо |
| , али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засм |
| удба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што ј |
| .{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и ч |
| !</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опе |
| е пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Т |
| !....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепа |
| дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи |
| <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смисл |
| ржи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а сок |
| се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да |
| сте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} |
| уја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђа |
| /p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писм |
| довој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Н |
| S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам |
| сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлос |
| билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба |
| ослетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срц |
| ја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, д |
| овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам |
| о му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“ |
| га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног |
| том а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ћ |
| и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="14 |
| сни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправ |
| сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за ме |
| ке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ |
| ослетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се ист |
| — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав |
| ота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за д |
| мишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себич |
| к спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се вар |
| ветла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у уч |
| клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на |
| т истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} |
| а Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а |
| од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпо |
| е, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за п |
| говао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом |
| туда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релати |
| о на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ |
| ој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој |
| , па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у |
| то.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, |
| обно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <h |
| не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и л |
| сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> |
| етићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div |
| им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-з |
| зображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и к |
| ин. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је |
| ћа.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако |
| њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена |
| е могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто |
| з великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при св |
| љати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је |
| ника, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је ј |
| е воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годиш |
| од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што |
| Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је |
| адао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати |
| p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и п |
| 5" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, |
| , смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом |
| бра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владањ |
| награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— |
| Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p> |
| а друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све |
| јају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много ва |
| са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој с |
| ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају госпо |
| а сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиро |
| поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа пог |
| {S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре не |
| чешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> < |
| ада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућу |
| можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S |
| д осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти |
| тку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја |
| аше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је сво |
| — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина ј |
| већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало |
| гава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још |
| ђаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живо |
| да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да |
| ловина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да |
| ар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба п |
| ди за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се р |
| ом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често о |
| ли нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске |
| не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју |
| осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и |
| ли има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих |
| ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само поглед |
| <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да вид |
| и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и под |
| <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевље |
| њам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И |
| клоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>П |
| приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је |
| а, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покаж |
| сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чи |
| рност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S |
| ерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко |
| а би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо мој |
| рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор |
| и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа |
| обучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмех |
| асмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не сме |
| {S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и тре |
| рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У тв |
| као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину |
| она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомо |
| тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мо |
| руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке бо |
| али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била б |
| чно од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и нео |
| коле, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју |
| ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А по |
| е није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расп |
| годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вре |
| е право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам |
| о знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам с |
| аба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да |
| чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хте |
| волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — |
| стегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену ви |
| {S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва буд |
| она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече |
| аиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана р |
| езнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, а |
| бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у не |
| инка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и с |
| ти његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је че |
| је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од |
| аринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо п |
| ечма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} |
| то је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} |
| Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да сл |
| вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да |
| ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ |
| ти може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Б |
| ву љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, |
| нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p> |
| и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда зна |
| уни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру |
| о узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради с |
| пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p> |
| че он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма |
| и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула |
| на ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо |
| ати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} |
| За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем |
| моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Н |
| нда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чи |
| најем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта |
| тив своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности |
| врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке |
| на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> |
| .{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да |
| немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој |
| мети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос госп |
| ха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио |
| меха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељст |
| разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Јо |
| е у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је |
| {S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког време |
| ги.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не |
| о.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка |
| учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допа |
| е и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој поса |
| одини, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубич |
| :</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" / |
| ме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц |
| — Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Осо |
| се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислит |
| ати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крај |
| да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се |
| га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лак |
| м по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт |
| ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на |
| >С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш ра |
| розница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако ј |
| S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и |
| кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} |
| Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро |
| мети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед |
| Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p> |
| а својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати |
| те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатл |
| те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је м |
| така.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка |
| симо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не |
| горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражи |
| кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу |
| је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове реч |
| Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати |
| , ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако |
| <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења те |
| е, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{ |
| асит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Р |
| — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без |
| имице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „прет |
| ишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, п |
| се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби? |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају |
| х предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, т |
| поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша госп |
| еца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стри |
| наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела |
| више, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше доп |
| есела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Д |
| осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> |
| ој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често |
| ије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не мог |
| нка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p |
| сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, оби |
| ше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} |
| це, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила |
| </p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi> |
| .</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог |
| ћем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удво |
| него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свет |
| !{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, |
| теор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је |
| p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек у |
| а у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако м |
| није се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њ |
| од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место |
| воме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се нада |
| Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али |
| немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина |
| "191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десе |
| , „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако |
| , људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи |
| овека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињс |
| вилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, ве |
| , зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуж |
| загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма |
| још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се изви |
| он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су г |
| она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} |
| јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на |
| {S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, |
| м послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачиј |
| оворе.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на па |
| ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је |
| сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Дарин |
| ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> |
| у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{ |
| ти непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него |
| дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, |
| андији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прос |
| а као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежнос |
| у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о уда |
| би сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у ш |
| рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех но |
| p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет ст |
| енад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је жив |
| шала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку гов |
| с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је |
| и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} |
| Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>До |
| сли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мен |
| у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема д |
| Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно |
| е села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако д |
| !{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али |
| корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу личн |
| <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хлад |
| о.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но ш |
| мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи |
| ли његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Он |
| па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело др |
| тити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да гос |
| оше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да |
| је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је тр |
| а племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је |
| бе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели |
| е три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиро |
| м, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде п |
| ем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Ра |
| е верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познаје |
| владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не зн |
| — И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> |
| i>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од |
| ло највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима |
| рофесорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у ко |
| вољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених с |
| су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љ |
| и не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним |
| ас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе р |
| викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, р |
| ставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те |
| ла, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана |
| уди: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало он |
| за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не |
| во.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштов |
| женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка |
| асно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али р |
| а јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада |
| и чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки руко |
| стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу |
| видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу |
| улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лоши |
| о смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа проф |
| не опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако |
| , него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и |
| сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, г |
| азлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санко |
| {S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; |
| .</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згар |
| ка.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати |
| p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети |
| својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, |
| ад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан |
| е Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, |
| кужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</ |
| } Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичк |
| , назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. |
| ао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила ј |
| зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују |
| .</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се см |
| бије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, |
| лирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то |
| добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање |
| рца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој ј |
| скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ |
| заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S |
| : „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, |
| то она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није |
| ено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грознича |
| сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непр |
| сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалењ |
| ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} |
| о отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако ма |
| многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој |
| рекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га т |
| свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу |
| жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже |
| младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћ |
| ећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубав |
| о, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и |
| другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> < |
| такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла |
| исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем |
| њен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, |
| ред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслуж |
| роду највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога |
| — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да т |
| га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је |
| дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, с |
| е друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка про |
| ела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бу |
| не, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љ |
| истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit=" |
| у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по |
| вила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</ |
| Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци |
| странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспел |
| а одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, р |
| ка приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са |
| “, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици кој |
| ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти |
| Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сиро |
| есто и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што |
| ећма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, |
| ету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била |
| и полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, |
| назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем. |
| мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично л |
| мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} |
| ахвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — |
| ј мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, |
| их и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ |
| и, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих муж |
| ићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао п |
| на седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити |
| омно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — бе |
| сте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога ник |
| >„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање прем |
| чију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} |
| је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сирот |
| ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ |
| има.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба |
| и.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не |
| е у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађа |
| ш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, о |
| ој школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прослав |
| ?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — |
| но, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним гр |
| на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, |
| па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{ |
| м овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! |
| уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} |
| } Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њен |
| и покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, |
| ако се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко |
| е на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, |
| ад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њен |
| <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили кр |
| — Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша |
| ас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли п |
| е Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву в |
| па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породица |
| ате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природни |
| о ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} |
| ше.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држ |
| било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на |
| за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у др |
| винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а зл |
| а њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које |
| дирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињск |
| његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{ |
| о провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из в |
| ојој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Тво |
| врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хар |
| злазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истин |
| се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „бр |
| ага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> < |
| беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио д |
| ме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем |
| о, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на св |
| а ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} |
| >— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно |
| ок се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читав |
| ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и д |
| к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како |
| врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p |
| ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми |
| па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе с |
| ма и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћи |
| о, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се |
| брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замол |
| лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина с |
| p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети н |
| дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо г |
| , али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да |
| рио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна |
| l:id="SRP18890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности |
| о видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада ник |
| } Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, |
| бави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини о |
| на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </ |
| дине Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше |
| незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом |
| </p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p> |
| мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше нео |
| од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p |
| , оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Да |
| ме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова прими |
| озора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе н |
| арода свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у |
| срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а пос |
| head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — д |
| оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, |
| > <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је |
| нутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, сме |
| олико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? |
| d>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сер |
| > <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часо |
| да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала |
| куша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади беле |
| кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па |
| <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли и |
| ереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са |
| Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога те |
| ећ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са скл |
| ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— |
| з руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја са |
| уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење |
| моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да т |
| ства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар |
| ји што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су про |
| шније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећ |
| ћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на |
| 0_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђ |
| ше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{ |
| . </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!! |
| очитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорн |
| позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка? |
| је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ће |
| е послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре |
| ћао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави |
| Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, |
| развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да с |
| оверце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају |
| {S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће |
| мо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће |
| дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нам |
| иликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш по |
| од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш |
| и рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скин |
| } Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, |
| е вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О |
| вашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, бољ |
| не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S |
| иљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти |
| тно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним |
| в, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дак |
| бећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> |
| } Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а как |
| о у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па |
| еће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари |
| а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста? |
| ењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она |
| да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p> |
| на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера жен |
| кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и о |
| несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једн |
| сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; |
| чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год |
| толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса |
| наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, |
| рото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је и |
| који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, |
| шаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога к |
| ама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! |
| у двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекл |
| е за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила |
| а, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам |
| у, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већин |
| у је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цве |
| но, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоће |
| сподина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а |
| <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се д |
| пшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одра |
| е још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не зна |
| тво и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја |
| есто је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу |
| а прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадо |
| еда рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гр |
| ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама. |
| једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, шт |
| S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је |
| се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, шт |
| 164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јо |
| е, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, ос |
| а освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша |
| дитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова |
| /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки |
| ћ; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили |
| дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она то |
| без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} |
| Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „ |
| спођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> |
| ило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, мој |
| } Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта го |
| се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована г |
| града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа |
| илостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што |
| Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као |
| на, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и ста |
| к и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје ј |
| сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога |
| ....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шт |
| ad> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да |
| ..</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубав |
| устро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш |
| се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није |
| аше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, ст |
| азговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред з |
| /p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, к |
| .</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију |
| >Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па ј |
| н и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада |
| је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у свато |
| /p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али |
| маћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклонос |
| т не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb |
| d> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју ј |
| и док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо д |
| да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице |
| љда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година њ |
| а и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестра |
| I.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пођ |
| је...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quot |
| лас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</ |
| ала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе по |
| може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но б |
| ј је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге за |
| , гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у р |
| во је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и не |
| госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина раз |
| , голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Те |
| бу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.< |
| заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским г |
| ља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе |
| За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се |
| .</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужив |
| е из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, |
| ion" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за |
| душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла |
| 18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беш |
| ст газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, с |
| и, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и |
| е из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њ |
| .</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јо |
| е:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док |
| 5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б... |
| тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и |
| 0_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрош |
| one unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у г |
| , и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку ум |
| сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надз |
| баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје роди |
| ће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето |
| ојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори |
| није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио |
| одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње |
| > <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „бу |
| и.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на с |
| ту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта |
| ој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ |
| ња и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, как |
| тљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш |
| и помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> < |
| !{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па з |
| Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шт |
| знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она |
| Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада |
| игнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је |
| ази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како чов |
| ица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерн |
| да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те пла |
| <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно |
| прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар пока |
| заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дош |
| Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Ни |
| p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудори |
| <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била |
| угого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти |
| љка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју оч |
| а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: д |
| Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> |
| p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! |
| већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Т |
| де својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и |
| је, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n=" |
| га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! |
| у сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то |
| дин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј... |
| ?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њ |
| а на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="s |
| но одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на вр |
| ца?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Срете |
| ла је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти |
| , враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме. |
| Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста |
| веће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежн |
| вачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куд |
| екај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, |
| други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што н |
| ти?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ирон |
| што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p> |
| куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци. |
| p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само |
| љи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди велик |
| о — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} |
| да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> |
| мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је мож |
| . </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шт |
| дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах |
| усте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти пом |
| како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ |
| > <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да |
| не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо ус |
| </p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је би |
| ци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојч |
| <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам ка |
| изи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Теб |
| рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, |
| , нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, |
| Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци |
| <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разго |
| мо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да |
| сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> |
| чког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече своји |
| S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња гор |
| м, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одреди |
| , шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено кл |
| Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ниш |
| о би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече |
| мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> |
| У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За ве |
| и или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља |
| а Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме т |
| је...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} А |
| аде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако |
| , као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} З |
| лост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично |
| сом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} |
| етка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који |
| ажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може оста |
| ела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могл |
| ет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остар |
| ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено н |
| о, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога веч |
| .</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здр |
| и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и |
| а Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</ |
| никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташ |
| издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу ус |
| p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> < |
| ић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту д |
| Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом |
| ло кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском л |
| дно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.< |
| вање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од пр |
| ! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— З |
| и газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, о |
| а сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац |
| што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од са |
| .</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то |
| обро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце |
| од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба так |
| их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку м |
| о се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљн |
| нда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми |
| е цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, ни |
| сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их: |
| нац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је бил |
| — Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чини |
| <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди т |
| аш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава д |
| аљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Дарин |
| ва!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} П |
| но.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше бр |
| , што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што са |
| ди других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми |
| зива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих в |
| п и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Ш |
| ама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У т |
| ласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајућ |
| носу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколи |
| сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отп |
| сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз |
| знао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стри |
| дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи г |
| id="SRP18890_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и у |
| па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала |
| :{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у виногр |
| сели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављ |
| крха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диж |
| ?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који |
| а превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи |
| да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што |
| S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; |
| свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо |
| оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Др |
| ојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весел |
| чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван |
| од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше |
| што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p |
| у да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: |
| оз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, |
| и опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој са |
| Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметн |
| млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледа |
| неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, |
| опљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано вик |
| ори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На |
| и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметил |
| p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде хо |
| врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те по |
| долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је треб |
| ојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно пр |
| пет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; б |
| у.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Бо |
| , прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену |
| го ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а н |
| шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут пос |
| и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је |
| их крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S |
| ље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави |
| им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онд |
| о вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који мног |
| — Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на |
| те да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С |
| кла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је о |
| упа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те вес |
| на не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — сно |
| цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другариц |
| нијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, |
| , па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ |
| ш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Б |
| но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је |
| исам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече |
| е од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, |
| рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође |
| ше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше |
| не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти зна |
| ејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи |
| чије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, |
| аше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Реч |
| ника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није |
| је нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, |
| ушице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само ј |
| мена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и ре |
| инци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се по |
| ови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весе |
| завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада |
| ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпо |
| си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико |
| јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, нег |
| крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде м |
| и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, м |
| Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је пр |
| е тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Бр |
| ач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле им |
| о изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица |
| Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сест |
| тре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да |
| нпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанк |
| о коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој |
| /p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: < |
| изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, |
| фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читат |
| етна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; с |
| ћи:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не |
| ојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви с |
| ј до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник пи |
| Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саоп |
| не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се к |
| еискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу ти |
| тни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана доб |
| али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је ко |
| /p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, о |
| >Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Бо |
| и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од му |
| женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> |
| ги глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p |
| > <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на др |
| оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издава |
| млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла каракт |
| е, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није |
| S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из |
| огледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи |
| за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љ |
| иси од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{ |
| о?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје г |
| љу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и |
| здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње |
| рхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја с |
| же:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ић |
| дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју |
| аква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад с |
| S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расе |
| , јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Д |
| аче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији |
| ма своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, |
| од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— П |
| е живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицах |
| тле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, реч |
| еског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учиниш |
| о винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше |
| опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном миш |
| ма.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом |
| па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотиц |
| м тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сес |
| > <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га ра |
| опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на с |
| новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је |
| и.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да |
| /p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— |
| вши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сест |
| лижње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је поз |
| онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} |
| кну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, |
| говале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах |
| да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив. |
| о несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, кој |
| е ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином |
| p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> |
| /p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати |
| и у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у св |
| о као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и за |
| ио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Нен |
| едоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да с |
| готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.< |
| ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш т |
| гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се т |
| не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну |
| ост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> < |
| оф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде |
| спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> < |
| иљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на посл |
| нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него ч |
| госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као м |
| олико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} |
| е — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Четврто |
| и.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једн |
| прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, мет |
| сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као з |
| љчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враг |
| S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, п |
| скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако |
| три око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса |
| иротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио б |
| н сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и ст |
| им опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га во |
| ху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но |
| ротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро |
| ше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом сам |
| ба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе д |
| ислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па |
| есно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{ |
| рима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се |
| ош живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на у |
| ма загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и |
| d>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета |
| его најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</ |
| ак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да |
| ци, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њо |
| ој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још |
| вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају с |
| омаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S |
| а ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожењ |
| ве су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра и |
| трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање |
| говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, к |
| ="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које в |
| milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection |
| аква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је мног |
| ана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитељ |
| d> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} Т |
| head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљк |
| плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен изр |
| о три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом уну |
| subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се ње |
| ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога д |
| а наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужев |
| ло је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра |
| су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак роп |
| лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у |
| измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком т |
| саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па |
| у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љ |
| сиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нис |
| кање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на |
| ије оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p |
| о у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила ба |
| Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода |
| омогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису т |
| ест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који |
| да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за |
| а је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— |
| жити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала |
| ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Дарин |
| не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајск |
| ој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује |
| ни! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Приди |
| у шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате |
| озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} |
| ге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако |
| к.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила пи |
| је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видел |
| лу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би |
| ну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је мож |
| а из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубин |
| е љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количи |
| су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко и |
| бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ј |
| у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестри |
| пута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p |
| е девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узи |
| ила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца |
| да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад |
| ате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти |
| јку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нем |
| азвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посма |
| невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој |
| све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, ш |
| ти ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не има |
| ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да |
| е мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} |
| а и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p |
| ета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Је |
| S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женски |
| _C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође |
| чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| тељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, тре |
| у јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави |
| поведим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати руч |
| целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином |
| уго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; мле |
| вљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, |
| на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S |
| } Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другари |
| за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој |
| d="SRP18890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сес |
| ица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у |
| ицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта мож |
| гаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским |
| нанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено |
| туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, в |
| ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од |
| нцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени св |
| ка је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патн |
| ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на м |
| и се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљив |
| је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо |
| е човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p> |
| као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не |
| ио јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали |
| .{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га |
| це.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина. |
| ђоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p |
| стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три о |
| руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још |
| ек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готов |
| има светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што |
| ењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно нас |
| у.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се доп |
| али смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapt |
| а?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то т |
| а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> < |
| /p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукне |
| новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, |
| је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке о |
| научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до |
| но, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од з |
| итељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и г |
| во савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против |
| дан разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељишт |
| сти поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана |
| вези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зн |
| десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и |
| жени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и н |
| ешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу про |
| дима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па у |
| е дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, |
| сам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељск |
| е уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истин |
| иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је с |
| ост пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женс |
| емена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSe |
| неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изв |
| е себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се н |
| ости, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем по |
| ло после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим |
| >Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, н |
| и боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиља |
| <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у роди |
| се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збиј |
| е, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је з |
| тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом |
| женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем |
| сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како |
| е пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућ |
| p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не пор |
| која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на в |
| то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, |
| ене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима |
| све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога п |
| и — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и |
| те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њези |
| заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Го |
| } Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што м |
| к онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допа |
| а и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години |
| ме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Да |
| од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у |
| то је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери? |
| то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје. |
| ла по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била |
| а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерил |
| >Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је |
| ти, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{ |
| {S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загр |
| но наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ пр |
| упа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љу |
| њем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговар |
| ?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком |
| жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, к |
| ’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи |
| не приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја |
| едном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за тво |
| лужитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право |
| о је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, |
| а разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврд |
| <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу |
| е грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам |
| а је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се |
| оф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му веру |
| ај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој |
| гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — сам |
| } Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате л |
| ема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и дома |
| едамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се н |
| ојима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајс |
| идела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском |
| граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита |
| сподар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су |
| д женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у ста |
| са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђавол |
| љно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> < |
| инком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се |
| елост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; |
| у у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког ок |
| ицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још |
| о гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ак |
| Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака |
| да настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богат |
| т, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</ |
| ст и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечије |
| све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак нав |
| , и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и |
| Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>По |
| ака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и друг |
| и ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало |
| аметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, |
| , ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месец |
| е имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, |
| S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад |
| оше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то млади |
| д камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хл |
| ори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да н |
| еда, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!< |
| е.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз |
| амо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени ро |
| уди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девој |
| се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам |
| учујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казу |
| } Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би |
| њу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прош |
| кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера н |
| противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад |
| се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, ка |
| у <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету г |
| материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Бо |
| p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту |
| није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали |
| погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посра |
| стину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{ |
| ра одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, |
| ик или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина |
| а широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савлада |
| „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као |
| — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије |
| седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и |
| {S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p> |
| >— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест |
| Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да |
| Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p> |
| те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра |
| исам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо моде |
| е задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но п |
| {S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим п |
| , кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху |
| ета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамна |
| ам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоч |
| ео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и |
| зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ |
| и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је з |
| давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш он |
| а ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p |
| што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.< |
| ету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смије |
| .{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их уч |
| тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо |
| >. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женск |
| ватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обор |
| ђе и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} |
| е била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати мног |
| верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p |
| и.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела |
| х не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није дока |
| /p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неко |
| ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> |
| о срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упозн |
| у можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они ве |
| што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од |
| боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели |
| добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „с |
| тку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то |
| </p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родит |
| утра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити |
| м.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем |
| га, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било с |
| усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p |
| е.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — л |
| } Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики с |
| , а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>В |
| <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га |
| ико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно с |
| Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тре |
| да, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, |
| а узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је с |
| скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>К |
| знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете п |
| варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, |
| ек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због |
| ="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, |
| ри владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Паз |
| вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — реч |
| „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и п |
| 77" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; о |
| утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milesto |
| ласти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, ос |
| карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило |
| господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је т |
| их муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазно |
| но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део |
| уде у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљ |
| остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, т |
| акав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> |
| е као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него |
| и, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и |
| орита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али |
| ста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А у |
| јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима нап |
| лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с м |
| } Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздах |
| астао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућ |
| двише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш прос |
| па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отег |
| сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и |
| ама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више |
| аш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш |
| а ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{ |
| живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је |
| гова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисл |
| ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један |
| есто и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обич |
| ску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па |
| „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери |
| да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала |
| еднога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад |
| оју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити |
| ?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну. |
| отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај к |
| </p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је |
| ек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} |
| га готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко зв |
| ту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Нег |
| слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>П |
| дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господ |
| е свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У |
| пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што ни |
| <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола |
| мао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешава |
| Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} |
| е па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са |
| S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учини |
| мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели |
| едав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар |
| ветује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, |
| е добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да |
| нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредил |
| вац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га п |
| умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, |
| Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше н |
| скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она |
| Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као га |
| аринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што |
| стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и м |
| госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем |
| .</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо у |
| а зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што |
| косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, |
| <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила |
| јде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане глед |
| почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутр |
| о седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица игра |
| 0_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног |
| е глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет узд |
| пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — клик |
| мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p |
| ху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па о |
| и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпо |
| а најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— П |
| елу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако |
| ти не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.< |
| и па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чу |
| <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати |
| ако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природ |
| волеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и з |
| му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p> |
| зистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је сед |
| својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад ј |
| д жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачу |
| размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред |
| у.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је |
| ном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим |
| ла за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била леп |
| у! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађо |
| адо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа |
| е она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Д |
| , а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не |
| амог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му насло |
| омилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, в |
| а срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, |
| ност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ири |
| .{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по |
| у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступи |
| ине.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а б |
| код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило ј |
| е већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на б |
| /p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није ра |
| а мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{ |
| Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, |
| ави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} |
| Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад |
| да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— |
| крени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар. |
| ражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар |
| — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору. |
| о, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и д |
| еде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То |
| иву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а |
| лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и по |
| амо мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, шт |
| , а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као |
| е на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у с |
| ћу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестр |
| " /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је са |
| S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чим |
| га вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу |
| пке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита су |
| нка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осе |
| је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још |
| а неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али |
| ше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, вид |
| ма заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{ |
| нка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не бе |
| бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и с |
| трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар м |
| нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> б |
| ави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назв |
| .</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| е, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— |
| лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала најв |
| а наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да |
| рекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</h |
| но исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p |
| цом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, |
| разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p |
| } И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја |
| ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели |
| тави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац |
| се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра |
| ојој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако х |
| о вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе |
| знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости |
| лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енерг |
| а жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p |
| ни.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не б |
| а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонет |
| што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем |
| во! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и н |
| е од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на ј |
| е баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> < |
| ого имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски г |
| ез успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и нес |
| смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и |
| ав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ј |
| м бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау |
| е дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напре |
| од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, |
| е би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински каја |
| </p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка п |
| ше од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, не |
| или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказ |
| мам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње |
| углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је |
| и им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div |
| ирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови. |
| <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном |
| са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додад |
| м корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онд |
| .{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете |
| њају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свак |
| за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у нов |
| репарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може |
| се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумет |
| је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или |
| аринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је об |
| тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да д |
| тара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра |
| ецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђериц |
| де лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} С |
| {S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскак |
| остојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> |
| иш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женск |
| на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Бо |
| тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њом |
| тији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка |
| тановала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајућ |
| тери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна у |
| на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; ка |
| а доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва |
| ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n= |
| а још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110 |
| жи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, к |
| онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да прос |
| апуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ћ |
| хађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да |
| уднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жаба |
| ила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чеља |
| оће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не |
| снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа |
| S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш |
| инка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била |
| о свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколс |
| образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превар |
| чари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било |
| а, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је |
| се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својо |
| била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па а |
| и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што ј |
| — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене |
| "184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста уг |
| браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не тре |
| ој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, |
| чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом непр |
| друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не д |
| омаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да сед |
| што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је с |
| .{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмех |
| <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а |
| на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгић |
| кла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала с |
| S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> |
| ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако |
| {S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали с |
| Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријата |
| ана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је |
| а, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далек |
| права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сак |
| кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место об |
| раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, при |
| {S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо |
| а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчини |
| и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младос |
| а у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну бл |
| мешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> |
| руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p |
| сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих нео |
| м површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Св |
| е чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, |
| које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац |
| p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла п |
| етврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је |
| есом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозил |
| и сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надмет |
| вољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p |
| још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: |
| у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у о |
| је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— |
| и не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре |
| ици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из коро |
| је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори он |
| енутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погле |
| истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, |
| сиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено поб |
| е бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" / |
| да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали |
| ња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња пост |
| ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашља |
| трама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда |
| спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам |
| сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диван |
| лога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, к |
| раву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S |
| е јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већм |
| ета.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и |
| а рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучн |
| осле овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи ни |
| ка љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаси |
| Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није |
| чног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница. |
| зора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, |
| а и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шт |
| идиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести |
| отивница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја |
| разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постој |
| то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају м |
| атрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До кој |
| ?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али н |
| ту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! т |
| су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, некол |
| којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпос |
| јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад |
| ?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дет |
| ора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате на |
| на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цве |
| <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чист |
| онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, г |
| а.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а д |
| ам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај |
| у је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш са |
| ла.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда |
| в беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрв |
| чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си |
| у.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичк |
| ић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одв |
| изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмех |
| ицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у л |
| ојим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по ње |
| да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили |
| сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ст |
| еба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: к |
| ог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином теч |
| мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је |
| онетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журн |
| и крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је с |
| ета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До |
| тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти |
| релети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ б |
| , ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је |
| <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но ср |
| рех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати |
| ица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а ужив |
| > <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним вел |
| противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да |
| пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја мора |
| , па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница св |
| </p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} |
| мејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзи |
| и“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „т |
| то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста пос |
| да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости |
| та, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав |
| вши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натра |
| него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кро |
| нка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, |
| /p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ак |
| дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на прот |
| ој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене |
| у.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно |
| у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Н |
| оду међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти |
| о школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да с |
| заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из ово |
| ко је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но |
| и, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још о |
| ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p> |
| ного ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајви |
| човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— |
| l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зач |
| е бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p |
| но, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача н |
| и из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. на |
| ако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p |
| -Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, |
| лашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сун |
| имају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и сам |
| } Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је сва |
| } Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и |
| мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пу |
| е не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — реч |
| Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то го |
| о што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, |
| оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде јо |
| душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека |
| освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу |
| ну.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с |
| о рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча |
| на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Са |
| дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је и |
| вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више не |
| ачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту го |
| .</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадово |
| нда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тог |
| има настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да ј |
| на, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она |
| ашти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, д |
| адожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p |
| против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Па |
| .{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не |
| адалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је св |
| ш се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрав |
| ест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док т |
| а.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислил |
| а немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сам |
| ове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубић |
| овека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици д |
| лежнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су ја |
| вао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој |
| вање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по |
| да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака |
| ена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; |
| ажи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се |
| , него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не б |
| есорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n=" |
| ћу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љ |
| р — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узима |
| ици, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту |
| и народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, |
| е разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је ру |
| не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу |
| оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Даб |
| те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу |
| трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ из |
| ојој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обич |
| ом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Д |
| и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се ст |
| у јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока с |
| ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка у |
| си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шп |
| ешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због |
| је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језиц |
| к, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али |
| ећ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газ |
| > <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> |
| ведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, дру |
| премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанк |
| , а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учит |
| дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Па |
| јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре |
| мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја |
| то да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да |
| t="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је из |
| /p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, ка |
| ице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и нај |
| {S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи. |
| орална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— |
| а каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час |
| } А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо |
| т погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купи |
| чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гр |
| ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха |
| аш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће |
| па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са |
| ница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна |
| ости удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памте |
| за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које |
| е даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету |
| и ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твој |
| ушо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен г |
| тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, д |
| цу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак с |
| вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ва |
| > <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар бољ |
| нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао |
| ћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њо |
| ецијално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} |
| — Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчин |
| ђа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја полови |
| кој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара з |
| шећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о |
| војка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} |
| шта не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је јо |
| дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, |
| удућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко! |
| ака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа с |
| арана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе |
| кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала |
| ла бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени свет |
| е баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно проти |
| на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и за |
| јан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту превар |
| м се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету |
| и волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у т |
| је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољу |
| је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p> |
| а којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пек |
| баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа |
| верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, |
| } Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље |
| жити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то |
| ине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте |
| дачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад и |
| неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S |
| „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног све |
| .{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позив |
| раве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а |
| е нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у нам |
| ету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих |
| етне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, |
| а?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, бе |
| ерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и чест |
| неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви сла |
| одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва пл |
| а им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Н |
| ласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и |
| е године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена |
| ече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам |
| — Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш по |
| еше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена д |
| е, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати о |
| еше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их |
| ако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду тростру |
| ере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али доб |
| своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Д |
| знао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И |
| аних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професор |
| и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад |
| само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив н |
| какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже |
| ом иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раде |
| брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са |
| е.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, т |
| да ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код ку |
| новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој |
| да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобра |
| /p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићки |
| отимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, < |
| та се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју |
| кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постељ |
| дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се |
| е да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар т |
| Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} |
| виђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице и |
| .</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли? |
| оде.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и |
| ветом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Доб |
| . — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p |
| увише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног |
| неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим |
| ти најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја зн |
| какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни |
| застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а |
| је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чи |
| тедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о с |
| погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то |
| е Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ |
| сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настоји |
| је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече |
| кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</ |
| чем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n |
| јбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш |
| рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— |
| а срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То |
| у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш пом |
| ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливш |
| ј тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих |
| ма, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају мес |
| уркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но |
| Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки |
| о сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он ника |
| сала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли |
| иловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових |
| те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасви |
| нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз |
| ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“ |
| ру.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе припо |
| се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју рук |
| {S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину проф |
| ге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај |
| одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор |
| <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те |
| з његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је |
| а мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нест |
| лободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је л |
| го се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вр |
| су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче сво |
| е замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су роди |
| м замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се с |
| /p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, к |
| ротеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а љ |
| само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, |
| била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не по |
| p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини |
| ш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи |
| о запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и |
| вет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не мож |
| није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, до |
| сто.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као |
| е природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем с |
| “! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди |
| човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> |
| етан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</ |
| овања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њ |
| Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се |
| <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек |
| каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела |
| аш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретк |
| о ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љут |
| студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из дале |
| доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој |
| е тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши |
| p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин |
| а. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље может |
| пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и |
| ијатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да |
| боритији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> |
| да говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! х |
| је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, св |
| по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери |
| у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због |
| оље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> |
| асвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> |
| не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</ |
| један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> |
| > <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов прост |
| у беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заб |
| ку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже |
| Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, од |
| Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој |
| ро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је д |
| а буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз |
| о ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико |
| ко је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Н |
| дај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спом |
| било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећа |
| адо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом |
| а, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред с |
| девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сирома |
| смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али ч |
| Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе сви |
| е Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да |
| Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба п |
| не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да нећ |
| ад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} |
| у такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да посл |
| <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је ш |
| у имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p |
| наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да наук |
| овца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до |
| е од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен |
| мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да |
| ио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у ср |
| аш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих |
| равница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхоп |
| Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти |
| и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ |
| свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро гов |
| д којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S |
| без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, а |
| ила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила н |
| } Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој |
| и у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, не |
| душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потре |
| у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега тр |
| горчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p |
| но својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да |
| .{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начи |
| треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакци |
| ио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну: |
| два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све |
| малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да с |
| > <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у мо |
| н и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци ов |
| дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?< |
| >— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само |
| ирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац |
| ши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао |
| а се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да свр |
| хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слуша |
| <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно ј |
| знаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави |
| озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде са |
| лади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест |
| та разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање |
| ија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим слу |
| боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљни |
| ра грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред ве |
| ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадав |
| а домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помо |
| саветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла |
| p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за дива |
| } Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p> |
| ћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p |
| и удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла. |
| с у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе в |
| пет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> |
| Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p> |
| олитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књ |
| и се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за |
| ејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка је |
| p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! . |
| тини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; |
| Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може пос |
| унце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> < |
| уле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанствени |
| ко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја ни |
| ишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и инач |
| ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином о |
| да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самос |
| Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те |
| а.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме |
| ша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S |
| вача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — |
| </p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала ј |
| озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p |
| човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једн |
| тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n |
| Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А |
| , смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, |
| предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{ |
| шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и |
| Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој д |
| ла то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{ |
| о од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали н |
| ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружн |
| розрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Го |
| љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не |
| загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сес |
| беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на |
| ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сват |
| тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није |
| лост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; примети |
| /p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула |
| је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, |
| ена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и зами |
| шљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремиш |
| Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вече |
| ржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, р |
| ви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’ |
| и се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није |
| она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи |
| овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом |
| ли као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу |
| се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки п |
| е јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беш |
| кве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме |
| Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши |
| па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се |
| и девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} |
| го ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а |
| о, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љу |
| лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не |
| и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник |
| није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та он |
| >— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Н |
| оју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је |
| приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита |
| добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, |
| собењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео |
| ници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> < |
| смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вр |
| љено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне |
| ота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; ј |
| ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type= |
| ољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, |
| ему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему |
| гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — |
| </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не |
| S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у ок |
| му ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да ж |
| ну:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као д |
| ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све |
| <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши поглед |
| ела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена понос |
| цију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког с |
| лила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div |
| аринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле |
| ју сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега |
| Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном |
| оше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако з |
| а згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љуб |
| то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сети |
| } И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од о |
| радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; |
| се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седош |
| и поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што |
| ка крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти |
| и да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка |
| је срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ни |
| неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — |
| ћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био с |
| о говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан |
| ем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Д |
| е дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно са |
| “</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосре |
| же тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано |
| лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; с |
| књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда те |
| излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, |
| се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће |
| ро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш гл |
| у Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цел |
| ати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа и |
| о врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније б |
| а то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{ |
| же Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нем |
| је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога г |
| пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" |
| да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да ј |
| Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — р |
| зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље ра |
| Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смеја |
| ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да за |
| вати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштал |
| штву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећ |
| треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће ж |
| ли.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} |
| ић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну соб |
| к“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано |
| p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу ос |
| ом приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав |
| његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и |
| заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као |
| или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни во |
| ја од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан |
| а опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом рад |
| .{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде |
| оспођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хла |
| оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, ми |
| ли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те |
| каз?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По |
| ешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпит |
| јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај пла |
| , госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Дру |
| им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показуј |
| ти.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљад |
| хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмун |
| ти и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитава |
| {S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, |
| ња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас |
| фесоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети |
| ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлет |
| тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор по |
| о врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје по |
| е би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>Посл |
| стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њез |
| ћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</ |
| на приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињ |
| надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не жд |
| д сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар |
| због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту |
| у овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и ж |
| се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.< |
| се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што ј |
| олико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са |
| је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.< |
| е.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво |
| је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињуј |
| а девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девој |
| е већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове год |
| ле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треб |
| по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку |
| кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринк |
| је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замиш |
| знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ. |
| има правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај |
| сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра |
| и сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то |
| има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутал |
| ути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада те |
| анила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{ |
| лу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је чита |
| звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао |
| S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — ч |
| у, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у |
| рила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре бил |
| и чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде |
| , господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с м |
| о могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете бој |
| ти и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса |
| еселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском не |
| е док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очим |
| 6"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби |
| ека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то |
| вати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја за |
| понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на сал |
| е, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> |
| у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у |
| ге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против матери |
| ако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се за |
| еста, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуш |
| <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са |
| <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла осло |
| к се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе. |
| <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Та |
| , кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети |
| ед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка с |
| } Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њег |
| еоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних п |
| аје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној муж |
| ек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у п |
| воје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два |
| увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им дру |
| кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с мо |
| ?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не р |
| ључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте с |
| књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њ |
| м детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и до |
| Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се |
| ред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно пр |
| а.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>О |
| и.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити д |
| ћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам |
| бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли до |
| еби лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће њего |
| ругу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је о |
| ање.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, и |
| а, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се у |
| своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S |
| о имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не |
| <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Да |
| а, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и |
| опирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па ст |
| еплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова |
| јбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужев |
| „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на су |
| е речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост о |
| ст, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} Пос |
| ој мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљ |
| <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше |
| друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све зан |
| ену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, |
| као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави п |
| с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жен |
| лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку матери |
| нда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која |
| ра мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, |
| р.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању. |
| своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише п |
| изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је ј |
| женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама свој |
| ад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у |
| благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} |
| нику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу |
| лико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазн |
| Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </ |
| те се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите увере |
| закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног чо |
| овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спас |
| а свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се |
| ени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти д |
| а, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се св |
| ству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно < |
| као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измол |
| д ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколи |
| дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а о |
| а то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба вели |
| допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по свом |
| рено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим на |
| шено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед од |
| Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће |
| ајивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сес |
| е госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друшт |
| ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек |
| спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет за |
| аче, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоћ |
| товањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случа |
| и да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</ |
| њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, ш |
| је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказат |
| шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S |
| цили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природн |
| аринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање < |
| дитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку |
| > <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од |
| јени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад ка |
| } Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отпра |
| , него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, нег |
| погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет |
| То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Боси |
| падне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живет |
| ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби |
| алеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ниш |
| е за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, |
| нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у |
| Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео |
| же, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту припов |
| место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</ |
| да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело з |
| S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог с |
| ; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст |
| се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а нов |
| сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите |
| и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека при |
| p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече м |
| е, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но |
| и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но њего |
| <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакак |
| творена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остал |
| ез дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко |
| помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али |
| нскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заб |
| примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћут |
| ћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу |
| љала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Та |
| а у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што |
| па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p |
| ати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу |
| ако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, |
| у, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину |
| ћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго |
| Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, ка |
| а у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако |
| е, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш до |
| радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, |
| гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као доб |
| римати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S |
| } Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати |
| ад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“ |
| ате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја и |
| {S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не |
| и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена |
| тоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча |
| нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи |
| Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида |
| као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до к |
| } Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се це |
| и рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад |
| па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши с |
| народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а |
| решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила с |
| ећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оц |
| та стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p |
| p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао |
| мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те |
| вога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељ |
| епристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду |
| она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек |
| од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасит |
| а продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и пр |
| ђе, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка ку |
| /p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, |
| других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да н |
| ива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може каза |
| тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, послед |
| и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, |
| <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека |
| ислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, |
| ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — пр |
| и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} |
| и нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а |
| он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избо |
| ој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Нена |
| еко моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе п |
| стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који пос |
| чи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, шт |
| {S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, |
| нке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Пис |
| што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. |
| ост за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам к |
| ога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Бос |
| ност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје |
| е, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми |
| ак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи |
| ски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству др |
| би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, |
| {S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „пр |
| , а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за нар |
| и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго ни |
| муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорче |
| то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замер |
| не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напише |
| неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „н |
| хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме с |
| драсла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; с |
| причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заист |
| тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек зб |
| за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно |
| ше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи с |
| , ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљи |
| >Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рај |
| лободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног |
| а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога |
| о, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, по |
| p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не д |
| сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p> |
| војином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су |
| ро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, |
| љана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не мо |
| м гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на м |
| <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него |
| сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распро |
| де, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини |
| школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан св |
| о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из |
| а што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с бо |
| ело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која долику |
| особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, нег |
| и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какв |
| обрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме |
| њивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| nit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то наро |
| читељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којим |
| мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свак |
| оја је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, |
| не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у |
| ати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати |
| , па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, сн |
| ој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће |
| употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је вел |
| а ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту |
| и, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p> |
| одала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — реч |
| — На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p |
| ено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђе |
| али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јес |
| је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку |
| и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није ст |
| ојој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Р |
| људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, см |
| онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџач |
| доше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p> |
| никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајс |
| е у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је |
| стина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Нек |
| у приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер |
| тала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</ |
| ед огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као |
| шо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— Н |
| мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p> |
| оре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим |
| ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда |
| ета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика з |
| но дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p |
| мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи приме |
| Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</ |
| ко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрб |
| е проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ т |
| осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с |
| оге младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По |
| е сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи |
| задовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је м |
| поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешни |
| јан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није |
| <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и о |
| но назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међ |
| гавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се зами |
| место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и |
| стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Једа |
| рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и п |
| сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетн |
| ођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће о |
| знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам доби |
| де на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим |
| мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што с |
| еде опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прек |
| пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго |
| јег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и |
| тра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад ј |
| е тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — |
| Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У |
| инку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После |
| да, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и кр |
| р Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — па |
| то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и |
| а пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео |
| ма, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Дар |
| се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где пом |
| свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, |
| истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко |
| и; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам |
| века не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" |
| атеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитал |
| јку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> |
| је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј |
| ати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали |
| била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у д |
| тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој бе |
| ио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{ |
| и на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да |
| ченици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а ј |
| ано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на |
| и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила п |
| х је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у прија |
| љај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Д |
| Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин ст |
| тове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{ |
| а.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада |
| ром слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао б |
| ајчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p |
| јаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи |
| Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже св |
| са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго |
| у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад ви |
| се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама |
| Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{ |
| } Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што |
| вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и |
| /p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и п |
| нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његово |
| Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{ |
| а.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, |
| врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под ј |
| зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те |
| рије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, |
| >— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим с |
| ја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети |
| <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздр |
| одитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плач |
| у нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, |
| p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то ни |
| нка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере |
| е су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Го |
| инка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; н |
| <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме |
| ако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа |
| >Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позив |
| х. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са сво |
| љ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њ |
| иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хо |
| ну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Д |
| јатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је |
| ин! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сиро |
| ново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> |
| <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не |
| и, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за шт |
| ети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног по |
| тресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ |
| /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмим |
| цама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем |
| ="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање |
| t="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како |
| subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре |
| да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њ |
| пште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> ни |
| ој бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p |
| добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— Н |
| е су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не |
| ш од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Пр |
| нство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не про |
| д а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвал |
| вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дот |
| ор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љ |
| склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је г |
| тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма |
| а, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо ра |
| агови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну |
| их изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем ка |
| гано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку |
| и: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта |
| ица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте г |
| е воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренут |
| Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила ње |
| гу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ру |
| е вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} |
| заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње |
| а пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — |
| усији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Уг |
| боравио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике |
| нисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не |
| е стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била соб |
| како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљ |
| ко, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много |
| косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла ј |
| ећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је ра |
| и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" |
| уша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света |
| лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо ц |
| ји је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му н |
| другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра |
| штва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна мног |
| И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гро |
| азак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан |
| о званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у друго |
| арактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме |
| ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетил |
| о нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они пла |
| у да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да |
| на душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако ми |
| ж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са |
| испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће д |
| ом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може уви |
| авити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да |
| ринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи наст |
| ећина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано |
| другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, ч |
| д човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се п |
| пођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити |
| а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копц |
| ог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већ |
| али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су уч |
| су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не и |
| ам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, |
| , рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па |
| не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо с |
| а ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То |
| оре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје |
| е, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{ |
| ја с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почел |
| нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју д |
| цу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> < |
| .{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан гр |
| сто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене |
| ством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његов |
| ћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ру |
| о јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, |
| већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ов |
| смех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе рад |
| .</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше |
| ашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите |
| ветиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да |
| ком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb |
| вести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, |
| била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничк |
| на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила ваш |
| моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а в |
| тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превид |
| о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад |
| две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњим |
| девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам сви |
| ло текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно |
| S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не |
| </p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{ |
| аш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, же |
| шалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S |
| лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придсед |
| p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{ |
| тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али и |
| ожете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с о |
| ач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би |
| ије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељишт |
| тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А |
| нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужд |
| ЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> |
| а су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно |
| — Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А г |
| се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{ |
| S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи |
| днику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та с |
| си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад ј |
| се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал |
| коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на с |
| Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то |
| } Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био |
| ете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је |
| ријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимна |
| к.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{ |
| ема позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако |
| обила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно ог |
| улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој г |
| лим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која |
| т, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; по |
| коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, ш |
| и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга се |
| знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од |
| то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — |
| {S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених |
| лека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S |
| осле учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела |
| ике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи д |
| ље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али оп |
| да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде н |
| ни: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро |
| Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лел |
| узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна |
| приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она |
| кла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па |
| авније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, |
| већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учит |
| очашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} |
| а ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — |
| јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш |
| и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, |
| забрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгор |
| ек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као св |
| није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка ир |
| S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте дев |
| најем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> < |
| ј се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала |
| биљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књ |
| те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, к |
| прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с љ |
| невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли |
| ише, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што зату |
| јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу |
| мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> < |
| а. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја зн |
| види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је те |
| ј молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих |
| као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те же |
| „Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу |
| жењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да |
| у професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> < |
| донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из |
| и, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> |
| ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, ка |
| чку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален |
| ћки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичнос |
| „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> < |
| су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који да |
| од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на н |
| риликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа тр |
| је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим |
| ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико с |
| обро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кош |
| угоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошл |
| ија на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихват |
| <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје ка |
| рофесор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је н |
| е био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то |
| кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка |
| е знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! реч |
| не.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> |
| је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те в |
| и.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по ч |
| времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с |
| ња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове по |
| ам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.< |
| /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јо |
| смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у |
| уге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другари |
| брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — з |
| ко у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужил |
| ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих н |
| ли стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јо |
| ом капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Ч |
| уђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободн |
| секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају |
| а?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се |
| ребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти с |
| те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до |
| тирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније од |
| <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Ау |
| , било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је воле |
| се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку зб |
| м сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Дар |
| дадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па ос |
| а сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије |
| одицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} |
| на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица ж |
| случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из |
| ћ рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу уг |
| цу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Т |
| читељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="17 |
| несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту |
| најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина |
| о, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочит |
| им погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни |
| ост и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> |
| што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу |
| лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дел |
| мунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке ид |
| нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је изве |
| е, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је |
| ту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S |
| аматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије о |
| а одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S |
| аква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учит |
| пских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни |
| во, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по с |
| виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на |
| у вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Ј |
| мехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрна |
| гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели |
| ако сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Насто |
| е кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака |
| вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела |
| >— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати. |
| е дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p |
| ина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на |
| ако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шт |
| ињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} С |
| мо за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Да |
| ла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> |
| е муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан |
| , те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама |
| де хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљ |
| рице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се |
| рце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све |
| вци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет з |
| мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромн |
| руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твој |
| едујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subS |
| уштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А |
| Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p |
| много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику н |
| таје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већ |
| ви:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана |
| а поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет он |
| о не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душ |
| мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лице |
| рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А |
| {S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они кри |
| чи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде |
| оја се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и р |
| и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом нази |
| е чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружи |
| ица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али |
| према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо |
| о дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p |
| ешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за |
| није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће з |
| ред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно |
| тна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у ку |
| , у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена и |
| здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она с |
| и се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим пр |
| а ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} |
| о њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која |
| је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке |
| се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назо |
| и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још ст |
| е, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— |
| а као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвећ |
| <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће |
| га је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} Т |
| против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој |
| ожда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га види |
| а собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива каракте |
| о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ м |
| але те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас |
| " /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ. |
| pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар м |
| љевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S |
| тац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама |
| ли и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} |
| а очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прс |
| ски фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедни |
| >Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако проме |
| Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљ |
| } Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137 |
| царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к |
| {S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не |
| и што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са св |
| и, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби |
| шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се |
| а сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се за |
| љи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; |
| мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им |
| и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро |
| тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, в |
| гушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски полож |
| али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина друг |
| јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка |
| а је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина љ |
| служује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као д |
| Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је |
| ица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка узд |
| ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако |
| тоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпостав |
| ! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па |
| али би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушки |
| гледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искал |
| ојих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притв |
| велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад |
| итељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде. |
| зуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.< |
| е можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, с |
| , као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што с |
| усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а см |
| моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља |
| делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су ме |
| <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздах |
| препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њ |
| и ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, |
| {S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уваже |
| гла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста |
| ном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обо |
| усти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети |
| ајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринк |
| S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и грк |
| ла.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се жури |
| место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што с |
| е, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло |
| ве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па |
| о да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми |
| p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на после |
| а несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој гру |
| му мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о том |
| и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом пр |
| де из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и с |
| прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и |
| мала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Не |
| , колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан |
| се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред |
| киње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не од |
| аш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, |
| јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, |
| им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу п |
| е спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему |
| уту нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем шт |
| срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да |
| који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p |
| p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега |
| песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — прим |
| преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, |
| саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач пи |
| дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која |
| најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, д |
| ле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То |
| би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева |
| сне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран свој |
| ство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само |
| они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Так |
| му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломље |
| аније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостив |
| кама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим пу |
| пођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох ран |
| штва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, |
| .{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на |
| оме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху д |
| а час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати? |
| м! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Та |
| само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили |
| и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је не |
| наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по |
| је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би треба |
| ије зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерк |
| рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је ј |
| на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли |
| је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? н |
| ена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми ж |
| им је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло з |
| обу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пре |
| видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном |
| род, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти |
| шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухват |
| јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође |
| и, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек ње |
| ! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се ос |
| ла је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут у |
| Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с |
| <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је |
| ачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:< |
| да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту сп |
| а устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После |
| воју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је т |
| г</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да |
| о хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> |
| у сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгуб |
| ље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у ку |
| и тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} |
| гла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Оп |
| д више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпо |
| ми његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам |
| ше безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по |
| аћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Ал |
| којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На пос |
| оз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Пог |
| о не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док |
| ја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ват |
| је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на ви |
| ином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих |
| S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професо |
| отина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не из |
| одара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, т |
| иге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се |
| овор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милост |
| е сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изи |
| ицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала се |
| а, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овд |
| карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађана |
| та „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја |
| ови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели |
| а продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, |
| , сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и |
| сећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али |
| о гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си с |
| јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који вол |
| да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, |
| је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је |
| {S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам |
| чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али |
| еш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати |
| } Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискре |
| ече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и |
| можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> |
| љи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости |
| у вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После |
| , а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки г |
| аринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљи |
| „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} М |
| акав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p |
| {S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од оби |
| , да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила. |
| и девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папир |
| м против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме зна |
| њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на какв |
| они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— |
| а жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети мож |
| у и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свир |
| смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљи |
| {S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што св |
| ишта чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим |
| ца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност |
| пунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Нави |
| обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо об |
| е и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа ј |
| о!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:< |
| .{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи |
| је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толик |
| , красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам стар |
| неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, |
| мицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, |
| ница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то |
| карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, зг |
| его нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писа |
| зи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њези |
| {S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да сви |
| само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појм |
| тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у много |
| S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке п |
| о зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је пит |
| је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ов |
| увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Г |
| ј, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута |
| але спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљени |
| .</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, н |
| а цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера |
| ед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и узди |
| ла их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смешт |
| веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се |
| са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се |
| {S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Зн |
| идно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њи |
| уби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а |
| радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, |
| > <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је жен |
| сти са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и |
| ек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је |
| према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говор |
| а се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме |
| дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се |
| > <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S |
| ву на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим год |
| те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш |
| олбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рође |
| га. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли. |
| она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није с |
| од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па |
| Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ј |
| говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо |
| гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да |
| копис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</ |
| и женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ва |
| уде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{ |
| ико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је на |
| где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала |
| резирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; |
| н је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он не |
| ну изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усре |
| но, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n= |
| у неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу п |
| скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако |
| {S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би д |
| а сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, д |
| о је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчин |
| а заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но он |
| /p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прв |
| л за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се |
| та, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате игр |
| ма. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{ |
| зла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госп |
| „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоал |
| арих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не ид |
| тво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, ка |
| ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају. |
| карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разбори |
| 117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољ |
| ањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђен |
| ош и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбо |
| из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учи |
| азе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допушта |
| Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Дарин |
| tion" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па мет |
| су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познав |
| олина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш же |
| желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја с |
| есује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учини |
| олико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву с |
| поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не |
| а.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадово |
| то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син |
| } После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ће |
| } Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не |
| биља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада |
| друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Глед |
| ио је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити |
| ла.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, м |
| >— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му |
| гдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ре |
| каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и |
| ас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама |
| Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то |
| ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шт |
| то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје дру |
| тправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, |
| јле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с |
| је родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у п |
| растеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у |
| не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је |
| ше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити |
| добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је вел |
| какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила. |
| њасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Дарин |
| се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу |
| је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој поз |
| оје влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Дос |
| но писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба |
| p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих у |
| њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији с |
| ан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па |
| ата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу. |
| .</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природ |
| м је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.< |
| ка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље к |
| едно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слуш |
| , које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свак |
| читељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} |
| {S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој |
| п глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу.. |
| ако женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>и |
| — Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођиц |
| Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, свој |
| p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претп |
| ледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаш |
| виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не го |
| надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на |
| иљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> |
| им.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>О |
| тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се уз |
| у ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да |
| ит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онд |
| иде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазил |
| мо да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше |
| еденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходај |
| {S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет |
| српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опаснос |
| ћ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па |
| деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане |
| нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" / |
| е код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>види |
| } Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причека |
| алуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи |
| о биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озел |
| и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би |
| } Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко |
| ској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — |
| руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, |
| рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрз |
| те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју |
| атерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наш |
| ети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} |
| .</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> |
| иш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оно |
| смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треб |
| и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком пр |
| е и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, |
| ра, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето б |
| гог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час |
| } Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p |
| че, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је не |
| а оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:< |
| узним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече: |
| вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бри |
| аринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Друго |
| и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору |
| се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} |
| /p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То заце |
| <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, |
| де у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да |
| <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила |
| ји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Ду |
| пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кро |
| а — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена |
| оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима закло |
| ју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} |
| ој мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише х |
| вога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{ |
| ети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмех |
| За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази с |
| та да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих |
| , што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p |
| где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаља |
| што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности |
| а да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми |
| стави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње |
| и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После некол |
| ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тре |
| усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх |
| она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге м |
| ли — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живо |
| .</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ |
| му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило |
| глед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то тр |
| м, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо |
| p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво госпо |
| о, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да |
| угарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и д |
| {S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече: |
| и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волије |
| вела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже н |
| те, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте |
| ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, |
| не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејал |
| с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, ко |
| име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, ј |
| га сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу друг |
| За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу на |
| b n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Ком |
| ираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.< |
| их наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале |
| , не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете |
| ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих госпо |
| ије можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или |
| чином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} |
| а ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољ |
| ожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сања |
| уж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроко |
| в је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, д |
| ем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те |
| вља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми же |
| о твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа |
| се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а ш |
| ала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној же |
| осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труд |
| уцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је ч |
| Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је о |
| но о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осе |
| је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, |
| е често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја |
| еше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особит |
| а.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; |
| } Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску н |
| е љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, |
| у не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> |
| онекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да поми |
| и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он |
| } Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, о |
| а је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мисли |
| о ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти реч |
| ало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љу |
| следице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, к |
| прављати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може р |
| рива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено |
| <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p |
| ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда |
| е Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је |
| достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим |
| д су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ п |
| деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка |
| ам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</ |
| Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, |
| ла.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму, |
| p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре |
| ри припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> |
| проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе |
| ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и дру |
| еше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, |
| ло.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што ј |
| има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран |
| јих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта в |
| свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту в |
| је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говор |
| то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а ниј |
| је тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ак |
| да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавш |
| ворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{ |
| — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место о |
| на природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друшт |
| на стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки зван |
| ирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, |
| стати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас |
| домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} |
| </p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина |
| сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Н |
| видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и |
| и осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њ |
| , жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је погле |
| а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја |
| Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамна |
| — Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни |
| и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља |
| сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је |
| удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се |
| , лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођ |
| и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласови |
| а и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш ника |
| радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су |
| четом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} С |
| а изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савла |
| опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S |
| ра неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та е |
| ити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте |
| зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде |
| е саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита и |
| е замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, |
| питање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова |
| де о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких м |
| ело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При раст |
| а им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута о |
| кчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељишт |
| опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради |
| тимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадо |
| г позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни поз |
| {S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказиват |
| е бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта |
| о то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању с |
| актера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек |
| то се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште |
| речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, п |
| та мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој |
| лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, |
| лас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне |
| размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може |
| што баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.< |
| већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непозн |
| ило лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој |
| {S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи. |
| сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта |
| ог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њен |
| редноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бит |
| p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. |
| .{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад с |
| својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, |
| ад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то н |
| теди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па |
| које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је |
| — Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад м |
| рукчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и |
| ислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад |
| их госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће |
| опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: |
| о говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући оч |
| иње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки |
| жући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, |
| .{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{ |
| Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у о |
| ила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чи |
| е становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо |
| у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се |
| која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> |
| с лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта |
| позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врл |
| доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је |
| ед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варат |
| е криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим са |
| и немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, бра |
| > <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву зас |
| лностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.< |
| ну мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врл |
| а столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, |
| јамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је |
| а и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће |
| <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати! |
| ко моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без |
| ожити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да |
| нас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> |
| ко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, |
| и требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема |
| , као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, доч |
| .</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <di |
| hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад |
| њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и прот |
| нетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није так |
| анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми јо |
| ису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Св |
| више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то ј |
| од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга |
| је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и свој |
| домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и прав |
| и мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа |
| мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, |
| нита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у |
| есен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да ј |
| и разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су |
| > <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разум |
| .</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти о |
| сне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при оп |
| ака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, к |
| } И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} |
| победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осве |
| лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворен |
| чан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да |
| тањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви |
| Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни о |
| де још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па ча |
| вечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш |
| замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задов |
| ?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за с |
| ранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки |
| испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из |
| ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу |
| замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо |
| ше друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре н |
| ло је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је |
| " /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; |
| о одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> |
| ју, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говор |
| ју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, |
| рак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учит |
| то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети з |
| , у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паме |
| јка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње |
| неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — реч |
| сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} |
| озоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за |
| а чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам о |
| о грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здр |
| “</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена |
| <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.< |
| } Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити пошто |
| вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко |
| С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата р |
| /p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек зб |
| ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли т |
| о да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому |
| новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Д |
| ено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом |
| они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати по |
| ижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па |
| рло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варош |
| ивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена |
| заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће |
| } Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још м |
| сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да наба |
| Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала |
| клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писал |
| илости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио |
| 17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво с |
| S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, |
| та рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не боји |
| јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, |
| , па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота |
| и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслуж |
| рали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетк |
| нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год |
| ет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чуј |
| ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, ко |
| своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борб |
| си ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну. |
| ада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше |
| коле, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме не |
| па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила |
| јгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малак |
| и, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти |
| мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, н |
| на.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамн |
| ас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице. |
| вање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован |
| ли ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Нена |
| <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинит |
| морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} |
| из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани |
| љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" |
| /p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Д |
| ви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „приј |
| у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.< |
| бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је х |
| пођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Дарин |
| о а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нис |
| има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} |
| у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Он |
| е ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са де |
| се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и |
| средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар н |
| некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично л |
| .{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој |
| од великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склон |
| .{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионар |
| то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она при |
| ски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она |
| це, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — |
| је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а к |
| сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вреда |
| </p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више по |
| постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из |
| нови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио мног |
| рења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лу |
| етар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, |
| з љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о т |
| ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од бра |
| не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше мол |
| а разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сирот |
| и рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, |
| друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда |
| а и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је |
| на, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступ |
| ему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе |
| тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У |
| моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим пр |
| слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А |
| опале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој |
| тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што |
| ђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму у |
| стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!< |
| мор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{ |
| а ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезини |
| беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{ |
| ио је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> |
| а би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра |
| није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — р |
| у после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, са |
| племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госп |
| излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.< |
| именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то |
| то се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — ре |
| го патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очи |
| жи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, арх |
| е и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве љ |
| више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим у |
| Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S |
| боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми ов |
| и, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се |
| з логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> |
| вота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци |
| ш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бр |
| и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту |
| лачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ |
| одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи |
| а сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шап |
| оји је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то |
| p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа |
| дра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам |
| адем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За |
| и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, |
| беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњ |
| а задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нече |
| сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка |
| вог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, де |
| рном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загон |
| ли; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор |
| показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромашт |
| кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појав |
| .{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправд |
| а њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="c |
| .</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у |
| <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестр |
| га зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца |
| е страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаш |
| њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, |
| p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, |
| } Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шт |
| а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — реч |
| ла, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома |
| <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао |
| ка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле вол |
| на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</ |
| и имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето т |
| ародности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставн |
| че, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> < |
| учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хл |
| симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија |
| извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет ве |
| е нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одго |
| удила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S |
| е лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе |
| а сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} |
| е ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда |
| , за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али |
| уго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљени |
| } Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице |
| ко моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузав |
| у ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још |
| е звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и |
| н не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан |
| иде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад |
| збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја с |
| ки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо |
| их отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се пор |
| својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управ |
| абранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству |
| а да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мисли |
| је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit=" |
| b n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По најви |
| /p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружич |
| ла:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} |
| , кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насм |
| „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележник |
| ју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учи |
| пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато |
| т осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе |
| азборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; нег |
| оје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом |
| мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога |
| Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као |
| Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увр |
| је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послет |
| к се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, |
| каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће |
| која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом |
| p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, п |
| он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стиди |
| сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!. |
| ,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p |
| /p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није |
| ретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег пос |
| ору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, |
| друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок |
| твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и |
| ка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше |
| е година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвал |
| , кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели |
| на много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен |
| Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као шт |
| Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дат |
| шењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што с |
| са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једно |
| је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При уд |
| алеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, сим |
| одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове свој |
| , да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} |
| м, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у |
| мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Поч |
| већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве проме |
| ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не диж |
| дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна тргов |
| нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје |
| а, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</ |
| ре.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одс |
| за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање |
| „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе |
| } Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно п |
| е да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је та |
| оста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али |
| ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно |
| авши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у одел |
| и у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121 |
| иноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су г |
| је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињс |
| бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Дарин |
| огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <p |
| реба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Он |
| све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виногра |
| тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груд |
| — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и |
| , као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежа |
| За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, си |
| о?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без с |
| еп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођ |
| еће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је м |
| и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, ум |
| дећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати х |
| .</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као шт |
| своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узећ |
| тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда |
| згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу |
| то сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринк |
| да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ј |
| и био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек бог |
| у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је |
| го казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За |
| ему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто |
| мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђок |
| ца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</ |
| ласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} |
| д си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, |
| но.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од др |
| {S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, з |
| љење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа |
| ви Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита |
| само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} |
| у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па изла |
| учно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о т |
| ом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на д |
| убави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте |
| вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} |
| ојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све |
| ну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер |
| деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћ |
| } Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају |
| прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше |
| д условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска |
| глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Д |
| дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти |
| дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесн |
| ш већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад |
| ва тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, ко |
| оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљал |
| мо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на п |
| необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учите |
| сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих позна |
| доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; |
| оносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себ |
| сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпо |
| > <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за бога |
| То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практични |
| љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф |
| ле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p> |
| ажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стид |
| ла, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или а |
| поставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> |
| њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p |
| госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да н |
| а, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> |
| енидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако |
| те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала при |
| мисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</ |
| p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>О |
| /p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је ова |
| а сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута: |
| ; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него |
| то не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, |
| треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па к |
| ао што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жерав |
| ла; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината |
| жи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверава |
| да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се воле |
| еби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> |
| много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и |
| госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и какви |
| ило, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале д |
| ј ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> |
| о шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, |
| оже срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао |
| о, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо |
| рме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времен |
| све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p |
| у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши |
| , да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је иде |
| иваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Д |
| ица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! ос |
| ини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Св |
| ао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Чес |
| p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је св |
| и држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка паме |
| о је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда деси |
| зао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па по |
| а, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо |
| роде, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила приј |
| питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично |
| се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да зн |
| своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p |
| ћ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда |
| д куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си збо |
| ји дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у св |
| рала би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назо |
| мо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље па |
| , леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим г |
| требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p |
| ецу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, |
| це.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је приј |
| ви и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице |
| } Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb |
| свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p |
| карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене |
| ше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отво |
| ече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла кар |
| мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбу |
| . „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је |
| ђе по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и та |
| ика.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама б |
| ше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаће |
| . </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; пис |
| ђице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка н |
| и учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће |
| преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацим |
| матрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак |
| . </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно своји |
| дићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледи |
| им сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал јед |
| нас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини пред |
| {S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих |
| причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, шт |
| ут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом ств |
| остати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погле |
| ђе дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чул |
| „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да |
| лост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, |
| Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљ |
| , којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљ |
| , да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? |
| рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био. |
| у? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истр |
| — Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— |
| а то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана |
| /p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Д |
| ао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е с |
| Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишљ |
| азлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим уп |
| p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао |
| бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љуба |
| ф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све |
| о.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало ш |
| ајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа ла |
| о намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња |
| ду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а |
| ако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће |
| о сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, к |
| ба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се бе |
| ти замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је за |
| <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се у |
| мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Д |
| браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — |
| ом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што |
| и је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Г |
| су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, |
| > <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше прип |
| гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А |
| тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, ш |
| поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n= |
| <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом |
| Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хт |
| тичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу |
| најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и де |
| узавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, |
| онашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла |
| а, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају н |
| д њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем |
| S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> |
| ије знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматра |
| сте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељи |
| девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друг |
| ом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лак |
| иколко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас в |
| им погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф из |
| } Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p |
| ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што |
| S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој |
| еодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, |
| S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељс |
| о мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за |
| е што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да |
| ка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та м |
| уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штед |
| ј плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би |
| се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, |
| ше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „прим |
| г мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чи |
| у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љу |
| одитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем |
| дом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, |
| упити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</ |
| ба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрино |
| </p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женск |
| осла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оце |
| свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</ |
| рено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љут |
| аза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам |
| ошћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати те |
| {S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> |
| а треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, в |
| че друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше ост |
| и, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе сл |
| и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Сва |
| тари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с |
| она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, д |
| ресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да |
| могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче сла |
| удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучн |
| S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{ |
| дати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта |
| шла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мен |
| е он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама |
| је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то |
| „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачн |
| у се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка рази |
| Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? сме |
| енађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени |
| о; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко |
| p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше гра |
| Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapt |
| , у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права ј |
| екао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је |
| ала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не |
| о, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети |
| додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и |
| непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срц |
| мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш с |
| а га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотими |
| је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четир |
| сиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и изда |
| луживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре сво |
| ише мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} |
| ја и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: с |
| назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносн |
| праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не освр |
| време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, |
| глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година |
| <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљ |
| по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их |
| а, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од |
| ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вр |
| анац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мн |
| ве — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте |
| има.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обрат |
| .</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} |
| е општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно |
| е, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Т |
| S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети д |
| чин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема |
| роз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она ј |
| опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јас |
| о знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и вара |
| ве то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни с |
| није од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико трену |
| мрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n=" |
| а јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му |
| ушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; у |
| то му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, се |
| ави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, |
| адине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и |
| баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мис |
| опада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> |
| и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за |
| /p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и ч |
| ретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега суза |
| т неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — |
| аже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми |
| пи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши с |
| рзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без |
| другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> < |
| родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање |
| иште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чис |
| што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш |
| а, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слаг |
| же.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Друг |
| шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако н |
| и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, мора |
| хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живо |
| м заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; ме |
| га се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је увер |
| судити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S |
| о је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> нај |
| свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</ |
| е пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од |
| сту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{ |
| од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> < |
| лади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и |
| има, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „ |
| богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двој |
| већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тог |
| хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приж |
| <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — ре |
| евојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женски |
| ште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презир |
| ! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како о |
| и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш н |
| дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банат |
| Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и д |
| инка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће |
| се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац з |
| " /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за т |
| да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не ве |
| љиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је |
| ми.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи |
| у у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! . |
| навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Дарин |
| о је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на зан |
| се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта ма |
| о свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} |
| од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као |
| о на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, д |
| тераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А |
| ој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће з |
| се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више |
| тељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удоб |
| емена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш |
| имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; приро |
| основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То |
| {S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их доб |
| ако гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није има |
| лушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне |
| му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је |
| <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази чов |
| ез праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи вра |
| м животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То |
| те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер |
| рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом сл |
| , а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учи |
| ринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p |
| ој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које |
| ј домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица |
| показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, д |
| увише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у само |
| не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, |
| о, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попел |
| љала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на п |
| 171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комуниза |
| а.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> < |
| а надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p |
| у сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и |
| већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен ј |
| и обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи |
| како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада |
| p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја неср |
| </p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе н |
| ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоће |
| били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не ос |
| а за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала ј |
| омоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} |
| био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} |
| али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захва |
| м! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестриц |
| је тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да |
| на, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота де |
| иватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује |
| <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је врем |
| х очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{ |
| {S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде |
| да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, |
| од, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много |
| ла;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели |
| незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му |
| е предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више стра |
| нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборав |
| али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да |
| ао и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу |
| и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека |
| ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваш |
| ву срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по в |
| потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрз |
| дити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој нич |
| о његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; ј |
| х указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико с |
| Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</ |
| е своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у |
| аху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S |
| 133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна |
| p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан у |
| Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је |
| се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....< |
| како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разуме |
| о је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. |
| а се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо |
| хом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српк |
| г, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се |
| нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но |
| читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све |
| лика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} П |
| је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљ |
| p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племен |
| што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тог |
| ка времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Он |
| о Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретк |
| <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, не |
| амолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтел |
| оји га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, п |
| и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мо |
| странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо |
| а је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> |
| ојој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне б |
| о је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радо |
| /p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у свој |
| од огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам |
| што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на с |
| дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} |
| је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту |
| и је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учите |
| , баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он т |
| ем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније |
| осподине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели |
| , шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати |
| ти...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке. |
| и, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који с |
| , а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборав |
| е се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да |
| и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих |
| а угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била |
| ош ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је л |
| Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискива |
| ла увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се |
| , што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда поста |
| ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опе |
| его свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече м |
| утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста врем |
| есе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун пр |
| опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је |
| ош две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису |
| обро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања о |
| сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Ал |
| би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је к |
| ш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А |
| p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа |
| уга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук изму |
| >XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Д |
| > <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — зг |
| буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.< |
| ном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка |
| ска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у |
| ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност |
| о, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и |
| икну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање св |
| и, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка. |
| секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с т |
| жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и |
| старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p |
| а ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало о |
| танским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко |
| ађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчењ |
| о кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се о |
| ас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђак |
| а воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шесн |
| и о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> |
| ао што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, не |
| чима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их ј |
| {S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала |
| дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђе |
| о, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко |
| ста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне |
| па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је |
| почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључи |
| S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи |
| е могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и |
| ком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише |
| тен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако |
| инка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да б |
| обро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и об |
| ога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} З |
| ј матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, п |
| а живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде |
| адићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је посл |
| ија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради. |
| ад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах |
| зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана до |
| <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може |
| а новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем д |
| све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга |
| ко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Нам |
| лете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а |
| д куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосет |
| побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.< |
| p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, |
| Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно |
| ераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти п |
| рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, |
| јне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p> |
| што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке та |
| ву?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла ј |
| у ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни п |
| вана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње ве |
| ина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или |
| знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се |
| атељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да реша |
| ли сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима |
| ржали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, к |
| противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака непр |
| “!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p |
| > нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не с |
| је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „г |
| о од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити |
| S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — |
| рна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше с |
| ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој |
| ретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да |
| Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, |
| мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја с |
| <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја |
| а пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, |
| ју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати: |
| ила си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је |
| ти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар |
| резиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило |
| летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је н |
| је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и труд |
| другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино |
| .</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су |
| ему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>О |
| је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Да |
| тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери с |
| head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана го |
| говим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако науч |
| е! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или |
| и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевље |
| ерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искусни |
| ке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и з |
| ти да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, ког |
| ла не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми му |
| огатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је р |
| } Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име |
| ао нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p> |
| о.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— |
| за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у ко |
| енскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S |
| p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, л |
| це и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не |
| па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снужд |
| лучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, ко |
| м научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошиј |
| о што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре |
| стру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, а |
| „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити |
| .{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Прен |
| оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.< |
| ћ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, ш |
| .</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач ре |
| допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле м |
| и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те |
| њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! |
| ду и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи с |
| огледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, з |
| јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам |
| {S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна с |
| аднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигош |
| плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут |
| ош јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, о |
| ад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p |
| ћивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што и |
| нада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</ |
| моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила ј |
| гло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.< |
| јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми |
| — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А погл |
| ишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се |
| екад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} |
| } Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче на |
| ано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније и |
| х погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туг |
| и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му |
| риправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору |
| ахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим в |
| — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за |
| заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, |
| <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је о |
| ужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом трену |
| лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ поми |
| , да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но |
| сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то нарав |
| она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору |
| су за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с |
| уже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице ба |
| p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— |
| } Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али |
| а другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да |
| вамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речм |
| улација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице изб |
| ава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, пон |
| p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <p |
| сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену ул |
| на сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена |
| бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позов |
| а прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, уве |
| али о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, к |
| м осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиш |
| рабрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће ј |
| препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А мо |
| кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, |
| томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисл |
| ви према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“ |
| ме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p> |
| ошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у не |
| а у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлик |
| S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ак |
| осле весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше |
| је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерн |
| е ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се г |
| киња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —< |
| ну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — теш |
| доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу п |
| ала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Ш |
| ћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то мно |
| ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу |
| разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па н |
| браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам |
| ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љуб |
| и.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али |
| сли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Па |
| ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> < |
| S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, ко |
| а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тет |
| дног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера. |
| “, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оц |
| довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу |
| } А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара с |
| чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих виногра |
| о по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и |
| своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег го |
| ркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с де |
| јом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносит |
| — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајму |
| — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги |
| p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад ј |
| шљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра |
| аљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> |
| што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на |
| лободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као |
| или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку |
| во, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер |
| о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек оноли |
| А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало г |
| рина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Пра |
| собном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на |
| под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укра |
| м вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу |
| дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отпр |
| била <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — |
| а.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој |
| ашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Мож |
| и ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му |
| а што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би д |
| ности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Поче |
| , гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам |
| а за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се |
| ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може ч |
| а те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за |
| о!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмех |
| ла у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква муж |
| друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила свако |
| {S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, |
| замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврц |
| уњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу ко |
| инчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају |
| д таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осме |
| ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица ње |
| а, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света ј |
| ед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести |
| нутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у |
| ога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="1 |
| <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, т |
| е дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете |
| еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, ка |
| p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би |
| е и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, |
| /p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за |
| личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— |
| оље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно |
| на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у |
| ћао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је сам |
| ако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовс |
| /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе |
| Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, |
| е поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} |
| ом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> < |
| о је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу |
| онесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над мл |
| а.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину м |
| душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је |
| што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: |
| </p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>На |
| го и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијск |
| а свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити о |
| p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара |
| изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижев |
| њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без пра |
| сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Б |
| осла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то би |
| ожај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно |
| са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту д |
| радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? |
| отле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек |
| олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а |
| тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулациј |
| све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушк |
| а разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповед |
| ожда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би п |
| ин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги |
| јјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу... |
| те тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ |
| ше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Р |
| скрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад |
| у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче вре |
| ши мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> < |
| скакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: |
| S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" |
| да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ зав |
| ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге |
| са, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у ст |
| у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали |
| ети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n= |
| им рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити го |
| е подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети |
| м ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам в |
| тку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> |
| осно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Г |
| озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад |
| грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси |
| и су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске оп |
| е речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трг |
| <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како |
| вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прош |
| бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете |
| јлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам |
| ду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се |
| Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу к |
| неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћур |
| тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> < |
| ме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да вид |
| брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за |
| је.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> |
| ну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прав |
| то, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> < |
| да се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова |
| над оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињс |
| и ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше |
| ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родит |
| роклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две годи |
| ? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој бу |
| е учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено |
| отово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кући |
| е тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а су |
| ири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављат |
| мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — |
| нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета |
| о!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — д |
| Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других об |
| Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, |
| ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског? |
| и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ поста |
| мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p |
| вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не п |
| са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала |
| га.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим м |
| би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Ко |
| аведно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцим |
| а он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то |
| вету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном у |
| гме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{ |
| је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“< |
| ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то нећ |
| итворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нист |
| ијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће |
| ис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се про |
| и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} |
| >— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препир |
| д би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Ни |
| сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S |
| ве ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда т |
| >— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док н |
| ије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но |
| ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, |
| .{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живе |
| је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> |
| о! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — |
| >таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли д |
| мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} |
| је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним осо |
| раву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> |
| људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично |
| инила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те |
| <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час до |
| аринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим имено |
| , рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити? |
| Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не вол |
| Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани! |
| за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те з |
| ћева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S |
| им смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу |
| а не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси.. |
| </p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, |
| .{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац сву |
| ло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опр |
| олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна |
| рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способ |
| зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре чет |
| лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— При |
| е искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, |
| па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш |
| е права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стри |
| а их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? ре |
| да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и |
| ђице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича св |
| сао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p> |
| ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сиро |
| } Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо |
| твара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да про |
| рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госп |
| идевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради но |
| ло паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри |
| ла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и до |
| и — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У крат |
| ад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да за |
| изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S |
| једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не р |
| у оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натеж |
| нцуски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p |
| ретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви! |
| е грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодуш |
| прављати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво м |
| сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима |
| је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То н |
| а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже гл |
| и — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте до |
| гнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте |
| ка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да з |
| се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда н |
| већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та |
| инама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говори |
| и се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда ког |
| шила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учите |
| уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али |
| је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p> |
| ерна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га пог |
| ј даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш шт |
| /p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме |
| пута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин |
| ла његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој из |
| } Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p> |
| /p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— |
| о постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{ |
| о.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту |
| це.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године |
| <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је дост |
| наест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље чов |
| се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек |
| ичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и он |
| поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не |
| својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала ј |
| Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и ули |
| мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је |
| асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирал |
| нка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, |
| 36" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} |
| двари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело |
| актера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то |
| развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпи |
| воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу |
| ко мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да |
| варати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— |
| /p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је гром |
| у богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте мо |
| о моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху учен |
| је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb |
| ога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш |
| .{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њим |
| че, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, к |
| чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" |
| сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству ро |
| добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то к |
| а то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је он |
| а и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу. |
| послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</ |
| } Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста |
| ад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трп |
| же, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p> |
| е ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него ко |
| не, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посет |
| ту може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти јо |
| рба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу ти |
| онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светује |
| жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га им |
| друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је к |
| ео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера |
| егове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ |
| м га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица. |
| њен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје к |
| и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло |
| аслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остај |
| рудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем пре |
| „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Сел |
| арице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „ба |
| ти се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се з |
| ну у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, |
| души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, де |
| ти користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју с |
| жђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и о |
| иде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, р |
| суда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но к |
| и и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису до |
| ау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; |
| ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Тре |
| ера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај |
| у.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p |
| не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је |
| као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — |
| шљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је све |
| вало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и |
| собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија |
| м промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ј |
| е ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и бог |
| с из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у то |
| да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и |
| беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек |
| ђе да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта м |
| вако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне |
| смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— К |
| ћу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би |
| ви и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на ст |
| имо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно тв |
| ући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадош |
| аг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што ј |
| очеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> |
| дник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, |
| же главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело та |
| ед диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди |
| ашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођиц |
| "134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете |
| у пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се |
| Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била поблед |
| иште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не вид |
| госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плач |
| и је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p |
| ју се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам св |
| питање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је |
| p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поуч |
| у најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је |
| случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} |
| скрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуд |
| од попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође |
| <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у црк |
| ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике |
| ви рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела |
| Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста |
| ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи |
| ко није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Го |
| <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру |
| а ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне |
| мица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако |
| сподину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, ј |
| } У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће |
| Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе |
| даје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш так |
| део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на |
| је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећ |
| , да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да |
| е девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени с |
| учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати |
| узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине суз |
| рода свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type=" |
| ј он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел |
| оштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свр |
| едаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не про |
| у дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још ма |
| . према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара гро |
| о-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је |
| ше послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много ја |
| “, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело на |
| у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда |
| чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, |
| вога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да |
| путила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошл |
| сец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим стар |
| ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због т |
| у уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још т |
| е:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа |
| да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Он |
| /p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p> |
| <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију о |
| слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то |
| ко подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не |
| заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — |
| мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу |
| рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за |
| кву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. |
| па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подра |
| не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрн |
| азио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — |
| да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка |
| печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — |
| p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цве |
| инчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p |
| /l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p |
| хтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била ј |
| .{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, |
| <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави |
| о већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: |
| <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, |
| инка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, заст |
| вати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори |
| } Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Гл |
| а и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, де |
| ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она |
| у, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде |
| <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је глед |
| — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — реч |
| аринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она |
| , попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја |
| мо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице |
| а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних |
| цело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће прес |
| а весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако |
| сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред стран |
| а:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, |
| емој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња |
| е речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> |
| , оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред |
| , горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> |
| ана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави |
| ко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} |
| овим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окр |
| ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> < |
| ост — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа |
| о би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је |
| у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, |
| чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако ј |
| али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> |
| живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћут |
| а не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал |
| је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књи |
| е Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} |
| им јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у |
| то радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у који |
| То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он ни |
| каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом д |
| и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера |
| ако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке ув |
| своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а |
| да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците на |
| ању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама. |
| да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о с |
| осподар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p> |
| у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше с |
| жица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p> |
| ера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака кла |
| ордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како фи |
| лу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне. |
| да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њези |
| ућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој |
| им ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала |
| ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег п |
| удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена |
| други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима |
| <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа. |
| та готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небро |
| сиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! |
| да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене осо |
| S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног пр |
| други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка с |
| адни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворност |
| милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет |
| сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стоти |
| срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету |
| о то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану |
| , осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашл |
| зум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, д |
| ве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што |
| } Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још в |
| .{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчи |
| о „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки |
| е мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је |
| ретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p> |
| налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, а |
| одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одгово |
| че:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будући |
| он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате л |
| {S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да |
| тави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, |
| <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми |
| ети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „ |
| у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још |
| ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи |
| n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друг |
| о Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јо |
| туженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је |
| обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милк |
| сти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.< |
| слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко |
| <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су |
| а су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе |
| езиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опе |
| ас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако с |
| огађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчето |
| е тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу |
| е опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом |
| људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш |
| тен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себ |
| } Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнан |
| човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“... |
| радиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, ш |
| ођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофо |
| звишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имал |
| , и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по ш |
| нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затреп |
| ци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њих |
| аке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да сви |
| гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неи |
| тали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Д |
| осле од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала с |
| >Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, р |
| шла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учи |
| смехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Д |
| је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца. |
| .{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се |
| <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од к |
| рај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, < |
| песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка. |
| а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то |
| ки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушк |
| а“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љуба |
| ли филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, |
| ј реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам л |
| у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему т |
| ече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би |
| а, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек п |
| ста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претво |
| боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече д |
| p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да |
| т из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли |
| " /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, остав |
| господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је |
| <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребу |
| а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Ути |
| м несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. < |
| р и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да оп |
| е, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у друго |
| актер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те н |
| анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{ |
| е се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морат |
| то.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, |
| ј и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је |
| !{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени обра |
| /p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у сур |
| њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам с |
| ота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се с |
| азуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејал |
| све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало |
| о су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде јед |
| д има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча |
| .</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном |
| ћи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико |
| од њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки б |
| је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш |
| а је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, |
| авите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSe |
| драви старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSe |
| живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказују |
| ђе код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, по |
| ; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал |
| иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} П |
| сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subS |
| <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав |
| и сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим |
| S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сиј |
| — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт |
| беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се |
| аседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије |
| <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булаз |
| састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са |
| о одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} М |
| и села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p |
| ао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем |
| немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</ |
| <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му |
| ље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти с |
| и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је |
| стати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред му |
| а је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што |
| нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С |
| зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> < |
| Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мор |
| верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су |
| и то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{ |
| да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, |
| сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено при |
| офесорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чуп |
| ји од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и |
| елеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеле |
| ву, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необи |
| таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за |
| лице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у |
| S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњим |
| снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш |
| ви.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мај |
| слим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка п |
| ако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, м |
| „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата муж |
| д га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозна |
| ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав м |
| спитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, о |
| ена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је покази |
| весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „ |
| лане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху ду |
| и оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помаж |
| она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је мет |
| о сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге доб |
| е, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због н |
| а дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црн |
| струки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да свој |
| мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми |
| дница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, |
| гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит с |
| Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је л |
| ри и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себ |
| мо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју чове |
| им,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му т |
| Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и т |
| збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих |
| који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигива |
| ладожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако |
| лете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватов |
| и на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, |
| ој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тад |
| е, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови о |
| е да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га треб |
| ти! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи з |
| /p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је |
| стољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опаз |
| <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p |
| вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, |
| ам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па т |
| имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад |
| ма природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће |
| " /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету пог |
| > <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, |
| да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором |
| егова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатељ |
| по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале г |
| {S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код |
| а.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на п |
| ање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју |
| вопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину |
| есна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} |
| ико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, |
| рилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да ј |
| Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му повер |
| суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му |
| аринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговањ |
| дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учи |
| ка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, не |
| , оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име |
| p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — И |
| сле неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи |
| ему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и |
| бе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми |
| .</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, |
| да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину |
| нас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- |
| почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; |
| ; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви муш |
| } Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — к |
| ој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш |
| у да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде г |
| анац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетил |
| з више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду |
| </p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, |
| ло...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умир |
| а је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и |
| учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да пр |
| у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било как |
| ех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, |
| овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врл |
| родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле |
| очекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе ко |
| у годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју |
| о ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нима |
| а кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с то |
| накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{ |
| е заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве |
| да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети мог |
| и њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мисл |
| се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, |
| ело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколи |
| женио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахо |
| це: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> |
| S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, с |
| дац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није |
| говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се уда |
| је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Вид |
| е, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фра |
| чно трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврди |
| знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су б |
| жица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један |
| јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један пр |
| рговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место |
| > <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чуднова |
| није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пр |
| м и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат |
| скрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи |
| рна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мен |
| н није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те |
| е а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици |
| е? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо |
| никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> |
| а бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{ |
| има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се ста |
| а сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика |
| <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени |
| лнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непо |
| није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада с |
| ! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била ј |
| грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори о |
| их, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја има |
| {S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро |
| да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћ |
| е.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћ |
| новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из с |
| тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде ме |
| је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са ваше |
| чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских |
| јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p> |
| То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је |
| и поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетк |
| чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Ј |
| .{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и |
| аквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија |
| оју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмук |
| .{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова |
| а новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац в |
| тила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се |
| ркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} |
| им за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p |
| се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда нећ |
| треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, |
| е се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, п |
| очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човек |
| Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде ув |
| а ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: |
| ст и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих |
| икну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринк |
| то ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу п |
| мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих |
| забрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сиро |
| не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе |
| их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупц |
| аглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па |
| тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али п |
| ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту |
| ласу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме т |
| одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> |
| м ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не до |
| се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смеш |
| м Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштуј |
| ајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотр |
| он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нис |
| е.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — |
| ају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за |
| а, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље |
| в јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и виш |
| Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каж |
| већа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који м |
| се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— |
| } Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може воле |
| ако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој |
| о и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} |
| , оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; |
| аринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли |
| ш од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче |
| ре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — р |
| ске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опш |
| ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта |
| То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>П |
| : „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о до |
| инка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора |
| љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност |
| уди!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима нез |
| огунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац вра |
| м лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај |
| о у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху ре |
| тва.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.< |
| ком животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и шт |
| ! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије н |
| о вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га иј |
| ео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а т |
| што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе |
| ..</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: |
| т свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју см |
| ољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и |
| ни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама |
| ила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудит |
| а је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижури |
| ица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна |
| сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је поша |
| га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна |
| исам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша п |
| една не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти треба |
| мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоц |
| иво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је прати |
| а.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек с |
| у јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га г |
| — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборав |
| а сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господи |
| дија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из у |
| њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чем |
| p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не |
| ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи бр |
| хваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом |
| што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема п |
| у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом о |
| {S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир ј |
| ка варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на |
| е отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је... |
| идев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да |
| говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чини |
| оведања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја |
| страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка ле |
| и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</ |
| ти одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p> |
| хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што |
| е, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— |
| и је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћ |
| ој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовн |
| мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док |
| Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је дост |
| необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртло |
| није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденул |
| ујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него |
| ије сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — пита |
| </p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то |
| , па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно ч |
| се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о |
| рофесор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} П |
| ре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, |
| учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у |
| м ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врл |
| ле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду о |
| >— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прсте |
| у на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, |
| , али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од |
| S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S |
| л питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве |
| S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас |
| Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина најв |
| гнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко |
| адовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</ |
| врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако пон |
| амо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељ |
| <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — бога |
| које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с на |
| викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а д |
| јала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ћ |
| /p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p |
| фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледа |
| еш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паме |
| грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица |
| p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећ |
| неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухват |
| ало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу уд |
| рже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p |
| да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две кра |
| мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка сле |
| оде нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпати |
| , као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме |
| ирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А |
| у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где т |
| рискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — |
| бранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз |
| ка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако |
| ути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје т |
| стрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех |
| ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицо |
| <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>О |
| ?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личи |
| мирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> |
| м, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди |
| о, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би б |
| уће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, |
| о да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</ |
| а оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и |
| одар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} |
| него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нис |
| и звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву п |
| Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што ј |
| и, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, |
| венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци н |
| } Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило ки |
| е се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху п |
| је оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја р |
| о јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и |
| чете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама |
| итељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се приз |
| рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћ |
| ела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и |
| ба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа |
| ? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеј |
| само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p> |
| ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране по |
| S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека сн |
| каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На после |
| чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, |
| поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, |
| то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душев |
| ег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стра |
| невно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, |
| е дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опе |
| иповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божј |
| вда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким би |
| се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задоби |
| јчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна му |
| .</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заос |
| — И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! м |
| ењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> |
| и њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему |
| ала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те |
| ама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> |
| обу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} А |
| ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула |
| ка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му |
| тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је |
| руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја |
| е у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p |
| , још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже |
| времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> < |
| се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p |
| у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, |
| да, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да |
| е не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Х |
| младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица ж |
| </p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу пон |
| мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући |
| > <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце |
| рак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Зн |
| том моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао ал |
| нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p |
| к сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и |
| ило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Оса |
| и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила. |
| то шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље вид |
| е јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе. |
| писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој |
| гме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} З |
| , сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Пос |
| гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сест |
| нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотич |
| то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</ |
| уги пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</ |
| p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Не |
| мти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки ру |
| што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: |
| арио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите |
| р, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се |
| то ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома не |
| б заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као |
| ела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мис |
| је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини у |
| женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да ук |
| твара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љ |
| ле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које к |
| — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо с |
| мерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љ |
| его јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме види |
| па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, |
| егове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозре |
| зрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позив |
| не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по засл |
| их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се ког |
| бодно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој |
| Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јо |
| оварати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање инт |
| бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — |
| о писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, пос |
| Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро зн |
| ину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он |
| по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволс |
| Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи по |
| о је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је |
| S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласк |
| у још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ у |
| се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, |
| те временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усам |
| p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врст |
| па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па о |
| есна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на |
| ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским |
| ат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се |
| а им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељи |
| Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, |
| у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, ве |
| мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољев |
| јачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима |
| бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се |
| ац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди |
| S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да |
| идила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отп |
| ез суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед |
| слите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голоти |
| не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет |
| многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p> |
| утљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни |
| дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, |
| {S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газ |
| а поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, |
| ти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показу |
| А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема |
| сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то |
| </p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. |
| ироди горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како |
| ице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије кој |
| лика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — ви |
| кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступ |
| i>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао |
| рје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова |
| била Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љу |
| ираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја с |
| <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и са |
| а је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене |
| реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно |
| се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпост |
| а тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мо |
| самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само з |
| а је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родит |
| и: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, г |
| аквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је. |
| оношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати |
| е“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, |
| ије се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше |
| од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што |
| .{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је о |
| ични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не |
| више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше |
| онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је изво |
| и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћ |
| .</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се засти |
| вало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ве |
| председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да ва |
| јући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала |
| можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с |
| „Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота. |
| са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— |
| сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, кар |
| ути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> |
| S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну соб |
| у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, |
| це почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена сл |
| <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш ју |
| есте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам пок |
| у.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p |
| се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на мо |
| же и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, |
| ?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, кл |
| чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све |
| оспођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и |
| непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руково |
| ена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, |
| тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше о |
| } Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но д |
| о се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зл |
| они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе |
| женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћут |
| у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што г |
| т, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то в |
| етли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гле |
| похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала ко |
| м се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би |
| се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к с |
| оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не |
| то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} |
| Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређе |
| S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се увер |
| вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се с |
| рдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, |
| научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, |
| оче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетк |
| , па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха |
| а тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су |
| кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматра |
| астављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од |
| но!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А |
| Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји род |
| би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> < |
| д богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила гл |
| и је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим муш |
| ла да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдит |
| ољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p> |
| S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с д |
| свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је |
| тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су ба |
| мала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја |
| причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је ева |
| љана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> |
| чно схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности |
| , да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се |
| анства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, |
| и мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје рук |
| нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир мо |
| матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поје |
| ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет ни |
| све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе н |
| рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Дар |
| S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је |
| и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрин |
| ску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје к |
| ти, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу |
| да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на ч |
| а — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрт |
| а за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овда |
| е било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче не |
| ачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад |
| d>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не мо |
| едино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се |
| ељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитиј |
| ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p> |
| ва, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, у |
| лаве...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и пос |
| сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, |
| p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и |
| и и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapte |
| Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село сли |
| о и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} С |
| а љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.< |
| ма добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпи |
| мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, шт |
| је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више |
| ак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве ми |
| е давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се в |
| ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не позна |
| га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није |
| она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја |
| мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чи |
| Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала |
| {S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није |
| у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао |
| боље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да вер |
| о зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи |
| а.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма ог |
| е стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја д |
| ражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који |
| и надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде. |
| ва према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани |
| .{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} В |
| жу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је с |
| његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама |
| дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, |
| аринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положа |
| тељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно г |
| длост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, |
| ти; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакша |
| S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, д |
| нка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино |
| рстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора |
| ах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете |
| опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ река |
| управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може |
| ад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако н |
| разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не засл |
| би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш |
| мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се |
| непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по м |
| крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и ње |
| p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За |
| оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета |
| њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати гру |
| знању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нис |
| ћ...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, |
| ако је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, ш |
| ; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поно |
| и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p |
| и никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушко |
| лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, |
| ије, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, ка |
| а:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и |
| то тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много |
| ност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи сл |
| али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, гос |
| прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но |
| е биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{ |
| то, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осе |
| е и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врл |
| си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Он |
| им?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не |
| и у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до чет |
| кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој |
| ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, |
| ик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљ |
| симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{ |
| ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се |
| ата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рад |
| у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљ |
| јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некад |
| а, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш |
| — Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па бу |
| штвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем с |
| — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гос |
| авиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку жен |
| позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет |
| а је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно гов |
| не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пи |
| баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чу |
| као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, |
| ...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснам |
| , него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје дру |
| н вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, |
| као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и р |
| и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту м |
| ла сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— О |
| аре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да и |
| азиваш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „пр |
| — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако |
| браз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не в |
| лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у с |
| поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнуди |
| шта не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешк |
| ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> ве |
| убави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељиц |
| лабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада |
| с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што |
| су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико ч |
| који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{ |
| умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и о |
| доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуб |
| ала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па ш |
| ини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, ш |
| е био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Дарин |
| Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — |
| улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољ |
| и, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удал |
| икога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одлич |
| који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а н |
| рофесорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече |
| мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада |
| ох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за ти |
| истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме ни |
| су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} |
| е, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога |
| то за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак |
| и њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још |
| ла на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и |
| се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И |
| превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата |
| орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лиц |
| , а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват |
| ет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним пог |
| це му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, |
| осле неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав |
| певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњен |
| аг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> |
| угу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, |
| ило па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} |
| теља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и |
| ћи ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскињ |
| ма лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то |
| овор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и св |
| рода, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета тро |
| ш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше ме |
| .{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је м |
| ога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може уве |
| вао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, |
| твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господ |
| , сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, п |
| розору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше с |
| пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се |
| а браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се |
| и јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, п |
| </head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња б |
| вога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{ |
| а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љу |
| фовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је ис |
| а пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли д |
| теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у ду |
| га мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кад |
| реко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Нен |
| p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико |
| о је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањали |
| </p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла |
| иход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</ |
| читељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда |
| понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је б |
| сници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да бу |
| ом је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу |
| то заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути. |
| ?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и оби |
| би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— |
| S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мисл |
| и свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И |
| мученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи то |
| Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинам |
| и нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, |
| ију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али |
| ац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људ |
| /p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p |
| — Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се |
| о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, |
| међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући м |
| ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама |
| ла она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, |
| пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба д |
| да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са у |
| их могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче с |
| гом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за |
| није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа |
| и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратк |
| арод, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао наста |
| е, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} |
| ије не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то в |
| ната на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српски |
| вом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при то |
| ски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већин |
| на удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлу |
| створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам |
| друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> < |
| љина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости |
| !</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добр |
| је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, ка |
| воју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма |
| сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка бе |
| е учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле приј |
| не, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једним |
| ћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} |
| смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које позна |
| бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголаст |
| аквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} |
| жих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално |
| познао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p> |
| брадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не |
| ено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погл |
| граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије |
| све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: |
| ица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, р |
| , што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада |
| таријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гим |
| већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к |
| шли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Да |
| благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — го |
| шао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p |
| клети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види |
| интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити |
| здајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист |
| ица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света |
| е у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је ј |
| оправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</ |
| раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала |
| сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула об |
| ринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз |
| а загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у |
| то сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, б |
| S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељ |
| S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{ |
| била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени св |
| а ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше |
| ојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погл |
| на девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговор |
| његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратк |
| е лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица |
| о је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права п |
| ака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка |
| глед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрест |
| е много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме |
| и заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ак |
| в није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера сам |
| ом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и с |
| диш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе с |
| сли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле д |
| „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки |
| p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретош |
| >Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост |
| ајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} |
| љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали своји |
| е беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.< |
| руге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окр |
| и из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, ка |
| ити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико н |
| /p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, |
| с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но слу |
| ише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно про |
| да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем |
| њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и |
| ао у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било к |
| ица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога ј |
| ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је |
| , па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи сну |
| тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али |
| оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> |
| бав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу т |
| из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било неср |
| зивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар |
| > <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; а |
| је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— |
| новату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детет |
| него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу |
| , која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, д |
| реност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим |
| е. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</ |
| е хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек за |
| веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нис |
| S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису прим |
| иромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у м |
| некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада |
| ла у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, как |
| <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.< |
| отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажн |
| о је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена зас |
| ому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... |
| те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком м |
| а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? |
| у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову уч |
| цу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимни |
| вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> < |
| у употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска н |
| же и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек уд |
| ро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, |
| размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити пре |
| у мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек |
| } Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног |
| — Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свен |
| осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, ми |
| ха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед |
| актера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љ |
| ар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{ |
| .{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори |
| {S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта ма |
| ко је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком |
| импатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, би |
| Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек с |
| , која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика |
| то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Д |
| према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</ |
| с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неуг |
| лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене |
| и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек нау |
| лачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село |
| преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} |
| као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код |
| за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гро |
| м уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шт |
| те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада б |
| ли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се |
| е уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал ч |
| а завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздира |
| зиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“ |
| соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да на |
| ству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — |
| мо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим |
| S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— З |
| о не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, исти |
| е, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отреси |
| рофесори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучил |
| и; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</ |
| можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, |
| ремишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и м |
| та младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, |
| ко утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, свак |
| тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, |
| убав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена |
| бро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући |
| иђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да иде |
| из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју пош |
| ући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитељ |
| војих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> |
| ! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што с |
| уке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— |
| о ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а |
| ићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећ |
| срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А св |
| е допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз м |
| о, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и изда |
| о тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај |
| им</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искрено |
| оворна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већм |
| удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Ш |
| а беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао |
| ликана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Об |
| у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим |
| на вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, може |
| } Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, св |
| љењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва |
| стан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} |
| м уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне разву |
| лост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну. |
| </p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленш |
| p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам |
| тићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — ша |
| и у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре н |
| еном сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да |
| о стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ |
| пође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим |
| собито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пр |
| мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да |
| едова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једно |
| м где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} |
| осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по |
| ј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је |
| е воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ ј |
| е није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито дев |
| а, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пр |
| а јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала.. |
| а срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута |
| глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, |
| девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале |
| своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, а |
| може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је н |
| ригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и |
| подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљ |
| } Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу з |
| — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се т |
| рофесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се д |
| ш је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни |
| еле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив по |
| ине се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ |
| вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи |
| На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, |
| више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре |
| ћ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречени |
| .{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последиц |
| а мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнак |
| , а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је |
| ету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, разм |
| нуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му |
| о ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најм |
| давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом с |
| ом.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом |
| ађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или |
| ди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често в |
| преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била заг |
| ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажем |
| ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори |
| што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се |
| кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Дари |
| већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; та |
| азори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она по |
| ћете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, пром |
| један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} |
| шчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање |
| > <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су м |
| тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од |
| е заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у |
| ује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на б |
| и.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— |
| ље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S |
| с је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да ожи |
| па; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас |
| ајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаш |
| .{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако |
| ородичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта т |
| } Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би |
| еш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да |
| што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за в |
| ице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако по |
| која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и |
| к види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је |
| и хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни |
| е сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S |
| ршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго с |
| вој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врс |
| само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне |
| е на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једн |
| очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет |
| је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце |
| је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој |
| кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду слож |
| а им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поб |
| те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За шт |
| ему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p> |
| едали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љуба |
| преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих друг |
| укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен полож |
| онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз как |
| Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрт |
| дгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријат |
| ад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на ки |
| осну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље |
| нутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кро |
| p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ зас |
| етињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије св |
| , ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и д |
| ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се |
| it="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које |
| обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече |
| доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да прости |
| о не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одр |
| није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаш |
| е она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му б |
| инку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпош |
| скиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе нек |
| стали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празни |
| много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} |
| орена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, |
| нија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, кој |
| а више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но |
| Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на см |
| мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљ |
| учили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо с |
| писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у сво |
| ије у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина има |
| одије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојк |
| сиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Дв |
| ....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног да |
| је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на |
| ла, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече о |
| ад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настав |
| кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хај |
| ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица поч |
| а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је |
| ="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања до |
| , као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас |
| > <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране с |
| анитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он |
| !{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, |
| наш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шт |
| м очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обич |
| вог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о |
| погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— |
| атан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ло |
| бе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не м |
| шла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> |
| адавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од до |
| тиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И а |
| га већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као уч |
| чила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити т |
| ој љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{ |
| него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија. |
| ије од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела |
| ве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>П |
| еко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о |
| мо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати |
| баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, |
| у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, |
| вством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузава |
| ост у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но у |
| а су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња суј |
| сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај |
| о питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хва |
| ; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, |
| ne unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељск |
| овољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би |
| } Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело |
| девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могл |
| о, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том |
| новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> < |
| , већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S |
| p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи |
| е ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком с |
| ење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала |
| лио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, |
| узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрх |
| по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови прија |
| кла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскињ |
| ове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће ч |
| је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и |
| воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није |
| је постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се раст |
| ча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај |
| нак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђер |
| вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Остани |
| иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће |
| , даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитос |
| а,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више |
| p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ов |
| екиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговара |
| воју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити п |
| кушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога |
| и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и з |
| на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао |
| и и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како |
| {S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њ |
| јана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према |
| онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, |
| у испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Та |
| он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, |
| имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до |
| ћа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом на |
| ите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени |
| то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми |
| а, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љуба |
| а се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. < |
| ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p> |
| непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може п |
| а су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако ј |
| е; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} |
| ћи: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већин |
| ач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син |
| се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или ми |
| ла у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада |
| и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и н |
| тиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А о |
| „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форинат |
| о је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type= |
| оштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих д |
| школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада |
| вљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећ |
| Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је мн |
| } Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавс |
| јим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива |
| молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој |
| есте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете мож |
| такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Збо |
| в одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узр |
| тишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од м |
| ћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ |
| ла код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла |
| нка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је там |
| .{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остал |
| су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и |
| ју своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност прем |
| узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сује |
| пет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „ |
| <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p |
| гледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не п |
| и онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, н |
| > <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гл |
| јој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из који |
| од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје. |
| и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, |
| аринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те |
| сетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и |
| ву реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што и |
| нији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи |
| нула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Б |
| .{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца |
| ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! |
| рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успел |
| бом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S |
| и углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад |
| p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио |
| {S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, |
| а, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је |
| , виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је |
| ико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је т |
| ољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; сам |
| бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; ј |
| ђи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Госпо |
| а вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја |
| .{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћи |
| и и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је |
| и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Паз |
| ; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет |
| м вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледа |
| удите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се |
| и својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био удар |
| неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, мага |
| узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати не |
| хнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Дарин |
| ако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и шт |
| доџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада |
| Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како |
| /p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| раведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање |
| ету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усам |
| па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме |
| а дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љуб |
| ао очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво ма |
| подара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене |
| то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која |
| авље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зач |
| ој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S |
| етири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављ |
| ек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> |
| а.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рец |
| ат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше |
| о ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по наш |
| у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — |
| сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, |
| олико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а те |
| е; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови ос |
| лих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре |
| у свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место д |
| , да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо мој |
| читељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тог |
| кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом |
| се, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај |
| емо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна н |
| а осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто |
| велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје |
| то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка |
| ироде ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, |
| тина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно бех |
| сејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад |
| ара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већи |
| таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због |
| у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нуж |
| других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{ |
| ећина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се муш |
| очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и о |
| ста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посл |
| ола, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па г |
| ла је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је о |
| ајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљк |
| а дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и |
| карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> |
| ом важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме |
| новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не |
| е може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да |
| ш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лиц |
| вној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице просл |
| ој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољу |
| ла.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша |
| не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски |
| и странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и |
| <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— |
| м рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За |
| од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допушт |
| на диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против |
| ирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Оту |
| она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако |
| је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? |
| отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, н |
| воје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} |
| а опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клиц |
| енесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун |
| о, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, |
| бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комуниз |
| воју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Дру |
| <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У |
| ао да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испуни |
| квих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа приро |
| чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам д |
| почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да с |
| баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо |
| ли су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неко |
| како да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— П |
| о сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} |
| етела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се ст |
| единац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече му |
| >Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради с |
| допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје жив |
| .{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Б |
| би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} З |
| нула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао |
| војте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне п |
| ли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па о |
| а га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! |
| .{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{ |
| S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој ота |
| госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам |
| .{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију свој |
| е сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је са |
| S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не |
| S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је пр |
| добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} |
| , па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није има |
| ако Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{ |
| је".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— |
| и и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитељ |
| ли двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? |
| ако је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се поме |
| Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да пол |
| као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која ос |
| p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:< |
| како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, до |
| м једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — пита |
| ра извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекл |
| есет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше |
| „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па |
| Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у |
| p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Г |
| сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</ |
| ца.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</ |
| жица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} |
| никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопит |
| равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као ва |
| арони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природ |
| /p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, |
| нка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад |
| то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S |
| его нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин- |
| и.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиром |
| оста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у |
| ослушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дар |
| но и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми |
| ећ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су |
| ад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је |
| ас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено р |
| <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било до |
| и ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег |
| не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, ка |
| <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обичн |
| бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, приро |
| дек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је |
| е ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се |
| авала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу |
| њачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и п |
| тету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућа |
| евши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза |
| ла је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу |
| , ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам |
| вој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравн |
| ој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме |
| овања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, в |
| n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани |
| је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На ј |
| Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај бе |
| аво поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пут |
| ни и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, |
| одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> |
| будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од |
| S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али |
| спослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на |
| оф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Т |
| цима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде прав |
| доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сир |
| ли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати |
| зволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица |
| мамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; с |
| ездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружиц |
| је као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те |
| ује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрен |
| се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и |
| тину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и ус |
| аво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јо |
| да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују и |
| ше обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо |
| оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb |
| ову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу |
| ије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа |
| ко скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и а |
| о?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би |
| авци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе у |
| Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, |
| указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће |
| итци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин н |
| тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, |
| ле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше н |
| је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи |
| кла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола |
| > <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, |
| а</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том |
| склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и ва |
| чиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у |
| зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме дела |
| ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на усна |
| о тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за ц |
| е на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и |
| управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим |
| осе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па с |
| рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Доче |
| ривши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви нат |
| а кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p |
| ику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се |
| мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане нај |
| их је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</ |
| ду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођ |
| м назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природ |
| реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Му |
| о ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онд |
| ече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им ј |
| уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то ј |
| дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији |
| у не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, |
| вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши н |
| шега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, |
| мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледа |
| ошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место сво |
| мена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Х |
| ориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне вр |
| ако пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се |
| } Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико годи |
| не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> |
| ила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љуб |
| да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошло |
| чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у |
| упца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi |
| нскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не ч |
| а да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла |
| Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi> |
| је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитва |
| те, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, |
| „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно мол |
| рова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову |
| јином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег упл |
| е госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „мл |
| рок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе бе |
| мо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када ј |
| о је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од т |
| личних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита |
| допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти о |
| цијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, |
| текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштен |
| плакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла |
| је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али |
| окле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, осла |
| екада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сад |
| илетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела док |
| тан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни кр |
| ос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави мест |
| љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо арист |
| младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ на |
| грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, |
| S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, ш |
| жност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква же |
| а њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је јо |
| ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду |
| рве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| едити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за |
| их осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног с |
| огледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то |
| вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо |
| да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и |
| ..{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им |
| ма.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љ |
| Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, |
| /p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумр |
| о изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели о |
| енили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би |
| дне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то р |
| лабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди |
| ужити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да |
| ење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском о |
| е почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на |
| а незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не |
| у, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне ре |
| ондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој |
| , заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживају |
| а учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} |
| >— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ож |
| .</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?! |
| ављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се чес |
| S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — пр |
| а познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идеја |
| S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, |
| правдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљен |
| довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ м |
| њу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује. |
| обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се |
| , загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан мла |
| згри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је |
| p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> |
| питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, |
| господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од св |
| било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S |
| их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића |
| као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морал |
| ш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам |
| де је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али поч |
| преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми бо |
| аћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па д |
| е учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, т |
| а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом прилико |
| сно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, н |
| војим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које у |
| на диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је д |
| вори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био |
| , да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако са |
| , али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала |
| да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за |
| орено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана наји |
| чије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стек |
| ш, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, |
| е бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који |
| да-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа ост |
| м.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лу |
| нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога |
| њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши на |
| послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој |
| утини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „ниј |
| а странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао |
| а, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца |
| тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље м |
| и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих |
| према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и |
| >— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Дар |
| и, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, д |
| које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дуж |
| нија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и ка |
| {S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрет |
| ћа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газд |
| ица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштед |
| Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љуба |
| знању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ св |
| дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господ |
| и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да |
| месте.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... прим |
| свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и р |
| кну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да |
| ице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозба |
| а питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом |
| <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p |
| се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво д |
| е а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу г |
| о синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали р |
| атанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се о |
| Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којеш |
| о јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудн |
| се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, |
| је, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — П |
| улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</ |
| га секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотим |
| деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те |
| ћ.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Ста |
| ао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Т |
| ава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, |
| а свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног пох |
| ко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или |
| женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увр |
| да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу |
| ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и сав |
| се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има сво |
| ајпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидо |
| тклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња |
| да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који па |
| свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пођ |
| их сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је бу |
| Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога б |
| о незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуц |
| а мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наив |
| оћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада |
| то мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље |
| није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Па |
| стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине прем |
| кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори с |
| бно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њег |
| пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла в |
| ће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и |
| и, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, |
| љашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то |
| јајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту прев |
| м нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и |
| не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто корис |
| Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али н |
| се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту о |
| ца је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и око |
| чају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У |
| , па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умири |
| до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: |
| а падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцр |
| уку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не |
| ека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога п |
| чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђив |
| ује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново |
| дати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће т |
| оштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетк |
| а укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне |
| же ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питањ |
| , да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу ст |
| патије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кућ |
| но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније вид |
| итељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми |
| сто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много зад |
| , да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што |
| аштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је п |
| свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као |
| ко ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашно |
| уга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, а |
| едујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити |
| м дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту |
| атих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разум |
| >Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не вид |
| а <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме |
| не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> |
| Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и |
| е да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им |
| , као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави |
| роде своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли ја |
| да опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква учен |
| вечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да н |
| њених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неки |
| , да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То |
| ити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по |
| ита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки гро |
| бове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, |
| прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, |
| авде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радит |
| ога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у том |
| ка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игра |
| а рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње н |
| е све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, д |
| акојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — |
| говци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет |
| ледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> |
| а, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загон |
| сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта |
| , говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно |
| у је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да |
| , већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више |
| душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— |
| о признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако |
| то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народ |
| а што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо |
| љаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му |
| његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p |
| некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да |
| ; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шу |
| етила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још |
| е, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А |
| ветом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо |
| ју се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Пр |
| насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити |
| ада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање |
| е брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се |
| е за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Л |
| дом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} |
| се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у |
| иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, д |
| х, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а н |
| још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови. |
| се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— П |
| читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, х |
| е Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, д |
| ности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је |
| Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи с |
| p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у |
| чи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јо |
| } А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја каж |
| разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на р |
| ашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али |
| да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило |
| требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас в |
| гара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето |
| друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнако |
| јам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, |
| онашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> < |
| воме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удес |
| , да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:< |
| је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па |
| нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} |
| азала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и вез |
| женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто в |
| о.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад |
| е ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, |
| </p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно |
| у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју |
| погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама |
| воје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, све |
| иљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се так |
| ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> < |
| шавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, |
| временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог чо |
| да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они до |
| , тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих м |
| {S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S |
| цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога уј |
| даде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Види |
| гарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем |
| жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не |
| зведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!< |
| иљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћ |
| леле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, леп |
| предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила |
| епо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Пра |
| екло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} По |
| шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то |
| валила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пут |
| а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n |
| сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека |
| : „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог бра |
| погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазле |
| аву, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада узд |
| чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је ме |
| Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао т |
| не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја |
| га надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не |
| одар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповеда |
| иста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго |
| етко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{ |
| шнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим с |
| ро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне |
| од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крив |
| p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по баб |
| тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује пра |
| .{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака св |
| зора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљ |
| њу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о том |
| воје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми |
| ио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чи |
| его ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде о |
| , не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и бог |
| учном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање о |
| не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chap |
| , што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што в |
| оја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних о |
| н не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња. |
| олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад ј |
| есте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и с |
| ом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а |
| бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из увере |
| ма, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро ж |
| с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ре |
| иљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним |
| се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савест |
| S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да ви |
| екао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде. |
| илици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Д |
| ица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз |
| .{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко |
| новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је и |
| ринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слаби |
| матрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђ |
| а, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога |
| је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због то |
| , па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породи |
| ке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...! |
| е није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, прим |
| ја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет б |
| ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка о |
| своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше дв |
| ћате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете |
| ш овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружи |
| ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли дру |
| ва, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или с |
| сати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним о |
| , у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код ње |
| у, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Не |
| аквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српск |
| ту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрин |
| оју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не |
| ају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка ра |
| аљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије |
| њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити. |
| чне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после |
| те да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу |
| езадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најм |
| и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, |
| и.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После ве |
| А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се |
| рилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је п |
| азоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобо |
| отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви |
| ба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш у |
| вој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш |
| иш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уз |
| решном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она |
| з времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и |
| које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шва |
| о сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — п |
| ти по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се |
| ице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном раз |
| а да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p |
| свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да |
| а друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у |
| д по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао ј |
| ме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се за |
| о је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С т |
| о је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало |
| ло ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина |
| се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да до |
| з очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити прија |
| е знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљив |
| бица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а к |
| јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се |
| сала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Х |
| p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и |
| све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више бр |
| а тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је |
| ељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после мора |
| а њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако! |
| је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше до |
| еп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да |
| а, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, не |
| га, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</ |
| арате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А зн |
| р Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим |
| ник има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине гро |
| е за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен |
| ни била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељ |
| ењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се т |
| кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, д |
| плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене |
| љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистији |
| је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога го |
| Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Др |
| и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, |
| S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погл |
| — Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? с |
| зоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одго |
| и је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно |
| е то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њ |
| а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> |
| е чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</ |
| шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— |
| је могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове |
| пствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођиц |
| да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше зн |
| еожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, д |
| је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— |
| а ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши ро |
| носе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада |
| , мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, души |
| е тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био вер |
| зненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцен |
| ломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз |
| да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокр |
| да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда су |
| шити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, к |
| вао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „К |
| ом под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ |
| ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је сил |
| <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и с |
| — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, |
| /p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— |
| а изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туг |
| з собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка |
| , а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Т |
| це!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам |
| је за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. |
| не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огро |
| тео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и |
| разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз |
| </p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше г |
| е!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наста |
| а, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учи |
| тији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>В |
| зазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду. |
| својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз |
| } Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се на |
| го се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера ње |
| арац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Дари |
| ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он |
| ања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је |
| си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека |
| , него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним к |
| а њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахн |
| {S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p> |
| атеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, |
| ање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, |
| Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој каза |
| екли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједн |
| году, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне |
| тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар с |
| ну: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако |
| е истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и оче |
| ако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово дво |
| еног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе |
| 112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а оп |
| аљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> |
| а боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Је |
| хватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се у |
| трого сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој |
| а све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занем |
| од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} С |
| шна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, |
| и према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује мла |
| след тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уз |
| че Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим |
| аква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мир |
| жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, |
| ме руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> |
| жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, |
| ца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.< |
| игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по нек |
| и опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како |
| кчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељи |
| Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи но |
| ој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то с |
| ла си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> < |
| ка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач |
| аравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано |
| > <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> |
| имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој вар |
| ао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, |
| ри растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њ |
| само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, |
| ња, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта ви |
| ш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учите |
| {S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се |
| нску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већ |
| уга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има пр |
| имер и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик |
| и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била де |
| ржим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца |
| ве ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је ск |
| омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, |
| смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине н |
| превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој п |
| абу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна д |
| ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема жен |
| чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о ч |
| еше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> |
| е нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми |
| сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би би |
| разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али |
| у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозн |
| ему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пр |
| ше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са сви |
| — Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у |
| > <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момч |
| шки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, гд |
| ву лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен |
| Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени д |
| зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се в |
| ом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један д |
| као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> < |
| ити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да с |
| привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко и |
| новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи |
| укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумен |
| сподине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем |
| Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он |
| да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, |
| ама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пут |
| ама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво т |
| погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за н |
| руштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она |
| гови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она |
| остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање |
| неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по с |
| ње“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуца |
| в допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле |
| крено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Ан |
| > <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше гро |
| као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед ј |
| ност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није ус |
| ња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледа |
| оје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и |
| а, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — |
| морног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој |
| о и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, |
| ао погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добиј |
| ице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не |
| глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штет |
| крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може ка |
| нагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од |
| њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита са |
| дмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко |
| и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпо |
| , како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Д |
| нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору |
| инка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Ал |
| ачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за |
| до аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назор |
| оју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у |
| ва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ћ |
| енутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се те |
| за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам |